Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет25/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53

11

x x x

Stretli sa na križovatke cesty č. 40 a neočíslovanej cesty s čiernym povrchom – označenej na mape mesta Hastings Glen ako Old Baillings Road – na ktorú z hlavnej odbočil Irv. Al Steinowitz konečne zozbieral posledné zvyšky svojich chlapov a rýchlo a energicky prevzal velenie. Boli šestnásti v piatich autách. Keď tak išli po ceste smerom k usadlosti Irva Mandersa, vyzerali ako rýchlo sa pohybujúci pohrebný sprievod.
Они съехались у пересечения Сороковой и проселочной дороги без номера, там, где свернул Ирв, — на городских картах Гастингс Глена она была помечена как Олд Бейлингсроуд. Эл Стейновиц наконец догнал своих людей и быстро, решительно взял бразды в свои руки. В пяти машинах их было шестнадцать. На пути к дому Мэндерса они казались мчащейся похоронной процессией.
Norville Bates odovzdal Alovi velenie operácie – a zodpo­vednosť za ňu – s nefalšovanou úľavou a s otázkou, čo ďalej robiť s políciou, ktorú sem povolali.
Норвил Бэйтс с искренним облегчением передал Элу руководство и ответственность за операцию и спросил о местной полиции и полиции штата, которые были привлечены к участию в погоне.
„Predbežne držíme všetko v tajnosti,“ rozhodol Al.
— Пока мы их ни о чем не информируем, — сказал Эл.
„Ak ich dostaneme, povieme polícii, že môže odblokovať cesty. Ak nie, povieme, aby začali sťahovať kruh smerom k jeho stredu. Ale – medzi nami – ak ich nedostaneme so šestnástimi chlapmi, vôbec ich nedostaneme, Norv.“
— Если схватим, то скажем полицейским, что они могут снять пикеты. Если же нет — прикажем им стягиваться к центру, сжимая кольцо. Но — между нами — если мы не управимся с помощью шестнадцати человек, нам вообще не сладить с ними, Норв.
Norv to pochopil ako jemnú výčitku a viac nepovedal nič. Vedel, že by bolo najlepšie dostať tých dvoch bez množstva nahrávačov okolo, lebo Andrewovi McGeemu sa mala priho­diť poľutovaniahodná nehoda hneď, ako ho budú mať v ru­kách. Osudná nehoda. Bez modrých uniforiem naokolo, aby sa to odbavilo oveľa šikovnejšie.
Норв почувствовал легкий упрек и больше ничего не сказал. Он знал — лучше всего захватить беглецов без постороннего вмешательства, ведь с Эндрю Макги произойдет несчастный случай, как только они его поймают. Несчастный случай со смертельным исходом. А если вокруг не будет полицейских, дело пойдет куда быстрее.
Vpredu pred ním a Alom krátko blikli brzdové svetlá Orvovho auta, ktoré hneď nato odbočilo na poľnú cestu. Ostatné ho nasledovali.
На мгновенье впереди вспыхнули тормозные огни автомобиля О'Джея, затем машина свернула на грунтовую дорогу. Остальные следовали за ней.

