Од елвиса до антимадоне

Часопис „Spin” прогласио је Глена Данцига за једну од највећих рок звезда у будућности. Данциг је обећао да ће шокирати оне који мисле да су све видели и да их ништа не може шокирати.

Према „Spin-у” (јануар, 1991) Данциг је „оличење и претходне славе рока и обећање будуће славе." Ипак, у песмама какве су „Да ли сам демон”, „Мајка” и другим, он велича окултни ритуал и сатанистичко жртвовање, насиље и духовни неред. У једном богохулном споту нека жена је у подножју крста, гледа нагоре и види не Исуса већ графички приказ ђавола – раширених руку – како виси на крсту. Непосредан утисак који ова моћна слика оставља је или да је Исус заиста био ђаво (Боже, опрости!) или да је симбол крста сатански.

Апостол Павле као да је писао о року када је рекао:

Многе нове групе залажу се за побуну против устаљених традиционалних вредности и хришћанског морала. Колико бунтовници могу постати будући рок музичари?

Историјски, бунт је био део рока колико и секс и дрога. Од свог почетка рок музика је поспешивала побуну и против родитеља и против друштва.

У једном од првих интервјуа у часопису „Rolling Stone”, David Crosby из „Crosby, Stills & Nash” прокоментарисао је: „Сматрам да је једина ствар коју треба обавити – украсти им њихову децу... Када то кажем, не мислим на киднаповање. Говорим о промени њиховог вредносног система, који их удаљује од њихових родитеља веома ефикасно."

Паул Кантер из „Jefferson Starship” признаје: „Наша музика је смишљена да би продубила јаз међу генерацијама, да отуђи децу од њихових родитеља...".

Мик Џегер из „Rolling Stones-a” примећује, „Не постоји таква ствар као што је безбедна, породично оријентисана рокенрол песма."

Џон из „Bon Jovi” изјављује: „Желео сам да се буним против свега и свачега и догодило се да сам то могао да чиним свирајући рокенрол у бенду."

John Cougar открива: „Псујем зато што знам да то није друштвено прихватљива ствар. Мрзим да ми се каже: 'Овако треба да се ионашаш ту и ту.' Због тога мрзим школе, владе и цркве."

Nikki Sixx из Motley Crue коментарише:

„Ми никада не крећемо са тим да будемо нечији узор. Али пошто смо то постали, ми покушавамо да нашим обожаваоцима пружимо нешто у шта ће веровати. На другом албуму рекли смо им да 'вичу на ђавола'. Много људи... мисли да је песма о сатани. То није истина. То је супротстављање ауторитету, било да су то ваши родитељи, ваши наставници или шеф. То је прилично добар савет, сматрам. Али, сигуран сам да сваки родитељ који песму чује, сматраће да је то издаја."

Gene Simmons из групе „Kiss” каже: „Опстанак је тесно повезан са вером у себе. Људи ће вам рећи да нећете успети. Могу сви заједно да се носе... Знате, нису вам потребни људи око вас; ту мислим и на родитеље. Ако вас људи не подржавају, онда су ваши непријатељи. Ослободите се ових пијавица и следите своје снове."

Али овакве изјаве су дијаметрално супротне ономе што Бог каже. Пета заповест учи: „Поштуј оца свога и мајку своју..." (Изл 20, 12). Нови завет учи: „Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца својега и матер; ово је прва заповијест са обећањем: Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи” (Еф 6, 1–3).

У Светом писму читамо: „Напомињи им да буду покорни и послушни поглаварствима и властима, спремни за свако добро дјело; никога да не руже, да се не свађају, да буду благи, да показују сваку кротост према свима људима " (Тит 3, 1–2).

Коначно, рок се све више окреће окултном, сугеришући да ће се у будућности све више стимулисати измењена стања свссти, контакт са духовима и друга окултна упражњавања кроз музику. О томе читајте даље.

Ствари за размишљање

1. Где рок иде и зашто? Размотрите следећи аргумент: „Музика ће наставити да развија, одражава и мења своју културу. Како иде култура, тако иде музика. Ми смо већ отишли од 'вина, жена и песме' ка 'дрогама, сексу и рокенролу'." Ако је ово истина, где је онда рок упућен у будућности? Џим Морисон је рекао: „Заинтересован сам за све што се тиче револта, нереда, хаоса..." Прочитај Рим. 13, 1–2.

2. Социолог Алан Блум коментарише: „Резултат (утицај рока) није ништа мање него губитак контроле родитеља над својом децом у смислу моралног образовања у време када се тиме нико озбиљно не бави”. Да ли сматрате да је ово истина? Зашто? Које су импликације?

3. „Рок је веома велики бизнис, већи него филм, већи него професионални спортови, већи него телевизија и ово доприноси угледу музичког бизниса." Да ли треба новац и богатство да буду одреднице угледа? Треба ли парајлијама да се завиди? (Види Прич 11, 28; 28, 6; 20; Мт. 19, 23; Лк. 6, 24; 12, 21; 2 Кор 6, 10).

4. Да ли сматрате да ће се будуће генерације осврнути са поштовањем на данашњу рок музику? Зашто?

Како рок музика одбацује хришћанска веровања?

Рок музика скоро отворено одбацује хришћанска веровања. На пример, текст као што је „Рокенрол Вавилон” је исто толико депримирајући као када се чита „Холивудски Вавилон”; антихришћанска природа ових субкултура је сасвим јасно изложена.

Рок култура је често отворено изражавала аверзију према хришћанској вери почев од Џима Морисона из „Дорса” који заједљиво и вриштећи изражава мржњу према хришћанској молитви („Поднеси молбу Господу са молитвом”) до Скида Роуа: „Живи песак Исус” („Јесмо ли спашени речима копилади светаца?"). Још један пример за ово је „The Oath” (Заклетва) коју изводи група „King Diamonds”: „Jа поричем Исуса Христа, обмањивача, и презирем хришћанску веру."

Још један пример је „Possessed” („Опседнут”) у извођењу групе „Venom” која каже: „Опседнут сам свим што је зло. Смрт вашег Бога ја захтевам. Ја... седим са десне стране господара сатане," и: „Ја пијем избљувак, водим љубав са проститутком на умору, сатана је мој господар прави! Живео! Хвала мом несветом домаћину."

Леон Расел сматра да је „организовано хришћанство нанело више штете него иједна друга сила коју могу замислити на свету” и предлаже да га замени религија рокенрола. У једном интервјуу у „Spin-у”, Sinead O’Connor истиче: „Огромна је заблуда учити децу да Бог није у њима. Тај Бог је загађење... Да је Бог већи од њих. Да је Бог изван њих. То је лаж. То проузрокује испразност деце."

У Химни 43 група Џетро Тал преноси ову поруку: „Ми смо наши сопствени спасиоци, и ако Исус спасава, онда му је боље да спасе Себе." Ozzy Osbourne каже: „Ја нисам наново рођени хришћанин. Ја сам наново рођени Хитлер."

Године 1966. Џон Ленон се хвалио да хришћанство пролази и да су „Битлси” популарнији од Исуса. У својој књизи A Spaniard in the Works, он је дао приказ Христа кога је именовао „фашистом”.

Да ли је стварно изненађујуће да рок музика, која често у себе укључује дрогу, секс, нихилизам, аморалност и побуну, у својим текстовима себе отворено супротставља Богу, Његовом Сину и Јеванђељу? Али по коју цену? Размотрите следеће.

Ми се никада не можемо „ослободити” Господа Исуса Христа. Господ Исус је стварна личност која је живела у историји, био је распет и васкрсао из мртвих. Да је он Бог у људском телу, посведочено нам је вековима.

Христос је такође рекао да ће на крају свако од нас положити рачун једино Њему и да ће нас сматрати одговорним за оно што смо учинили са животом који нам је Он дао. Нарочито, да ли смо веровали у Њега, да ли смо га примили са вером – да ли смо му били послушни или непослушни кроз наше изборе и дела?

Свака личност која је икада живела мораће да стане пред Њега на крају времена и положи рачун за свој живот. „Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину” (Јн 5, 22). „А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце с десне стране себи, а јарад с лијеве... И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни." (Мт 25, 31–33; 46).

Да ли знате да ваша вечна судбина зависи од тога односа са Христом?

Постоји разлика између оних који Христом живе и оних који живе као да Христа нема или као да нам Он није потребан. Разлика у начину живота по нашој грешној природи и начина живота по Духу Божијем може се видети у овом одломку из Библије:

Ствари за размишљање

1. У „Књизи о правом Френку Запи” (1989. стр. 259), Френк Запа је рекао: „Мој најбољи савет сваком ко жели да подигне срећно, ментално здраво дете је: држите га што је даље могуће од цркве."

Ако једна особа слуша и гледа снимке и поруке рок музике 25 до 35 сати седмично, а мало или нимало не познаје хришћанство, која ће филозофија имати већег утицаја на ту особу? Коју ће коначно прихватити? Која ће обликовати изборе те особе? Коју ће научити да воли и подржава? Да сада ово сведемо на лични ниво: којој се филозофији ви сада излажете?

2. Божија реч нам каже да се не саображавамо вредностима и философији овог света. „И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога” (Рим 12, 2). У причама Соломоновим каже нам се да изнад свега чувамо срце наше, јер из њега излази живот (Прич 4, 23). Речено нам је да не дозволимо злој ствари да дође пред наше очи (Пс 101, 3). Већ: „Што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите” (Флп 4, 8). Даље нам се каже: „Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи” (Кол 3, 2). У светлости ових и многих других светих речи из Писма, како може један хришћанин бити уроњен у рок музику, гледајући моћне слике зла и поруке таме које та музика преноси, из дана у дан, а да не мисли да вређа и да је непослушан свом Господу?

3. Један обожавалац групе „Slayer” прокоментарисао је: „Ја мрзим вашег Бога, Исуса Христа. Сатана је мој господар. Ја жртвујем животиње за њега. Мој бог је 'Слејер'. У речи њихове музике верујем." („Spin”, мај 1989). Ако нисте хришћанин, рок музика можда изражава управо оно што желите, укључујући секс, дрогу, експериментисање са окултним и слободу за побуну. Али имајте на уму да је понашање које велича рок музика проузроковало пропаст много више живота него што се може замислити. Размислите колико људи је почело да узима дрогу јер рок музика фаворизује такво понашање! Колико је људи добило полне болести као резултат живљења по порукама рок музике које се односе на сексуални промискуитет? Вероватно милиони.

Нико нека се не обмањује – вредности које човек усвоји или ће благословити његов живот или ће му донети коб. Свети Павле каже: „Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни” (Гал. 6, 7–8). Може ли ико логичан порећи да начин живота који се велича у рок музици често јесте деструктиван у друштвеном и личном погледу? Онда зашто мислите да је тако популаран?

Да ли рок музика подржава окултно?

Књигу „Недовршене симфоније: гласови из другог света” написала је медијум Розмери Браун. У њој описује како прима поруке из света духова. Она редовно комуницира са наводним покојницима, у овом случају великим композиторима из прошлости – Шопеном, Моцартом, Бахом, Листом, Дебисијем, Рахмањиновим, Брамсом, Шуманом, итд. Ови духови разговарају са госпођом Браун, посећују је редовно и – опседају је водећи њене руке да свирају и компонују музику која је далеко изнад њених способности. Госпођу Браун су испитивали многи стручњаци за музику, интервјуисао је и Леонард Бернштајн и варка није откривена. Она тврди да је ови духови запоседају са циљем преношења њихове музике и њихове поруке из другог света. Кроз њу, духови компонују у стилу сасвим сличном, ако не идентичном, старим, већ покојним, композиторима. Она је издала неколико албума своје музике укључујући нови Брамсов гудачки квартет.

Сматрамо да нису у питању покојници већ духови лажи које Црква идентификује као демоне. Навели смо убедљиве разлоге за овај закључак у својој књизи „Посматрање култа: шта вам је потребно да знате о духовној обмани”, делови 5. и 7.

Зашто би демони играли улогу мртвих композитора и давали музичке композиције преко земаљског медијума? Изгледа да је њихов првенствени разлог коришћење музике за ширење окултне философије. Розмери Браун је била припремљен медијум пре него што се сусрела са духовима који су се представљали као велики композитори. Она каже: „Први пут када сам видела Франца Листа, имала сам око седам година, и већ сам навикнута на то да виђам духове тзв. мртвих” (стр. 9).

Ипак, ови тобоже префињени духови мртвих композитора активно шире исти стари паганизам и медијумистичку философију која се среће међу окултистима свих боја. Духови проповедају пантеизам и подстичу развој „паранормалних” способности (стр. 114–123). Они поричу и одбацују библијско учење. Размотрите једну од тобожњих изјава „Листа” као одговор Брауновој:

„Уочио сам да због уобичајених хришћанских веровања има људи који верују да човек мора бити „спасен” овде на земљи. То није истина”– рекао је он. „Када људи умру... они имају прилику да се усавршавају (после смрти)."

Другим речима, ови лажљиви духови употребиће медијум музике да остваре своје сопствене циљеве – да обману људе и жене (кад је у питању закон Божји) (нпр. Јевр. 9:27; Пост. 1:1). Розмарин дух водич такође је подстиче на упражњавање некромантије (комуницирања са „покојницима”), нечега што Библија јасно забрањује (Понз 18, 9–12).

Још један пример за разматрање. Сирил Скот је био угледан композитор током свог живота. Био је изучавалац окултне религије познате као теозофија и такође заинтересован за окултне могућности музике. Две његове књиге: „Утицај музике на историју и морал” и „Музика: њен тајни утицај кроз векове” биле су примљене као „откривење” света духова од стране духа који је пуно утицао на оснивачицу теозофије, Мадам Блавацки. У потоњој књизи, Скот нам казује, након разговора са духом, да је:

"... он посебно заинтересован за еволуцију западњачке музике... Заиста, сматра да је пожељно да изучаваоци окултизма свих школа више цене велики значај музике као силе у духовној (окултној) еволуцији и каже да је сада открио много тога што није било откривено и то ће бити од велике важности и интересовања за све љубитеље музике."

Скот лично је убеђен да „велики посвећеници (света духова) имају велике планове за музику будућности” (стр. 199). Какав је то план? Је ли то план да се музика употреби као окултни медијум кроз који ће се код људи развијати измењена стања свести, способности, и контактирати свет духова. Скот објашњава:

„У будућности музика ће се користити да људе доведе у ближи контакт са девама (духовима); они ће бити оспособљени да примају благотворан утицај ових бића када буду ишли на концерте са пригодним типом звука ... Научно саздана музика подстицаће духове и истовремено стимулисати у слушаоцима „паранормалне” способности помоћу којих ће постати свесни њиховог присуства и биће осетљиви за њихов утицај” (стр. 200–201).

Скот закључује своју књигу наводећи речи његовог духа водича: „Данас, када улазимо у ово Ново доба, ми настојимо, првенствено кроз медијум надахнуте музике, да проширимо идеје (окултног) јединства и братства, и тако убрзамо (духовну) вибрацију ове планете” (стр. 204). Жанр „надахнуте музике” (знамо ко ју је „надахнуо”) сада се може наћи у локалним продавницама плоча. Музика „Новог доба” је од духова компонована преко медијума за специфичне окултне циљеве. „Композитори” музике Новог доба тврде да она може подстицати медитацију, помоћи у развоју парапсихичких сила, мењати свест, водити на „астрална” путовања и преобразити личност. Савремени рок музичари имају сличне идеје.

„Многе од великих рок звезда се навелико баве окултним и такође су укључене у отворени сатанизам... Покушавајући да опише свој процес 'инспирације' (Џон) Ленон је рекао: 'То је као да си поседнут: као видовњак или медијум'... Јоко Оно је рекла за 'Битлсе': 'Они су били као медијуми. Нису били свесни свега што говоре, али су речи долазиле кроз њих'... Марк Сторас, вокал хеви-метал групе 'Крокус', изјавио је у часопису 'Циркус': 'Не можете то описати осим да кажете да је то попут мистериозне енергије која долази из метафизичке равни у моје тело. Скоро као да си медијум'... Little Richard је имао слична искуства и идентификовао је сатану као извор своје инснирације: 'Мноме је управљала друга сила. Сила таме... за коју многи људи не верују да постоји. Моћ ђавола. Сатана.' Џим Морисон (из 'Дорса') називао је духове који су га повремено запоседали 'господарима', и написао је књигу поезије о њима. Фолк-рок уметница Џони Мичел каже да је њена креативност потицала од духа водича кога она назива 'Арт'. Толико је била зависна од 'Арта' да је ништа није могло зауставити када је он позивао. Доминација таквих 'духова' међу поп-рок звездама изгледа да превазилази област случајности. Супер-стар Џими Хендрикс, назван 'највећи рок гитариста' ... 'веровао је да је запоседнут неким духом,' (према сведочењу Алана Дагласа). Џимијева бивша девојка, Фејн Приџон, изјавила је: 'Имао је обичај да непрестано говори о неком ђаволу или нечем што је било у њему, знате, и није имао никакве контроле над тим; он није знао шта га је наводило да се понаша онако како се понашао и зашто је говорио оно што је говорио, и песме... једноставно су излазилe из њега..."

У првим годинама, Мик Џегер из „Ролинг Стоунса” и Кит Ричардс били су у пријатељству са „underground” филмским ствараоцем и сатанистом Кенетом Ангером, учеником злогласног окултисте Алистера Кроулија и чланом „Магичног круга” Антона Ла Веја из којег је поникла прва „Сатанска црква”. Џегер је компоновао музику за Ангеров филм „Invocation of My Demon Brother” („Зазивање мог брата демона”), а Ричардс је играо улогу у његовом филму „Lucifer Rising”. По Ангеровом савету, Џегер је одабрао ђавола из шпила тарот карата које је дизајнирао Алистер Кроули за омот њиховог албума „Their Satanic Majesties Request” („На захтев њихових сатанских величанстава”, прим. прев.).

Ричард је једном рекао у интервјуу да су песме „Стоунса” долазиле спонтано, као инспирација „на сеансама”. Описао је да су песме долазиле „еn masse”, као да су „Стоунси” као писци песама вољан и отворен „медијум”. Елис Купер тврди да је наводно примио своје име „од духа који га је запосео током сеансе." Његова песма „Cold Ethyl” је о „љубавној афери” са лешином жене.

Многе друге рок звезде укључене су у окултизам и своје музичко надахнуће описују као запоседнутост духом.

Све већи број музичара показујe интересовање за окултно, чаробњаштво и повремено чак за сатанизам. Међу блек-метал групама, имена која указују на извесно интересовање за окултно су „Coven”. „Dark Angel”, „Demon”, „Infernal Majesty” „Possessed” „Satan”, „Cloven Hoof”, и друге. Фарел, певач групе „Jane’s Addiction”, учсствовао је у ритуалу вештица.

Ози Озборн је запазио: „Изгледа да никад не знам шта ћу урадити следеће. Ја једноставно волим да радим оно на шта ме духови наводе. Тако, увек имам кога или шта да окривим." Озборн, бивши певач групе „Black Sabbath”, заправо је призивао сатану на концерту у Канади. Он признаје, „Понекад се осећам као медијум за неку силу која долази споља..." „Black Sabbath” је такође упућивао позиве Луциферу и на неким другим својим концертима. У „Master of Reality” („Господар стварности”) они певају да је ђаво „господар овог света” и „твој исповедник сада."

Питер Крис, први и најславнији бубњар рок групе „Kiss” изјавио је: „Верујем у ђавола колико и у Бога. Било кога можете употребити да обавите посао”.

Чланови групе „Ајрон Мејден” отворено признају да се баве окултизмом, укључујући магију. Један концерт ове групе у Портланду, Орегон, отворен је речима: „Добро дошли у сатанино светилиште." Глен Тајптон из „Judas Priest-a” је признао да, када излази на бину, он пада у лудило: „Као да неко други преузима моје тело."

Описујући какав је био концерт „Ван Халена”, Дејвид Ли Рот коментарише: „Препустићу им свој дух (емоцијама), то заправо покушавам да урадим. Доведите себе до тог стања да паднете у покорност демонским боговима."

Гитариста Mick Mars из групе „Motley Crue” описао је своју групу: „Демонско, то смо ми." Nikki Sixx, мислећи на њихов шоу „Повика на ђавола”, прокоментарисао је: „Имамо лобање, пентаграме, и све врсте сатанских симбола на сцени... Увек сам флертовао са ђаволом."

Стиви Никс из „Fleetwood Mac” неколико пута посветила је своје концерте вештицама света. Један албум рок групе „Venom” има наслов „Welcome to Hell” („Добро дошли у пакао”) и садржи следеће речи на задњој страни омота: „Опседнути смо злом. Смрт вашег Бога захтевамо: ми пљујемо на девицу коју ви поштујете и седимо са леве стране господара сатане."

Џими Пејџ из „Led Zeppelin-a”, „самостални” сатаниста, заправо је купио Кроулијев стари замак. John Bonham, бубњар групе, умро је у тој кући 1980; Роберт Плант је наводно напустио групу после његове смрти и Пејџову опседнутост окултизмом сматра кључем за Бонемову смрт.

Али, према речи Божјој, бављење окултним је опасно и треба га избегавати. Ко то чини буни се против Бога. У Библији Бог нас опомиње да се тиме не бавимо:

Нека се не нађе међу вама... ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини (Понз 18, 9–12).

Нико не може порећи да је рок музика постала заговорник окултизма. Размотрите теме које се јављају у рок музици: коришћење дрога, побуна против ауторитета, аморалност, нихилизам., бежање од стварности, сексуална разузданост, насиље, окултно... То је „поглед на свет” и начин живота који нуде „духови композитори” и њихов отац, сатана.

Robert Gerow

Како да будете проницљив слушалац?

Када неко пита за мишљење о музици, обично је то у вези са „злом рокенрола”.

Мада рок може бити облик музике веома опасан за неке људе, принципи за процену рока су исти као и за било коју форму музике.

Наша првенствена реакција на сваку музику је емоционална, а не рационална. Стога, свако пригодно процењивање мора се одиграти на два нивоа: првом: „Каква осећања изазива у мени ова музика?" и другом: „Које су појединости текста и стила дате композиције?"

На емоционалној равни, за слушаоца је могуће да га понесе валцер, „Middle-of-the-road” музика, или кантри и вестерн звуци као и рокенрол. Облик музике може побудити у нама самосажаљење, или нихилизам или апатију или еротска интересовања. Опасност може бити присутна у свим формама.

На рационалном нивоу, треба такође повести рачуна. Текстови кантри и вестерн мелодија могу бити штетни за средовечну особу као што су рокенрол песме за адолесцента. „Дивне” мелодије најновије духовне песме могу крити теолошки неисправан текст. А релаксирајући МОR („Middle-of-the-road”) формат може у ствари нагињати аморалном принципу.

Шта да се ради?

Било који облик музике да је у питању, проницљив слушалац мора:

1. Проценити садржај текстова песама. Много тога што пролази под именом „кантри и вестерн” у ово време укључује приче о неверности у браку или између „љубавника”. Често, текстови рок песама су вербалне оргије смишљене да задовоље најниже људске нагоне. „Савремена” музика шири погледе на свет који могу бити сасвим различити од природних и хришћанских ставова.

Проницљив слушалац обратиће пажњу на речи док слуша музику. Речено је да „ако желите да знате у ком правцу једна култура иде, слушајте њену музику." То може бити застрашујуће. Није свако вољан да уложи напор да пажљиво преиспита ствари. Али ако је музику коју слушамо писао неко ко има сасвим другачији вредносни систем него ми, бар треба да смо свесни тога и да водимо рачуна да не будемо под утицајем тог система.

2. Проценити своју емоционалну реакцију. Какав је свеукупни утицај мелодије (звука) на мој начин размишљања и реаговања на околни свет? Реакција на музику је првенствено емоционална. Музика коју слушамо „ствара расположења”. Ако је љубавна веза „кренула наопако”, извесне врсте музике ће једноставно подстаћи самосажаљење и гурнути нас у „паралелни свет”. Музика коју слушамо без разумевања лако може постати пут да се избегне суочавање са околностима и позитивна оријентисаност ка будућности.

Јачина и ритам – још један циљ рокенрол „разбијача” – могу такође стварати расположење. Исто може бити случај и са „тишим” тоновима (мелодијама). Слушалац мора бити свестан овог хипнотичког ефекта, нарочито у погледу текста који је прати. У неким случајевима луди ритам и „луди” текст граниче се са префињеним „испирањем мозга”. Мелодија ће се урезати у наш ум. Звук побуђује одређено „расположење”, и ми научимо и понављамо текст супротан нашим вредностима.

Уравнотежено размишљајте о својој музици. Сасвим је могуће да други имају различит укус у погледу музике него ми, а да то није „погрешно”. Неко сасвим ужива у „хришћанском року” док то са вама уопште није случај. Неко може волети „грегоријанско појање” или неку „мистичну музику” док трећа особа може одабрати класику или вестерн музику. Није погрешно ако неко воли стару традиционалну музику, световну или религиозну, као израз смисла у свом животу и као извор уживања. У музици има толико различитих приступа колико и особа које је слушају.

3. Не плашите се да уживате у својој одабраној музици. Ако сте проницљив слушалац, онда не треба да се бојите емоционалног утицаја ваше омиљене музике. Песме радости, хвале, осећања, омиљених прича и тако редом, могу постати важан део вашег живота. Улога и функција музике је поштовање Бога и освежење (укрепљење) човекове душе. Проницљив слушалац може ово постићи у разним музичким стиловима.
Са енглеског превела:
Слободанка Зарић

„Додир срца са светом”

Платон и Конфучије о музици

О значају музике за људску душу много се знало још у древна времена. Стари народи, који су покушавали да ускладе живот са својом савешћу и природом у којој су обитавали, велику пажњу су придавали музици. Она је била саставни део верских обреда и васпитања омладине. Нећемо детаљније писати о наведеном, пошто то није тема нашег рада. Па ипак, не можемо мимоићи два мудраца прошлости који су о музици говорили као о нечему веома битном. Обојица су стварала у петом веку пре Христа, и обојица се сматрају великим синовима својих народа. С обзиром да су живели у различитим, међусобно непознатим, световима, право је чудо како су о овом питању имали готово истоветне ставове и како су на сличан начин настојали да поуче своје савременике здравој употреби мелодија. Реч је о грчком философу Платону и кинеском учитељу Конфучију.

Платон је веровао да се понашање добрих и рђавих људи може посматрати према ритмовима и хармонији за које се опредељује. Музичар може да одреди какав такт одговара нечијем начину живота; такође, и плесови изражавају унутрашње настројење душе. Једном речју: какву музику слушаш – такав си. У свом кључном дијалогу „Држава”, Платон је многа места посветио музици. У његово доба музика је била неопходни елеменат школовања. Следбеници мистичара и математичара Питагоре, код којих је и Платон образован. сматрали су да је музика израз божанственог склада у космосу, хармоније сфера. Лепа душа васпитава се мелодијом која је учи лепоти. С обзиром на чињеницу да је „Држава” посвећена могућности устројавања ваљане друштвене заједнице, Платон је у том дијалогу музику ставио у средиште своје педагошке пажње, као и физичко вежбање, гимнастику. Музика васпитава душу, а гимнастика тело. Мудри Грк је говорио да онај који душу храни само музиком, а тело запоставља, постаје или мекушац или нервозни свађалица; а ко упражњава гимнастику занемарујући душу, постаје необразовани грубијан и силеџија. Два су основна тона у којима се мелодијски развија: благ, молитвени, нежни, који позива на узвишена, побожна расположења; други је пак снажан, ратнички, који крепи јунаке спремне за бој. Дужност државе је да обезбеди непроменљивост музике у коју су унета градитељска начела. Ако се ова буде неконтролисано мењала, стање у друштву биће хаотично. Омладина се обавезно учи математици, астрономији и музици, пошто су ово области људског делања у дослуху са космичком хармоничношћу више него остале.

У различитим друштвеним уређењима разни су видови музике. За демократију, у којој побеђује и власт има духовно најнижи слој друштва, Платон, не без ироније, вели да је она „дивно државно уређење, анархично, шарено, које свима без разлике, и једнакима и неједнакима, дели некакву једнакост”. Демократски тип човека угађа себи, испуњавајући све своје прохтеве; све жеље и сва задовољства за њега имају једнаку вредност. У демократији млађи не поштују старије... Музика овог друштва је груба, сирових ритмова и као таква она је израз варварске, простачке душе, душе која није у стању да се обуздава, него се сва предаје дивљој помами. У Платоново доба постојао је оргијастички култ бога вина и полне разузданости Диониса. Тај култ је Платон нескривено презирао. У току дионисијских ритуала учесници су се препуштали суманутој музици, плесу и пијанству, после чега су следили сви могући видови разврата... Насупрот разорном дионисизму, Платон је истицао начела реда и склада, у којима човек пројављује своју сродност са Божанством.

Што се Конфучија тиче, музика је за њега кључни израз људског срца, који настаје кад срце дође у додир са спољним светом. Када је човек тужан, звуци које производи, гласом или инструментима, сетни су и изгубљени; кад је задовољан, звуци су чежњиви и лагани; радост изазива жарке и широке одјеке; љутња – оштре и јаке; сажаљење је мелодијски једноставно и чисто, а љубав – нежна и умилна.

Конфучије истиче да су древни кинески цареви увек водили рачуна о музици, пошто она има великог утицаја на душе њихових поданика. Земља која напредује и развија се поседује мирну и радосну музику, земља која превире у бунту – музику незадовољства и беса, а уништена држава пуна је тужних, носталгичних песама које сећају на прошлост... Животиње познају звуке, али не и музику. Човек који је схвата, близак је моралном савршенству.