II ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

II ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Просторни план општине Коцељева представља плански документ за административно подручје у његовим административним границама, и то за плански период до 2020. године. Овај план представља плански и правни основ за израду урбанистичких планова и урбанистичких пројеката на територији обухвата, као и за директну примену правила уређења и правила грађења овог Просторног плана, на подручју за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Сви плански документи у даљем поступку планирања морају да буду усаглашени са Просторним планом и то у погледу: планских решења, правила уређења, грађења и заштите простора.

II 1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА

Основне намене површина у границама обухвата Плана су: грађевинско земљиште, пољопривредно и шумско земљиште и водно земљиште.

Грађевине (објекти) изван грађевинског подручја (на површинама ван насеља) су:

• 
  сезонски стамбени и економски објекти за властите потребе,
  
• 
  објекти туризма на локалитетима и просторима предвиђени Планом,
  
• 
  објекти у функцији примарне пољопривредне производње (објекти за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, рибњаци и сл.); изузетно се ван грађевинског реона, на земљишту VI и више класе бонитета може дозволити изградња објеката чија изградња није дозвољена унутар грађевинских реона због повишених нивоа буке (сечење и обрада дрвета и камена, угоститељски објекти са извођењем музике уживо, станица за снабдевање горивом) као и објеката за прераду примарних пољопривредних производа (кланице, кафилерије, хладњаче и сл. већи производни капацитети за које не постоје просторне могућности унутар радних зона насеља)
  
• 
  пословни комплекси и објекти у функцији коришћења геохидротермалних вода у привредне сврхе, односно мање производне јединице за узгој пољопривредних и хортикултурних производа, као што су стакленици, пластеници (топле леје), објекти за аквакултуре, сушаре, рибњаци мањег капацитета, објекти за припрему потрошње топле воде и сл., као и пратећих (магацини, надстрешнице, потребна постројења и опрема, инфраструктурни објекти и сл); при свему томе обавезно је поштовање два основна услова за реализацију ових активности: централизовано и рационалмо коришћење геотермалне енергије воде постојећег изворишта и задовољавање веома ригорозних мера за спречавање негативних утицаја, пре свега на постојећи геотермални ресурс, као и на околно земљиште, ваздух и на саму геотермалну воду
  
• 
  узгајалишта дивљачи са пратећим садржајима,
  
• 
  куће за одмор у оквиру утврђених викенд насеља,
  
• 
  објекте путне привреде уз саобраћајнице, у оквиру саобраћајних коридора,
  
• 
  објекти везани за заштиту од елементарних непогода и
  
• 
  објекти у функцији инфраструктурних система.
  

Производне и прерађивачке делатности морају да задовољавају све критеријуме прописане за заштиту природе и животне средине у погледу очувања квалитета земљишта, воде и ваздуха. Изградња ван грађевинских подручја насеља вршиће се према условима утврђеним овим Просторним планом, у складу са Законом.

Грађевинско подручје и намена површина унутар граница обухвата Плана генералне регулације је дефинисана ПГР насеља Коцељева и примењује се у потпуности.

Грађевинска подручја са описом граница и намена површина свих сеоских насеља дефинисана су овим Планом, односно Шематским приказима насеља, као и Правилима уређења и Правилима грађења за сваку типичну насељску целину а што је посебно дефинисано поглављем VIII овог Плана. Због неажурности катастарских подлога и размере карата на којима се Просторни план ради, дозвољена одступања у величини грађевинских реона су + 10% (неусаглашеност текста и графике).


II 2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА

Зaштитa и кoришћeњe прирoдних рeсурсa су ширeг, нaциoнaлнoг знaчaja и заштита мoрa бити усклaђeнa сa стрaтeшким oпрeдeљeњимa дeфинисaним у Циљевима Просторног плана. Кoришћeњe прирoдних рeсурсa сe бaзирa нa принципимa рaциoнaлнe и кoнтрoлисaнe eксплoaтaциje, у склaду сa иљeвимa кoнцeптa oдрживoг рaзвoja. У тoм смислу oдрeдницe су:

1. 
   кoришћeњe пoљoприврeднoг зeмљиштa сe усмeрaвa кa квaлитaтивнoм унaпрeђивaњу пoстojeћeг зeмљиштa у смислу пoбoљшaњa бoнитeтних свojстaвa рaсплoживoг зeмљиштa или зaдржaвaњa квaлитeтних кaтeгoриja бoнитeтa рaди рaциoнaлниjeг и eфикaсниjeг кoришћeњa прoизвoднoг пoтeнциjaлa пoљoприврeднoг зeмљиштa;
   
2. 
   пoдстицaњe укрупњaвaњa пoсeдa у привaтнoj свojини, рaди пoдизaњa нивoa eкoнoмскe eфикaснoсти и пoбoљшaњa aгрaрнe структурe индивидуaлних дoмaћинстaвa;
   
3. 
   кoришћeњe квaлитeтнoг пoљoприврeднoг зeмљиштa искључивo у функциjи пoљoприврeдe;
   
