II 5.2.2. Сакупљање и евакуација отпадних вода

Део насеља северно од реке Тамнаве слабије је покривен канализационом мрежом, између осталог и због реке као физичке баријере. У том смислу, намеће се потреба за изградњом сабирног колектора северног дела насеља, веће пропусне моћи (што ће се утврдити накнадно, након хидрауличког прорачуна) који би прихватио само санитарно-фекалне воде овог дела насеља (укључујући и отпадне воде фабрике ¨Rauch¨) и евакуиасао их источно, преко магистралног пута М-21 (Шабац-Коцељева-Ваљево), до постојећег сабирног колектора насеља профила 500mm. Генералним планом одвођења отпадних вода насеља општине Коцељева дате су основне смернице за даљу разраду на вишем нивоу пројектовања.

Конфигурација терена насеља Коцељева је идеална за сакупљање и евакуацију атмосферских вода са саобраћајница – уличним каналима. Такво решење примерено је датом временском тренутку (у смислу економичности) а у будућности увек се може развити посебна ¨атмосферска¨ канализациона мрежа. У деловима насеља у којимa није могуће атмосферcке воде са коловоза и тротоара евакуисати каналима, планирати атмосферску канализациону мрежу и испушати је директно у реку Тамнаву, уз минимално потребно пречишћавање.

Потреба и положај црпних станица за одвођење и препумпавање отпадних вода насеља Коцељева биће накнадно одређено по детаљној разради Генералног пројекта одвођења отпадних вода насеља.

Генералним планом одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Коцељева, опредељена је локација постројења за пречишћавање отпадних вода насеља Коцељева. Реципијент отпадних вода је река Тамнава. У погледу технологије пречишћавања, усвојен је систем SLR лагуна са BNR технологијом, док су за мања насеља готови пакети уређаји. Третман индустријских отпадних вода мора се обављати појединачно у оквиру сваког индсустријског комплекса.

Основна претпоставка за прихват индустријских отпадних вода у канализацију и ППОВ самог насеља је успостављање доследног примарног пречишћавање индустријске отпадне воде. У циљу заштите будућег поступка пречишћавања на ППОВ Коцељева, корисне валоризације продуката пречишћавања, заштите примењених конструктивних материјала система каналисања (канализационе мреже, објеката и опреме ППОВ-а), заштите запослених и обезбеђивања оптималних услова управљања будућег ППОВ-а, потребно је примарним пречишћавањем индустријских отпадних вода уклонити токсичне и опасне материје. Примарни третман индустријске отпадне воде треба да буде у складу са „Правилником о санитарно-техничким условима за упуштање отпаднихвода у градску канализацију“ који би СО Коцељева у блиској будућности требала да припреми, усвоји и уврсти у свој законски оквир управљања отпадним водама општине.

• 
  предвидети наставак изградње заштитних водних објеката у циљу заштите подручја од великих вода у складу са постојећом техничком документацијом;
  
• 
  предвидети хидротехничко уређење комплетних сливова свих гравитирајућих водотокова на сливном подручју, а који имају утицај на разматрано планско подручје, тако да се обезбеди критеријум заштите од велике воде вероватноће појаве (повратни период Т=100година);
  
• 
  предвидети интегрално уређење сливног подручја бујичних токова; конзистентном применом спроводити противерозионе мере на ерозионим подручјима које утврђује надлежна јединица локалне самоуправе да се земљиште дуж водотокова може користити на начин којим се не угрожава спровођење одбране од поплава;
  
• 
  водно земљиште може се користити, без водне сагласности само као пашњак, ливада и ораница; посебно је недопустиво затворити протицајни профил због повећања грађевинског земљишта;
  
• 
  за изградњу нових или реконструкцију постојећих објеката, као и за извођење других радова који могу утицати на промене у водном режиму, обезбедити водне услове и водну сагласност;
  

• 
  реконструисати трафо станице 35(110)/20kV "Владимирци" и "Коцељева" на трансформацију 110/20 kV и обе опремити енергетским трансформаторима снаге 20MVA. Напојни далековод прикључити на номинални напон 110kV у електроенергетском постројењу 220/110kV "Шабац3- Јеленча". Обим потребних средстава за ову активност превазилази могућности општина Владимирци и Коцељева;
  