12

x x x

„Ničomu nerozumiem,“ priznala sa Norma.
— Ничего не понимаю, — сказала Норма.
„Bobbi… Charlie… upokoj sa!“
— Бобби… Чарли… Успокойся!
„Nerozumiete?“ povedala Charlie. Hlas mala vysoký a pri­škrtený. Pri pohľade na ňu Irv znervóznel. Pripomínala zajaca lapeného do oka. Zľahka striasla Norminu ruku a odbehla k sediacemu otcovi, ktorý jej dal ruky na plecia.
— Вы не поймете, — сказала Чарли высоким, сдавленным голосом. Глядя на нее, Ирв занервничал. В глазах у девочки застыл испуг, как у попавшего в западню зайца. Она вырвалась из рук Нормы и бросилась к отцу. Тот положил ей руки на плечи.
„Myslím, že ťa idú zabiť, ocko,“ povedala.
— Они хотят убить тебя, папочка, я знаю, — сказала она.
„Čože?“
— Что?
„Zabiť ťa,“ zopakovala. Sklený pohľad mala plný zdese­nia. Horúčkovito pohybovala perami:
— Убить тебя, — повторила она. В ее широко раскрытых глазах стоял ужас.
„Musíme ujsť. Mu­síme.. .“
— Мы должны бежать. Мы должны… — твердила девочка, как безумная.
Horúco. Je tu priveľmi horúco.
ЖАРКО. ЗДЕСЬ СЛИШКОМ ЖАРКО.
Rýchlo pozrel doľava. Medzi sporákom a drezom bol umiestnený izbový teplomer, jeden z tých, ktoré výhodne ponúkajú v každom zásielkovom katalógu. Na jeho spodnej časti sa uškŕňal červený plastikový čertík s vidlami. Pod kopýtkami mal nápis: HORÚCO, VŠAK?
Он глянул влево. На стене между печью и мойкой висел термометр, таких полно в любом каталоге, высылающем покупки по почте. В его нижней части ухмылялся и почесывал бровь маленький красный человечек с вилами. Под его раздвоенными копытцами было написано: «ВАМ ДОСТАТОЧНО ТЕПЛО?»
Ortuť v teplomeri pomaly stúpala ako hroziaci červený ukazovák.
Ртутный столбик в термометре — этот обвиняющий красный палец — медленно поднимался.
„Presne to chcú urobiť, áno,“ pokračovala.
— Да, да, они этого хотят, хотят, — сказала она.
„Zabiť ťa, ako zabili mamičku, zober ma preč, nechcem, nechcem, aby sa to stalo, nechcem, aby sa…“
— Убить тебя, убить тебя, как они убили мамочку, забрать меня, я не хочу, не хочу этого, я не позволю…
Hlas jej stúpal. Stúpal ako ortuťový stĺpec.
„Charlie! Pozri, čo robíš!“
— Чарли! Думай, что делаешь!
Zrak sa jej trochu vyjasnil. Irv a jeho žena sa stiahli k sebe.
Ее глаза стали чуть осмысленнее. Ирв с женой придвинулись друг к другу.
„Irv… čo to…?“
— Ирв… что?..
Ale Irv zachytil Andyho rýchly pohľad na teplomer a zrazu uveril. Bolo tu horúco. Tak horúco, až sa polili. Stĺpec teplomera už vystúpil na tridsaťtri stupňov.
Но Ирв перехватил взгляд Энди на термометр и… поверил. Было действительно жарко. Так жарко, что прошибал пот. Столбик в термометре поднялся выше отметки девяносто градусов.
„Ježišikriste,“ dostal zo seba zachrípnuté Irv.
— Господи Иисусе, — сказал Ирв охрипшим голосом.
„To spravila ona, Frank?“
— Это она так сделала, Фрэнк?
Andy ho ignoroval. Ruky mal ešte vždy na Charliných pleciach. Pozeral jej do očí.
Энди не ответил. Руки его по прежнему лежали на плечах Чарли. Он заглянул ей в глаза:
„Charlie… nemyslíš, že je neskoro? Čo povieš?“
— Чарли… ты думаешь, уже поздно? Ты это чувствуешь?
„Je neskoro,“ povedala.
— Да, — сказала она. В ее лице не было ни кровинки.
„Už sú tu, na poľnej ceste. Ach, ocko, bojím sa.“
— Они уже едут по проселку. Ой, папочка, я боюсь.
„Môžeš ich zastaviť, Charlie,“ povedal pokojne.
— Ты можешь их остановить, Чарли, — спокойно сказал он.
Pozrela naňho.
Они встретились взглядами.
„Áno,“ zdôraznil.
— Да, — сказал он.
„Ocko… ale… to je zlé. Viem. Môžem ich zabiť.“
— Но… папочка… это же плохой поступок. Я знаю, что плохой. Я могу ведь убить их.
„Áno,“ pokračoval.
— Да, — сказал он.
„Teraz ide asi o to, či zabijeme, alebo sa dáme zabiť. Asi sme dospeli až tam.“
— Сейчас мы перед выбором — убить или быть убитыми. Видно, дело дошло до этого.
„Teraz to nie je zlé?“ Hlas jej takmer nebolo počuť.
— И это не плохой поступок? — ее голос был едва слышен.
„Je,“ odpovedal Andy.
— Да, — сказал Энди.
„Je to zlé. Nikdy si nenavrávaj, že nie je. A nerob to, ak sa s tým nebudeš vedieť vyrovnať, Charlie. Nerob to, ak to máš urobiť len kvôli mne.“
— Плохой. Никогда не обманывай себя на этот счет. И не делай этого, если сможешь остановиться. Чарли. Даже ради меня.
Pozerali na seba, z očí do očí, Andyho unavené, krvavé a vystrašené oči, Charline doširoka otvorené, takmer zhypnotizované.
Они посмотрели друг другу в глаза: усталые, в кровяных прожилках глаза Энди и широко раскрытые, словно под гипнозом, глаза Чарли.
„Ak urobím… niečo… budeš ma aj potom mať rád?“
— Если я сделаю… что нибудь… ты меня и тогда будешь любить? — произнесла она.
Tá otázka závisia medzi nimi.
Вопрос будто повис в воздухе между ними.
„Charlie,“ odpovedal, „vždy ťa budem mať rád. Nech sa stane čokoľvek.“
— Чарли, — сказал он, — я всегда буду тебя любить. Независимо ни от чего.
Irv bol pri okne, a teraz prešiel krížom k nim.
Ирв от окна прошел к ним через комнату.
„Asi by som sa vám mal z hĺbky duše ospravedlniť,“ začal.
— Кажется, я должен извиниться перед вами, — сказал он.
„Po ceste prichádza celá karavána áut. Budem stáť pri vás, ak chcete. Mám tu guľovnicu.“
— На дороге целая вереница машин. Хотите, я останусь с вами? У меня есть охотничье ружье. —
Ale zdalo sa. že má strach a je mu takmer zle.
Но вид у него был испуганный, почти больной.
Charlie povedala: „Guľovnicu nebudete potrebovať.“
— Ружье не потребуется, — сказала Чарли.
Vyvliekla sa spod otcových rúk a vykročila k dverám. V bielom svetri Normy Mandersovej vyzerala ešte menšia než bola. Vyšla von.
Она вывернулась из под руки отца, двинулась к двери; в белом вязаном свитере Нормы Мэндерс она казалась совсем малюткой. Вышла из комнаты.
Vzápätí bol Andy na nohách a vychádzal za ňou. V žalúdku cítil chlad, akoby práve zhltol troma hitmi obrovskú porciu zmrzliny.
Еще через секунду Энди пришел в себя и ринулся следом за ней. В животе был холод, словно он проглотил в три глотка большой брикет мороженого.
Mandersovci stáli vzadu. Andy naposledy pozrel na mužovu zmätenú, vystrašenú tvár a do vedomia mu prenikla myšlienka – toto ťa poučí, že nemáš brať stopárov.
Мэндерсы стояли не двигаясь. Энди последний раз взглянул на озадаченное, испуганное лицо Ирва, и в голове промелькнула шальная мысль — это тебе урок не подсаживать попутчиков.
To už stál s Charlie na verande, videli prvé z áut, ktoré sem odbočilo na konci svojej dlhej púte. Sliepky kotkodákali a odletovali. V stajni znovu zabučala Bossy, aby ju niekto prišiel podojiť. A skúpe októbrové slnečné svetlo zalievalo zalesnené pahorky a hnedé jesenné polia v okolí mesta na severe štátu New York. Už takmer rok utekali a Andyho prekvapilo, že pocítil akúsi úľavu, ktorá sa primiešala do prenikavej hrôzy. Počul, že v zúfalej situácii sa niekedy ešte aj zajac okamih predtým, než ho roztrhajú, vzoprie a vzdoruje psom, uvrhnutý k čomusi prvotnému, v čom nie je ani trocha prirodzenej poddajnosti.
Они с Чарли выскочили на крыльцо и увидели, как первая машина свернула на подъездную дорожку. Цыплята верещали и подпрыгивали. В амбаре снова замычала Большуха, зовя кого нибудь подоить ее. Над холмистыми перелесками и коричневыми осенними полями, окружающими городок в северной части штата Нью Йорк, стояло неяркое октябрьское солнце. Почти год они в бегах. Энди не без удивления почувствовал странное, смешанное с ужасом облегчение. Он где то слышал, что в состоянии отчаяния даже заяц, пока его не разорвали, в последнюю минуту иногда огрызается на собак, повинуясь древнему инстинкту сопротивления.
V každom prípade bolo príjemné neutekať. Stál pri Charlie a videl, ako slnečný svit zjasňuje jej plavé vlasy.
Что бы ни случилось, хорошо, что они больше не бегут. Он стал рядом с Чарли, ее волосы сверкали в солнечном свете.
„Ach, ocko,“ zastenala.
— Ой, папочка, — простонала она.
„Ledva stojím.“
— Я едва стою.
Rukou si ju pritiahol tesne k sebe, aby sa oprela.
Он рукой обнял ее за плечи, сильно прижав к себе.
Prvé auto zastalo na konci dvora a vystúpili z neho dvaja chlapi.
Первая машина остановилась перед двориком, из нее вышли двое.