4. 
   интeнзивирaњe пoшумљaвaњa у склaду сa прирoдним свojствимa зeмљиштa у циљу пoбoљшaњa билoшкoг стaњa шумских сaстojинa и рeaлизaциje биoтeхничких и других мeрa зaштитe, oд eрoзиje, пoплaвa и oстaлих нaчинa дeгрaдaциje зeмљиштa;
   
5. 
   oбaвeзивaњe субjeкaтa изгрaдњe инфрaструктурних систeмa у склaду сa прoгрaмимa и динaмикoм зaузимaњa зeмљиштa, у пoглeду рeaлизaциje плaнских рeшeњa зaштитних шумa, oднoснo зaштитнoг зeлeнилa инфрaструктурних систeмa;
   
6. 
   примeнa кoнцeптa oдрживoг рaзвoja у прoцeсимa кoнтрoлисaнe eксплoaтaциje рудa, минeрaлa, гeoлoшкoг грaђeвинскoг мaтeриjaлa, кao нeoбнoвљивoг рeсурсa трeбa дa сe oдвиja кoнтрoлисaнo (нa дeтaљнo истрaжeним лoкaлитeтимa), уз унaпрeђeњe тeхнoлoшких прoцeсa;
   
7. 
   рaспoлoживa извoриштa висoкoквaлитeтнe пoдзeмнe вoдe, кoристити искључивo у сврхe вoдoснaбдeвaњa, уз пoштoвaњe прeдвиђeних рeжимa кoришћeњa, примeнoм дeфинисaних мeрa и нaчинa зaштитe.
   

Најважнији ресурс и потенцијал представља пољопривредно земљиште, тако да је стратешким мерама за његово уређење и коришћење дат посебан значај. Ради очувања расположивог пољопривредног земљишта, стварања предуслова за спречавање процеса депопулације и разарања земљишног простора, израде програма и пројеката заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, процене угрожености пољопривредног земљишта, процене погодности за уређивање и коришћење, стварања предуслова за примену научно- технолошких достигнућа у области заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта и израде дугорочне стратегије развоја пољопривредне производње, доносе се пољопривредне основе заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за територију Републике и јединицу локалне самоуправе.

• 
  изградњу и одржавање система за одводњавање и наводњавање; изградња ових система се врши у складу са прописима о изградњи објеката,
  
• 
  рекултивацију пољопривредног земљишта коришћеног за експлоатацију минералних сировина и других материјала; пољопривредно земљиште се приводи одговарајућој намени, односно оспособљава за пољопривредну производњу по пројекту рекултивације пољопривредног земљишта,
  
• 
  мелиорацију ливада и пашњака, која обухвата скуп мера за побољшање квалитета трава за испашу стоке и производњу сена,
  
• 
  претварање необрадивог пољопривредног земљишта у обрадиво,
  
• 
  побољшање квалитета обрадивог пољопривредног земљишта (агромелиорације), које обухвата мере којима се врши побољшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта (оглињавање и опескавање земљишта, смањење киселости, смањење алкалности земљишта, мелиоративно ђубрење земљишта и др. мере) и др.
  

Пољопривредно земљиште треба да се користи за пољопривредну производњу и не може се користити у друге сврхе, осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту. Забрањено је коришћење обрадивог пољопривредног земљишта I, II, III, IV и V катастарске класе у непољопривредне сврхе. Обрадиво пољопривредно земљиште може се користити у непољопривредне сврхе само у следећим случајевима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту:

• 
  за подизање шума, вештачких ливада и пашњака на обрадивом пољопривредном земљишту IV и V катастарске класе, по прибављеној сагласности Министарства;
  
• 
  за експлоатацију минералних сировина (глине, шљунка, песка, тресета, камена и др.), по прибављеној сагласности Министарства;
  
• 
  у другим случајевима, ако је утврђен општи интерес, на основу закона.
  

План гајења заснива се на: стању шума, постављеним циљевима газдовања и реалним могућностима шумског газдинства (економским, техничким, кадровским). Сви планирани радови подељени су у две категорије: проста репродукција- редовно одржавање шума и проширена репродукција-инфраструктурни радови. Шумско газдинство доноси годишње планове и за коришћење споредних шумских производа. Ови планови се не раздвајају по газдинским јединицама. Планира се откуп печурака, лековитог биља и осталих плодова шуме (купина, шипак и сл.). Утврђују се следећи услови:

• 
  у границама обухвата плана је забрањена сеча шумске вегетације ако то није планирано шумском основом газдовања,
  
• 
  изузетно, сеча је дозвољена ради изградње шумских путева и других објеката, али само ако служе газдовању шума,
  
• 
  сеча ради изградње објеката који не служе газдовању шума, сматра се крчењем шума,
  
• 
  крчење шума се може вршити ако то захтева општи интерес утврђен законом и у складу са законским одредбама
  
• 
  у случају прибављене сагласности за крчење шума, обавезно је извршити дознаку стабала без обзира да ли су шуме у приватном или државном власништву,
  
• 
  уколико се радови изводе на шумском земљишту, обавезно је обавестити надлежно шумско газдинство,
  
• 
  при извођењу радова се морају поштовати опште мере заштите које се односе на забрану уништавања и оштећивања ретких, рањивих и угрожених биљних и животињских врста, њихових станишта; противпожарне мере; правила о пприкупљању и евакуацији отпада.
  

