Република српска

ПРЕГЛЕД СКРАЋЕНИЦА

1. 
   УВОД
   

У периоду до 1990. године пољопривредна политика је давала предност пољопривредним предузећима-комбинатима и технолошком напретку друштвене производње, док су сељаци били усмјеравани у сељачке задруге, без пуно могућности за интензивирање производње на властитим имањима. Задруге су биле једина стручна подршка пољопривредницима, а оне су биле ограничене земљишним максимумом и нису имале могућности већег развоја. У седамдесетим годинама прошлог стољећа је повећано инвестирање у пољопривредну механизацију и модернизацију пољопривредних газдинстава и у приватном сектору. Пољопривредним газдинствима су омогућена кредитирања текуће производње и инвестициона улагања, што је знатно измјенило дотадашњи начин рада.

Са повећаном употребом минералних ђубрива и заштитних фитофармацеутских средстава, те кориштењем јачих концентрата и силаже у исхрани животиња, нагло се повећавао пораст сточне производње и других пољопривредних производа. Овај развој је утицао на јачање пољопривредних савјетодавних служби у задругама, технолошких служби у комбинатима и специјалистичких савјетодавних служби при заводима и другим институтима.

Пољопривредна савјетодавна служба није се развијала подједнако у свим републикама накадашње државе. У БиХ је тај развој био спорији да би деведестих година потпуно престало пољопривредно савјетодавство за вријеме рата.

Поновно оживљавање пољопривредног савјетодавства поставља пројекат ЕУ »PFARE-PHAP« (1998-2000). Овим пројектом у Бањалучкој регији формиране су савјетодавне службе у седам општина. Координација рада ових служби је вођена из централне канцеларије у Бањалуци.

Друга фаза развоја Савјетодавне службе РС омогућена је пројектом Европске Уније ESP (2000-2002), а основано је пет регионалних канцеларија, чиме је покривена цијела територија РС. Запослено је 16 савјетодаваца различитих специјалности пољопривредне производње. На тај начин успостављена је Пољопривредна стручна служба Републике Српске у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске (у даљем тексту Министарство), као специјализована служба за пружање савјетодавних услуга пољопривредним произвођачима и другим субјектима у пољопривреди.

Усвајањем измјена Закона о министарствима, 2004. године установљена је Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди, као правно лице и као посебна стручна и управна организација са јасно дефинисаним задацима. За свој рад одговорна је Влади РС, преко Министарства.

Пројектом којег финансира Свјетска банка, Пољопривреда и рурални развој, а реализује Јединица за кординацију пројеката у пољопривреди, у оквиру Министарства, једна од компоненти је и јачање савјетодавне службе, тј. наставак њеног разоја. Како би се дефинисали правци развоја савјетодавства и трошење кредитних средстава, Планом рада Министарства предвиђено је да се донесе Средњорочна стратегија савјетодавних активности у пољопривреди. Ова стратегија подржава јачање пољопривредног свјетодавства у РС и даљи развој јавне савјетодавне службе у оквиру већ установљене Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди. Сугерише се, такође, развој приватне савјетодавне службе, која би се укључивала у поједине програме и специјалности заједно са другим институцијама на руралном развоју и судјеловала у јавно-приватном партнерству.

Највећи изазов у наредним годинама, на подручју пољопривреде биће једнакомјеран рурални развој, који би омогућавао свим становницима села једнаке могућности учешћа у кориштењу предприступних помоћи ЕУ. Добро кориштење новчаних фондова који су намјењени као неповратна помоћ за подстицање развоја пољопривреде и непољопривредних дјелатности на селу, може снажно утицати на побољшање производње и очување насељености сеоских подручја.
Напредак у економски одрживим пољопривредним гранама и у општем (укупном) развоју, који ће обезбиједити прехрањивање становништва, производњу здраве хране и заштиту околине и питке воде, могуће је остварити само уз добро организовану и стручно оспособљену савјетодавну службу.

Савјетодавци, стручњаци-специјалисти на подручју пољопривредних технологија, агроекономије, механизације, заштите биља, прехрамбене технологије, успјешно информишу, савјетују и образују пољопривредне произвођаче, са циљем да повећају своју конкурентну способност, смање трошкове и повећају економску ефикасност пољопривредне производње. Важан изазов за пољопривредну политику, савјетодавце и произвођаче је пласирање инвестиционих средстава за унапређење и модернизовање пољопривредних газдинстава и диверзификацију.

