Зоне заштите од негативних утицаја пољопривреде

Зоне заштите од негативних утицаја пољопривреде
Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште обухвата површине намењене пољопривредној производњи и то: оранице, баште, воћњаке, винограде, плантаже, расаднике, стакленике и пластенике, пољозаштитне појасеве, угаре, вишегодишње засаде, ливаде, пашњаке, рибњаке итд. На подручју плана предвиђена је изградња објеката компатибилних основној намени за развој интензивне или еколошке пољопривредне производње и то у оквиру пољопривредног земљишта.

Намена објеката

У зони еколошке пољопривредне производње дозвољена је изградња објеката који не угрожавају подручје водоизворишта и то: магацини репроматеријала (семе, вештачка ђубрива, саднице и сл.); објекти за смештај пољопривредне механизације; објекти за производњу воћа и поврћа у затвореном простору (стакленици, пластеници); објекти за производњу гљива, рибњаци, сушаре за воће и поврће, хладњаче, као и ергеле, хиподроми и сл.
У зони интензивне пољопривредне производње, поред поменутих објеката, дозвољена је изградња објеката за финалну прераду пољопривредних производа. У зони интензивне сточарске производње, поред поменутих објеката, дозвољена је и изградња: објеката намењених за интензиван узгој стоке, перади и крзнаша (фарме, кланице и сл.)
Стамбени објекти у функцији пољопривредне производње изван грађевинског подручја, могу да се граде само за властите потребе и у функцији обављања пољопривредне делатности.

Типологија објеката

Објекти намењени пољопривредној производњи су слободностојећи објекти (стамбени и производни) или групације слободностојећих објеката међусобно функционално повезаних (производни).

Правила за формирање комплекса

Величина парцеле (комплекса) на којој је могућа изградња објеката у функцији примарне пољопривредне производње утврђује се зависно од врсте и интензитета производње према следећим условима*.

Табела 24: Правила за формирање комплекса

Пољопривредни објекти	Оптимална величина комплекса
– за интензивну сточарску производњу	10 ха
– за интензиван узгој перади и крзнаша	2 ха
– за интензивну ратарску производњу на поседу*	5 ха
– за узгој воћа и поврћа на поседу*	2 ха
– за виноопштинерство на поседу	1 ха
– за узгој цвећа на поседу*	0,5 ха

За позиционирање производних објеката који су у функцији пољопривреде примењују се следећа минимална заштитна одстојања: од саобраћајнице (државног пута IB реда) – 100 м и од грађевинског подручја насеља – 500 м (не односи се на стакленике, пластенике и силосе). Одстојање између стамбених објеката и ораница (воћњака), који се интензивно третирају вештачким ђубривом и пестицидима је минимум 800 м. У заштитном појасу између границе пољопривредне парцеле и обале водотока од 10 м није дозвољено коришћење пестицида и вештачких ђубрива.

Слика: Пољопривредни објекти у функцији ратарства
Позиција објеката за узгој стоке (сточне фарме) одређује се у складу са капацитетом објекта и положајем објекта у односу на насеље. Објекти за интензиван узгој стоке, перади и крзнаша које имају преко 50 условних грла не могу се градити на заштићеним подручјима природе и на подручју водозаштитних зона.


Слика: Пољопривредни објекти за узгој стоке
Минимална заштитна одстојања између границе комплекса сточне фарме и објеката у суседству су: од стамбених зопштине, магистралних путева и речних токова 200 м и од изворишта водоснабдевања – 800 м. Наведена растојања могу бити и већа ако то покаже процена утицаја на животну средину за фарме са преко 500 условних грла, као и објекти од општег интереса утврђени на основу закона. Минимални капацитет основне производње уз који може да се одобри изградња објекта примарне дораде или прераде (кланица, хладњача, и сл.) износи 100 условних грла.
Објекти на којима се одржавају сточне пијаце, сајмови и изложбе морају да испуњавају следеће услове: да се налазе изван насеља; да се не граде на земљишту које је подводно и угрожено од поплава; да нису удаљени од главног пута; да нису за последњих 20 година служили за сточна гробља и јавно ђубриште; изложбене просторије могу изузетно да се налазе и у самом насељу; да има само један улаз довољно простран и са изграђеним вратим и да има посебно издвојен простор за животиње за које се приликом контроле утврдило да су заражене или су сумњиве на заразу. Величина простора зависи од обима и врсте промета животиња водећи рачуна да просечна одређена површина мора да се повећа за 15% површине на име путева и изградњу манипулативних и санитарних обеката: по грлу крупних животиња 2 м²; по телету 1,2 м²; по овци, односно свињи преко 50 кг – 1 м² и по јагњету и прасету 0,5 м².
У заштитној зони забрањена је изградња објеката. Дозвољено је коришћење пољопривредног земљишта у сврху примарне пољопривредне производње.
Коначан предлог даљег развоја планског подручја, даће се након израде Стратешке процене утицаја Плана на животну средину и спроведеног поступка јавног увида.
Зоне заштите од негативних утицаја саобраћаја

Овде наведена правила и заштитне зоне утврђују се као услови планирања других намена земљишта уз појас саобраћајница. У заштитном појасу није дозвољена изградња стамбених, пословних и помоћних објеката. Стамбени објекти уз улицу морају имати акустичку заштиту.

За превоз опасних и штетних материја дозвољено је користити искључиво деонице регионалних путева који пролазе кроз подручја ниже густине насељености. Ово ограничење се не односи на превоз нафтних деривата у цистернама капацитета до 10 тона.
Зоне заштите изворишта водоснабдевања

На основу Закона о водама (Сл. гласник РС бр. 30/10) и дела Правилника о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће (Сл. гласник РС бр. 92/2008) дефинисане су зоне санитарне заштите око акумулације: непосредна, ужа и шира зона санитарне заштите, подручје изван шире зоне санитарне заштите и појас заштите дуж цевовода сирове воде.

II 6.3.3. Евалуација утицаја планских решења


Евалуација утицаја вршена је приликом израде Извештаја о стратешкој процени Просторног плана Града Шапца на животну средину, са циљем да се утврди значај утицаја, према критеријумима из Прилога I Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину. У обзир су узете следеће карактеристике утицаја: врста утицаја, вероватноћа да се утицај појави, временска димензија односно трајање утицаја, према временском хоризонту Просторног плана, учесталост утицаја и просторна димензија утицаја. Наведене карактеристике утицаја су вредноване према врсти Просторног плана, како је приказано у следећој табели.

Табела 25. Вредновање карактеристика утицаја

Врста утицаја	Вероватноћа утицаја	Трајање утицаја	Учесталост утицаја	Просторна димензија утицаја
Позитиван (+) Негативан (-) Неутралан (0) Зависи од мера заштите (М)	Сигуран (С) Вероватан (В) Мало вероватан (МВ)	Краткорочан (К) Средњорочан (СР) Дугорочан (Д)	Повремен (П) Сталан (Ст)	Општински (О) Регионални (Р) Национални (Н) Међународни (МE)

У СПУ евалуација утицаја је за изабране концепте и планска решења на нивоу Плана, извршена квалитативно-описно, на основу чега је припремљена коначна матрица која показује одрживост Плана. Евалуација утицаја је у збирној табели приказана коришћењем одговарајућих боја. Зеленом бојом су приказани позитивни утицаји, негативни црвеном, а за неутралне утицаје коришћена је бела боја, Интензитетом боје представљен је значај утицаја. Значај се одређује према броју карактеристика и то као као значајан утицај (постојање једне или две карактеристике светлија нијанса, и врло значајан утицај (постојање три и четири карактеристике) – тамнија нијанса.

Табела 26. Ознаке значаја утицаја

Врста утицаја	Значај утицаја
	једна или две карактеристике	три или четири карактеристике
Позитиван
Негативан
Неутралан

На основу евалуације утицаја припремљена је збирна матрица значајних утицаја Просторног плана на животну средину.