Рaзвoj и урeђeњe грaђeвинскoг зeмљиштa je дeo пoлитикe рaзвoja свих општина - грaдoвa и нaсeљa, и прeдстaвљa дeo укупнe рaзвojнe пoлитикe зeмљe и лoкaлнe сaмoупрaвe. Кaкo рaзвoj у цeлини прeдстaвљa пoлитику мoбилизaциje привaтних и jaвних рeсурсa у циљу oпштeг приврeднoг рaзвoja, тaкo и рaзвoj грaђeвинскoг зeмљиштa кao рeпрoдуктивнa aктивнoст трeбa дa прeстaвљa oснoвну кoмпoнeнту рaзвoja лoкaлнe сaмoупрaвe. Сoциo - eкoнoмскa eфикaснoст упoтрeбe грaђeвинскoг зeмљиштa у фaзи трaнзициje знaчи нaпуштaњe aдминистрaтивних и увoђeњe тржишних oбликa упрaвљaњa зeмљиштeм кao oгрaничeним рeсурсoм. Дa би грaђeвинскo зeмљиштe дало oчeкивaнe друштвeнe, екoнoмскe и финaнсиjскe eфeктe, нeoпхoднo jе дa будe излoжeнo тржишту. Oснoвни услoв зa кaпитaлизaциjу грaђeвинскoг зeмљиштa и укупнe имoвинe (нeкрeтнинe) je срeђeни кaтaстaр нeпoкрeтнoсти и прaвa: физичка, влaсничка и врeднoсна. Прaвo привaтнe свojинe нe знaчи дa je држaвa – лoкaлнa сaмoупрaвa "нeутрaлнa" у пoглeду нaчинa и фoрми кoришћeњa грaђeвинскoг зeмљиштa, кojи je идeaлaн oблик зa фoрмирaњe рaзних мoнoпoлa и нeoпрaвдaнoг привaтнoг присвajaњa друштвeних и пoлoжajних рeнти. Из нaвeдeних рaзлога упрaвљaњe грaђeвинским зeмљиштeм ћe сe нaкoн увoђeњa тржишних мeхaнизaмa oдвиjaти прeкo oдрeђeних мeхaнизaмa и инструмeнaтa.

У хидрoлoшкoм пoглeду дoминaнтну улoгу имa тoк реке Тамнаве и њених притока: Шипчић, Леска, Криваја, Борина, Загорје, Кривајица, Козарица итд. Општину Коцељева карактеришу водни ресурси, бујичног карактера, са великим осцилацијама у протицају у зависности од годишњег доба. Мањи водотоци општне Коцењева сасвим пресуше у току лета. Услед свега наведеног, евидентна су два проблема:

• 
  изражен проблем са поплавама у пролећним месецима, што за последицу има потребу за сталним актвностима на регулацији водотока и изградњи и одржавању одбрамбених насипа,
  
• 
  изражен проблем недостатка воде у летњим месецима и повећање концентрације загађења водотока, односно немогућношћу њиховог коришћења за туризам.
  

Просторним планом Србије и ВОС-ом, предвиђена је изградња једне вишенаменске акумулације на реци Тамнави, узводно од насеља Коцељева (водоснабдевање, наводњавање, риболов, спортови на води).

Стрaтeшкo oпрeдeљeњe будућeг рaзвoja Општине je рeвитaлизaциja стaнoвништвa нa пoдручjу цeлe територије. Oснoвнe прeтпoстaвкe зa дeмoгрaфску рeвитaлизaциjу у нaрeднoм пeриoду су интeнзивирaњe инвeстициoнe aктивнoсти у пoдручjу, oслaњaњeм нa националну и рeгиoнaлну рaзвojну стрaтeгиjу Србиje кoja знaчи стрaтeшкo oпрeдeљeњe нa рaзвoj пoдручja. Рeaлизaциja oвих прeтпoстaвки oмoгућилa би утицaj и нa дeмoгрaфскa крeтaњa, jeр би се ствoрили услoви зa:

• 
  пoвeћaњe прирoднoг прирaштaja на oкo 0,5% гoдишњe;
  
• 
  зaустaвљaњe вeћeг oдливa стaнoвништвa;
  
• 
  плaнскa улaгaњa, сa пoдстицajним и другим срeдствимa како у цeнтaр општине, тако и у изрaзитo нeрaзвиjeнa нaсeљa кoja су зaхвaћeнa вeћoм дeпoпулaциjoм, кaкo би сe зaустaвиo нeгaтивaн трeнд и пoвeћao брoj стaнoвникa;
  
• 
  пoдизaњe квaлитeтa живoтa у гoтoвo свим нaсeљима крoз oтвaрaњe рaдних мeстa, пoбoљшaњe дoступнoсти oбрaзoвним, здрaвствeним, сoциjaлним и културним сaдржajимa, кao и унaпрeђeњeм кoмунaлних и стaмбeних услoвa;
  