16


„Poďme ho odniesť z verandy,“ navrhol Andy. Uložil Charlie na trávu za dvorom. Jedna strana domu horela a iskry sa vznášali na verandu ako veľké, pomaly sa pohybujúce muchy.
— Нужно вывести его с крыльца, — сказал Энди. Он опустил Чарли на траву за палисадником. Одна сторона дома уже горела, языки пламени медленно двигались к крыльцу, подобно большим светлякам.
„Choďte preč,“ prikázala Norma drsne.
— Проваливайте, — сказала Норма резко.
„Nedotýkajte sa ho.“
— Не трогайте его.
„Dom horí,“ vysvetľoval Andy.
— Дом горит, — сказал Энди.
„Ukážte, pomôžem vám.“
— Я помогу.
„Choďte preč! Stačí, čo ste spravili!“
— Проваливайте! Вы и так достаточно натворили!
„Norma, prestaň.“ Irv sa na ňu zahľadel.
— Перестань, Норма! — Ирв взглянул на нее.
„Tento človek nemôže za nič z toho, čo sa tu stalo. Zavri ústa.“
— Он ни в чем не виноват. Заткнись.
Pozrela naňho, akoby mu mala veľa čo povedať, a potom náhle zavrela ústa.
Она взглянула на него, словно собиралась еще что то сказать, но поджала губы.
„Postavte ma,“ požiadal Irv.
— Помогите встать, — сказал Ирв.
„Nohy mám zdrevenené. Tuším som sa pocikal. Ani by som sa nečudoval. Jeden z tých sviniarov ma postrelil. Neviem ktorý. Pomôžte mi. Frank.“
— Ноги как ватные. Вроде я обмочился. Неудивительно. Один из этих сукиных сынов подстрелил меня. Не знаю какой. Дайте руку, Фрэнк.
„Andy,“ opravil ho a rukou ho podoprel okolo pása. Irv pomaličky vstal.
— Я — Энди, — сказал тот, обхватив Ирва рукой. Ирв Медленно поднялся.
„Vašej panej nič nevyčítam. Mali ste dnes ráno prejsť okolo nás bez povšimnutia.“
— Я не сержусь на вашу хозяйку. Лучше бы вы проехали мимо нас сегодня утром.
„Keby som to mal spraviť ešte raz, spravil by som to tak isto,“ povedal Irv.
— Если бы пришлось решать снова, я поступил бы так же, — сказал Ирв.
„Všiváci, prišli si len tak na môj pozemok so zbraňami. Hnusáci! Banda vládnych smradov! A… áách—au, prekristapánaľ“
— Эти паразиты с оружием заявились на мою землю. Паразиты, сукины дети, штатные правительственные сутенеры и… оооуу оох, боже!
„Irv,“ zakvílila Norma.
— Ирв?! — закричала Норма.
„Ticho, stará. Ja im to zrátam. Poďme, Frank, či Andy, či ako sa voláte. Začína tu byť horúco.“
— Молчи, женщина. Это я ударился. Давайте, Фрэнк, Энди или как там вас зовут. Становится жарко.
Naozaj. Keď Andy napoly vliekol Irva dolu schodíkmi a cez predzáhradku, závan vetra privial špirálu iskier na verandu. Z kláta na kálanie bol sčernetý kýpeť. Zo sliepok, ktoré Charlie zapálila, nezostalo nič, iba zuhoľnatené kosti a ťažký hustý popol, možno z peria. Nijaké pečenie, ale kremácia.
И действительно, жар усиливался. Едва Энди стащил Ирва по ступенькам во дворик, как порыв ветра метнул сноп искр на крыльцо. Чурбан для рубки превратился в обгорелый пень. От цыплят, подожженных Чарли, ничего не осталось, кроме обугленных костей и странного плотного пепла, перьев, что ли? Они не поджарились, их кремировали.
„Posaďte ma tam, k stodole,“ namáhavo vydýchol Irv.
— Посадите меня у амбара, — задыхаясь, произнес Ирв.
„Chcem vám čosi povedať.“
— Хочу поговорить с вами.
„Potrebujete doktora,“ namietol Andy.
— Вам нужен врач, — сказал Энди.
„Jasné, pôjdem k doktorovi. Čo je s vašou malou?“
— Найдется врач. Что с девочкой?
„Zamdlela.“
— В обмороке.
Posadil Irva na zem a oprel ho o vráta stodoly. Irv pozeral hore naňho. Do tváre sa mu vrátilo trochu farby a z pier mu zmizol modrastý odtieň. Potil sa. Veľký biely farmársky dom za nimi, ktorý tu, na Baillings Road, stál od roku 1868, pohlcovali plamene.
— Он посадил Ирва на землю, прислонив его к амбарной двери. Ирв поднял глаза. Лицо его чуть ожило, губы постепенно розовели. Он вспотел. Позади полыхал большой белый фермерский дом, стоявший на Бейлингсроуд с 1868 года.
„Ani jedna ľudská bytosť by nemala mať také schopnosti ako ona,“ začal Irv.
— Негоже, чтобы человеческое существо могло делать подобные вещи, — сказал Ирв.
„Súhlasím,“ odvetil Andy, a vtedy sa z Irva pozrel rovno na kamennú tvár Normy Mandersovej.
— Похоже, что так, — сказал Энди и перевел взгляд с Ирва на окаменевшее, неумолимое лицо Нормы Мэндерс.
„Lenže ani jedna ľudská bytosť by nemala mať mozgovú obrnu, dystrofiu svalov či leukémiu. No majú. A majú to často deti.“
— Но ведь и негоже человеческим существам страдать церебральным параличом, дистрофией мускулов, лейкемией. А дети этим болеют.
„Nemala to o nej povedať,“ prikyvoval Irv.
— Она ничего не сказала, — кивнул Ирв на Норму.
„Veru ne­mala.“
— Порядок.
Andy pokračoval a ešte vždy pri tom pozeral na Normu:
Не отрывая взгляда от Нормы, Энди сказал:
„Nie je o nič väčšia obluda ako dieťa so železnými pľúcami alebo tie z domova pre retardované deti.“