• 
  демонтирати амортизовану трафо-станицу 35/10 kV "Коцељева". Могућа је варијанта привременог проширења капацитета трафо станице 35(110)/20kV "Коцељева" уградњом другог трансформатора снаге 4-8MVA, уколико се прелазак на напон 20 kV на читавом подручју општине, реализује пре наведене реконструкције на трансформацију 110/20kV;
  
• 
  за резевно напајање задржати далековод 35 kV из правца Бањана и припадајући трафо у ТС 35(110)/20 kV "Коцељева", уз одговарајуће превезивање и елиминисање деонице далековода 35 kV преко гробља (радови у току);
  
• 
  резервно напајање за општине Коцељева и Владимирци реализовати далеководом 110 kV : ТС 110/35 kV "Ваљево 3" - ТС 110/20 kV "Коцељева";
  
• 
  у насељу Коцељева, изградити електоренергетске објекте и мрежу у складу са решењем ел.енергетске фазе из плана генералне регулације;
  
• 
  модернизовати електроенергетски систем у сеоским насељима : доградити нове далеководе и мешовтие водове 20 kV и припадајуће трафо-станице, реконструисати постојеће далеководе тако што ће се дотрајали дрвени стубови заменити бетонским или новим, са адекватним пресеком проводника, изградити магистралне правце далековода којима ће се резервисати напајање (правци ка Владимирцима и Шапцу). Где је могуће и потребно повећати капацитете стубиних трафо-станица уградњом енергетских трансформатора од 250kVА. Посебно реконструисати нисконапонску мрежу у сеоским насељима : монофазну мрежу заменити трофазном, дрвене стубове бетонским или новим, повећати пресек проводника како би се падови напона довели у прописане границе;
  

У графичком делу елабората, на Тематској карти бр. 1. дефинисане су зоне са приоритетом у изградњи далековода и трафо-станица у сеоским насељима. Такође су дефинисани правци изградње магистралних далкеовода 20kV. Одогварајућом урбанистичком документацијом и процедурама дефинисаће се услови за изградњу далековода 20 kV и трафо-станица 20/0.4 kV и ван позиција из предметног плана.

II 5.4. Електронска инфраструктура

• 
  евалуацијом постојећег стања (450 је нереализованих захтева за прикључак, 720 двојничких прикључака, амортизованост приступне мреже и просечна старост од 20 година, присуство зона без резерве у капацитету приступне мреже и на приступним уређајима у којима није могуће прикључење нових корисника, одсуство опреме и могућности за пружање широкопојасних услуга ван територије општине);
  
• 
  процени потреба на основу планираног развоја простора (планираној намени простора и процени кретања броја становника и домаћинстава, уз циљ да се на два становника обезбеди једна фиксна телефонска линија;
  
• 
  генералним планом развоја комутационог центра Шабац, Предузећа за телекомуникације Телеком-Србија А.Д.Београд који подразумева : приоритетно решавање нерешених захтева за прикључак, укидање свих прикључака преко двојничких кутија и уређаја за вишеструко коришћење парица, укидање аналогне телефонске централе у ГЦ Шабац, опремање свих телефонских центарла и приступних уређаја опремом за пружање широкопојаних услуга, испуњење услова да максимална дужина претплатничке петље буде 1km за минимално 90% корисника у граду и да максимална дужина претплатниче петље буде 2 km за минимално 80% корисника у приградским и сеоским насељима.
  

• 
  наставак радова на реорганизацији приступне мреже на територији општине која подразумева: укупну замену приступне мреже изграђене пре 2000е године, формирање нових кабловских подручја капацитета, изградњи нових и додатних приступних уређаја;
  
• 
  даља децентрализација система на подручју Општине изградњом приступних уређаја и комутационих уређаја и то: МСАН "Суботица", МСАН "Д.Црниљево", МСАН "Драгиње", МСАН "Дружетић", МСАН "Зукве", МСАН "Каменица", МСАН "Коцељева1", МСАН "Љутице", и МСАН "Свилеува";
  
• 
  доградња капапцитета у постојећим приступним уређајима у крајњим и чворним аугоматским телефонским централама;
  
• 
  опремање свих АТЦ опремом за пружање услуга широког појаса и стварање могућности за коришћење тих услуга на укупном подручју Општине;
  
• 
  изградња магистралног оптичког телекомуникационог кабла ка Ваљеву;
  
• 
  изградња оптичког прстена за повећање нивоа поузданости и за заштиту телефонског саобраћаја постојећих и планираних уређаја МСАН на територији општине, приоритетно ка Д. Црниљеву, Свилеуви и Баталагама.
  
• 
  сукцесивно решавање захтева за прикључак оптичким каблом сваком од корисника;
  
• 
  изградња телекомуниационих система нових оператера фиксне телефоније.
  

• 
  Ширити мрежу базних радио-релејних станица постојећих и будућих оператера, у складу са плановима развоја оператера а са циљем укупне покривености сигналом грађевинских подручја и путних праваца;
  
• 
  постојеће базне станице модернизовати опремом за пренос података са великим брзинама (3Г).
  

• 
  Модернизовати КДС у насељу Коцељева у смислу пружања широкопојасних услуга. Градити нови КДС на основу одговарајућих одлука општинске управе;
  
• 
  планира се изградња кабловског дистрибутивног система у сеоским насељима на основу одговарајућих одлука општинске управе; код постављања ваздушних проводника КДСа по стубовима ваздушне мреже 0.4kV и јавне расвете обезбедити одговарајуће сагласности електродистрибутивног предузећа и испоштовати прописе који се односе на положај, удаљеност телекомуникационог од електроенергетског проводника и прописане висине проводника изнад коловоза саобраћајница;
  
• 
  проводници кабловског дистирбутивног система могу се постављати у заједнички ров са телекомуникациним кабловима, кроз постојећу и планирану ТТ кабловску канализацију уз сагласност Предузећа за телекомуникације Телеком-Србија А.Д.Београд ИЈ Шабац.
  

• 
  у графичком делу елабората дат је преглед диспозиције планираних присупних уређаја и мултисервисних приступних уређаја (МСАН) као и коридора за израдњу спојних оптичких телекомуникационих каблова.
  

Развој гасоводне енергетске инфраструктуре на подручју Просторног плана подразумева изградњу примарне и секундарне (дистрибутивне) гасоводне мреже, као дела јединственог гасоводног система Републике, модерног, са свим елементима савремених технологија, планског управљања, безбедности итд. Циљ је квалитетно, поуздано и рационално снабдевање конзума природним гасом како за загревање тако и у индустрији. Гасификацијом ће се смањити емисија штетних материја и заађење ваздуха.

До краја планског периода, потребно је реализовати следеће активности на изградњи примарне мреже:

• 
  изградити магистрални разводни гасовод: "Шабац-Владимирци-Коцељева-Уб";
  
• 
  изградити магистрални разводни гасовод: "Коцељева- Осечина- Крупањ-Љубовија";
  
• 
  изградити главну мерно-регулациону станицу "Коцељева" 50/4bara, 3000m³/h на локацији која је опредељена планом генералне регулације за насеље Коцељева;
  

Укупно подручје Општине је брдски реон, са тешким и веома тешким елементима за савлађивање код трасирања магистралног гасовода. Услови за израдњу магистралних разводних гасовода дефинисаће се Просторним планом подручја посебне намене "Мрежа гасовода Србије" чија је израда иницирана и у поступку израде код Републичке Агенције за просторно планирање. У том смислу, у графичком делу елабората дати су само правци изградње, а коридори и трасе биће дефинисани поменутим ППППH.

Не планира се развој система даљинског грејања у Општини, али је могућ у насељу Коцељева, по изградњи гасоводне мреже.

II 5.7. Информациона инфраструктура

II 5.8. Зелене површине

• 
  Заштитно зеленило: ови појасеви имају значајну улогу одвајања еколошки некомпатибилних зона. Планом се предвиђа формирање зелене тампон зоне уз пут М-21, пре свега на делу према стамбеним зонама, али и према радним зонама. Зелене тампон зоне се формирају од високог растиња.
  
• 
  Рекреација и спорт: планом се предвиђа уређење и опремање постојећег отвореног спортског комплекса (игралишта и базени) и формирање зеленог рекреативног шеталишта дуж реке Тамнаве.
  
• 
  Јавно зеленило у насељу: ово зеленило чине парковско зеленило, блоковско зеленило, улични дрвореди, уређене отворене зелене површине у стамбеним зонама. Планом генералне регулације се предвиђа очување, преуређење и одржавање отворених зелених површина у порти Цркве и испред Дома културе, а где год је могуће у новопланираним саобраћајницама и постојећим саобраћајницама које су предвиђене за асфалтирање формирати барем местимично улични дрворед.
  

За остало подручје у обухвату Просторног плана, дефинишу се следећи услови:

• 
  обавезно је очување и подизање засада високе вегетације, као и формирање уређених зелених површина,
  
• 
  дуж саобраћајница планирати подизање континуалног ивичног линеарног зеленила састављеног од обостраних дрвореда високих лишћара, уз могућност формирања линеарних ивичних травњака,
  
• 
  озеленети раскрснице - омогућити визуелну заштиту контактних зона и естетско обликовање простора,
  
• 
  утврдити обавезу максималног уређења простора око свих јавних објеката и припадајућих гађевинских парцела (посебно у вези декоративног озелењавања); основу простора треба да чини добро урађен и негован травњак; озелењавање планирати по највишим стандардима са применом декоративних врста дендрофлоре; примењивати углавном аутохтоне врсте; избегавати врсте које су детерминисане као алергене (тополе и сл.);
  
• 
  посебну пажњу обратити на уређење центара насеља;
  
• 
  предвидети обавезу уређења зелених површина на индивудиалним окућницама;
  
• 
  дефинисати површине форланда, ритова, бара, као јединствених елемента природе, значајних за очување аутохтоне вегетације, орнитолошких локалитета и потенцијала за очување биодивезитета;
  
• 
  уколико за то постоји моугћност, планом предвидети изгадњу бициклистичких и пешачких стаза (тротоара) посебно због стварања услова за безбедније и брже одвијање саобраћаја, али и због формирања зелених појасева између наведених стаза и путева.
  

Дефинишу се и други услови за зелене и друге јавне површине:

• 
  подизање зелених површина ускладити са осталим наменама и интегрисати их у остале садржаје насеља,
  
• 
  постојеће дрвореде у регулацијама саобраћајница је неопходно максимално заштити; локална управа треба да донесе одговарајући правилник и именује стручну службу која ће се старати о стаблима и по потреби, дефинисати услове за њихово уклањање - без одобрења надлежне службе, забрањује се сеча, орезивање и друга оштећења стабала; постојеће дрвореде реконструисати и допунити новим садницама,
  
• 
  улично зеленило формирати уз све саобраћајнице чији улични профили дозвољавају формирање линијског зеленила; формирати једностране или двостране дрвореде, или засаде од шибља, у зависности од ширине уличног профила,
  
• 
  уколико се дрвореди подижу дуж путева у долинама водотока, чије су трасе постављене паралелно или се укрштају са водотоцима, треба водити рачуна да саднице, при наиласку великих вода задржавају земљиште, а не ометају протицај,
  
• 
  у зонама централних насељских функција, као и на другим местима дуж улица могу се формирати цветњаци,
  
• 
  зелене површине око сеоског игралишта распоредити тако да створе сенку на јужним експозицијама; зеленило треба да служи и као заштита од ветра и неповољних утицаја намена на суседним парцелама,
  
• 
  зелене површине у оквиру комплекса школе, треба да омогуће заштиту и изолацију од саобраћаја и активности на суседним парцелама, па их је најбоље поставити по ободу комплекса; њихов удео у укупној површини треба да износи минимално 30,0%,
  
• 
  у зони проширења гробаља обезбедити заштитне појасеве зеленила према саобраћајницама и суседним наменама; зону заштите гробља озеленити високим растињем,
  
• 
  јавне зелене површине унутар насеља, у зависности од њихове функције и намене, уредити и опремити урбаним мобилијаром (стазе, клупе, осветљење, корпе за отпатке и сл.);
  
• 
  уредити просторе око споменика културе и спомен обележја, аутобуских стајалишта и опремити их урбаним мобилијаром.
  

• 
  забрањено је стабло посећи, ломити и сећи гране, кидати лишће и плодове или предузимати било које друге радње које би измениле његов изглед или угрозиле његов биолошки опстанак; забрањени су и: промена намене заштићене површине, испаша стоке и ложење ватре, садња било каквог другог зеленила, одлагање и депоновање смећа и другог отпада, раскопавање и депоновање земље,
  
• 
  дозвољени су радови и мере заштите, уређења и санације, праћење здравственог стања стабла и предузимање неопходних мера заштите, коришћење траве и уклањање корова и смећа,
  
• 
  ово заштићено природно добро се поверава стараоцу, који има обавезе у складу са мерама заштите прописане законом и одлуком.
  

• 
  очување диверзитета кроз обезбеђивање идентитета простора,
  
• 
  очување вредности, идентификацијом предеоних целина,
  
• 
  целовитост, кроз управљање квалитетом укупне био-физичке структуре предела,
  
• 
  интегративност, кроз интеграцију смерница за обезбеђење квалитета предела у секторске планове у различитим областима
  
• 
  диверзификација, кроз усклађивање приступа обезбеђивању квалитета предела са карактером развоја и развојним проблемима, као и управљање вредностима предела у којима је вредност предела под одређеним режимом заштите, али и од посебног значаја за развој туризма.
  

Заштиту и уређење предела у складу са Европском конвенцијом о пределу је потребно спроводити кроз:

• 
  заштиту свих заступљених типова предела кроз очување и одржавање значајних или карактеристичних обележја предела која су проистекла из природне конфигурације, или људске активности, пре свега, природних предела без видљивог утицаја човека,
  
• 
  управљање пределима кроз поступке којима се, из перспективе одрживог развоја, обезбеђује редовно одржавање предела, са циљем усмеравања и усклађивања промена изазваних друштвеним и економским процесима, као и процесима у животној средини,
  
• 
  стварање услова за спровођење предеоне политике (општих принципа, стратегија и смерница, дефинисаних од стране надлежних органа), која омогућава предузимање одређених мера у циљу заштите, управљања и планирања предела.
  

Посебну пажњу треба посветити очувању предела, односно постизању равнотеже имеђу активности у простору и предеоних елемената, ради минимизирања оптерећења на заступљене типове предела, као и унапређењу предела и предеоне разноврсности.

• 
  развој усклађен са специфичним карактером предела и специфичним карактеристикама физичке структуре насеља,
  
• 
  промоцију, заштиту и унапређење препознатих природних и културних вредности,
  
• 
  јачање и промовисање постојећих и креирање нових вредности у просторима од посебног значаја за развој (туристичка, културна подручја),
  
• 
  повезивање вредности у простору,
  
• 
  санацију и креирање нових вредности у просторима који су посебно угрожени и деградирани
  
• 
  израда Инвентара природних појава и вредности живог и неживог света на подручју општине.
  

II 6.2. Заштита непокретних културних добара

1. 
   Кик; градина у њивама Драгомира и Милорада Протића и Милована Санојевића у Свилеуви; утврђено насеље из доба прелаза неолита у бронзано доба.
   
2. 
   Дуго воће; гребен у имању Милорада Лазаревића у Свилеуви са траговима земљаног бедема кружног облика. 1804.г. се на том локалитету налазио српски шанац и ту се одиграла мања битка; регистровани су осаци «виле рустике» и средњовековног насеља;
   
3. 
   Кусање; на ушћу потока Кусање у Вукодражу у Свилеуви откопано је неколико озиданих гробница; регистраовано је постојање насеља Баден-Костолац групе, римска «вила рустика» и средњевековно насеље.
   
4. 
   Чанд; у имању Марка Јовановића у Свилеуви нађена је остава на једном чоту са 14.000 комада новчаница; најмлађи новац потиче од цара Гордијана.
   
5. 
   Кућерине; у Ристивојевићима имању у Свилеуви на брежуљку нађено је насеље из непознатог доба.
   
6. 
   Орашје, на имању Рорић Тошана у Коцељеви налази се неолитско налазиште.
   