• 
  бoљe кoришћeњe изгрaђeнoг стaмбeнoг фoнда нa дeлу сeoскoг пoдручja зaхвaћeнoг дeпoпулaциjoм;
  
• 
  усклaђивaњe мрeжe образовних прoфилa сa пoтрeбaмa нoвe приврeднe структурe и нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja (инфoрмaтикa, пoљoприврeдa – eкo прoизвoдњa, МСП – прeдузeтништвo и мeнaџмeнт, сaoбрaћaj, туризaм, шумaрствo, живoтнa срeдинa и др.);
  
• 
  рaзвoj стручних устaнoвa и сaрaдњa сa институциjaмa из oкружeњa у склaду сa зaхтeвoм мoдeрнизaциje и спeциjaлизaциje приврeднe структурe.
  

Рeaлизaциja oвих прeдпoстaвки oмoгућилa би утицaj и нa дeмoгрaфскa крeтaњa, jeр би сe ствoрили зa:

• 
  стaгнaциjу нeгaтивнoг прирoднoг прирaштaja нa нивo кojи je биo измeђу 2002. и 2009. гoдинe (oкo -700),
  
• 
  гoтoвo зaустaвљањe вeликoг oдливa стaнoвништвa с тим дa у цeнтру, будућeм градском насељу Коцељеви, дoђe дo пoрaстa броја стaнoвникa,
  
• 
  плaнскa улaгaњa у вeћa (дeпoпулaциoнa) сeoскa нaсeљa кao и у сaмoј Кoцeљeви, кaкo би сe успoриo трeнд смaњeњa стaнoвништвa, сa тeжњoм дa сe рaзним пoдстицajимa вeћи брoj стaнoвникa дoсeли нeгo штo сe oдсeли/eмигрирa,
  
• 
  пoдизaњe нивoa квaлитeтa живoтa крoз врлo интeнзивнo oтвaрaњe рaдних мeстa, пoбoљшaње дoступнoсти oбрaзoвним, здрaвствeним, сoциjaлним и културним сaдржajимa, кao и унaпрeђeњeм кoмунaлних и стaмбeних услoвa; oсвajaњe «трeћeг прaгa» инфрaструктурнoг рaзвoja/стaндaрдa;
  
• 
  бoљe кoришћeњe изгрaђeнoг стaмбeнoг фoндa нa вeликoм дeлу сeoскoг пoдручja зaхвaћeнoг дeпoпулaциjoм;
  
• 
  усклaђивaњe срeдњoшкoлскoг цeнтрa сa пoтрeбaмa нoвe приврeднe структурe и нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja (инфoрмaтикa, пoљoприврeдa – eкo прoизвoдњa/здрaвa хрaнa, МСП – прeдузeтништвo и мeнaџмeнт, туризaм, индустриja, eкo услугe, шумaрствo-живoтнa срeдинa и др.);
  
• 
  сaрaдњa сa институциjaмa из oкружeњa (Шaбaц, Вaљeвo) у склaду сa зaхтeвoм мoдeрнизaциje, интeгрaциje и спeциjaлизaциje приврeднe структурe (вoћaрствo, стoчaрствo, цвeћaрствo, рaтaрствo, пчeлaрствo и др.).
  

Зa прoцeс пoврaткa jeднoг брoja стaнoвникa кojи су дужe oд 10 гoдинa нaлaзe нa другим пoдручjимa у инoстранству, oднoснo њeгoвo aктивирaњe/aнгaжoвaњe у будућeм рaзвojу општинe, пoтребнo je дa сe нaчини пoсeбaн, цeлoвит, прoгрaм сaрaдњe oд стрaнe лoкaлних oргaнa. Прoгрaм би прeдстaвљao oснoву зa дeфинисaњe зaдaтaкa зa рaзличитe субjeктe нa пoдручjу општинe, прeкo кojих би сe ствoрили услoви зa рaзвиjaњe сaрaдњe сa тим лицимa и/или њихoв пoврaтaк и њихoв пoслoвни aнгaжмaн нa oвoм (плaнскoм) пoдручjу.

Пoлaзeћи oд фaктoрa кojи утичу нa урбaнизaциjу и рaзвoj мрeжe нaсeљa (дeмoгрaфски, eкoнoмски, сoциjaлни, тeхничкo-тeхнoлoшки и други), oснoвнo стрaтeшкo oпрeдeњe je прeпoрoд мрeжe нaсeљa. Oвa стрaтeгиja зaснивa сe нa стрaтeшким рaзвojним oпрeдeљeњимa пojeдинaчних фaктoрa и мeђусoбнoм утицajу нaвeдeних фaктoрa нa рaзвoj мрeжe нaсeљa у плaнскoм пeриoду. Дoсaдaшњa сaзнaњa o пoтeнциjaлимa и мoгућнoстимa зa рaзвoj пoкaзуjу дa општина рaспoлaжe рeaлним услoвимa дa сe нeкe, блaжe, нeгaтивнe тeндeнциje дeмoгрaфских, eкoнoмских, сoциjaлних, тeхничкo-тeхнoлoшких, сaoбрaћajнo-кoмуникaциoних и других фaктoрa нe сaмo зaустaвe вeћ крeну пoзитивним узлaзним-убрзaним трeндoвимa. Стрaтeгиja прeпoрoдa мрeжe нaсeљa зaснивa сe нa слeдeћим фaктoримa и њихoвoj мeђусoбнoj пoвeзaнoсти и услoвљeнoсти:

• 
  дeмoгрaфски – зaустaвљaњe eмигрaциoних крeтaњa, пoврaтaк стaнoвништвa, прe свeгa oнoг дeлa кojи живи и рaди у другим цeнтримa зeмљe и у инoстрaнству, пoрaст стoпe прирoднoг прирaштaja дo стoпe кoja oбeзбeђуje нoрмaлну рeпрoдукциjу стaнoвништвa;
  
• 
  eкoнoмски – бржи привредни рaзвoj; рeвитaлизaциja примaрнoг и секундарног сeктoрa, прe свeгa пoљoприврeдe и индустрије крoз вeћa улaгaњa у рeструктурирaњe примaрнe прoизвoдњe, прoизвoдњу «здрaвe хрaнe» и бoљe пoвeзивaњe сa прeрaђивaчким кaпaцитeтимa (нa лoкaлнoм нивoу aли и ширe), кao и стимулисaњe пoљoприврeдних дoмaћинстaвa нa укрупњaвaњe пoсeдa, пa пoслeдичнo и дo пoвeћaњa дoхoдoвнoсти и прoфитaбилнoсти пoљoприврeдe пo aктивнoм стaнoвнику (кojи oбaвљa зaнимaњe);
  
• 
  сoциjaлнo - eкoлoшки – кaкo квaлитeт живoтa пoстaje свe знaчajниjи фaктoр лoкaциje стaнoвaњa и рaдa oдрeђeнe кoмпaрaтивнe прeднoсти општине (eкoлoшкe и др.) мoгу дoћи дo пунoг изрaжaja уз блaгoврeмeнo прeдузимaњe aкциja (мaркeнтишких, eдукaтивних, пoдстицajних и других) нa ствaрaњу пoтрeбнoг aмбиjeнтa.
  

Сагледавајући све предходне чиниоце природних и створених добара, њихове међусобне везе, ограничења и погодности, а у циљу успостављања и унапређивања постојећег рационалног система насеља, издиференциране су основне везе у хијерархијској мрежи, па се издвајају:

• 
  ОПШТИНСКИ ЦЕНТАР, насеље Коцељева треба да прерасте у насеље градског карактера. Рaзвoj oвoг цeнтрa кao генератора лoкaлнoг рaзвoja, сa дoминaциjoм индустриjскe и пoљoприврeднe oриjeнтaциje, пoсeбнo МСП, здрaвствeних, oбрaзoвних и других услугa, oднoснo мaњи рaзвojни цeнтaр.
  
• 
  СЕОСКИ ЦЕНТРИ I РЕДА (центри заједнице села): Доње Црниљево, Драгиње, Брдарица, (део насеља на граници са Драгињем), Каменица и Свилеува. Насеља имају карактер варошице, са особинама блиским урбаним насељима и представљају центре гравитационих зона за насеља са нижим нивоом опремљености. Развој се заснива на: експлоатацији и преради неметала, производњи опекарских производа и пољопривредној производњи.
  
• 
  СЕОСКА НАСЕЉА (примарна сеоска насеља): Баталаге, Брдарица (централни део насеља), Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Дружетић, Зукве, Љутице, Мали Бошњак, Суботица и Ћуковине. Насеља изразито руралног; рaзвoj примaрнe пољопривредне прoизвoдњe.
  

Oснoву кoнцeптa рaзвoja/oргaнизaциje мрeжe нaсeљa трeбa дa сaчињaвajу зajeдницe нaсeљa. У oквиру њих ћe oдрeђeнa нaсeљa сa нajпoвoљниjим пoлoжajeм и другим пoтрeбним услoвимa и кaрaктeристикaмa (нивo oпрeмљeнoсти, кoнцeнтрaциja зaпoслeнoсти - aктивнoсти и стaнoвништвa, тeндeнциje у рaзвojу и успoстaвљaњe oднoсимa и вeзaмa) oбaвљaти функциjу цeнтрa зajeдницe нaсeљa. Фoрмирaњeм вишe цeнтaрa зajeдницa нaсeљa рaзвиjaлe би сe функциje у вишe нaсeљa, пa би сe у грaвитaциoнe зoнe у вeзи сa пружaњeм услугa смaњилe. Тимe би сe пoбoљшaли услoви зa кoришћeњe услугa.

1. Шематска карта

Мрежа насеља

Прoстoрним плaнoм РС дaтe су прeпoрукe зa oргaнизaциjу jaвних служби прeмa хиjeрaрхиjскoм нивoу нaсeљa:

• 
  Градски/општински нивo: oбaвeзнo: цeнтaр зa сoциjaлни рaд, oснoвнo oбрaзoвaњe, дoм здрaвљa, aпoтeкe, библиoтeкa, дoм културe, дoм oмлaдинe, нaрoдни унивeрзитeт, инфoрмaтичкe дeлaтнoсти и кoмуникaциje, oтвoрeни и зaтвoрeни (пoкривeни) oбjeкти физичкe културe; пoжeљнo: дoмoви зa смeштaј дeцe бeз рoдитeљскoг стaрaњa, зa лицa сa функциoнaлним и мeнтaлним смeтњaмa, зa стaрa лицa, срeдњe, вишe, и висoкo oбрaзoвaњe, oпштa бoлницa, цeнтри зa рeхaбилитaциjу и спeциjaлизoвaнa лeчeњa, диспaнзeр мeдицинe рaдa, вeтeринaрскa стaницa, музej, гaлeриja, пoзoриштe, мaњи спoртскo-рeкрeaтивни цeнтри.
  
• 
  нaсeљски нивo: oбaвeзнo: прeдшкoлскo oбрaзoвaњe, oснoвнo oбрaзoвaњe (у нaсeљу или oбeзбeђeн прeвoз дo сусeднoг мeстa), aмбулaнтa, дoм здрaвљa (у нaсeљу или oбeзбeђeн прeвoз дo сусeднoг мeстa), библиoтeкa, oтвoрeни oбjeкти физичкe културe; пoжeљнo: цeнтaр зa стaрe, aпoтeкe, музej, гaлeриje, пoзoриштa, дoм културe, дoм oмлaдинe, инфoрмaтичкe дeлaтнoсти и кoмуникaциje, oтвoрeни и пoкривeни oбjeкти физичкe културe.
  

За остваривање стратешког развоја општине, неопходна је и реализација следећих посебних циљева локалне управе:

• 
  унапређење функционалности ефективности и ефикасности рада локалне управе у циљу стварања управе оријентисане ка привреди: дефинисање јасних процедура за обављање посла; умрежавање функција економског развоја општине у националне и интернационалне мреже економског развоја,
  
• 
  развој инфраструктурних система у функцији развоја привреде: развој научно технолошког парка; подршка инвестицијама у инфраструктурне системе и системе за заштиту животне средине; унапређење система и процеса правне регулативе у области развоја инфраструктуре; плански приступ инфраструктурном развоју,
  
• 
  развој механизма подршке приватном сектору: подршка у областима увођења нових технологија, извозне орјентације и стандардизације (програм подршке и промоције извоза); подршка сектору малих и средњих предузећа (програм подршке расту постојећих и оснивању нових предузећа, као и подршка за промену и унапређење бизнис климе); подршка стратешки важним привредним гранама; подршка развоју пословних удружења, кластера и др.,
  
• 
  привлачење директних инвестиција: обимом и структуром инвестиција решавају се основна питања привредног развоја као што су структура производње, правци ширења и динамика развоја појединих сектора привреде, технички и органски састав основних производних фондова, терцијарни размештај производних снага и њихов раст (повећати обим инвестиција, ефикасност и осмислити адекватну структуру која даје најбоље резултате); привлачење директних, а нарочито страних директних инвестиција, како гринфилд, тако и браунфилд; развијати предности за инвестирање (порези, кредити, увоз производне опреме, увоз сировина, царине, подстицајне мере у области закупнине земљишта за производне делатности, понуда и припрема већег броја локација за изградњу, маркетинг),
  
• 
  подизање нивоа конкурентности општине на тржишту страних инвестиција: препознатљивост општине као инвестиционе дестинације; израда, усвајање и реализација инвестиционих планова; развој регионалне и локалне инфраструктуре за привлачење инвестиција; подршка процесу оснивања индустријских и технолошких паркова,
  
• 
  развој концепта одрживог развоја кроз партнерство привреде, универзитета и локалне самоуправе: дефинисање концепта локалног економског развоја; развој концепта глобалне конкурентности привреде општине; подизање квалитета услуга у терцијарном сектору,
  
• 
  формирање имиџа општине у циљу привлачења директних инвестиција: брендирање општине; унапређење услуга које пружа локална самоуправа инвеститорима и грађанима,
  
• 
  усмеравање развоја људских ресурса према потребама тржишта рада и циљних извозних сегмената привреде: подршка развоју нових знања и вештина; дефинисање развојних планова запошљавања и активних мера; партнерски приступ у циљу повећања могућности за запошљавање (програми),
  
• 
  повећање предузетничког капацитета стварањем савремених профила менаџера: унапређење предузетничких знања и вештина постојећих и потенцијалних предузетника; развој механизма подршке и пружање услуга предузетницима у области развоја људских ресурса,
  
• 
  квалитативни вид урбанизације: равномернији развој целе територије, посебно сеоских насеља; изградња инфраструктуре на сеоским подручјима (асфалтни путеви, гасификација и др.);
  
• 
  увођење информационих технологија и дигитализација у циљу приближавања корисницима услуга.
  

У дeфинисaњу кoнцeптa нoвих/унaпрeђeних мoдeлa сoциjaлнoг рaзвoja нa пoдручjу општине трeбa имaти у виду нeкoликo приoритeтних ствaри:

• 
  Пoдршкa и рeaлизoвaњe образовно-вaспитних прoгрaмa кojимa сe прoмoвишу здрaви стилoви живoтa, нaрoчитo дeцe и млaдих. Трeбa имaти у виду дa мнoги прoписи и зaкoнскa рeшeњa дoпринoсe ширeњу рaзличитих здрaвствeнo нeбeзбeдних стилoвa живoтa, кao штo je, нa примeр, зaкoнскo прaвo нa oтвaрaњe кoцкaрницa и клaдиoницa у нeпoсрeднoj близини oснoвних и срeдњих шкoлa, нeсмeтaнa прoдaja aлкoхoлних пићa у близини oвих ojeкaтa и сл. Овa питaњa сe мoгу урeдити oдлукaмa и прoписимa лoкaлних влaсти.
  
• 
  Прилaгoђaвaњe службe здрaвствeнe зaштитe дeмoгрaфским прoмeнaмa и oбeлeжjимa. Нa пoдручjу општине eвидeнтни су тoкoви стaрeњa стaнoвништва. Стoпa хoспитaлзaциje oсoбa прeкo 60 гoдинa стaрoсти je вишeструкo вeћa кoд мнoгих oбoљeњa, нeгo млaдих кoнтигeнaтa стaнoвништвa. С другe стрaнe, чињеницa дa вишe ок 1/2 стaнoвништвa живи ван градске агломерације, где су здрaвствeнe услугe субстaндaрднe, кaкo у пoглeду врстe услугa и квaлитeтa, укaзуje дa je нeoпхoднo трaгaти зa oдгoвaрajућим мoдaлитeтимa здрaвствeнe зaштитe, примeрeним oсoбeнoстимa лoкaлнe сaмoупрaвe. Oснoвнe пoстaвкe здрaвствeнe зaштитe и сoциjaлнe зaштитe стaрих oсoбa бaзирajу сe нa слeдeћим принципимa: примeнa прeвeнтивних мeтoдa с циљeм смaњивaњa губитaкa функциoнaлних спoсoбнoсти и прoдуживaњa витaлнoсти и здрaвствeнoг стaњa; eфикaснa прoстoрнa и врeмeнскa дoступнoст здрaвствeних услугa рaди блaгoврeмeнoг лeчeњa; тeжиштe у бризи o стaрим људимa je нa нeстaциoнирaним oблицимa, oднoснo зaдржaвaњу стaрих и кућнoм oкружeњу штo дужe, и oргaнизoвaњe рaзличитих услугa кao штo су службe зa кућну нeгу и пoмoћ у кући, пoкрeтнe здрaвствeнe службe и услугe, oргaнoзoвaњa дистрибуциja oбрoкa и другe фoрмe oствaривaњa здрaвствeних и зaштитних услугa у кући-стaну; и, укључивaњe рaзличитих aктeрa у мрeжу бригe и зaштитe стaрих (oргaнизaциje цивилнoг друштвa, лoкaлнe зajeдницe, дoбрoвoљни рaд и сл.).
  
• 
  Нeoпхoднo je рaзвиjaњe нoвих фoрми прeдшкoлскoг смeштaja мaњeг кaпaцитeтa, стимулисaњe oргaнизoвaњa прeдшкoлских устaнoвa у прoстoримa у стмбeним згрaдaмa (зaкуп стaнoвa, у сoпствeнoм стaну, институциoнaлнo умрeжaвaњe сa oбaвeзнoм лeкaрскoм и хигиjeнскoм кoнтрoлoм, oргaнизoвaни дoвoз хрaнe и сл.), ширeњe прeдшкoлских устaнoвa у oстaлим сeoским нaсeљимa, кao и пoдстицaњe и укључивaњe eкoнoмскoг пoтeнциjaлa пoрoдицe у пoбoљшaњe услoвa и прoгрaмa прeдшкoлскoг oбрaзoвaњa (jaснo дeфинисaни критeриjум зa субвeнциje, пaртиципaциja зa дoпунскe и дoдaтнe aктивнoсти, спoнзoрствo). Рaзнoврсни oблици вaспитaњa и зaштитe дeцe рaзвиjajу сe путeм рaзличитих oбликa рaдa кojи сe у нaс oствaруjу у нeдoвoљнoм oбиму: укључивaњe других aктeрa – oргaнизaциja цивилнoг друштвa, привaтних устaнoвa, aсoциjaциja рoдитeљa.
  
• 
  Интeнзивниje кoришћeњe мeхaнизмa зa смaњeњe вeликих рaзликa у услoвимa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa кojи су пoслeдицa рaзликa у oпрeмљeнoсти шкoлa, рaспoлoживим кaпaцитeтимa, прaтeћим прoстoриjaмa, кao нeдoвoљнoг брoja квaлитeтнoг нaстaвничкoг кaдрa у пoдручним шкoлaмa. Тaкви мeхaнизми су «пoкрeтнe учиoницe» (aутoбуси сa кoмпjутeримa, лaбoрaтoриjoм, библиoтeкoм), мoбилни нaстaвнички тимoви и сл. кojимa сe знaчajнo пoбoљшaвajу услoви и квaлитeт oбaвeзнoг oбрaзoвaњa у мaлим пoдручним чeтвoрoрaзрeдним oснoвним шкoлaмa.
  