— Чарли не более чудовище, чем ребенок с аппаратом искусственного дыхания или из интерната для отсталых детей.
„Ľutujem, že som to povedala,“ ospravedlnila sa Norma a uhla pohľadom.
— Извините мою резкость, — ответила Норма и отвела взгляд от Энди.
„Bola som s ňou vonku kŕmiť sliepky. Pozerali sme na zvieratá, na kravu. Ale, človeče, horí mi dom nad hlavou a okolo sú mŕtvi ľudia.“
— Мы вместе с ней кормили цыплят во дворе. Я видела, как она гладит корову. Но, мистер, мой дом горит, и люди мертвы.
„Je mi to ľúto.“
— Мне очень жаль…
„Dom je poistený. Norma,“ povedal Irv a vzal jej ruku do svojej zdravej.
— Дом застрахован. Норма, — сказал Ирв, взяв ее за руку здоровой рукой.
„Čo mi je to platné, keď ide o taniere po mame, ktorá ich mala po svojej mame?“ odpovedala Norma.
— Но это не вернет посуду моей мамы, которая досталась ей еще от бабушки, — сказала Норма.
„A náš krásny písací stôl a obrazy, čo sme kúpili vlani v júli na výstave umenia v Schenectady.“
— И мой секретер, картины — мы купили их в прошлом году в июле на художественной выставке в Скенектеди.
Z jedného oka sa jej vykotúľala slza a ona si ju zotrela rukávom.
— Слеза выкатилась из одного глаза — она смахнула ее рукавом.
„A všetky listy, čo si mi napísal, keď si vojenčil.“
— А все, все письма, которые ты писал мне из армии…
„Bude vaša žubrienka v poriadku?“ spýtal sa Irv.
— Ваша кнопка придет в себя? — спросил Ирв.
„Neviem.“
— Не знаю.
„Dobre ma teraz počúvajte. Ak chcete, môžete urobiť toto: Tu vzadu za stodolou mám starý džíp značky Willys…“
— Так слушайте. Вот что вы можете сделать, если хотите. За амбаром стоит старый джип «виллис»…
„Nie, Irv! Nezapletaj sa do toho ešte väčšmi!“
— Нет, Ирв, не лезь больше в это дело!
Obrátil sa, aby sa na ňu pozrel, tvár mal sivú, zvráskavenú a spotenú. Za nimi horel ich dom. Pukanie šindľa pripomínalo vystreľovanie divých gaštanov vo vianočnom kozube.
Он повернулся, посмотрел на жену. Лицо его было серым, морщинистым, потным. Позади горел их дом. Треск лопающейся черепицы напоминал звук жарящихся в очаге рождественских каштанов.
„Títo chlapi sem prišli bez zatykača a bez papierov zo súdu a chceli ich odviesť z nášho pozemku,“ povedal.
— Явились на нашу землю без ордера, без официальной бумаги и хотели увезти их, — сказал он, 
„Ľudí, ktorých som si pozval, ako je to zvykom v civilizovanej krajine, v ktorej platia určité zákony. Jeden z nich ma postrelil a jeden z nich chcel zastreliť tuto Andyho. Strelil mu vedľa hlavy a nie ďalej ako pol centimetra.“
— людей, которых я лично пригласил, как делается в любой цивилизованной стране с нормальными законами. Один из этих типов подстрелил меня, другой пытался застрелить Энди. Промахнулся не больше, чем на четверть дюйма.
Andy si spomenul na prvý ohlušujúci výstrel a na triesku, ktorá odskočila od stĺpa verandy. Zamrazilo ho.
Энди вспомнил первый оглушительный выстрел и щепку, отлетевшую от столба крыльца. Поежился.
„Prišli a toto všetko urobili. Čo chceš, aby som spravil, Norma? Sedel tu, a keď sa tajní zviechajú a vrátia, mám im ich vydať? Mám byť poslušný občan?“
— Явились сюда и натворили дел. Как хочешь, чтобы я поступил, Норма? Сидел сиднем и передал их этим из секретной службы, если они посмеют снова сунуться сюда?
„Nie,“ odpovedala chrapľavo.
— Нет, — хрипло произнесла она.
„Nie, myslím, že nie.“
— Нет, наверно, нет.
„Nemusíte…“ začal Andy.
— Вы не должны… — начал Энди.
„Cítim, že musím,“ skočil mu do reči Irv.
— Должен, — отрезал Ирв.
„A keď sa vrátia… vari sa nevrátia, Andy?“
— А когда они вернутся… Они вернутся, Энди?
„Ale áno. Tí sa vrátia. Práve ste si kúpili akcie zmáhajú­ceho sa priemyslu, Irv.“
— О, да. Они вернутся. Вы, Ирв, купили акции активно действующего предприятия.
Irv sa rozosmial, piskla vo, bez dychu.
Ирв глухо засмеялся:
„To je dobré, naozaj. Teda, keď sa tu ukážu, nebudem vedieť nič iné, iba že ste si vzali môj willys. Neviem nič, len to. A želám vám všetko dobré.“
— Хорошо, порядок. Когда они появятся здесь, единственное, что мне известно, — вы взяли мой «виллис». Больше не знаю ничего. И счастливого пути.
„Ďakujem,“ odpovedal pokojne Andy.
— Спасибо, — сказал Энди.
„Treba konať rýchlo,“ začal znovu Irv.
— Поторопитесь, — сказал Ирв.
„Odtiaľto do mesta je ďaleko, ale o chvíľu uvidia dym. Prídu požiarnici. Povedali ste, že idete so žubrienkou do Vermontu. Je to pravda?“
— До города далеко, но там наверняка увидели дым. Приедут пожарные. Вы сказали мне, что направляетесь с кнопкой в Вермонт. Это то хоть правда?
„Áno,“ odvetil Andy. Vľavo od nich sa ozval ston.
— Да, — сказал Энди. Слева раздался стон:
„Ocko…“ Charlie sa posadila. Zelenú blúzku a červené nohavice mala zatúlané. Tvár bledú, v očiach strašný zmätok.