7. 
   Црква; уз стару црвку у Доњем Црниљеву налази се средњевековно гробље са надгробним споменицима.
   
8. 
   Одбојник; на имању Малешевић Славољуба у Дружетићу нађени су остаци неолитског насеља.
   
9. 
   Вис; на имању Спасоја Којића у Дружтићу постоји градина – насеље из прелаза неолита у метално доба.
   
10. 
    Мађарско гробље на Бобији; на једном неприступачном ћувику у имању Продана Васића у Дружетићу налазе се остаци темеља «виле рустике» и средњевековне некрополе.
    
11. 
    Мађарско-винарско гробље на пресадима; на имању Александра Арсенића у Дружетићу налазила се средњевековна некропола.
    
12. 
    Барич у Суботици; Барич представља градину са обровцем испод ње; шанац Обровца пуни се изворском водом а испод првог виде се трагови другог обровца.
    
13. 
    Сеоско гробље; на сеоском гробљу у Каменици регистовани су праисториски тумули.
    
14. 
    Мађарско гробље; на сеоском гробљу изнад мале реке у Каменици регистрована је средњевековна некропола са надгробним споменицима.
    
15. 
    Кулача; на окуци реке Тамнаве између пута Црниљево – Коцељева и Тамнаве у Градојевићу регистрован је обровац.
    
16. 
    Мађарско гробље; западно од села Д. Црниљева на Матића брду налази се средњевековна некропола са надгробним споменицима.
    
17. 
    Град; на имању Михаила Атанацковића у Баталагама налазе се остаци утврђеног насеља из неолитског доба.
    
18. 
    Песканеж; на имању Бошка Протића и Љубисава Ђурановића на тераси изнад Вукодража у Свилеуви нађени су остаци римске «виле рустике».
    
19. 
    Турско гробље; код куће Милорада Танасића у Баталагама на раскршћу путева недалеко од школе нађена је средњевековна некропола.
    
20. 
    Град у Гају; на локалитету код манастира Гај у Градојевићу нађени су темељи средњевековне цркве и средњевековно гробље.
    
21. 
    Малешевића липе; локалиет се налази у Дружетићу на коси која се спушта ка потоку Убићу налазе се остаци средњевековног гробља.
    
22. 
    Мађарско гробље на Пољанчићу; на имању Рајка Симића у Дружетићу на коси која се спушта ка Убу нађени су остаци средњевековног гробља.
    
23. 
    Воће; испод Баиног брда на коси у Бресници нађени су остаци неолитског насеља.
    
24. 
    Црквина; локалитет се налази у Бресници западно од коњског гробља изнад реке Раснице и представља остатке срењевековне грађевине, вероватно цркве.
    
25. 
    Црквина; јужно од села Каменице на почетку клисуре потока Змајевица на месту данашње цркве у средњем веку, била је црква св. Матеје.
    
26. 
    Кичер; изнад Коцељеве у данашњем гробљу нађени су темељи, остатци цркве.
    
27. 
    Кућерине; у Суботици на локалитету Кућерине нађени су остатци неолитског насеља.
    
28. 
    Кулина; западно од села Бреснице на вису Коњски гроб налазе се остатци старог утврђења, вероватно средњевековног или римског.
    
29. 
    Цветиновац; поред реке Тамнаве у Голочелу на имању Игњатовић Витомира нађени су остаци средњевековног насеља.
    
30. 
    Мрамор на Вису; на Вису у Љутицама нађени су остаци Џиновског средњевековног гробља и средњевековне зграде.
    
31. 
    Турско гробље; северно од школе у Голочелу нађено је старо српско гробље.
    
32. 
    Ртови; локалитет се налази северно од села Свилеуве и представља типичну градину из прелаза неолита у метално доба, Винча - Плочник фаза.
    
33. 
    Турско гробље; на Максића гробљу у Брдарици налазила се некропола, старо српско гробље.
    
34. 
    Дередија; у Брдарици са леве стране пута од Драгиња на левој обали Врбнанке налазе се остаци "виле рустике".
    
35. 
    Стонска – Белези; локалитет се налази на раскршћу путева из Брдарице за Крнић и Свилеуву; остаци села из XV до XVIII века.
    
