Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Основни појмови о извођењу (деривацији речи). Важнији модели за извођење именица, придева и глагола.

Основни појмови о грађењу сложеница. Полусложенице. Правописна решења.

III. Правопис

Састављено и растављено писање речи. Правописни знаци. Скраћенице. Растављање речи на крају ретка.

Дикцијске вежбе: Гест, покрет, мимика. - Дикцијске фигуре (компарација, контраст, градација, мелодика, пауза). - Беседна техника (приповедање). - Говорна интерпретација дескриптивног и наративног прозног текста.

Лексичко-граматичке вежбе: Префиксација и суфиксација (именице, глаголи, придеви). - Сложенице.

Писање конспекта за расправу (о догађају, филму, роману и сл.).

Правописне вежбе: Састављено и растављено писање речи (принципи и правописна решења). - Скраћенице. - Растављање речи на крају ретка. - Коректорска вежба.

Увођење у научни рад: Прикупљање грађе (читање извора, писања бележака). - Организација и распоред прикупљене грађе.

Два школска писмена задатка.

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 72 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Језик (50 часова)

I. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије)

Значењски (семантички) и формални односи међу лексемима (синономија; антономија; полисемија и хомонимија; метафорична и метонимијска значења).

Стилска вредност лексема: лексика и функционални стилови; поетска лексика, варијантска лексика, дијалектизми и регионализми; архаизми и историзми; неологизми; жаргонизми; вулгаризми (повезати са употребом речника).

Речи из страних језика и калкови (дословне преведенице), однос према њима. Речници страних речи. Разумевање најважнијих префикса (и префиксоида) и суфикса (и суфиксоида) пореклом из класичних језика.

Основни појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници.

Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Стилска вредност фразеолошких јединица. Клишеи и помодни изрази.

Синтаксичке јединице; реченице у ширем смислу (комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу (предикатске реченице); речи (лексеме и морфосинтаксичке речи); синтагме (именичке, придевске, прилошке и глаголске).

Основне конструкције (и њихови модели) предикатске реченице. Субјекатско-предикатска конструкција, рекцијске конструкције (с правим и неправим објектом), копулативне, семикопулативне конструкције (с именским допунским предикативом). Прилошке одредбе. Безличне реченице.

Именичке синтагме. Типови атрибута. Апозитив и апозиција.

Падежни систем. - Појам падежног система и предлошко-падежних конструкција. Основне именичке, придевске и прилошке вредности падежних односно предлошко-падежних конструкција. Падежна синонимија. Поливалентност падежа. Предлошки изрази.

III. Правопис (2 часа)

Транскрипција речи из страних језика (основни принципи и примери).

Избор погодних речи за формирање исказа. Причање о догађајима и доживљајима (у првом и трећем лицу, са употребом индикативног и релативног значења глаголских облика). - Дијалошки облици културе говора (пословни разговор, интервју, расправа).

Дикцијске вежбе: Беседне технике (реторика). - Говорна интерпретација драмских одломака и беседништва.

Писмено изражавање:

Новинска фразеологија. - Писање приказа и анализа ученичких чланака из школског листа. - Ред речи у реченици (на одломцима из књижевног текста - упоредити наративни и поетски текст) - граматички ниво (распоред елемената): стилистички ниво.

Правописне вежбе: - Писање речи из страних језика. - Коректорска вежба.

Увођење у научни рад: Рад на рукопису (писање текста - концепт, коначни текст; цитати, подножне напомене, коначна библиографија). - Стилске одлике и граматичка коректност (реч, реченица, параграф, граматичка и правописна коректност, стил и језик).

Два школска писмена задатка.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Језик (50 часова)

I. Синтакса

Конгруенција: дефиниција и основни појмови; граматичка и семантичка конгуренција.

Систем зависних реченица. Обележја зависних реченица. Три основна типа вредности зависних реченица (именичке, придевске и прилошке зависне реченице). Главне врсте зависних реченица: изричне (са управним и неуправним говором), односно, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и последичне. Везнички изрази.

Систем независних реченица. Општи појмови о врстама независних реченица, њиховим обележјима и функцијама. Обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне реченице.

Глаголска времена и глаголски начин - основни појмови. Временска и модална значења личних глаголских облика: презента, перфекта, крњег перфекта, аориста, имперфекта, плусквамперфекта, футура, футура другог, кондиционала (потенцијала) и императива.  

Напоредне конструкције (координација). Појам напоредног односа. Обележавање напоредног односа. Главни типови напоредних конструкција: саставне, раставне, супротне, искључне, закључне и градационе.

Распоређивање синтаксичких јединица (основни појмови).

Информативна актуализација реченице и начини њеног обележавања (основни појмови).

Комуникативна кохезија. Начини успостављања веза међу деловима текста.