— Папочка… — Чарли уже сидела. Красные брючки и зеленая блузка испачкались. Лицо было белое, в глазах — страх и недоумение.
„Ocko, čo to horí? Cítim, že niečo horí. To som spravila ja? Čo to horí?“
— Папочка, что горит? Я чувствую, что то горит. Это я натворила? Что там горит?
Andy pristúpil k nej a zdvihol ju.
Энди подошел, поднял ее.
„To nič,“ povedal a začudoval sa, prečo sa to hovorieva deťom, hoci ony takisto ako my vedia, že to nie je pravda.
— Все в порядке, — сказал он, подумав: зачем обманывать детей, так говоря, коль и они, и взрослые прекрасно знают, где правда.
„To nič. Ako sa cítiš, zlatko?“
— Все хорошо. Как себя чувствуешь, малышок?
Charlie sa obzrela na horiacu šnúru áut, na mŕtve telo zmeravené v kŕči v záhrade, na Mandersovie dom s ohňovou korunou.
Через его плечо Чарли видела горящие машины, скрюченное тело в саду и дом Мэндерсов, над которым полыхал огонь.
Aj verandu dočahovali plamene. Vietor zanášal dym a horúčavu mimo nich, ale zápach benzínu a horiaceho šindľa bol prenikavý.
Крыльцо тоже было в пламени. Ветер относил от них дым и жар, но запах бензина и горячей черепицы бил в нос.
„To všetko som urobila ja,“ povedala Charlie takmer nečujne. Tvár sa jej znova začala sťahovať do vrások.
— Что я наделала… — шепнула Чарли. Лицо ее начало подергиваться — вот вот опять заплачет.
„Žubrienka!“ ozval sa vážne Irv.
— Кнопка! — строго сказал Ирв.
Pozrela ponad a cez neho.
Она взглянула мимо него.
„Ja,“ vydýchla.
— Я, — простонала она.
„Posaďte ju sem,“ požiadal Irv. „Chcem jej dačo po­vedať.“
— Опустите ее, я хочу поговорить с ней.
Andy priviedol Charlie k miestu, kde sedel Irv opretý o vráta stodoly a posadil ju na zem.
Энди перенес Чарли к амбарной двери, на которую опирался Ирв, опустил ее на землю.
„Počúvaj ma, žubrienka,“ rozhovoril sa Irv.
— Послушай, кнопка, — сказал Ирв, 
„Tí ľudia chceli zabiť tvojho ocka. Vedela si to prv než ja, možno prv než on, hoci, nech sa na mieste prepadnem, ak viem ako. Mám pravdu?“
— Эти люди хотели убить твоего папулю. Ты знала это раньше меня, раньше отца, хотя, черт бы побрал меня, если я понимаю, как ты узнала. Правильно я говорю?
„Áno.“ odpovedala Charlie. Oči mala ešte vždy plné zúfalstva.
— Да, — сказала Чарли. В ее запавших глазах по прежнему стояло страдание.
„Ale vy ste to nemohli vedieť. Bolo to ako s tým vojakom, no horšie. Nedalo sa… nemohla som to zadržať. Ani trochu. Išlo to všade. Spálila som vám sliepky. A skoro som spálila svojho otca.“
— Но вы не понимаете… Я не могла… не могла сдержаться. Оно вырвалось из меня во все стороны. Я сожгла цыплят… чуть не сожгла папу.
Nešťastie v očiach sa zmenilo na slzy a začala bezmocne plakať.
— Страдающие глаза налились слезами — она беспомощно разрыдалась.
„Tvoj ocko je v poriadku,“ pokračoval Irv. Andy mlčal. Spomínal na náhly dusivý pocit, na zdanie, že je zatvorený v horúcej bubline.
— С папой все в порядке, — сказал Ирв. Энди промолчал. Он вспомнил это внезапное ощущение — как бы внутри тепловой капсулы.
„Už to nikdy nespravím,“ vyhlásila.
— Я никогда больше не стану так делать, — сказала она.
„Nikdy.“
— Никогда.
„Dobre,“ súhlasil Andy a položil jej ruku na plece.
— Хорошо, — сказал Энди и положил руку ей на плечо.
„Dobre, Charlie.“
— Хорошо, Чарли.
„Nikdy,“ zopakovala s tichým dôrazom.
— Никогда, — повторила она.
„Nevrav tak, žubrienka,“ povedal Irv a pozrel na ňu.
— Не говори так, кнопка, — сказал Ирв, поглядывая на нее.
„Nezaväzuj sa takto. Urob vždy to, čo treba. Urob to najlepšie, čo môžeš. A toto všetko môžeš. Verím, že jediné, do čoho boh na tomto svete zasahuje, sú záležitosti ľudí, ktorí hovoria nikdy. Rozumieš?“
— Не ограничивай себя. Ты поступишь, как будет нужно. Сделаешь, как сумеешь. И это все, за что ты можешь ручаться. По моему, одно из любимых занятий господа бога — заставлять действовать тех, кто говорит «никогда». Совершать поступки. Понимаешь меня?
„Nie,“ zašepkala Charlie.
— Нет, — прошептала Чарли.
„Ale myslím, že raz porozumieš,“ dokončil Irv a pozrel na Charlie s takým hlbokým súcitom, až Andymu stiahlo hrdlo ľútosťou a strachom.
— Потом поймешь, — сказал Ирв и посмотрел на Чарли с таким состраданием, что Энди охватил прилив тоски и страха.
Potom Irv pozrel na ženu.
Затем Ирв взглянул на жену:
„Podaj mi tú palicu, čo máš pri nohe, Norma.“
— Норма, подай мне вон ту палку, у твоей ноги.
Norma zdvihla palicu, vložila mu ju do ruky a znovu mu zdôraznila, že to preháňa, aby len pokojne odpočíval. A tak iba Andy počul, ako Charlie znovu povedala: „Nikdy,“ takmer nečujne, len to vydýchla, ako slávnostnú prísahu.
Норма подала палку, вложила ему в руку, опять сказала, чтобы не напрягался, отдохнул. Поэтому один лишь Энди слышал, как Чарли повторила «никогда», затаив дыхание, почти неслышно, словно тайную клятву.