36. 
    Кућерине II; при уласку у Свилеуву са десне стране пута од Коцељеве налази се остатци неолитског насеља ВП фазе и остаци насеља из XVII и XVIII века.
    
37. 
    Селиште; испред Свилеуве са десне стране пута од Коцељеве налазе се остаци насеља из XVI- XVIII века.
    
38. 
    Црквина I; у продужетку локалитета Селиште у Свилеуви налазе се остаци старе цркве.
    
39. 
    Крчевине I; локалитет се налази на имању Боривоја Исаиловића и Живка Петровића у Свилеуви и на њему су пронађени остаци неолитског насеља – Старчево култура и римска «вила рустика».
    
40. 
    Мађараз; испод раскршћа путева Шабац – Црниљево и Коцељева – Црниљево у имању Војислава Симића у Градојевићу регистровани су остаци старосрпског гробља из XV – XVIII века.
    
41. 
    Главица – Јагодина; изнад локалитета Кулина са десне стране пута за Црниљево на имању Милоша Симића у Галовићу налази се градина са прелаза неолита у метално доба.
    
42. 
    Градојевић; југоисточно од села са десне стране пута Коцељево – Црниљево у Градојевићу при ушћу Кленовка у Тамнаву налази се насеље из прелаза неолита у метално доба – по легенди овде је био град Градојевић;
    
43. 
    Мађарско гробље; непосредно код кућа Павловића у Зуквама налазе се остаци старог српског гробља из XV – XVIII века
    
44. 
    Чардачине; јужно од села у њиви Златана Антића у Д.Црниљеву нађена је остава римског сребрног новаца и «вила рустика» - III век.
    
45. 
    Крчевине 2; у продужетку локалитета Крчевине према југоистоку између пута и Тамнаве отоке у Свилеуви налазе се остатци цигларских пећи из римског доба.
    
46. 
    Дебело Брдо II; на падини према реци Вукодраж у Баталагама налазе се остаци насеља са прелаза неолита у метално доба.
    
47. 
    Дебело Брдо III; на благој падини поред Вукодража налазе се остаци неолитског насеља и «виле рустике».
    
48. 
    Циглане; у имању Милановић Сретене и Ђурађа у Свилеуви налазе се остаци утврђене «виле рустике».
    
49. 
    Јакшинац – Кућерине II; на почетку села са десне стране пута у Свилеуви налази се археолошки лакалитет из доба Византије.
    

1. 
   Археолошки локалитети се не смеју уништавати и на њима вршити неовлашћено прекопавања, ископавања и дубока заоравања.
   
2. 
   У случају трајног уништавања или нарушавања археолошког локалитета због инвестиционих радова, спроводи се заштитно ископавање о трошку инвеститора (члан 110. Закона о културним добрима).
   
3. 
   У непосредној близини археолошких локалитета инвестициони радови спроводе се уз повећане мере опреза и присуство и контролу надлежних служби заштите (надлежног завода за заштиту споменика културе).
   
4. 
   Уколико би се током радова наишло на археолошке предмете извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети, те да се сачува на месту и у положају у коме је откривен (члан 109. ст. 1 закона о културним добрима).
   
5. 
   Забрањује се привремено или трајно депоновање смећа и земље и других материјала на и у близини археолошких локалитета.
   
6. 
   Дозвољава се инфраструктурно опремање простора археолошких локалитета и његово уређење према посебним условима и стручним мишљенима које доноси надлежни завод за заштиту споменика културе.
   
7. 
   Забрањено је вађење и одвожење камена, земље и грађевинског материјала са археолошких локалитета.
   

1. 
   Развијање свести локалног становништва о потреби очувања објеката народног градитељства путем едукативних програма,
   
2. 
   Укључивање објеката народног градитељства у туристички итинерер подручја,
   
3. 
   Развијање сеоског туризма,
   
4. 
   Изградња инфраструктуре, комунално опремање.
   

• 
  израдити студију о културном подручју, и извршити диференцијацију на различите степене заштите, као информациона основа за заштиту, планирање, управљање и мониторинг свих промена културног наслеђа као необновљивог ресурса,
  
• 
  дефинисати и уредити инфраструктуру и саобраћајнице за културне стазе.