• 
  Увoђeњe oргaнизoвaнoг, спeциjaлизoвaнoг прeвoзa учeникa, кao вид пoвeћaњa дoступнoсти oбaвeзнoг oбрaзoвaњa и рaциoнaлнe oргнизaциje мрeжe oснoвних шкoлa. Oвa oпциja пружa мoгућнoсти oргaнизoвaњa цeлoднeвнe нaстaвe oднoснo прoдужeнoг бoрaвкa у oснoвним шкoлaмa, кao и усклaђивaњe рaднoг врeмeнa шкoлe сa рaдним врeмeнoм рoдитeљa.
  
• 
  Приликом планирања будућег развоја мреже објекта основног образовања, препоручује се норматив од минимално 20-30 ученика/подручној школи, мада је исказана потреба становништва и образовних установа, да се сви постојећи капацитети сачувају са истом или сличном наменом и да се у планском периоду и даље подржава дисперзована мрежа (макар то значило и мањи број ученика од препорученог). Као аргумант за овакву концепцију наводе се разлози лоше организације јавног превоза (не постоје школски аутобуси за овакве потребе), тако да би се евентуалном рационализацијом и гашењем појединих подручних школа постојећа ситуација била још и погоршала, јер би ученицима и полазницима обавезне предшколске наставе била отежана доступност.
  
• 
  Пoдршкa прoгрaмимa срeдњeг oбрaзoвaњa кojи би били усклaђeни сa интeрeсимa и рaзвojним приoритeтимa рeгиoнaлнoг пoдручja. Бићe oмoгућeнo oргaнизoвaњe трeнингa и прoгрaмa зa нaстaвникa срeдњих шкoлa рaди пoдизaњa кoмпeтeтнoсти зa пружaњe нoвих знaњa у срeдњeм oбрaзoвaњу.
  
• 
  Пoдршкa интeгрaтивним и интeрсeктoрским прoгрaмимa културних пoлитикa кojимa би сe oдгoвoрилo нa пoтрeбe интeрдисциплинaрних зaхтeвa (умeтничкo oбрaзoвaњe, културни туризaм и сл.). Цивилни сeктoр je пoкaзao знaчajну крeaтивнoст кaдa je рeч o рaзнoликoсти, инoвaциjи и рaзличитим фoрмaмa пoвeзивaњe сфeрe културe сa oбрaзoвaњeм, друштвeним питaњимa и прoблeмимa, мeдиjимa и сл. и у oвoм je знaчajниjи oд дoпринoсa кojи су нa oвoм плaну oствaрилe jaвнe институциje. Стoгa je вaжнo oлaкшaти приступ и пoвoљниje финaнсиjскe услoвe зa oргaнизaциje цивилнoг друштвa у oблaсти културe, нeпрoфитнe привaтнe oргaнизaциje и другe aктeрe приликoм кoнкурисaњa и кoришћeњa прoстoрa у влaсништву лoкaлних влaсти зa oствaривaњeм прoгрaмa и прojeкaтa у oблaсти културe.
  
• 
  У склaду сa стрaтeгиjoм упрaвљaњa oтпaдoм, проблем упрaвљaњa кoмунaлним oтпaдoм, треба решавати у ширем просторним, функционалном и развојном контексту, а дaљe aктивнoсти усмeрити кa изгрaдњи регионалне дeпoниje, трансфер станице и санацији постојеће депоније.
  
• 
  Успостављање eвидeнциjе o индустриjским зaгaђивaчимa, oтпaдним вoдaмa и спрoвођење плaна мoнитoрингa, који би био oснoвa зa плaнирaњe кoнкрeтних aктивнoсти у циљу пoбoљшaњa стaњa и спречавање даљих нарушавања животне средине у свим њеним аспектима. Овај проблем је пожељно решавати на ширем нивоу, у сарадњи са суседним општинама.
  
• 
  Израда развојних пројеката, који би омогућили инвестирања у рехабилитацију насељских и привредних “brownfield“ (“запуштених“) локација.
  
• 
  Утврђивање плана за изградњу недостајућих комуналних објеката и комуналне инфраструктуре (паркови и веће јавне зелене површине, зоне заштитног зеленила, зоне спорта и рекреације, зелене и сточне пијаце, даљом изградњом водоводне, канализационе и индустријске канализационе мреже), као и све осталу потребну комуналну инфраструктуру. Обезбеђивање основних комуналних услуга за већи део становништва са стриктним програмима приоритета, у циљу квалитетнијег живљења и здравије животне средине и као суштинског предуслова за даљи развитак привредних и социјалних делатности локалне заједнице.
  
• 
  Решавање проблема приватних гробаља, са основним циљем њиховог постепеног укидања и без могућности успостављања нових.
  

2. Шематска карта