17

x x x

„Pozrite sa, Andy,“ povedal Irv a nakreslil do prachu rovnú čiaru.
— Смотрите, Энди, — сказал Ирв, проведя палкой прямую линию по пыли.
„Toto je poľná cesta, po ktorej sme prišli. Baillings Road. Keď po nej prejdete štyristo metrov, prídete k ceste odbočujúcej doprava, čo smeruje do lesa. Auto po nej neprejde, ale willysu by sa to mohlo podariť, ak zaradíte náhon na všetky štyri kolesá a budete šikovne narábať so spojkou. Zopárkrát sa vám možno bude zdať, že sa cesta stratila, ale choďte len ďalej a zasa ju nájdete. Tá cesta nie je na nijakej mape, rozumiete? Na nijakej mape.“
— Это — проселочная дорога, мы по ней приехали. Бейлингсоруд. Если вы проедете четверть мили к северу, справа будет лесная дорога. Обычный автомобиль по ней не пройдет, но «виллис» должен, если не дадите ему заглохнуть и будете умело жать на сцепление. В двух местах покажется, что дорога кончилась, но продолжайте двигаться — она появится снова. Ее нет на картах, понимаете? Ни на одной.
Andy prikývol a sledoval palicu, ako kreslí lesnú cestu.
Энди кивнул, наблюдая, как палка прочерчивает лесную дорогу.
„Prejdete po nej asi dvadsať kilometrov na východ, a keď sa vám nestane nijaký malér a nezablúdite, vyjdete na cestu č. 152 neďaleko Hoag Corners. Po stopäťdesiatdvojke sa dáte doľava, smerom na sever a asi po pol druha kilometri prídete k ďalšej lesnej ceste. Má horší povrch, je mokrá, rozbahnená. Willys ju možno zvládne, možno nie. Nebol som na tej ceste azda päť rokov. Je jediná, o ktorej viem, že vedie na východ do Vermontu, a nie je blokovaná. Táto druhá cesta vás navedie na diaľnicu č. 22 severne od Cherry Plain a južne od hraníc Vermontu. Vtedy by ste už mali byť z najhoršieho vonku – aj keď predpokladám, že vaše mená a fotografie sú už v éteri. Ale my vám želáme len to najlepšie, však Norma?“
— Она уведет вас на двадцать миль к востоку, и если вы не застрянете и не собьетесь, то выедете на дорогу Сто пятьдесят около Хоуг корнере. Повернете налево — к северу — и примерно через милю по Сто пятьдесят пятой встретится другая лесная дорога. Она идет низиной, по болоту, нетвердая такая. «Виллис» должен проехать, а может, и нет. Я не ездил по ней лет пять. Она, как мне известно, ведет к Вермонту и, наверное, единственная не будет блокирована. Эта вторая дорога выведет вас на шоссе Двадцать два, к северу от Черри плейн, к югу от границы с Вермонтом. К тому времени худшее будет позади — хотя, полагаю, они всюду сообщили вашу фамилию и показали фотографии по телевизору. Но мы желаем вам самого лучшего. Правда, Норма?
„Áno,“ prisvedčila, no nebolo to hlasnejšie ako vydýchnutie. Pozrela na Charlie.
— Да, — сказала Норма, это прозвучало как вздох. Она посмотрела на Чарли.
„Svojmu ockovi si zachránila život, maličká. Na to neslobodno zabudnúť.“
— Ты спасла жизнь своему папе, малышка. Запомни это.
„Áno?“ povedala Charlie takým absolútne nevýrazným hlasom, že Norma Mandersová sa na ňu zmätene a trochu preľaknuto zahľadela. Vtedy sa Charlie pokúsila o váhavý úsmev a aj Norma sa s uľahčením usmiala.
— Правда? — спросила Чарли. Голос ее был так безжизнен, что Норма немного испугалась, но Чарли попыталась изобразить подобие улыбки, и Норма облегченно улыбнулась в ответ.
„Kľúče sú vo willyse a…“ Natiahol krk a naklonil hlavu.
— Ключи в «виллисе» и… — Он нагнул голову, прислушиваясь.
„Počujete?“
— Слышите?
Bol to zvuk sirény, stúpal a klesal, ešte nevýrazný, ale približoval sa.
Отдаленные звуки сирены, то низкие, то высокие, несомненно приближались.
„Požiarnici,“ oznámil Irv.
— Это пожарные, — сказал Ирв.
„Mali by ste už ísť.“
— Если едете, то поскорее.
„Poďme, Charlie,“ povedal Andy. Podišla k nemu, oči červené od plaču. Drobný úsmev zmizol ako váhavé slnečné lúče v mori oblakov, no Andyho povzbudilo, že sa vôbec objavil. V tvári mala výraz človeka, ktorému sa sotva podarilo zachrániť si holý život a je otrasený a doráňaný. Andy si želal mať jej moc a môcť ju použiť a vedel by, proti komu ju použiť.
— Давай, Чарли, — позвал Энди. Она подошла, глядя на него красными от слез глазами. Слабая улыбка исчезла, как неяркое солнце в тучах, но Энди обрадовался и тому, что она вообще появилась. Ее лицо было лицом человека, чудом оставшегося в живых, потрясенное, ошеломленное. В это мгновение Энди пожалел, что не обладает ее даром: он бы знал, против кого использовать его.
Povedal:
Он сказал:
„Ďakujem vám, Irv.“
— Спасибо вам, Ирв.
„Je mi to ľúto,“ ticho vyhlásila Charlie.
— Извините, — тихо промолвила Чарли.
„To, čo sa stalo s vaším domom a so sliepočkami… a aj všetko ostatné.“
— За дом, за цыплят и… за все другое.
„Celkom určite to nebola tvoja vina, žubrienka,“ odvetil Irv.
— Не твоя вина, кнопка, — сказал Ирв.
„Zavinili si to sami. Dávaj pozor na ocka.“
— Они сами напросились. Береги папулю.
„Dobre,“ dodala.
— Хорошо, — пообещала она.
Andy ju vzal za ruku a viedol okolo stodoly tam, kde pod strieškou parkoval willys.
Энди взял ее за руку и повел за амбар, где под легким навесом стоял «виллис».
Sirény požiarnikov už boli celkom blízko, keď ho naštarto­val a vyšiel ním cez trávnik na cestu. Dom sa teraz zmenil na horiace peklo. Naposledy uvidel Mandersovcov v spätnom zrkadle pod plátennou strechou džípu: Irv bol opretý o sto­dolu, zranenú ruku obviazanú kusom bielej látky, ktorá červeno premokala, Norma sedela vedľa neho. Zdravou rukou ju objímal. Andy zamával a Irv mu odpovedal drobným gestom zranenej ruky. Norma nemávala, možno myslela na matkin porcelán, na písací stôl, na ľúbostné listy – na všetko to, čo nikdy nemohli nahradiť peniaze z poisťovne.
Пожарные сирены звучали уже рядом, когда он завел его и проехал по лужайке к дороге. Дом превратился в пылающий ад. Чарли не могла смотреть на него. Последний раз Энди увидел Мэндерсонов в зеркальце заднего вида. Ирв прислонился к амбару, кусок белой юбки, которым была обмотана его раненая рука, покраснел, рядом с мужем стояла Норма. Здоровой рукой он обнял ее. Энди махнул — в ответ Ирв чуть приподнял раненую руку. Норма не пошевелилась, думая, вероятно, о материнской посуде, своем секретере, любовных письмах — о том, чего не оплачивают и никогда не оплатят страховые деньги.