Специјални типови независних реченица. (Ево аутобуса! Пожар! Страшног ли времена! и др.).

Интерпункција

Расправа (трактат) - постављање тезе, доказивање тезе, потврђивање или одбацивање тезе; аналитички и синтетички модел.

Дикцијске вежбе: Беседна техника (хомилитика-про-поведање). - Говорна интерпретација драмских одломака и беседништва.

Писмено изражавање:

Писање репортажа. - Успостављање веза међу деловима текста (у различитим облицима писменог изражавања).

Синтаксостилистичка вежба: Сложена реченица у ученичком писаном изражавању.

Попуњавање различитих образаца.

Правописне вежбе: Коректорска вежба.

Увођење у научни рад: Израда и анализа мањих ученичких истраживачких радова из области филологије и лингвистике.

Два школска писмена задатка.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Б. ЈЕЗИК

Програм наставе језика у филолошкој гимназији конципиран је тако да омогући ученицима стицање знања о језику као друштвеној појави и језику као систему знакова. Циљ је да ученици, поред знања о свом матерњем језику, стекну и општа лингвистичка, односно социолингвистичка знања неопходна образованом човеку. Ова општа знања из лингвистике су функционално повезана са наставом матерњег језика. Главни део тих садржаја обрађује се у сегменту Општи појмови о језику (на почетку програма за први и на крају програма за четврти разред), као и у уводном делу сегмента Књижевни језик (у првом разреду) и сегменту Језичи систем и науке које се њиме баве. Општи појмови се обрађују у оквиру читавог програма - у вези са одговарајућим јединицама о српском као матерњем језику. Инсистирање на једном теоријски и методолошки вишем нивоу изучавања језичких појава даје нови квалитет настави која обухвата и знања с којима су се ученици сретали у основној школи. Ова општа знања, поред своје општеобразовне вредности и значаја за побољшање наставе српског језика, треба да послуже и лакшем савладавању градива из страних језика.

Део програма Књижевни језик (први и други разред) вишеструко је значајан. Његовом релацијом ученици треба да добију знања и изграде одговарајуће ставове о српском књижевном језику, језичкој политици и толеранцији у Југославији и о значају књижевно-језичке норме и језичке културе; исто тако, овај део програма укључује и садржаје о развоју књижевних језика на српском језичком подручју и посебно о постанку и развоју модерног српског књижевног језика, што је значајно и за наставу књижевности.

У сегменту програма о организацији и функционисању језичког система не обрађују се само чисто граматички аспекти језичког система већ се обухватају и функционални аспекти. Зато су, између осталог, у синтаксу унети и елементи лингвистике текста и прагматике. Посебан је значај дат лексикологији (која се надовезује на део о грађењу речи), и то не само да би ученици стекли више знања о речничком благу свога језика него и да би развили правилан однос према разним појавама у лексици.

При обради свих садржаја програма треба се надовезивати на знања која су ученици стекли током претходног школовања. Међутим, то не треба да буде просто обнављање и утврђивање раније стечених знања, него стицање целовите слике о матерњем језику и један квалитативно виши приступ проучавању језичке организације и законитости језика.

Веома је важно да се настава језика не схвати као циљ сама себи, него да се повеже са осталим деловима овог наставног предмета.

Наиме, ова настава пружа лингвистичка знања која ће бити подлога за тумачење језика и стила у оквиру проучавања књижевних дела, с тим што ова дела пружају и одговарајући материјал за уочавање естетске функције језика. С друге стране, настава језика се мора повезати и са наставом културе изражавања. Тиме ће лингвистичка знања (о акцентском систему, грађењу речи, лексикологији, синтакси итд.), као и проучавање правописа, допринети да ученици боље и потпуније усвоје књижевно-језичку норму и да побољшају своје изражајне способности.

КЊИЖЕВНОСТ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе књижевности јесте образовање и васпитање ученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика и укуса.

Задаци наставе књижевности су да:

- упознаје ученике са књижевном уметношћу;

- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима српске и светске културне баштине;

- усавршава литературну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке навике;

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности; и оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, тумачење и оцењивање књижевно-уметничких дела;

- обезбеђује функционална знања из теорије и историје књижевности ради бољег разумевања и успешнијег проучавања уметничких текстова;

- оспособљава ученике да се поуздано служе стручном литературом и другим изворима сазнања;

- шири сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и оригинална гледишта;

- васпитава у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и богаћења културне и уметничке баштине, цивилизацијских тековина и материјалних добара у оквирима српске и светске заједнице;

- развија умења у писменом и усменом изражавању;

- подстиче ученике на усавршавање говорења, писања и читања, као и на неговање културе дијалога;

- оспособљава ученике да се успешно служе разним облицима казивања и одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;

- подстиче и развија трајно интересовање за нова сазнања, образовање и оспособљавање за стално самообразовање.

