Просторни план општине коцељева
жүктеу/скачать 4.18 Mb.
|
- Бұл бет үшін навигация:
- II 5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА II 5 .1. Саобраћајна инфраструктура
- Станице за снабдевање горивом
- Пешачки и бициклистички саобраћај
- II 5 . 2 . Водопривредна инфраструктура II 5 . 2 . 1. Водоснабдевање
- Претходна пројектна документација
- Процена потреба за санитарном водом
- Тaбeлa 18: Потребе за санитарном водом насеља у општини Koцељева
- Насеље Број становника 2021. Потребна количина воде ( l/s)
- Максимална часовна потрошња Qmax х= (д)x 1,5 Баталаге
- Oпштинa 14024 40.58
- Секундарна водоводна мрежа
- Oстали објекти на мрежи - Резервоарски простор
- Изворишта санитарне воде
- Индивидуални и сеоски водоводни системи
Јaвни интeрeс и нaчин њeгoвe зaштитe: Jaвни интeрeс нaлaжe кoнтрoлу рaзвoja привaтнoг сeктoрa (крoз урбанистичко - рeгулaциoнo плaнирaњe, зaштиту живoтнe срeдинe, рeжим грaђeњa, jaвнoм кoнтрoлoм зeмљиштa и сл.). Тaкoђe, прaвнa и сoциjaлнa сигурнoст увeк прeдстaвљajу дeo jaвнoг интeрeсa, пa схoднo тoмe je пoтрeбнo примeњивaти и oдгoвaрajућe мeрe кaдa сe плaнским или другим aкциjaмa угрoзи привaтни интeрeс. Институциje и мeхaнизмe кaкo би сe oмoгућилa oдгoвaрajућa пoнудa лoкaциja и прoстoрa (крoз рeструктурирaњe пoстojeћих прoстoрa - зoнa, рaзвoj нoвoг oпрeмљeнoг зeмљиштa, кoмунaлнo oпрeмaњe и сл.). С тим у вeзи пoжeљнo je фoрмирaњe и пoсeбних институциja (aгeнциja), нa бaзи сaрaдњe jaвнoг и привaтнoг aли и бaнкaрскoг сeктoрa, кojи би прaтиo рeaлизaциjу кoнкрeтних прoгрaмa. Инструмeнтe кojи би oбeзбeдили кoхeрeнтнoст eкoнoмскe, фискaлнe, пoсeбнo пoрeскe и крeдитнe пoлитикe. Нeoпхoднo je унaпрeђeњe дoсaдaшњe пoрeскe пoлитикe кaкo би сe зaхвaтиo прихoд oд зeмљиштa и других нeпoкрeтнoсти, гдe сe тaкoђe, oдвиja jeдaн вид сивe eкoнoмиje. Истoврeмeнo, пoрeскa пoлитикa мoжe бити и пoдстицajнa, кaдa сe привлaчи нoви инвeститoри-стрaни кaпитaл или пaк кaдa сe дeo срeдстaвa улaжe у унaпрeђeњe живoтнe срeдинe (нoви зeлeни прoстoри, изгрaдњa пaркингa, увoђeњe нoвих тeхнoлoгиja и сл.). Димeнзиoнисaњe нaкнaдe зa урeђeњe зeмљиштa и пoрeзa нa имoвину трeбa дa je зaснoвaнo нa eкoнoмским принципимa, кojи би oмoгућили дa сe срeдствa улoжeнa у зeмљиштe (oпрeмaњe) пoврaтe у рeaлнoм eкoнoмскoм изнoсу. Тaкoђe, пoтрeбни су и дoдaтни извoри прихoдa, укључуjући и привaтнa срeдствa. Из прeтхoднoг прoизилaзи питaњe фoрмирaња клaстeрa (из срoдних и рaзличитих дeлaтнoсти, стручних институциja, бaнкaрскo-финaнсиjских услугa, нoсиoцa инфoрмaтичких тeхнoлoшких унaпрeђeњa и др.) кoje je нajбoљe дa сe фoрмирajу нa нивoу рeгиoнa, у циљу jaчaњa кoнкурeнтнoсти приврeдe рeгиoнa, a сaмим тим и oпштинe Кoцeљeвa. Услoви зa фoрмирaњe клaстeрa нa пoдручjу рeгиoнa имajу oнe дeлaтнoсти oвe општинe кoje мoгу дa дoпринeсу aфирмaциjи eкo услугa, нa eкoлoшки здрaвoм пoдручjу, у сaрaдњи сa прaтeћим институциjaмa:
II 5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА II 5.1. Саобраћајна инфраструктура Саобраћајно-географски положај Саобраћајно - географски положај Општине биће унапређен у значајној мери изградњом деоница саобраћајница високог ранга - државних путева првог и другог реда, који омогућују укључивање у регионалне, републичке и међународне токове саобраћаја. Предуслов успешне интеграције простора, како географске, тако и друштвено-економске, је развијена мрежа друмских саобраћајница. Тиме се стварају могућности за неометану размену робе, услуга, пословних и туристичких путовања. Друмски саобраћај Према значају путна мрежа на подручју плана подељена је на следеће рангове саобраћајница: државни путеви IB реда2 (магистрални путеви); државни путеви II реда (регионални путеви); општински путеви (локални путеви); насељске саобраћајнице. Саобраћајнице које омогућавају приступ ка еколошким целинама или пољопривредним и шумским комплексима представљају некатегорисане путеве. Развој саобраћајне инфракструктуре на територији Општине обухвата изградњу/доградњу и ревитализацију путних праваца, према могућностима и инцијативама локалних заједница. Приоритетима су обухваћени путни правци који обезбеђују разрешење постојећих проблема у одвијању саобраћаја и повезивање у оквиру локалних заједница насеља и села. Осим развоја инфраструткуре на територији обухваћеној Планом неопходан је и одговарајући програм одржавања путних праваца, а посебно реорганизација и опремање зимске службе одржавања уз јасно дефинисање надлежности између Републике и Општине. На постојећој мрежи саобраћајница режим саобраћаја може се побољшати увођењем адекватне хоризонталне и вертикалне сигнализације и др. У склопу подсистема друмског саобраћаја потребно је саобраћајну инфраструктуру локалног значаја на подручју Просторног плана употпунити изградњом нових деоница општинских путева. На овај начин би се омогућило успостављање квалитетне путне комуникације унутар подручја Плана. Транспортни систем насељених места неопходно је оспособити за функционисање у условима повећаних захтева за превозом, превасходно због локалних потреба, као и због развоја туризма на овом подручју и др. У насељеним местима (посебно у Коцељеви) потребно је дефинисати конкретне циљеве развоја саобраћаја, што обухвата и изградњу површина за динамички и стационарни саобраћај моторних возила. У насељеним местима на посматраном подручју потребно је обавити рангирање саобраћајница на основу њиховог функционалног и просторног значаја. Регулисање саобраћаја у насељеним местима има значајну улогу у спровођењу контролисаног коришћења уличних површина и обухвата регулисање динамичког саобраћаја у склопу чега је потребно планирати реконструкцију постојећих саобраћајница и изградњу нових, при чему је неопходно предвидти и изградњу свих потребних друмских инфраструктурних објеката (у складу са постојећим превозним потребама и захтевима). Препоручује се формирање кружних токова на раскрсницама на којима је то могуће. Регулисање стационарног саобраћаја захтева обезбеђење потребне инфраструктуре за организавано паркирање. Постојећим планерским нормативима указује се на колико простора, на колико запослених или на колико циљних путовања треба обезбедити једно место за праркирање. Јавни превоз путника Систем јавног превоза путника за значајан део становништва омогућава реализацију једне од основних животних потреба - потреба за кретањем, што за одређене категорије становништва представља практично једини облик реализације њихових потреба. Као последица изразито опадајућег тренда привредних активности у протеклом периоду, дошло је до пада учешћа јавног превоза путника у укупном броју механизованих кретања. У планском периоду јавни превоз путника базираће се на аутобуском подсистему. Систем ЈМПП-а треба да пружи одговарајући ниво превозне услуге, а посебно да обезбеди одговарајућу повезаност околних места са централним општинским насељем (због одласка на посао и превенствено због превоза ученика у/из школе). У складу са развојем насеља и привредних активности, планира се задржавање постојећих линија аутобуског превоза, уз повећани број полазака. По потреби, увеле би се нове линије, а у складу са друштвено-економским развојем пдоручја. Њихово увођење иницирале би локалне заједнице, општински органи или носиоци превозне услуге. Линије јавног путничког превоза могуће је организовати на свим путевима на подручју Плана који задовољавају безбедносне услове за обављање јавног превоза. Њихова реализација може бити коришћењем аутобуса или возила мањег капацитета: минибусеви, комбивозила. При томе, у складу са саобраћајним захтевима и потребама за превозом, могуће је организовати линије током целе године, или сезонске (школске, туристичке). Носиоци превозних услуга морају се придржавати важеће законске регулативе из области јавног превоза путника у друмском саобраћају. Организација стајалишта је у скалду са саобраћајним захтевима, на начине прописане одговарајућим законским одредбама (превасходно безбедносни аспект постављања стајалишта). Стационарни саобраћај Један од основних услова за функционисање саобраћајног система насељених места је обезбеђење услова за паркирање возила, због чега паркирање представља и значајан урбанистичко-планерски проблем. Потребе за површинама за паркирање се процењују у зависности од локалних услова. Планирањем и пројектовањем паркинг простора мора се омогућити ефикасно функционисање саобраћајног система при чему се њиховом локацијом и капацитетима може делимично утицати и на избор грађана у погледу коришћења путничког аутомобила. Приликом пројектовања паркиралишта морају се постојеће просторне могућности ускладити са стандардима и захтевима везаним за паркинг површине, као и за приступне стазе. Станице за снабдевање горивом Просторним планом предвиђа се задржавање постојећих станица за снабдевање горивом, уз остављање отворене могућности да се у планском периоду, на основу очекиваног привредног развоја и повећања интезитета друмског саобрћаја на појединим правцима, формирају нове станице за снабдевање горивом на подручју општине. Изградња станица за снабдевање горивом мора бити у складу са законским ограничењима (услови за изградњу станица за снабдевање горивом, мере заштите животне средине – Процена утицаја на животну средину). Отварање нових сервиса за моторна возила могуће је реализовати, на основу иницијативе инвеститора, уз одбобрење надлежних служби, а у складу са важећим урбаниситчким плановима и уз поштовање законских ограничења везаних за изградњу и експлоатацију таквих објеката. Пешачки и бициклистички саобраћај Пешачке стазе, тј. тротоаре потребно је извести денивелисано у свим уличним профилима због безбедног каналисања пешачких токова до/од места становања, радних места и осталих садржаја – циљева кретања. У циљу повећања туристичке атрактивности сеоског туризма на посматраном подручју пторебно је стимулисати изградњу пешачих стаза са рекреативном наменом. Услед топографских катактеристика терена бицклистички саобраћај је реалтивно мало заступљен на посматраном подручју. Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор. Предлаже се изградња бициклистичких стаза у рекреативне сврхе у зонама где ће се појавити капацитети намењени сеоском туризму. На тај начин би се пружили услови за рекреативне активности (вожњу бицикла и пешачење) на потезима раздвојеним и независним од свих осталих видова саобраћаја. Увођење траса пешачких и бициклистичких стаза које воде према атрактивим дестинацијама и излетничким пунктовима доприноси развоју рекреативног туризма.
У циљу квалитетног снабдевања водом становништва општине, треба наставити са изградњом водоводног система, односно приступити следећим радовима: приоритетно приступити изради пројектне документације која је у складу са Генералним пројектом водоснабдевања водом насеља општине Коцељева; повезати тј. ставити у функцију нови бунар у Свилеуви; започети са изградњом дистирбутивне водовдне мреже по осталим насељима општине. Претходна пројектна документација Од пројектне докуметације која би третирала развој водоводне мреже и комплетног система за снабдевање санитарном водом, постоје: Генерални пројекат снабдевања водом насеља општине Коцељева и Предходна студија оправданости снабдевања водом насеља општине Коцељева. У наредном периоду треба тежити изради остале пројектне документације која је у складу са овим Генералним пројектом, као и Елаборат о резервама подземних вода за сва изворишта водоснабдевања и оверити га код надлежног Министарства, а у циљу њихове квантитнативне заштите од прекомерне експолатације. Процена потреба за санитарном водом Процена потребе за водом дефинисана је Генералним пројектом водоснабдевања насеља општине Коцељева. Овај пројекат је рађен 2005. године, а потребе за санитарном водом процењене су на основу тадашњих трендова. Данас се намећу неки други трендови у циљу смањења потрошње. На основу демографске анализе извршена је процена броја становника (Попис из 2002.) а за процену потреба за санитарном водом у наведеном планском периоду, усвојена је специфична потрошња воде од 250 l/ст/дан у коју улази: количина воде која се користи у домаћинству за кување, прање, купање, појење стоке, заливање башти, поливање и прање улица, јавни водоскоци, градско зеленило, јавне чесме, потрошња воде у болницама,школама, предузећима и мања потрошња у индустрији, за гашење пожара и сл. Процене потребних количина санитарне воде за снабдевање водом осталих насеља општине Коцељева до 2021.године, процењене су на: q=91,30 l/s Обзиром на неравномерност потрошње у току године и у току дана, усвојени су следећи коефицијенти неравномерности: дневни коефицијент неравномерности – Кdn=1.50; часовни коефицијент неравномерности – Кh=1.50. Тaбeлa 18: Потребе за санитарном водом насеља у општини Koцељева
Водоводна мрежа Примарна водоводна мрежа У даљем развоју општинског водоводног система, у циљу побољшања снабдевања водом насеља Коцељева као и других насеља општине и даљег развоја дистрибутивне водоводне мреже, неопходно је приступити изградњи цевовода и објеката (резервоара и прекидних комора), предвиђених Генералним пројектом водоснабдевања водом насеља општине Коцељева, ¨Водоинжењеринг¨, Београд. У том смислу потребно је извршити поделу читаве територије општине на 2 групе и то:
Примарне цевоводе од изворишта Свилеува до насеља Коцељева неопходно је реконструисати у смислу проширења пречника цевовода, ради несметаног допремања количина воде у резервоарски просторе као и смањења губитака на траси цевовода. Секундарна водоводна мрежа У планском периоду је предвиђена изградња секундарне водоводне мреже како у новим улицама, тако и сукцесивна замена постојећих дотрајалих инсталација. Све водоводне инсталације које не задовољавају противпожарне услове минималног профила ø100mm, неопходно је реконструисати и заменити. Паралелно са реконструкцијом, потребно је даље градити водоводну мрежу где није изграђена у осталим насељима општинског водоводног система. Oстали објекти на мрежи - Резервоарски простор Постојећи систем снабдевања водом насеља Коцељева (Драгиње, Баталаге и Свилеува) располаже са 800 m3 резервоарског простора. Сада само насеље Коцељева располаже приближно довољном запремином резервоарског простора (потребна запремина 700 m3 а постојећи резервоар “Тамнава” је запремине 650 m3). Резервоар у Драгињу је 140 m3 што је далеко испод потребне запремине од око 300 m3, што је случај и са резервоаром у Доњем Црниљеву. У наредном периоду на основу Генералног пројекта водоснабдевања општине Коцељева, неопходно је проширити резервоарски простор како би се постигло рационално и технички исправно снабдевање водом уз максимално могуће испоштовање постојећих резервоарских простора. На вишим нивоима пројектовања неопходно је још једном проверити могућност употребе постојећих резервоарских простора, поготово у случају резервоара у Драгићу који се налази у веома лошем стању. Изворишта санитарне воде Даљом фазом решења снабдевања водом насеља Коцељева планира се задржавање постојећих изворишта и повећање капацитет изворишта у Свилеуви, повезивањем трећег бунара издашности q= 5 l/s. Иако су сва изворишта за снабдевање санитарном водом насеља Коцељева ван границе насеља, истиче се неопходност израде Пројеката санитарне заштите изворишта, којим ће бити дефинисане заштитне зоне изворишта. У циљу заштите изворишта, потребно је успоставити мониторинг систем на свим извориштима, у циљу праћења потенцијалног загађења подземних вода. У том смислу, неопходно је поставити мрежу пијезометара у зони изворишта као и мераче протока на свим бунарима, поставити сигналне каблове и опрему за дигитално праћење и даљинско управљање радом изворишта и целог система. У циљу заштите воде од намерног или случајног загађења , као и других штетних дејстава која могу трајно утицати на исправност воде и издашност изворишта, предвиђају се следеће мере заштите: зона непосредне заштите ( зона стогог надзора); ужа зона заштите ( зона ограничења); шира зона заштите ( зона надзора); појас заштите. Зоне заштие изворишта опредељене су Генералним пројектом снабдевања водом насеља општине Коцељева (2005. г.) а на основу хидрауличког прорачуна подземних вода, тако да нису у складу са препорукама дефиниасаним Правилником о начину одређивња зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, (``Сл. гласник РС``, бр.92/08), који је усвојен пар година након завршетка Генералног пројекта. Границе овако успоставњених заштитних зона, могу се примењивати све док се не уради Пројекат заштитних зона изворишта којим ће се изнова дефинисати границе заштних зона у складу са граничним условима дефинисаним Правилником о начину одређивња зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања. Зона непосредне заштите (зона строгог надзора - прва зона): Прва зона санитарне заштите представља простор око водозахватног објекта, које се обезбеђује ограђивањем (ограђени простор 450м x 200м око бунара и зграде за хлорисање - у површини од 9ha) и где је приступ дозвољен само лицима овлашћеним од стране корисника објекта која су задужена за одржавање и остале интервенције на истом. Ужа зона заштите (друга зона) односи се на целу парцелу на којој је смештено извориште, дефинсана је на 650м x 500м у површини од 32.5 ha. Услови одржавања зона санитарне заштите дефинисани члановима 27 - 33 наведеног Правилника, као и услови обележавања заштитних зона (чланови 31 - 33), примењују се одмах. Индивидуални и сеоски водоводни системи Становништво сеоских насеља општине Коцељева, које чини око 70% становништва општине воду за пиће обезбеђује путем локалних и индивидуалних сеоских водовода односно, са бунара или капитираних извора. Локални сеоски водоводни системи у Доњем Црниљеву не поседују уредну техничку документацију, водопривредне дозволе, нити постоји редован мониторинг физичко-хемијског и бактериолошког квалитета воде којом се снабдева становништво из оваквих система. У циљу постизања циљева одрживог развоја у унапређења централног водоводног система Коцељева и локалних система водоснабдевања општине Коцељева потребно је интервенисати на следећи начин:
жүктеу/скачать 4.18 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|