18

x x x

Prvú lesnú cestu našli presne tam, kde podľa Irvovho opisu mala byť. Andy nastavil na džípe náhon na všetky kolesá a odbočil na ňu.
Они нашли первую лесную дорогу именно там, где сказал Ирв Мэндерс. Энди переключил сцепление на все четыре колеса и свернул на нее.
„Drž sa, Charlie,“ upozornil.
— Держись, Чарли, — сказал он.
„Bude nás to nadhadzovať.“
— Поболтает.
Charlie sa pridŕžala. Bola bledá a apatická, pohľad na ňu Andyho znervózňoval. Chalupa Granthera McGeeho v Tashmore Ponde. Keby sa nám len podarilo doraziť tam a môcť tam ostať. Spamätá sa a potom porozmýšľame, čo ďalej.
Чарли держалась. Лицо ее было белым, бескровным. Энди нервничал, глядя на нее. Домик, думал он. Домик Грэнтера Макти на берегу Ташморского пруда, вернее озера. Если бы мы смогли добраться туда и отдохнуть. Она восстановит силы — потом подумаем, что делать дальше.
Porozmýšľame o tom zajtra. Ako sa vraví, zajtra je tiež deň.
Подумаем завтра. Утро вечера мудренее.
Willys burácal a nadskakoval po ceste, ktorú tvorili len dve vyjazdené koľaje s niekoľkými zakrpatenými borovicami popri nich. V tomto kraji sa neukázal drevorubač aspoň desať rokov a Andy pochyboval, že tu odvtedy bol aj hocikto iný, s výnimkou občasného lovca. Tak po desiatich kilometroch to vyzeralo, že – ako vravel Irv – cesta sa stratila, a Andy musel dvakrát zastaviť a odstraňovať vyvrátené stromy. Druhýkrát, keď cítil, ako mu od námahy búši krv v sluchách, až strácal vedomie, zdvihol oči a uvidel obrovskú laň, ako ho zadumane pozoruje. Chvíľu tam stála a potom sa v okamihu stratila v hlbokom lese, len biela škvrna pod chvostom ešte zasvietila. Andy pozrel na Charlie a uvidel, že pohyb zvieraťa v nej vyvolal akýsi druh nadšenia, a to ho znovu povzbudilo. Zanedlho potom opäť našli dve vyjazdené koľaje a okolo tretej prišli k dvojprúdovej ceste s asfaltovým povrchom.
«Виллис» с рычанием нырял по дороге, оказавшейся тропой для двухколесной повозки; посредине рос кустарник и даже низкорослые сосенки. Этот лес раскорчевывали лет десять назад, и Энди усомнился, ездил ли кто нибудь тут с тех пор, кроме случайного охотника. Через шесть миль дорога действительно кончилась, Энди пришлось дважды останавливаться, чтобы сдвинуть упавшие деревья. После второго раза, чувствуя боль в голове и в сердце, разогнувшись, он увидел задумчиво смотревшую на него большую олениху. На секунду она задержалась, затем исчезла в глубине леса, вильнув белым хвостом. Энди взглянул на Чарли, увидел, как та изумленно смотрит вслед животному… и приободрился. Немного дальше снова появилась колея, и около трех часов дня они выехали к двухрядной дороге, с твердым покрытием, которая и была дорогой 152.

19

x x x

Doškriabaný, unavený a očividne neschopný kráčať s vyvrtnutým členkom sedel Orville Jamieson na kraji Baillings Road asi tri štvrte kilometra od Mandersovej farmy a hovoril do krátkovlnnej vysielačky. Jeho správa sa prenášala cez mobilné retranslačné veliteľské stanovište v nákladnom aute zaparkovanom na hlavnej ulici v Hastings Glene. Nákladné auto malo zariadenie so zabudovaným utajovačom a výkonným vysielacím zariadením. Hlásenie, ktoré vysielal O. J., utajovač zakódoval, zosilnil a odvysielal do New Yorku, kde ho rádioreléová stanica zachytila a odvysielala do Longmontu, štát Virgínia, do kancelárie, v ktorej sedel kapitán.
Расцарапанный, грязный, едва способный двигаться из за поврежденной лодыжки Орвил Джеймисон сидел на обочине Бейлингсроуд в полумиле от фермы Мэндерсов и говорил в портативный радиотелефон. Его слова передавались на временный командный пункт в, фургоне, стоявшем на главной улице Гастингс Глена. Фургон был оборудован радио со встроенным шифрующим устройством и мощным передатчиком. Сообщение О'Джея было зашифровано, усилено и отправлено в Нью Йорк, где его перехватила ретрансляционная станция, послав дальше в Лонгмонт, штат Вирджиния, а там Кэп сидел и слушал в Своем кабинете.
Kapitán nevyzeral tak sviežo a bodro, ako keď ráno prichádzal na bicykli do práce. Jamiesonovo hlásenie sa zdalo takmer neuveriteľné: vedeli aj predtým, že dievča v sebe niečo má, ale toto rozprávanie o masakre a nečakanom obrate zapôsobilo (najmä na kapitána) ako blesk z jasného neba. Štyria až šiesti mŕtvi, ostatní v zmätku rozutekaní po lese, poltucet áut v plameňoch, dom spálený do tla, zranený civilista, ktorý každému, kto je ochotný počúvať, vykladá, že na jeho príjazdovú cestu prenikla skupina neonacistov, zaúto­čila a bez zatykača chcela odviesť muža a dievčatko, ktorých pozval domov na obed.
Лицо Кэпа не было таким просветленным и самодовольным, как утром, когда он ехал в офис на велосипеде. Сообщению О'Джея трудно было поверить: они знали, что девочка чем то обладает, некоторой способностью, но этот рассказ о неожиданной бойне и разгроме был как молния среди ясного неба, по крайней мере для Кэпа. Четверо или шестеро его людей мертвы, другие в страхе убежали в лес, полдюжины машин пылает, дом сгорает дотла; ранен посторонний человек, который того гляди начнет рассказывать всем и каждому, что банда неофашистов без ордера на арест явилась к порогу его дома и пыталась захватить мужчину с девочкой, которых он пригласил на ленч.
Keď O. J. skončil hlásenie (v skutočnosti ho vôbec neskon­čil, pretože sa v polovičnej hystérii znovu a znovu opakoval), kapitán zasadol do svojho hlbokého otáčavého kresla a usilo­val sa rozmýšľať. O krycej operácii čohosi takého absolútne nevydareného nemusel rozmýšľať od operácie v Zátoke svíň – a tentoraz to bolo ešte aj na americkej pôde.
После доклада О'Джея (хотя тот продолжал говорить, почти в истерике повторяя одно и то же) Кэп положил трубку, плотнее устроился в своем вращающемся кресле и попытался поразмыслить. Подумал, что ни одна тайная операция со времен Залива Свиней на Кубе не кончалась таким сокрушительным провалом — и это на американской земле.
Kancelária bola šerá a plná ťažkých tieňov, lebo teraz bolo slnko na druhej strane budovy, no svetlo nezažal. Rachel sa mu ozvala bzučiakom intercomu, ale povedal jej, že nechce hovoriť s nikým, vôbec s nikým. Cítil sa starý.
В кабинете царил полумрак, солнце ушло на другую сторону здания, и появились густые тени, но света он не включал. Рэйчел Вызвала его по переговорному устройству, он резко сказал ей, что не Желает разговаривать ни с кем. Без всяких исключений. Он почувствовал себя старым.
Počul Wanlessove slová:
В памяти возникли слова Уэнлесса:
Hovorím o potenciálnej možnosti ničenia. Dobre, teraz to už nebola otázka potenciálnej mož­nosti, však? Ale my ju dostaneme, rozmýšľal a hľadel skleným pohľadom na druhú stranu izby. Veru áno, my ju dostaneme.
«Я говорю о разрушительном потенциале». Теперь это был не просто вопрос о потенциале. Но мы ее поймаем, думал он, тупо глядя в другой конец комнаты. Да, мы обязательно ее поймаем.
Zazvonil na Rachel.
Он вызвав Рэйчел.
„Chcem hovoriť s Orvillom Jamiesonom hneď, keď sem priletí,“ oznámil jej.
— Свяжите меня с Орвилом Джеймисоном, как только он Сможет прилететь сюда, — сказал он.
„A chcem hovoriť s generálom Brackmanom vo Washingtone. To má absolútnu prioritu. Hore v štáte New York sa vytvorila možnosť eventuálnych kompli­kácií a chcem, aby ste mu povedali, že na ich odstránení sa pracuje.“
— И с генералом Брэкманом в Вашингтоне. Разговор чрезвычайной важности. В штате Нью Йорк сложилась потенциально щекотливая ситуация. Срочно сообщите ему.
„Áno, pane,“ úctivo odpovedala Rachel.
— Слушаюсь, сэр, — почтительно сказала Рэйчел.
„Chcem sa stretnúť so všetkými šiestimi námestníkmi o deväť nula nula. Aj to má absolútnu prioritu. A chcem hovoriť s náčelníkom polície na severe štátu New York.“
— В девятнадцать ноль ноль созовите всех шестерых заместителей директора. Также разговор чрезвычайной важности. Я хочу также поговорить с шефом полиции штата там, в Нью Йорке.
Polícia sa zúčastňovala na systematickom pátraní a kapitán im to chcel pripomenúť. Až sa začne kydať bahno, musel si byť istý, že ho má na nich pripravené kdesi poruke aspoň za korýtko. A takisto to chcel pripomenúť pred jednotným frontom, ktorého všetci členovia sa ešte vždy túžili z toho vyvliecť, tváriac sa mravopočestne.
— Они участвовали в прочесывании, и Кэп хотел им это напомнить. Если Контору начнут обливать грязью, он позаботится, чтобы и полиция получила свою долю. Он намеревался, однако, подчеркнуть, что если они будут выступать единым фронтом, то все смогут выйти из этой ситуации в довольно приличном виде.
Zaváhal a potom dodal:
Поколебавшись, он сказал:
„A keď zavolá John Rainbird, povedzte mu, že s ním chcem hovoriť. Mám preňho ďalšiu robotu.“
— И когда позвонит Джон Рэйнберд, скажите, что мне нужно поговорить с ним. Для него есть новое задание.
„Áno, pane.“
— Да, сэр.
Kapitán stiahol ruku z intercomu. Oprel sa v kresle dozadu a študoval tiene.
Кэп отпустил клавишу переговорного устройства, откинулся в кресле, разглядывая тени.
„Všetko, čo sa stalo, sa môže odstať,“ povedal tieňom. To bolo jeho životné krédo – nie vyšité bavlnkou na plátne a zavesené na stene, nie vyrazené na plakete z medi, ale vtlačené do duše ako životná pravda.
— Ничего непоправимого не случилось, — сказал он в сторону теней. Это был девиз его жизни — не напечатанный на свитке тонкого полотна, не вывешенный на стенке, не выгравированный на медной настольной дощечке, а запечатленный в его сердце как безусловная истина.
Všetko sa môže odstať. Až dodnes, až do Jamiesonovho hlásenia tomu veril. Bola to filozofia, ktorá pomáhala chudob­nému synovi baníka z Pennsylvánie prekonať dlhú cestu. A veril tomu ešte vždy, aj keď práve teraz bola jeho viera trochu otrasená. Pokiaľ ide o Mandersa a jeho ženu, tí mali pravdepodobne príbuzných roztrúsených od Nového Anglicka po Kaliforniu, a každý jeden z nich bol potenciálna páka. Práve tu, v Longmonte, mali niekoľko prísne tajných súborov informácií, ktoré boli chránené, pretože na akomkoľvek kongresovom zasadaní o metódach Firmy by sa boli… áno, trochu zle počúvali. Autá a rovnako aj agenti boli len materiál, aj keď dosť často predtým si naozaj nevedel predsta­viť, že by raz Al Steinowitz odišiel. Kto by bol schopný nahradiť Ala? To decko a jeho tatko zaplatia za to, čo urobili Alovi, ak už nie za nič iné. O to sa postará.
Ничего непоправимого. До сегодняшнего вечера, до сообщения О'Джея он этому верил. Именно эта философия проложила дорогу наверх сыну бедного пенсильванского шахтера. Он верил в нее и сейчас, хотя эта вера на мгновение заколебалась. Если говорить о Мэндерсе и его жене, то у них, вероятно, есть родственники, разбросанные от Новой Англии до Калифорнии, и каждый из них может стать потенциальным рычагом давления. Здесь, в Лонгмонте хватало сверхсекретных досье, чтобы любое слушанье в конгрессе, касающееся методов Конторы, было бы… ну, трудно услышать. Автомобили и даже агенты — всего лишь винтики, хотя пройдет немало времени, пока он привыкнет к мысли о смерти Стейновица. Кто заменит Эла? Этот ребенок вместе с папашей заплатит, пусть не за все, хотя бы за него. Кэп позаботится об этом.
Lenže čo s dievčaťom? Môže sa odstať, čo sa stalo s dievčaťom?
Но девочка… Как обуздать девочку?
Mali spôsoby. Mali metódy kontroly.
Есть разные способы. Разные методы.
Spisy McGeeovcov boli ešte vždy tu, v knižničnom vozíku. Vstal, podišiel k nim a začal sa nimi nesústredene prehŕňať. Rozmýšľal, kde je v tejto chvíli John Rainbird.
Дело Макги все еще лежало на тележке. Он поднялся, подошел к ней и стал нервно листать папку. Интересно, думал он, где в эту минуту находится Джон Рэйнберд?



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет