Научном већу медицинског факултета универзитета у београду

1. 
   Проф.др Вера Правица, председник
   
2. 
   Проф др Бранка Боначи- Николић
   
3. 
   Проф др Јелена Друловић
   
4. 
   Научни саветник, Мирјана Димитријевић
   
5. 
   Научни саветник, Станислава Стошић-Грујичић
   
   
   

Специјалистичке студије из интерне медицине уписала је на Медицинском факултету у Београду 1990/91., а 13.02.1996. године је са оценом одличан положила специјалистички испит.

Од 1.10.1990. године запослена је у Клиници за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије.

Последипломске студије из области имунологије уписала је школске 1988/89. године. Експериментални део магистарског рада урадила је у Центру за имунолошка истраживања у Београду у периоду 1988-90. године. Магистарски рад је одбранила 22.10.1992. године на Медицинском факултету у Београду.

Докторску дисертацију одбранила је 31.01.2003. године на Медицинском факултету у Београду.

На седници научног већа Института за медицинска истраживања одржаној 24.04.2000. год стиче истраживачко звање истраживач сарадник. На основу одлуке бр. 273-3/03 Министарства за науку, технологију и развој 17.12.2003. године стиче научно звање научни сарадник. Одлуком Министарства за науку и технолошки развој бр. 06-00-69/552 од 16.07.2008. год. стиче звање виши научни сарадник.

1. 
   ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕХА У НАУЧНОМ РАДУ
   

1. 
   Награде и признања за научни рад /
   

2. 
   Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву
   

1. 
   Andrejević S, Jeremić I, Šefik-Bukilica M, Nikolić M, Bonači-Nikolić B. Immunoserological parameters in SLE: high-avidity anti-dsDNA detected by ELISA are the most closely associated with the SLE disease activity. 8th International Congress on Autoimmunity, Granada, Spain, May 9-13, 2012.
   

1. 
   Андрејевић С, Боначи-Николић Б, Мијановић Р, Савин М. Стечени ангиоедем и системски еритемски лупус. I Конгрес алерголога и клиничких имунолога Србије, Нови Сад, 16-19. новембар 2008. Збирка сажетака радова (програм скупа и апстракт у прилогу)
   
2. 
   Андрејевић С. Улога интерлеукина 6 у аутоимунским болестима. Упознавање са новим терапијским приступима системских болести везивног ткива. IV годишњи симпозијум Института за алергологију и имунологију клиничког центра Србије »Проф др Владимир Спужић«, Београд, 26 март 2009. (уверење СЛД у прилогу)
   
3. 
   Андрејевић С. Терапијске могућности у лечењу хередитарног ангиoедема. Симпозијум о хередитарном ангиоедему. “I Научни састанак алерголога и клиничких имунолога Србије”, Златибор 2010. (Због техничких пропуста састанак није акредитован, па нема уверења. Програм скупа у прилогу)
   
4. 
   Андрејевић С. Хередитарни ангиоедем у Србији. Мини симпозијум – Актуелни проблеми у дијагностици и терапији уртикарије и ангиоедема. 40. симпозијум „Стремљења и новине у медицини“, Београд, Медицинска Истраживања 2011; 5:25. (уверење Медицинског факултета у прилогу)
   
5. 
   Андрејевић С, Боначи-Николић Б, Савић О, Пашић С. Хередитарни ангиоедем: клиничка и лабораторијска дијагностика. XVIII Конгрес медицинске биохемије и лабораторијске медицине са међународним учешћем, Београд 2012, 18-22. септембар. (сертификат у прилогу)
   
6. 
   Андрејевић С. Аутоимуна обољења јетре: серолошка дијагностика. “XII Конгрес удружења интерниста Србије”, Врњачка бања 2012, 7-10.јун. (потврда Удружења интерниста у прилогу)
   
7. 
   Андрејевић С. Најтеже форме примарних васкулитиса – ANCA васкулитис. “XII Конгрес удружења интерниста Србије”, Врњачка бања 2012, 7-10.јун. (потврда Удружења интерниста у прилогу)
   
8. 
   Андрејевић С. Серолошка дијагностика аутоимунских болести јетре. XIX Курс континуиране едукације „Електрофоретске и имунолошке технике у савременој лабораторијској дијагностици“, Друштво медицинских биохемичара Србије, Београд 2013, 8.март. (сертификат у прилогу)
   

3. 
   Чланства у одборима међународних научних конференција и одборима научних друштава
   

Др Слађана Андрејевић је члан одбора European Consensus Finding Study Group-ECFS (подаци о руководиоцима група доступни су на интернет адреси: www.sanguin.nl.)

4. 
   Чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката
   

1. 
   Journal of Clinical Immunology: JOCI475 “Antibodies to mitotic spindle apparatus: Clinical significance of NuMA and HsEg5 autoantibodies”, 2007. [M22, 2007; 53/119]
   
2. 
   The American Journal of the Medical Sciences: MAJ 10-553 “Isolated antiphospolipid syndrome of the central nervous system with positive lupus anticoagulant: Two case reports”, 2010. [M22, 2010; 70/153]
   
3. 
   Clinical Rheumatology: CR-11-2012-0699 “B-cell activating factor as a serological biomarker for polymyositis and dermatomyositis”, 2013. [M23, 2012; 18/29]
   
4. 
   Central European Journal of Medicine: CEJMed-D-00212 “Anti-nucleosome and anti-C1q antibodies in systemic lupus erythematosus”, 2013. [M23, 2012; 134/155]
   

Од 2005. године активно се бави дијагностиком и лечењем оболелих од примарних имунодефицијенција (ПИД) које спадају у ретке болести. Значајан допринос огледа се у напору да се у Србији по први пут формира центар за дијагностику и праћење, као и национални регистар оболелих од ПИД. Посебно је лично је ангажована у евидентирању оболелих од хередитарног ангиоедема (ХАЕ), превенцији и лечењу акутних напада ангиоедема, саветовању пацијената, као и скретању пажње јавности на ову болест. Почетком 2013. године са групом лекара започиње пројекат генетских испитивања пацијентата са ХАЕ-ом. Активно сарађује са организацијом пацијената и родитеља деце оболелих од ПИД (POsPID).

У оквиру научне и стручне ангажованости кандидата проистекле су наведене магистарске тезе:

1. 
   „Хиперкоагулабилна стања као узрок ране тромбозе графтова након артеријских реконструкција доњих екстремитета” др Предраг Ђорић. Ментор Доц. Др Лазар Давидовић, коментор Проф.др Нада Мајкић-Сингх, 2003.
   У оквиру израде тезе кандидат је упућен у основне технике имунолошких есеја. Одређивање антикардиолипинских антитела урађено је у имунолошкој лабораторији КЦС-а, а њихов клинички значај и утицај на тромбозу графта дискутован је у складу са претходним личним искуствима из области антифосфолипидног синдрома.
   
2. 
   “Клинички значај одређивања потенцијалних биомаркера атеротромбозе у примарном антифосфолипидном синдрому” дипл. фарм. Мирјана Бећаревић. Ментор Проф.др Нада Мајкић-Сингх, Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, 2004.
   Др Слађана Андрејевић је учествовала у осмишљавању тезе и у потпуности учествовала у њеној реализацији. Резултати произашли из ове тезе публиковани су у међународним часописима (9, 115) и саопштени на међународним (81,82,85) и домаћим скуповима (175). Именована је за Комисију за оцену подобности кандидата на Фармацеутском факултету (потврда у прилогу)
   
3. 
   “Вакцинација инактивираним уропатогеним бактеријама код болесника са понављаним инфекцијама мокраћних путева” др Зорана Поповића, Ментор Проф др Гордана Ђорђевић-Денић, коментор Проф. др Љубица Ђукановић, 2006.
   Активно је учествовала у обради експерименталних резултата и њиховом тумачењу везаном за базичне механизме одбране организма. Изабрана је за члана Комисије за оцену завршене магистарске тезе и Комисије за одбрану магистарске тезе (потврда и захвалница у прилогу)
   
4. 
   "Клинички значај криоглобулина у системском еритемском лупусу", др Снежана Аранђеловић. Ментор Проф др Санвила Рашковић, Медицински факултет, Београд, 2006.
   Др Слађана Андрејевић била је иницијатор овог истраживања и активно учествовала у експерименталном делу израде тезе. Резултати истраживања су саопштени на домаћим скуповима (184,187).
   

Активно је учествовала у експерименталном делу рада, активној дискусији са кандидатима и изради завршних академских специјалистичких радова. Радови су јавно одбрањени на Медицинском факултету, Универзитета у Београду:

1. 
   „Значај одређивања антитела усмерених на антигене хроматина и C1q компоненту комплемента код пацијената са системским еритемским лупусом“ др Ивице Јеремића, ментор Проф др Бранка Боначи- Николић, Медицински факултет , Београд 2008.
   

2. 
   „ Дијагностички значај антинеутрофилних цитоплазматских антитела код инфламаторних болести црева„ др Сенке Добрић, ментор Проф др Бранка Боначи-Николић, Медицински факултет, Београд, 2009. (захвалница у прилогу)
   

3. 
   „ Дијагностички значај одређивања антинеутрофилних цитоплазматских антитела специфичних за бактерицидни протеин“ др Драгане Јовановић, ментор Проф др Бранка Боначи- Николић, Медицински факултет, Београд, 2012.
   
4. 
   „Значај антифосфолипидних антитела у болесника са инфарктом миокарда“ др Иване Живковић, ментор Проф др Јован Перуничић, Медицински факултет, Београд, 2013. (захвалница у прилогу)
   

Била је ментор студентског рада под називом: “Значај криоглобулинемије у хроничној инфекцији хепатитиса Ц“, аутора, Јована Грујића, студента Медицинског факултета. Рад је презентован на „54. Конгресу студената биомедицинских наука Србије са међународним учешћем“, одржаном 28.04-2.05.2013. на Копаонику (апстракт рада у прилогу). Презентовани рад је изабран за штампу, за студентски стручно-научни часопис „Медицински подмладак“ (изјава и пропратно писмо редакцији часописа у прилогу).

Током 2012. године била је члан комисије за одбрану дипломских радова на Медицинском факултету, Универзитета у Београду:

1. 
   „Леком изазван егзантем удружен са еозинофилијом и системским симптомима (DRESS синдром)“, кандидата Милене Г. Јовановић (300/06). Ментор дипломског рада била је Проф др Бранка Боначи-Николић. (потврда у прилогу)
   
2. 
   „Медикаментна терапија алергијског ринитиса“, кандидата Иване Теовановић. Ментор дипломског рада била је Доц др Александра Перић-Попадић. (потврда у прилогу)
   

Од 2010. године учествује као предавач у извођењу наставе специјалистичких академских студија из имунологије (распоред наставе у прилогу).

Од 2011. ангажована је у својству клиничког асистента за извођење вежби и програма изборне наставе на катедри интерне медицине Медицинског факултета у Београду (одлука Изборног већа у прилогу)

Учествује у извођењу практичних вежби из интерне медицине и изборне наставе из алергологије (распоред наставе у прилогу).

Од 2013. године је ангажована као предавач на Специјалистичким струковним студијама сестринства Медицинског факултета у Београду (обавештење о предавању у прилогу).

Са групом аутора учествовала у превођењу на српски језик, поглавља посвећеног вирусу хумане имунодефицијенције из фундаменталног уџбеника из области интерне медицине “Harrison’s Principles of Internal Medicine. 15^th edition”.

Аутор је поглавља „Брадикинински ангиоедеми“ у монографији „Ургентна медицина“ која се налази у припреми за штампу.
2.4. Међународна сарадња

Др Слађана Андрејевић током 2003. године успоставља сарадњу са Европском консензус групом за испитивање аутоантитела (European Consensus Finding Study Group-ECFS), која је део EULAR-овог комитета за истраживања у реуматологији. Остварена сарадња омогућила је учешће наше земље, као 42. лабораторије, једине ван европске уније, у серолошкој дијагностици аутоимунских обољења. Као председник ове групе за Србију уз несебично лично ангажовање остварен је завидан резултат у годишњим тестирањима квалитета рада и знања из области аутоимуности. Резултати се евалуирају интерактивно, уз постизање консензуса и дискусију на Европским састанцима (European Workshop for Rheumatology Research- EWRR). Резултати претходних студија и адресе руководиоца група доступни су на интернет адреси: www.sanguin.nl. (копија активности групе и адреса руководилаца у прилогу)

Од 2011. год укључена је у рад међународне групе за имунодефицијенције - International Consortium on Immune Deficiency (ICID). Групу чине стручњаци из 23 медицинска центра из 15 земаља. Циљ ове групе је откривање нових гена који леже у основи имунодефицијенција и размена знања, дијагностичких и терапијских могућности код пацијената са примарним имунодефицијенцијама. На челу ове групе је Проф. Raif S. Geha са унивезитета Харвард. (копија писма у прилогу)
Од 2012. године са колегама из Хрватске (Проф др Бранимир Анић- КБЦ „Ребро“ и Доц др Асја Стипић – КБ „Свети Дух“) и Словеније (Проф др Митја Кошник и Мр Мила Шилар, УК „Голник“) активно ради на истраживањима везаним за ХАЕ (утврђивање броја оболелих у различитим регионима, организација лечења, истраживачки пројекти и могуће будуће заједничке клиничке студије). (копија презентације са састанка групе у прилогу).

Остварена је сарадња са Универзитетском клиником за респираторне и алергијске болести у Голнику, у Словенији и започет је заједнички пројекат под називом „Испитивање мутације гена SERPIG1 код болесника са хередитарним ангиоедемом“. Главни циљ овог истраживања је карактеризација мутација у гену SERPING1, који кодира C1 инхибитор значајних за наш географски простор, као и утврђивање да ли је у Србији присутна нека мутација која до данас није описана у литератури. Главни истраживач за Словенију је Проф др Митја Кошник, а за Клинички центар Србије др Слађана Андрејевић (позивно писмо и одлука етичког одбора КЦС у прилогу).

У својству потпредседника Организационог одбора Удружења алерголога и клиничких имунолога Југославије, учествовала у организацији IV Научног састанка одржаног у Београду од 28-30. марта 2003. године. (копија у прилогу)

Била је организатор симпозијума о хередитарном ангиоедему на “I научном састанку алерголога и клиничких имунолога Србије” одржаном ан Златибору 2010. године (копија програма скупа у прилогу)

Са проф др Санвилом Рашковић била је руководиоц курса под називом „Актуелни проблеми у дијагностици и терапији уртикарије и ангиоедема“ одржаном на Медицинском факултету у Београду у оквиру симпозијума „Стремљења и новине у медицини“, децембра 2011.године (копија уверења у прилогу).

У оквиру актуелног пројекта (175065), др Слађана Андрејевић руководи пројектним задацима везаним за клинички значај специфичности и авидитета аутоантитела код имуноинфламаторних обољења (уверење руководиоца пројекта у прилогу). Резултати истраживања у оквиру наведених задатака саопштени су у виду предавања на међународном конгресу (30), објављен је рад у часопису ранга М23 (25) и 5 саопштења на међународним и националним скуповима (97-99, 103, 181).

1. 
   Đorđević S, Bukilica M, Dimitrijević M, Marković BM, Janković BD. Anti-myelin basic protein autoantibodies in rats stressed by overcrowding. Ann NY Acad Sci 1992; 650:302-6.
   

2. 
   Bonači-Nikolić B, Nikolić MM, Andrejević S, Zorić S, Bukilica M. Antineutrophil cytoplasmic antibody (ANCA)-associated autoimmune diseases induced by antithyroid drugs: comparison with idiopathic ANCA vasculitides. Arthritis Res Ther 2005; 7: R1072-81.
   

3. 
   Dobrić S, Popović D; Nikolić MM, Andrejević S, Špuran M, Bonači-Nikolić B. Anti-neutrophil cytoplasmic antibodies (ANCA) specific for one or several antigens: useful markers for subtypes of ulcerative colitis and associated primary sclerosing cholangitis. Clin Chem Lab Med 2012; 50:503-9.
   

4. 
   Škiljević D, Jeremić I, Nikolić MM, Andrejević S, Šefik-Bukilica M, Stojimirović BB, Bonači-Nikolić B. Serum DNase I activity in systemic lupus erythematosus: correlation with immunoserological markers, the disease activity and organ involvement. Clin Chem Lab Med 2013; 51:1083-91.
   

5. 
   Andrejević S, Bonači-Nikolić B, Bukilica M, Macut Đ, Miljic P, Pavlovic M, Đukić P, Nikolic MM, Havelka M. Intracardiac thrombosis and fever possibly triggered by ovulation induction a patient with antiphospholipid antibodies. Scand J Rheum 2002; 31:249-51.
   

6. 
   Andrejević S, Bonači-Nikolić B, Bukilica M, Milivojević G, Bašanović J, Nikolić MM. Purpura and leg ulcers in a patient with cryoglobulinaemia, non-Hodgkin's lymphoma and antiphospholipid syndrome. Clin Exp Derm 2003; 28:151-3.
   

7. 
   Bonači-Nikolić B, Andrejević S, Bukilica M, Urošević I, Nikolić M. Autoantibodies to mitotic apparatus: association with other autoantibodies and their clinical significance. J Clin Immunol 2006; 26:438-46.
   

8. 
   Bonači-Nikolić B, Andrejević S, Radlović N, Davidović I, Sofronić Lj, Špuran M, Micev M, Nikolić MM. Serological and clinical comparison of children and adults with anti-endomysial antibodies. J Clin Immunol 2007; 27:163-71.
   

9. 
   Bećarević M, Andrejević S., Miljić P, Bonači-Nikolić B, Majkić-Singh M. Serum lipids and anti-oxidized LDL antibodies in primary antiphospholipid syndrome. Clin Exp Rheumatol 2007; 25:361-6.
   

10. 
    Andrejević S, Bonači-Nikolić B, Šefik-Bukilica M, Petrović R. Clinical and serological follow-up of 71 patients with anti-mitochondrial type 5 antibodies. Lupus 2007; 16: 788-93.
    

11. 
    Bonači-Nikolić B, Jeremić I, Andrejević S, Šefik-Bukilica M, Stojsavljević N, Drulović J. Anti-double stranded DNA and lupus syndrome induced by interferon-beta therapy in patient with multiple sclerosis. Lupus 2009: 18:78-80.
    

12. 
    Bonači-Nikolić B, Jeremić I, Nikolić M, Andrejević S, Lavadinović L. High procalcitonin in a patient with drug hypersensitivity syndrome. Inter Med 2009; 48:1471-4.
    

13. 
    Srdić-Rajić TV, Jurišić V, Andrejević S, Bonači-Nikolić B, Bowker T, Concas D, Metlas R. Naturally occuring V region connected antibodies inhibit anti-dsDNA antibody reactivity with dsDNA. Immunobiology 2012; 217:111-7.
    

14. 
    Đorđić M, Matić IZ, Filipović-Lješković I, Džodić R, Sašić M, Erić-Nikolić A, Vuletić A, Kolundžija B, Damjanović A, Grozdanić N, Nikolić S, Pralica J, Dobrosavljević D, Rašković S, Andrejević S, Juranić Z. Immunity to melanin and to tyrosinase in melanoma patients, and in people with vitiligo. BMC Complement Altern Med 2012; 12:109.
    

.

M23 Рад у међународном часопису

15. 
    Marić I, Đurić VJ, Dimitrijević M, Bukilica M, Đorđević S, Marković BM, Janković BD. Stress induced resistance to anaphylactic schock. Int J Neurosci 1991; 59:159-66.
    

16. 
    Bukilica M, Đorđević S, Marić I, Dimitrijević M, Marković BM, Janković BD. Stress induced suppresion of experimental allergic encephalomyelitis in the rat. Int J Neurosci 1991; 59:167-75.
    

17. 
    Andrejević S, Bukilica M, Dimitrijević M, Laban O, Radulović J, Kovačević-Jovanović V, Stanojević S, Vasiljević T, Marković BM. Stress-induced rise in serum anti-brain autoantibody levels in the rat. Int J Neurosci 1997; 89:153-64.
    

18. 
    Buklica MN, Andrejević SB, Bonači-Nikolić BM, Nikolić MM. Speckled antinuclear antibodies in keratinocytes-what does it mean? Clin Exp Reum 2002; 20:499-504.
    

19. 
    Bonači-Nikolić B, Andrejević S, Pavlović M, Dimčić Z, Ivanović B, Nikolić M. Prolonged infections associated with antineutrophil cytoplasmic antibodies specific to proteinase 3 and myeloperoxidase: diagnostic and therapeutic challenge. Clin Rheumatol 2010; 29:893-904.
    

20. 
    Krstić M, Alempijević T, Andrejević S, Zlatanović M, Damjanov N, Ivanović B, Jovanović I, Tarabar D, Milosavljević T. Watermelon stomach in a patient with primary Sjögren's syndrome. Vojnosanit Pregl 2010; 67:256-8.
    

21. 
    Drulović J, Andrejević S, Bonaci-Nikolić B, Mijailović V. Hashimoto's encephalopathy: a long-lasting remission induced by intravenous immunoglobulins. Vojnosanit Pregl 2011; 68:452-4.
    

22. 
    Mitrović M, Peruničić M, Sokić-Milutinović A, Andrejević S, Suvajdžić N. Systemic mastocytosis: case report with literature review. Srp Arh Cel Lek 2012; 140:100-3.
    

23. 
    Matić IZ, Ðorđić M, Grozdanić N, Damjanović A, Kolundžija B, Erić-Nikolić A, Džodić R, Šašić M, Nikolić S, Dobrosavljević D, Rašković S, Andrejević S, Gavrilović D, Cordero OJ, Juranić ZD. Serum activity of DPPIV and its expression on lymphocytes in patients with melanoma and in people with vitiligo. BMC Immunol 2012; 13:48.
    

24. 
    Gajić-Veljić M, Nikolić MM, Peco-Antić AE, Bogdanović RM, Andrejević SB, Bonači-Nikolić BM. Granulomatosis with polyangitis (Wegener’s granulomatosis) in children: report of three cases with cutaneous manifestations and literature review. Pediatr Dermatol 2013; 30:E37-42.
    

25. 
    Andrejevic S, Jeremic I, Sefik-Bukilica M, Nikolic M, Stojimirovic B, Bonaci-Nikolic B. Immunoserological parameters in SLE: high-avidity anti-dsDNA detected by ELISA is the most closely associated with the disease activity. Clin Rheumatol 2013; 32: 1619-26.