Један од циљева је да савјетодавна служба буде доступна свим становницима руралних подручја и тако организована и спремна за имплементацију захтјевних стандарда у пољопривредној производњи, које ће са приближавањем уласка у ЕУ, тражити пољопривредна политика као и на увођење нових и захтјевнијих технологија у праксу.

Стручно оспособљени пољопривредни савјетодавци и добро оргнизована савјетодавна служба су услов за успјешно приближавање и укључивање у укупну европску пољопривредну политику и успјешно кориштење кохезионих фондова.

2. 
   ЦИЉЕВИ СРЕДЊЕРОЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ
   

б) Обликовање савјетодавне службе, која би помагала пољопривредним произвођачима и другим становницима села у повећавању конкурентне способности (профитабилности) у њиховој основној производњи, те подстицала придобијање допунског и додатног дохотка,

в) Обликовање савјетодавне службе, која би водила пројекте развоја села у смислу заједничких програма цјелокупног развоја и која би територијално и стручно покривала цијелу Републику Српску и

г) Обликовање савјетодавне службе, која би дјеловала као:

• 
  јавна служба финансирана у цијелости из буџета са могућношћу финансирања из других пројеката,
  
• 
  посебна или приватна савјетодавна служба финансирана из не јавних и јавних извора (тендери, јавни конкурси и др.)
  

3. 
   УЛОГА ПОЉОПРИВРЕДНЕ САВЈЕТОДАВНЕ СЛУЖБЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ И РАЗВОЈУ СЕЛА
   

Дјеловање пољопривредне савјетодавне службе је у директној вези са утврђеним законодавним оквиром и стратешким документима, а она је у РС дефинисана сљедећим документима:

1. 
   Закон о пољопривреди („Службени гласник Репулике Српске“, бр. 70/06, 20/07,86/07 и 71/09),
   
2. 
   Закон о републичкој управи („Службени гласник Репбулике Српске бр.118/08 и 11/09),
   
3. 
   Одлука о статусу и начину рада Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди („Службени гласник Репулике Српске“, број 100/04),
   
4. 
   Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до 2015 године,
   
5. 
   Акциони план за реализацију циљева Стратегије развоја пољопривреде Републике Српске (2007-2016),
   
6. 
   Стратешки план руралног развоја Републике Српске до 2015. године,
   
7. 
   Акциони план за реализацију Стратешког плана руралног развоја Републике Српске.
   

• 
  Јачање економског положаја домаћинстава и повећање постојећег дохотка по домаћинству смањивањем трошкова производње и прераде на принципима захтјева за производњом здраве хране, те истовремено поштивање глобалних климатских промјена и брига за прехрамбену сигурност;
  
• 
  Усмеравање производње, прераде, обраде и маркетинга пољопривредних производа у зависности од потреба и могућности тржишта;
  
• 
  Интегрисани развој села кроз подстицање непољопривредних дјелатности и развој допунских дјелатности домаћинства;
  
• 
  Очување пољопривредних површина, плодности земљишта, еколошке равнотеже у животној средини, подземних вода, заштита животне средине, културне и природне баштине, те уређених и насељених пејзажа (крајева);
  
• 
  Побољшање способности произвођача за управљање на фармама, повећање нивоа технолошких знања и побољшање способности за предузетништво код свих произвођача, без обзира на тренутне могућности имања;
  
• 
  Обезбјеђивање континуираног стручног образовања за кориштење и пренос истраживачких и научних достигнућа у пракси и
  
• 
  Обезбјеђивање сарадње између Министарства, Пољопривредне савјетодавне службе (ПСС) и научно-истраживачких институција ради извођења перманентнога стручног образовања савјетодаваца и преноса резултата истраживања и других научних достигнућа на пољопривредне произвођаче.
  

Јавна пољопривредна савјетодавна служба обезбјеђује сталну присутност савјетодаваца на терену и дневно је у контакту с пољопривредним произвођачима и другим становницима руралног подручја. Јавна савјетодавна служба подстиче рурални развој, прати развој газдинстава кроз генерације и важна је при увођењу стандарда производње, брине за околину и производњу безбједне хране.

Јавна Пољопривредна савјетодавна служба мора бити добро организована, јединствена и увезана. Финансирана је из буџета, уз могућност учествовања на тендерима развојних пројеката. Министарство обезбјеђује добар пословни амбијент и умрежавање са педагошким, научним, истраживачким и стручним институцијама, а унутрашња организација обезбјеђује једнак приступ и помоћ свим становницима руралних подручја.

Савјетовање у пољопривреди је, по својој функцији, специфично. Важна је организованост службе као и подјела задатака између служби управљања и специјалистичких савјетодавних служби са стручном координацијом са основним пољопривредним савјетодавним службама. Савјетовање организационо, стручно и са информацијама пољопривредне политике покрива цјелокупно подручје Републике Српске.

• 
  управљање и координација,
  
• 
  специјалистичко савјетовање и
  
• 
  опште пољопривредно савјетовање.
  

• 
  Планирање, усмјеравање, процјена и контрола рада, јавне пољопривредне савјетодавне службе;
  
• 
  Координација годишњих планова рада;
  
• 
  Координација рада теренске и специјалистичке савјетодавне службе;
  
• 
  Координација рада јавне и приватне савјетодавне службе;
  
• 
  Усмјеравање и координација преноса знања у праксу;
  
• 
  Утврђивање критеријума за награђивање и напредовање савјетодаваца;
  
• 
  Усмјеравање образовања и оспособљавања пољопривредних савјетодаваца;
  
• 
  Координација савјетодавног рада са стручним службама у пољопривреди;
  
• 
  Сарадња са научним, истраживачким, стручним и образовним институцијама у земљи и иностранству;
  
• 
  Учешће у планирању и провођењу пољопривредне политике.
  

• 
  Рјешавају стручне проблеме на подручјима: технологије, економије и заштите околине;
  
• 
  Откривају специфичне проблеме пољопривредника и о њима обавјештавају и консултују научно истраживачке институције;
  
• 
  На основу искуства пољопривредника, знања истраживача и литературе припремају препоруке теренским савјетодавцима и пољопривредницима;
  
• 
  Активно раде на дизајнирању, извођењу и евалуацији огледа;
  
• 
  Спроводе образовање и оспособљавање пољопривредника и других становника села;
  
• 
  Праве или учествују при изради комплексних пословних планова, калкулација и сл.;
  
• 
  Припремају и брину за публикацију стручних прилога, научних чланака, упутстава за рад;
  
• 
  Упознају теренске савјетодавце са развојем у стручним областима, оспособљавају их путем предавања, курсева, семинара, радионица, стручних чланака и практичних вјежби;
  
• 
  Воде и стручно коментаришу догађаје на приредбама и изложбама;
  
• 
  Учествују у планирању развојних програма специјализованих фарми;
  
• 
  Учествују при планирању и реализацији међународних пројеката и
  
• 
  Анализирају стање и могућности развоја у својој стручној грани и у свом стручном подручју.
  

• 
  Информишу, савјетују, образују и оспособљавају пољопривреднике (фармере) и жене на фармама;
  
• 
  Помажу при успостављању потребних стандарда на фарми;
  
• 
  Израђују мање захтјевне инвестицијске и пословне планове за фарме;
  
• 
  Учествују са специјалистима при рјешавању проблема на фармама;
  
• 
  Организују стручне промоције, изложбе, огледе, екскурзије;
  
• 
  Припремају развојне и инвестицијске програме за различите начине економисања на фармама, допунске дјелатности и развој села;
  
• 
  Подстичу повезивање и удруживање пољопривредника и чланова њихових удружења у различите облике интеграција;
  
• 
  Усмјеравају развој управљања на фармама и успостављање партнерства и
  
• 
  Учествују при планирању и спровођењу мјера пољопривредне политике.
  

Услуге савјетовања у пољопривреди, осим јавне или државне пољопривредне службе, нуде и друге организације и појединци: организоване приватне савјетодавне службе, различите невладине организације, представници института и факултета, представници произвођача сјемена и других репроматеријала, консултанти појединци и сл. Присутна је растућа укљученост приватних организација у савјетодавни и истраживачки рад.

Док такве организације могу имати ограничене истраживачке циљеве и ограничену територијалну покривеност, они су ипак партнери у креирању и трансферу технологије. Приватне компаније као што су сјеменске и агрохемијске куће играју кључну улогу у развоју неких видова технологије, обезбјеђујући инпуте и савјетујући фармере о њиховој употреби. Идеално, савјетодавна служба би требала постићи договоре са тим институцијама како се не би дуплирао рад и спријечиле конфликтне поруке према фармерима. Минимално, савјетодавна служба треба да зна за њихове активности и користи добре праксе и методе њиховог рада.

Дјеловање приватне пољопривредне савјетодавне службе обезбјеђује конкурентност нуђења савјетодавних услуга пољопривредним произвођачима. Приватно савјетовање је у развијеним земљама омогућено физичким и правним лицима, која су регистрована за извођење савјетодавне дјелатности, а које се финансирају из властитих прихода или се суфинансирају из других извора, те испуњавају све прописане услове за рад. Пољопривредно савјетовање изводе у складу са методама савјетовања и имају дозволу за рад – лиценцу при чему се савјетодавци континуирано стручно усавршавају и оспособљавају. Оваквој организацији приватног савјетодавства треба тежити и РС, доношењем Закона о пољопривредном савјетодавству, којим би се прописали услови бављења овом дјелатношћу.

За очекивати је да ће у будућности, интерес приватних савјетодаваца расти и у области руралног развоја. Управо, при извођењу пројеката руралног развоја, који захтијевају партнерско повезивање локалних група, газдинстава и стручних институција, лежи шанса заједничког учествовања приватне савјетодавне службе са јавном пољопривредном савјетодавном службом. Тиме се омогућава и приватној и јавној пољопривредној савјетодавној служби финансирање неповратним средствима међународних програма и пројеката, средствима међународне техничке помоћи те и другим ванбуџетским изворима. Такође, у оквиру мјера подстицаја развоја пољопривреде и сеоских подручја могуће је суфинансирање рада савјетодаваства са јасно утврђеним критеријумима.

Тендерска инвестициона средства за развој пољопривреде, допунских дјелатности на газдинствима, непољопривредне дјелатности у руралним подручјима и LEADER програми ће захтјевати јачање приватне савјетодавне службе за помоћ пласирања расположивих средстава на рурална подручја.

Услуге, које нуди пољопривредна савјетодавна служба су подијељене по областима савјетовања. Спроводе их савјетодавци специјалисти, који су одговорни за поједино подручје савјетовања и општи пољопривредни савјетодавци, задужени за одређене области савјетовања како слиједи:

1. 
   За технолошку област савјетовања, за подручје савјетовања заштите околине и за савјетовање управљања на фармама:
   

• 
  Образовање и оспособљавање пољопривредника;
  
• 
  Организација стручних изложби за унапређивање пољопривреде;
  
• 
  Организација и изведба демонстрација технологије и вјештина, огледа;
  
• 
  Анализа руковођења на фармама са прегледом трошкова, вођење FADN(Farm accountancy data network);
  
• 
  Имплементација задатака службе за осматрање и обавјештавање ради заштите биља;
  
• 
  Обједињавање података у циљу прогнозирања природних непогода, болести и штеточина и
  
• 
  Пренос знања факултета и института те искустава других у праксу на фарме.
  

2. 
   За помоћ при изради развојних планова, за пољопривредну производњу и прераду и за допунску дјелатност:
   

• 
  Израђује технолошке пројекте по производним усмјерењима;
  
• 
  Израђује пословне планове и
  
• 
  Израђује програме HACCP.
  

3. 
   За област уређења земљишта припрема:
   

• 
  Програм агромелиорације;
  
• 
  Програм уређења пашњака и
  
• 
  Програм уређења и обнове трајних плантажа (воћњака).
  

4. 
   За област руралног развоја, помаже око реализације сљедећих активности:
   

• 
  Помаже и учествује у пројектима маркетинга пољопривредних производа;
  
• 
  Помоћ при формирању, регистрацији и увођењу бренда;
  
• 
  Сарадња у програмима укупног развоја села.
  

5. 
   За помоћ при провођењу мјера пољопривредне политике, пружа услуге пољопривредним произвођачима које се односе на:
   

• 
  Помоћ при конкурисању за средства, која су намјењена развоју села и
  
• 
  Помоћ при успостављању базе података регистрованих домаћинстава.
  

6. 
   За обављање задатака од националног значаја, као што је:
   

• 
  Процјена штете након природних катастрофа, ради провођења државних мјера на санацији.
  

7. 
   За помоћ при удруживањима на селу:
   

• 
  Помоћ при оснивању и раду задруга, друштава, организација произвођача и
  
• 
  Рад са женама и омладином на селу (округли столови, курсеви и др.).