ПРВИ РАЗРЕД
(3 часа недељно, 111 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

А. Књижевност (50 часова)

I. Увод у проучавање књижевног дела (30 часова)

Природа и смисао књижевности

Појам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге уметности; усмена и писана књижевност; улога књижевне уметности у друштву; књижевност и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевности и књижевна критика.

Уметнички доживљај, утисци, разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких вредности у књижевном делу.

Тема, мотиви, фабула и сиже у књижевном делу

Тема (наслов - однос према теми); мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже. Појам варијаната (усмена творевина једнаких фабула, различитих сижеа).

Лик у књижевном делу

Лик, карактер, тип (типски ликови у народној поезији), причалац (наратор), писац; уметнички поступци у процесу стварања лика; функција и значење лика.

Идеје, мисли, поруке; смисао књижевноуметничког дела. Мисли и идеје - побуђене и развијене у читаоцу.

Композиционе целине (на примерима лирског, епског и драмског дела); јединство мотива (статички, динамички, везивни, слободни); композиционо-мотивациони склад.

Језик у књижевној уметности (уметности речи) и језичко општење изван књижевног дела. Језичке јединице у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи, служба речи).

Књижевно дело и литература о делу - примарни извори (књижевно дело), секундарни извори (литература о делу); техника читања књижевног дела; вођење бележака, рад у библиотеци, избор и распоред прикупљених података, научна апаратура (библиографија, фуснота). Самостални писмени рад ученика.

Сунце се девојком жени - лирска народна песма

Бановић Страхиња - епска народна песма

Хасанагиница - народна балада

Девојка бржа од коња

Златна јабука и девет пауница

Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење - уметн. припов.

Антон П. Чехов: Туга - новела

Данило Киш: Рани јади

Софокле: Атигона - трагедија

Иво Андрић: Беседа приликом примања Нобелове награде - О причи и причању

II. Књижевност старог века

Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности старог века.

Еп о Гилгамешу

Хомер - Илијада (одломак - VI певање)

Библија - из Старог завета - Легенда о потопу; из Новог завета - Беседа на Гори. Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју)

III. Средњовековна књижевност

Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика. Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башћанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменик, Мирослављево јеванђеље). Главне врсте средњовековне књижевности (црквена поезија, апокрифи, житија и похвале). Међусобне везе и утицаји писане и усмене књижевности.

Св. Сава. Житије св. Симеона (одломак) - Болест и смрт св. Симеона

Теодосије: Житије св. Саве (одломак)

Јефимија: Похвала кнезу Лазару

Деспот Стефан Лазаревић: Слово љубве

Константин Филозоф: из Житија деспота Стефана Лазаревића (о смрти Краљевића Марка, о косовској бици); усмено предање о Св. Сави (народне песме, приче, легенде).

Српска средњовековна поезија (избор песника и песама).

Поетика народне (усмене) књижевности. Синкретизам, анимизам, аниматизам, магијски начин мишљења, магична моћ речи; стварање као подражавање природе; интензивност колективних осећања, нивелираност мишљења. Процес обликовања усмених творевина. Усмени стваралац као представник своје средине. Однос: стваралац - дело - слушаоци; идентификовање слушаоца са казивачем; рецензија усмене средине; општење и васпитање усменим путем; опстајање дела која представљају јавно мњење; индивидуалност усменог ствараоца и наслеђивање образаца; певач као чувар друштвеног, моралног и националног кодекса. Историјско предање.

Типологија једноставнијих усмених облика. Трајност врста усмене књижевности. Њихова основна обележја и разлике у функцији. Тематски кругови епске поезије. Јунаци као васпитни узори своје средине. Народна поезија као усмена историја вишег реда у формирању и трајању историјске свести - са ширим избором усмене поезије и прозе.

Српска дјевојка - народна песма

Кнежева вечера - народна песма

Марко пије уз рамазан вино - народна песма

Диоба Јакшића - народна песма

Ропство Јанковић Стојана - народна песма

Бој на Мишару - народна песма

V. Хуманизам и ренесанса (12 часова)

Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас - (појмови, особености, значај).

Ф. Петрарка - Канцонијер (избор сонета)

В. Шекспир - Ромео и Јулија

Сервантес - Дон Кихот (одломак)

Ш. Менчетић - Први поглед

Џ. Држић - Горчије жалости јесу ли гди кому

М. Држић - Новела од Станца, Дундо Мароје (одломци)

Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас. И. Гундулић - Осман (одломак из I и VIII певања); Молијер - Тврдица

Данте Алигијери - Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V - Паоло и Франческа)

Ђовани Бокачо - Декамерон (Федериго и дона Ђована, дан пети, прича девета).

Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Д. Радовић, М. Антић, Љ. Симовић и др.).

На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.

Лирско, епско, драмско песништво.

Лирске ("женске") и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске поезије, тематски кругови епске поезије. Лирско-епска песма, балада.

Епска поезија (одломак и подела на стих и прозу).

Епска поезија у стиху: епска песма, еп (епопеја). Епски јунак.

Епска поезија у прози: приповетка, новела, роман; једноставнији облици епске прозе: мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово.

Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи. Ренесанса комедије. Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.

Стих и проза. Метрика, хексаметар десетерац, цезура.

Средства уметничког изражавања

Епитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, метафора, лирски паралелизам. Симбол.

Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

Култура изражавања (22 часа)

I. Усмено изражавање (12 часова)

Читање, врсте читања; интерпретативно, истраживачко, стваралачко, диференцирано. Брзина читања, унапређивање читања.

Приповедање - техника приповедања, типови приповедања: препричавање, причање, извештавање.

Расправљање - структура расправе, техника расправљања врсте расправљања: усмена критика и дискусија.

Методологија израде писмених састава

Информативно-пословно комуницирање

Домаћи задаци - анализа

Четири писмена задатка годишње
ДРУГИ РАЗРЕД
(3 часа недељно, 105 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Просветитељство - реформаторски покрет у Европи: култ разума прогреса, природног права, осећајности; верска толеранција. Геополитички и духовни оквири српског народа (Велика сеоба Срба). Између средњовековних и модерних појава у књижевности.

Књижевност епохе просветитељства (сентиментализам, класицизам).

Барокне тенденције у српској књижевности.

Г. Ст. Венцловић: Црни биво у срцу, З. Орфелин: Песме

Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију, Живот и прикљученија (I део)

Јован Стерија Поповић: Тврдица

II. Романтизам (40 часова)

Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика романтизма: однос према традицији и просветитељству, одлике стила, жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме - трагедије и мешовитих облика.

Поетика романтизма (В. Иго - Предговор Кромвелу - одломак).

Џорџ Гордон Бајрон: Чајлд Харолд (одломак)

Александар Сергејевич Пушкин: Цигани, Евгеније Оњегин (одломци).

Шандор Петефи: Слобода света

Хајнрих Хајне: Лорелај

Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику); лексикограф (Српски рјечник), сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних пјесама); књижевни критичар и полемичар (Критика на роман "Љубомир у Јелисиуму"); писац - историчар, биограф (Житије Хајдук-Вељка Петровића).

Петар Петровић Његош: Горски вијенац

Бранко Радичевић: Кад млидија' умрети, Ђачки растанак

Ђура Јакшић: Орао, Вече, Поноћ, Јелисавета кнегиња црногорска (одломак)

Лаза Костић: Међу јавом и међ сном, Santa Maria della Salute

Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића

Франце Прешерн: Сонетни венац

Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација прозе, обележје књижевног лика (мотивисаност, типичност, индивидуалност) и реалистичког стила, Реализам у Европи - поетика реализма (Балзак: Предговор Људској комедији - одломак). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић: Певање и мишљење - одломак).

Оноре де Балзак: Чича Горио

Николај Васиљевич Гогољ: Ревизор

Ги де Мопасан: Два пријатеља (новела)

Јаков Игњатовић: Вечити младожења

Милован Глишић: Глава шећера

Лаза Лазаревић: Ветар

Радоје Домановић: Данга, Вођа  

Стеван Сремац: Зона Замфирова

Бранислав Нушић: Народни посланик

Симо Матавуљ: Поварета, Бакоња фра-Брне (одломак Избор)

Војислав Илић: Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник

Силвије Страхимир Крањчевић: Мојсије

Лав Н. Толстој: Ана Карењина

Е. Хемингвеј: Старац и море

Иво Андрић: Мост на Жепи и друге приповетке

Драгослав Михајловић: Кад су цветале тикве

Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове⁵

На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни књижевно-теоријски појмови.

Лирска поезија (особености књижевног рода); лирска песма; композициона структура лирске песме; песничка слика; књижевноуметнички (песнички) језик: сликовност (конкретност), емоционалност, симболичност, преображај значења, ритмичност и хармоничност; версификација; системи версификације; трохеј, јамб, дактил; стих; строфа; рима.

Реалистичка приповетка и роман.

Романтично, реалистичко, хумористично, сатирично, гротескно.

Средства уметничког изражавања (стилске фигуре): метафора, персонификација, алегорија, иронија, сарказам, асидент, полисидент, анафора, епифора, симплоха, ономатопеја, алитерација, асонанца, игра речима.

Писмо, аутобиографија, сонет, сонетни венац.

Лирско-епска поезија (балада, романса, поема).

Читање, унапређивање читања, слојевитост и брзина читања.

Говорна интерпретација песничких и прозних текстова

Вежбе тумачења - предавање и говор

Приповедање - форме приповедања