Просторни план општине коцељева


II 6.3. Заштита животне средине



бет11/27
Дата16.07.2016
өлшемі4.18 Mb.
#203744
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   27

II 6.3. Заштита животне средине


Према ППРС (по хијерархији највишем планском документу) мањи део територије Општине Коцељева припада II категоријиподручја загађене и угрожене животне средине (локалитети са повременим прекорачењем граничних вредности загађујућих материја у ваздуху, зоне интезивне пољопривреде, подручја експлоатације минералних сировина, државни путеви I и II реда) са мањим утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. На овом делу територије потребно је спречити даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања.


Већи део територије припада III категорији загађености животне средине, односно припада подручју претежно квалитетне животне средине. Карактеристике овог подручја су следеће: без прекорачења граничних вредности загађујућих материја у ваздуху; речни токови II класе; шумска подручја; туристички комплекси и места са контролисаном посетом; подручја вештачких акумулација; локални путеви; сеоска насеља; пољопривредна подручја; подручја са природном деградацијом; ливаде и пашњаци; ловна подручја.
На овом подручју потребно је обезбедити решења којима се елиминишу или умањују постојећи извори негативних утицаја односно увећавају позитивни као компаративна предност у планирању развоја; чувати подручја од загађивања из стратешких разлога.


II 6.3.1. Планска концепција заштите



На основу модификованих критеријума за категоризацију насеља према степену загађености (по ППРС, 2010 - 2020) у оквиру Просторног плана општине Коцељева није предвиђено постојање подручја са веома загађеном и деградираном животном средином (подручја I категорије). На основу категоризације подручја Општине према постојећем степену загађености планира се да ће се применом мера за смањење негативних и увећање позитивних утицаја на животну средину подручје општине Коцељева налазити у категоријама загађености како је приказано у следећој табели.


Табела 21.: Планирана категоризација подручја општине Коцељева према степену загађености

Опис подручја према степену загађености

Стање животне средине и активности на унапређењу

Први четорогодишњи период имплементације

Средњерочна етапа имплементације

1

2

3

II

Подручје загађене и угрожене животне средине

Општински центар Коцељева, локалитети са повременим прекорачењем граничних вредности, викенд насеља, подручја експлоатације минералних сировина, државни путеви I и II реда) са мањим утицајима на човека, живи свет и квалитет живота.



  • вредности емисије загађујућих материја у ваздуху у оквиру прописаних граничних вредности

  • побољшан квалитет површинских и подземних вода, проширена канализациона мрежа

  • организовано сакупљање отпада по насељима и управљање отпадом у складу са смерницама из Националне стратегије управљања отпадом (примарна селекција, организован третман органског отпада, организован третман индустријског отпада, изграђена трансфер/претоварна станица, комунални отпад се депонује на регионалној санитарној депонији)

  • гајење пољопривредних култура на принципима органске пољопривреде, посебно у погледу контролисаног коришћења агрохемијских мера

  • ниво буке и вибрација у оквиру прописаних вредности (могуће спорадично прекорачење)

  • контролисан ризик од удеса

  • примењене мере заштите од негативних утицаја магистралних и регионалних саобраћајница

  • вредности емисије загађујућих материја у ваздуху испод прописаних граничних вредности

  • прикупљање и пречишћавање свих отпадних вода у ППОВ

  • отпад се депонује на регионалну депонију уз претходну примарну селекцију

  • селективна употреба агрохемијских мера, подстицање употребе органских ђубрива

  • заштитно зеленило подигнуто око нових привредних објеката и постројења и ''зелени појасеви'' око постојећих и будућих саобраћајница

  • уведен систем ЈУС ИСО 14001 у сва нова привредна предузећа

III

Подручје претежно квалитетне животне средине

Карактеристике овог подручја су следеће:



  • без прекорачења граничних вредности загађујућих материја у ваздуху,

  • речни токови II класе,

  • шумска подручја,

  • туристички комплекси и места са контролисаном посетом,

  • подручја вештачких акумулација,

  • локални путеви,

  • сеоска насеља,

  • пољопривредна подручја,

  • подручја са природном деградацијом,

  • ливаде и пашњаци,

  • ловна подручја.

  • одвођење вода у водонепропусне јаме и одговарајуће цистерне

  • очувано квалитетно пољопривредно земљиште

  • ниво буке и вибрација испод прописаних вредности

  • контрола ризика од удеса при транспорту запаљивих материја

  • регулисани површински токови

  • организовано сакупљање отпада по насељима, комунални отпад се депонује на уређеним депонијама/ трансфер/претоварним станицама

  • примењене мере заштите од ерозије

  • природна добра валоризована и укључена у туристичку понуду уз смањивање негативних утицаја у заштићеним подручјима

  • прикупљање и пречишћавање свих отпадних вода у ППОВ

  • планско управљање чврстим отпадом

  • гајење пољопривредних култура са контролисаним коришћењем агрохемијских мера

  • планско управљање чврстим и течним отпадом

  • повећане површине под шумама до оптималног нивоа

  • дефинисани и остварени програми одрживог туризма у заштићеним подручјима

  • програми одрживог туризма у заштићеним подручјима – једна од основа развоја локалне заједнице - квалитетна животна средина и предеоне целине


Заштита ваздуха подразумева ограничење/смањење емисија загађујућих материја, и то:

  • ограничавање емисија загађујућих материја из привредних постројења, саобраћаја и становања, развој система гасификације и топлификације, преструктурирање привреде према критеријумима заштите, појачану контролу рада котларница; подстицање енергетске ефикасности и рационално коришћење енергије у домаћинствима и привреди, дислоцирање загађивача;

  • ограничавање емисија из нових извора преусмеравањем транзитног саобраћаја ван насеља, применом интегралних заштитних мера на коридору путева, применом прописа и прибављање обавезних интегрисаних дозвола за постојећа и нова привредна (индустријска) постројења, као и промене у начину функционисања постојећих постројења, док се за нова постројења примењују најбоље доступне технологије (БАТ) и решења усклађена са прописима;

  • коришћење алтернативних енергетских извора: сунчеве и геотермалне енергије, енергије биомасе и отпада;

  • заштита и квалитет ваздуха обезбедиће се и повећањем зеленог фонда насеља;

  • успостављањем система мониторинга квалитета ваздуха у складу са Европском директивом о процени и управљању квалитетом амбијентног ваздуха (96/62/ЕС)4. Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл.гласник РС", бр 11/10) и Уредбом о изменама и допунама уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 75/10), (вршењем континуиране и програмске контроле основних и специфичних параметара везаних за квалитет ваздуха у акредитованим лабораторијама и стандардизованим методама).


Враћање у прописану класу квалитета површинских вода оствариће се:

  • заштитом изворишта и обезбеђењем снабдевања водом, применом прописаних активности у зони заштите изворишта, ревитализацијом и проширивањем водоводног система;

  • планским третманом комуналних отпадних вода: ширењем канализационе мреже (кишне и фекалне канализације), одређивање локације и изградња ЦППОВ;

  • планским третманом индустријских отпадних вода: изградња канализације за отпадне воде, изградња система за предтретман отпадних вода у привредним постројењима, уградња постројења за пречишћавање отпадних вода загађених нафтним дериватима;

  • регулацијом система за мелиорацију: реконструкција и ревитализација постојећих система и изградња нових.

Заштита изворишта се остварује посебно применом следећих превентивних мера:

  • забрана изградње индустријских и других објеката чије отпадне материје могу загадити воду и земљиште, забрана изградње других објеката који могу загадити воду или земљиште или угрозити безбедност водопривредне инфраструктуре;

  • дозвољена изградња објеката под условом да се у пројектовању и извођењу обезбеди каналисање и пречишћавање отпадних вода у складу са стандардима прописаним законом, дозвољена изградња објеката за рекреацију и туризам под условима заштите животне средине у складу са законом;

  • постојећи индустријски објекти морају обезбедити каналисање и пречишћавање отпадних вода у складу са законом;

  • сакупљање отпада само на водонепропусним површинама, док је депоновање могуће само ван шире зоне заштите;

  • забрањена интензивна употреба пестицида, хербицида и вештачких ђубрива на земљишту које се користи у пољопривредне сврхе у зони изворишта;

  • забрањен транспорт и складиштење опасних и отровних материја.

Управљање квалитетом вода вршиће се преко: добре заштите вода, мониторинга квалитета вода обезбеђеним у контролисаним и акредитованим лабораторијама и формирање базе података у електронској форми.
Заштита земљишта остварује се:

  • рационалним коришћењем грађевинског и пољопривредног земљишта;

  • ограничавањем ширења насеља и привредних делатности на квалитетним пољопривредним земљиштима, забраном изградње на пољопривредном земљишту од I до IV катастарске класе, као и пренамене пољопривредног земљишта у шумско, осим земљишта VII и VIII катастарске класе и у посебним случајевима када није могуће пронаћи алтернативне локације;

  • коришћењем постојећег грађевинског фонда за нове делатности и намене када је то могуће, односно давање предности brownfield уместо greenfield инвестицијама.

Заштита земљишта се остварује и планским управљањем отпадом у складу са Националном стратегијом управљања отпадом, чиме се спречава загађење земљишта и други негативни утицаји на воде, ваздух, здравље и др.

Плански третман отпада се заснива на превенцији настајања и смањењу количине отпада на извору, поновној употреби и рециклажи отпада обухвата управљање:

  • комуналним отпадом: организовано сакупљање отпада по насељима, селекција и рециклажа за подручје oпштине;

  • индустријским отпадом: увођењем предтретмана индустријског отпада и његово рециклирање;

  • пољопривредним отпадом: стимулисање употребе стајског ђубрива уместо вештачких ђубрива, компостирање органског отпада, управљање кланичним отпадом до третмана у инсинератору;

  • санацију дивљих сметлишта, контролу и превенцију непланског депоновања отпада;

  • контролу коришћења вештачких ђубрива и пестицида, информисање и образовање пољопривредних произвођача о принципима органске пољопривреде и утицајима агрохемијских средстава и пољопривреде на животну средину.


Управљање заштитом пољопривредног земљишта треба да се врши кроз: ангажовање акредитоване институције за вршење испитивања физичких, хемијских и биолошких особина земљишта као и квалитета пољопривредних производа, увођењем финансијске дисциплине у промет пестицида, постојање формиране базе података о продаји и начину употребе пестицида, обављање континуираног мониторинга земљишта, производњом органски здраве хране по стандардима ЕУ, извршеном калцификацијом земљишта, постојањем уско специјализоване регионалне институције за газдовање земљиштем са адекватним стручним службама са осмишљеним плановима рада, постојањем адекватног и савременог система за наводњавање, заштитом земљишта од поплава, укрупњавањем пољопривредних површина, едукацијом пољопривредних произвођача и стимулисањем пољопривредних произвођача путем прихватљивог кредитирања.
Заштита предела и живог света
Заштита предела и живог света обухвата примену мера заштите предеоног и биолошког диверзитета на подрују општине:

  • идентификације, заштите и управљања подручјима значајним са становишта ЕУ директиве о птицама и стаништима;

  • формирања прекограничне еколошке мреже заштићених подручја и еколошких коридора;

  • одбране од поплава;

  • промоције одрживог коришћења земљишта;

  • промоције развоја руралног туризма.

Поред тога, обезбеђује се заштита живог света при:



  • извођењу грађевинских радова (посебно обезбеђење еколошких коридора и зона око објеката инфраструктуре магистралног значаја);

  • транспорту потенцијално штетних материја (гориво и друге запаљиве суспстанце);

  • примени хемијских средстава у пољопривредној производњи;

  • лову и роболову - планско организовање лова, риболова и ловног туризма.


Заштита здравља се обезбеђује:

  • смањењем емисије загађујућих материја и изложености њиховом штетном дејству;

  • заштитом и унапређењем постојећих шума, шумског земљишта и заштитних „зелених појасева“;

  • смањењем имисије загађујућих материја у ваздуху подизањем заштитних „зелених појасева“ уз магистралне саобраћајнице и нова привредна постројења, односно заштитног зеленила у насељима.

  • заштита здравља се постиже и обезбеђењем редовне контроле здравствене исправности намирница и квалитета воде за пиће, као и системом адекватне здравствене заштите - реконструкцијом постојећих објеката здравствене заштите и обезбеђење доступности објектима и услугама здравствене заштите и других јавних служби од значаја за здравствени и социјални статус грађана.


Смањење буке и вибрација врши се подизањем појасева заштитног зеленила и техничких баријера за заштиту од буке на најугроженијим локацијама (дуж државног пута I реда), применом прописаних дозвољених нивоа буке у изграђеним подручјима насеља. Према СРПС-у U.J6.205:2007, Акустика у грађевинарству-Акустичко зонирање простора, допуштени нивои буке по зонама намене су дати у следећој табели..
Табела 22. Преглед допуштеног нивоа буке по зонама

Зона намене

Дозвољени ниво буке за дан у dB(A)

Дозвољени ниво буке за ноћ у dB(A)

I Подручје за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, култ.о-ист. локалитети, велики паркови

50

40


II Турист. подручја, мала и сеоска насеља, кампови и школске зоне

50

45


III Чисто стамбена подручја

55

45

IV Пословно-стамбена подручја, трговачко стамбена подручја и дечја игралишта

60

50


V Градски центар, занатска, трговачка, административно управна зона са становима, зоне дуж путева

65

55


VI Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда

На граници ове зоне бука не сме прелазити дозвољене нивое у зони са којом се граничи

На граници ове зоне бука не сме прелазити дозвољене нивое у зони са којом се граничи


У области заштите од удеса примењују се следеће мере:

  • смањење опасности од удеса у предузећима, као и у другим постојећим и будућим постројењима;

  • смањење опасности од удеса при транспорту опасних материја дуж путних и речних коридора;

  • припрема мера и поступака санације земљишта у случају удеса, као и припрема мера и поступака у случају појединачних (изолованих) инцидената;

  • примена важећих прописа и норматива.


II 6.3.2. Правила и режими коришћења земљишта

Приликом формирања нових привредних објекта и зона утврђују се урбанистичка правила и услови заштите животне средине за одређене еколошке категорије предузећа, која се заснивају на минималним планским површинама круга предузећа и обавезним заштитним растојањима између потенцијалних извора опасности у кругу и стамбених насеља, као што је дато у следећој табели:



Табела 23: Критеријуми за заштитна растојања од индустријских објеката

КАТЕГОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА *

А (Прва)

Б (Друга)

В (Трећа)

Површина комплекса (hа)

-

< 3

3-80

ЗАШТИТНО ОДСТОЈАЊЕ5 (m)

< 50

50 - 100

100 -500

Потребна урбанистичка документација за заштиту животне средине**

-

ПУ

ПУ, ПО

* Када је присутно више ризика, предузеће се категорише према највећем ризику

** ПУ = процена утицаја на животну средину, ПО = процена опасности од хем. удеса



Слика: Шематски приказ мера заштите од утицаја привреде
Категорија А – мала предузећа, чији је негативан утицај незнатан и испод је граничних вредности. У оквиру делатности (производном процесу) не користе се и складиште материје које би могле да имају негативан утицај на ваздух, воду, земљиште, здравље људи, биљни и животињски свет. Ниво буке је у оквиру дозвољених вредности (до 50 dB, према захтевима ЈUS 3.Ј6. 205/92), док је ризик од удеса минималан, уз обавезну примену мера заштите на раду. У случају евентуалног удеса, последице немају негативан утицај ван самог извора, односно објекта. Предузећа могу бити лоцирана у оквиру насеља, односно стамбених зона уз обавезну примену противпожарних и других мера заштите на раду, на удаљености од 10 до 50 m од стамбених објеката. У ову категорију предузећа спадају комерцијалне, угоститељско услужне и производне делатности, нпр. самосталне трговине и занатске услуге, сервиси, пекарске, посластичарске, угоститељске делатности, израда и оправка предмета од дрвета, стакла, папира, коже, гуме и текстила, и друге делатности, које по правилу не изазивају непријатности суседном становништву. Предузећа не подлежу процени утицаја на животну средину.
Категорија Б – мала и средња предузећа, која могу имати мањи – локални утицај на животну средину. Приликом редовног рада негативан утицај је у оквиру граничних вредности. У оквиру делатности (производном процесу) могу се користити и складиштити материје које могу имати негативан утицај у ванредним околностима. У случају удеса могуће краткотрајно присуство мање количине штетних материја. Ниво буке је у оквиру дозвољених вредности (55–60 dB). Лоцирају се на рубним деловима стамбених зона (насеља), на удаљености од 50 до 100 m од стамбених објеката, тако да не изазивају непријатности суседству, на површинама величине до 2 хектара. У ову категорију предузећа спадају веће електромеханичарске радионице, прерада пластичних маса, израда производа од дрвета, стакла, папира, коже, гуме и текстила, стоваришта грађевинског материјала и др. За ова предузећа примењује се листа II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (према Уредби о утврђивању листе á пројеката, за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину и листе áá пројеката, за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).
Категорија В – предузећа која могу имати релативан утицај на окружење на локалном нивоу. У свом раду користе опасне материје, односно производе чврсти и течни отпад, јавља се средњи ниво буке (60–65 dB), или пружају услуге већем броју једновремених корисника. У ову групу спадају тржни центри, већа складишта, велетрговине преко 5.000 m2, прехрамбена, текстилна индустрија и др. Лоцирају се у оквиру радних зона, ван стамбеног насеља (минимално 200 м удаљености од стамбених објеката), на површинама већим од 2 хектара, тако да на том растојању и на тој површини не изазивају непријатност суседству. Негативан утицај спречавају или ублажавају применом активних и пасивних мера заштите – израдом заштитних зелених појасева, уградњом постројења за пречишћавање вода, филтера за ваздух, правилним складиштењем сировина и отпада, применом мере звучне изолације – изградњом звучних баријера, применом мера заштите на раду, противпожарних мера и др. За предузећа из категорије V, примењује се листа I пројеката за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину (према Уредби о утврђивању листе I пројеката, за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину и листе II пројеката, за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).
Категорија Г – предузећа која могу имати утицај на животну средину на нивоу градског подручја (интрарегионални ниво утицаја). У свом раду користе веће количине токсичних материја. Постоји ризик од хемијског удеса. Овој групи припадају металопрерађивачка индустрија, хемијска индустрија, фармацеутска индустрија, веће кланице и већи комплекси прехрамбене индустрије. Због свог негативног утицаја предузећа из ове категорије се лоцирају на већој удаљености (минимално 800 m) од стамбених зона (насеља). На планском подручју не постоје и нису планиорана предузећа из ове категорије.

Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   27




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет