Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

При обради категорија номиналне промене истаћи посебно постојање природног и граматичког рода (nauta, судија) и повезати са српским и грчким. Исто тако указати на појаву синкретизма у падешкој промени (аблатив).

При обради nomina средњег рода О-деклинације објаснити тзв. правило средњег рода које важи за све деклинације (идентитет номинатива, акузатива и вокатива у сингулару и плуралу и обавезност наставка А за те падеже у плуралу) и повезати са српским и грчким језиком.

При обради nomina на ER О-деклинације указати на појаву непостојаног Е и у упоредити са истом појавом (непостојано А) у српском језику.

Nomina III деклинације поделити према завршном гласу основе на вокалске и консонантске основе и прво објаснити међусобне разлике у падежима само у вокалу I (генитив плурала - IUM/-UM, аблатив сингулара- I/-E, номинатив, акузатив, вокатив плурала средњег рода - IA / -A).

Промену придева III деклинације повезати са променом именица средњег рода на E, AL, AR.

Изузетке у роду и облицима обрађивати уз деклинације.

Суплетивну компарацију, као појаву заједничку за индоевропске језике, упоређивати са српским, грчким и другим страним језицима.

При обради личних заменица истаћи појаву суплетивности у промени заменица за 1.1. Sg. као заједничку особину индоевропских језика и дати одговарајуће примере у српском, грчком и страним језицима. Указати на недостатак посебне личне и присвојне заменице трећег лица и дати сличне примере у српском и грчком. Упозорити на тројаку употребу показне заменице IS, EA, ID, затим на посебну употребу (различиту од српског и грчког) личне и присвојне повратне заменице. Скренути пажњу ученицима на посебне заменичке наставке за сва три рода у G.Sg. и D.SG. (-IUS/-I) која се јавља и код заменичких придева.

На примеру упитних и неодређених заменица указати ученицима на старо стање језика кад је разликован само живи и неживи род.

Код обраде дефективних заменица указати на суплетивне облике (NEMO, NIHIL).

Од бројева обрађивати главне и редне до броја 1000, а деоне и прилошке до броја 100. Указати на описивање великих бројева системом множења и објаснити употребу деоног броја уз pluralia tantum у функцији главног броја. Истаћи да број не утиче на падеж именице која се набраја.

Указати на основне морфолошке категорије глаголске промене (глаголска основа, временска основа тематски вокал, формант, суфикс, лични наставци) инсистирајући на грађењу облика, а не на механичком памћењу.

Истаћи атематску и тематску промену латинских глагола истичући глаголе III конјугације на -IO који имају и једне и друге особине.

Позабавити се значењем облика презентске основе (INFECTUM), и значењем облика перфекатске основе (PERFECTUM), истичући при том улогу глаголског вида при превођењу облика.

Указати на релативну употребу времена плусквамперфекта и футура II.

Код обраде пасива инсистирати на подели у грађењу на проста и сложена времена. Инсистирати на схватању и разумевању падежа вршиоца радње и употреби предлога АВ са аблативом за биће или инструменталном аблативу и Dativus-у auctoris-у за ствари.

При обради императива обратити пажњу на значење и повезати са изрицањем забрана или заповести помоћу независних конјунктива. Обрадити неправилне императиве DIC, DUC, FAC.

Указати на битне разлике између значења и употребе независног и зависног конјунктива. Указати да зависни конјунктив у реченици може да стоји апсолутно или по правилу о слагању времена (Consecutio temporum). Обрадити све врсте независног конјунктива.

Обратити пажњу на активна значења депонентних глагола и на превођење партиципа перфекта ових и семидепонентних глагола - активним глаголским прилогом.

При обради глаголских имена обратити пажњу ученика на основе из којих се изводе, на специфична значења и употребу и улогу у синтакси реченице (конструкције).

При обради неправилних глагола указати на појаву суплетивности и атематских облика код појединих глагола. Код сложеница глагола ESSE, IRE, FERRE објаснити како преверб утиче на значење глагола.

Указати на резултативно значење перфекта глагола ODISSE MEMINISSE, CEPISSE.

Указати на треће лице једнине у пасиву непрелазних глагола (IRI, VIVERE) употребљено безлично, као и на разлику између основног и безличног значења код неправих безличних глагола.

Синтакса глаголских имена

При обради конструкције аблатива апсолутног указати на то да је он "слободна" конструкција, да не зависи ни од једне речи у реченици и подвући значење партиципа презента и перфекта у конструкцији и глаголски вид који означавају. Дати све могућности превода конструкције, укључујући и предложне изразе.

У обради конструкције акузатива са инфинитивом извршити упоређење са нашим дативом са инфинитивом, односно са сличном конструкцијом у енглеском језику. Нагласити различите групе глагола уз које конструкција стоји.

У обради конструкције номинатив са инфинитивом указати на сличности и битне разлике у односу на конструкцију акузатив са инфинитивом (лична конструкција-субјекат конструкције је присутан у Verbum regens-у који се на наш језик преводи безлично.)

Синтаксу падежа треба радити постепено уз обраду реченица и деклинацијску промену и то тако што ће се увек полазити од основног значења неког падежа, па тек онда и на остале функције које из тога проистичу.

У синтакси реченице треба, кад год је то могуће, полазити од примера у српском језику. У самом почетку указати на чињеницу да у зависној реченици, зависно од врсте може од начина стајати или индикатив или конјунктив у зависности од везника или збивања радње и да конјунктив у зависној реченици може стајати или по правилу слагања времена или апсолутно.

Уз финалне реченице могу се обновити сви начини за исказивање сврхе и намере: датив сврхе, партицип футура актива, акузатив герунда са AD, генитив герунда са CAUSA, акузатив супина иза глагола кретања.

Уз темпоралне реченице подсетити ученике на све начине за исказивање времена вршења радње: аблатив времена, partcipium coniunctum, аблатив апсолутни.

Уз каузалне реченице подсетити се свих начина за исказивање узрока збивање радње: аблатив узрока, participium coniunctum, аблатив апсолутни.

Уз допусне реченице уочити све начине за исказивање допуштања решења радње: participium coniunctum, концесивни конјунктив у независним реченицама, аблатив, апсолутни.

При преласку на читање одломака из одабраних оригинала римске књижевности треба прво поразговарати са ученицима о врсти текста, писцу и његовом делу, јер та знања ученици треба да поседују са наставе Основи класичних наука.

Читање треба да се одвија у две етапе:

- У првој етапи одабрани одломци се читају, преводе, врши се граматичка, синтаксичка анализа текста, стила и језика писца усмено на часовима уз помоћ предметног наставника;

- У другој етапи ученицима се доноси одломак из неког од дела овако проучаваног писца и они самостално, у виду писмене вежбе или писменог задатка, уз помоћ речника, преводе одломак.

Избор текстова из програмом предвиђених писаца препушта се предметном наставнику, при чему он мора водити рачуна о тежини текста и нарочито о занимљивости, како би тиме заинтересовао и ученике за читање дела римске књижевности, било у оригиналу, било у преводу.

Циљ наставних садржаја предмета Основи класичних наука је да ученици стекну увид у све сфере културне историје и књижевности Грка и Римљана, која ће им омогућити фундаментална, "класична" знања, важна за схватање и проучавање европске баштине и савремене цивилизације, као и да уоче све доминантне утицаје грчке и римске културне историје и књижевности на формирање језика, националних књижевности и институција државног и свакодневног живота, што посебно важи за нашу историју и културу која је никла и развијала се непосредно на самом извору хеленства и примила посредно многе римске утицаје.

Задаци наставних садржаја предмета Основи класичних наука су да ученици стекну:

- увид у порекло и развој језика и писмености Грка и Римљана, настанка књиге, библиотека, издаваштва и првих критичких издања и кодекса, а са тим и зачетка филологије као науке (Александријска филологија),

- стицање знања из митологије и религије Грка и Римљана, која су инкорпорирана у готово све области хуманистичких и других наука,

- упознавање са институцијама државе и права, архитектуре, ратних старина, позоришних старина, школског система, беседништва, обичаја народа... итд. који су утемељени у институцијама нашег савременог живота,

- стицање знања о главним одликама хеленске и римске прозе и поезије са основама метрике, као и стицање знања о развоју и најважнијим представницима књижевних врста који су извршили снажан утицај на европску и светску књижевну баштину и савремено стваралаштво.  

- Развој, историјска подлога митолошких прича, значења и свевременост поука и идеја хеленских митова

- Опште карактеристике хеленске митологије и религије

- Опште одлике римске митологије и религије

- Митови о стварању света

- Генеалогија божанства (три генерације божанстава: Геја и Уран) Кроз и Реја/Зевс и Хера)

- Хеленски пантеон: Олимпска божанства

- Хеленски пантеон: остала важнија божанства

Најважнији митолошки циклуси (10)

- Предтројанске приче

- Приче о рату под Тројом

- Повратак јунака из тројанског рата (Nοστοι) приче о Одисејевим лутањима, Агамемнону и његовој породици... etc.

- Тебанска сага: коб потомака рода Агенора (Лабдак, Лај, Едип, Антигона, Полиник, Етеокле)

- Мит о Аргонаутима (Есон, Јасон, Медеја, Глаука)

- Митови о највећим херојима: Херакле, Тезеј, Персеј, Мелеагар

- Есхатолошки митови

- Опште одлике хеленске религије: политеизам и антропоморфизам отвореност и неомеђеност грчке религије према новим идејама и сазнањима и уметничким изазовима

- Храмови и обреди: значај у политичком, културном и свакодневном животу грађана

- Култови и мистерије: утицај Дионисовог култа на формирање позоришта и драме

- Улога игара (Олимпијских, Немејских, Истамских и Питијских)

- Орфизам и Елеусинске мистерије

- Пророци и пророчишта: Делфи

Римска религија и митологија (5)

- Опште одлике: numida, di certi, традиционализам, формализам, остаци анимизма и тотемизма

- Утицај Грка и Етрураца на римску религију и митологију

- Римски пантеон: сличности и разлике према грчком пантеону (тријаде божанстава)

- Обреди, храмови, колегији свештеника, гатање и прорицање

- Страна божанства и однос Римљана према новим религијама и култовима (Озирис и Изида)

- Појава хришћанства у Риму

Антички култови код нас (1)

- Остаци античких култова у нашим народним обичајима

- Остаци античких култова у православној хришћанској религији

- Остаци античких култних места код нас

- Порекло и развој грчког језика од микенског до савременог грчког

- Порекло и развој алфабета, унцијалног и курзивног писања, акцента, знакова за бројеве и осталих знакова за писање

- Начини писања

- Развој грчких дијалеката, подела (атичко-јонски, ајолски, дорски, аркадско-кипарски, коине) и основне разлике

Развој римске писмености (4)

- Порекло и развој латинског језика

- Порекло и развој латинског писма: капитални и минускулни знаци за писање, знаци за писање бројева

- Начини писања

- Класични и традиционални изговор латинског језика
ДРУГИ РАЗРЕД
(1 час седмично - 35 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Државне стране - Грчка (5)

- Институције хомерског доба

- Атина пре, у време и после Солонових реформи (Клистен, Аристид)

- Доба цветања демократских институција: Атина Перикловог доба

- Становништво: робови, метеци, грађани, чиновнички апарат (архонти, стратези, финанси, војна и милицијска служба)

- Колоније, амфиктионије, проксеније, клерухије

- Правна пракса Атине: права и дужности грађана (литургије), суђења, судије, спорови, поступак, извршење пресуде

- Војне старине: родови војске, опрема и наоружање, војна тактика

- Институције у добу 7 легендарних краљева

- Институције републиканског доба

- Институције царског доба

- Управа над Римом, Италијом и провинцијама

- Римско право: развој, извори законодавства и права (Закон 12 таблица, legis actiones, преторско право), стални судови, грађанска права

- Војне старине: римска војска, родови, војна доктрина

Свакодневни живот Грка и Римљана (4)

- Становање, одевање, исхрана, забава, градски живот, сеоски живот

- Брак и породица: положај жене и деце

- Одгој деце

- Школе у Грчкој и Риму

Позоришне старине (6)

- Настанак, развој и изглед позоришта

- Драмска такмичења: време и начини приказивања драма, песници жири, глумци, публика, позоришни реквизити, дидаскалије

- Римско позориште и опадање сјаја хеленских позоришних догађања

- Облик књига: дрвене плочице, папируси, пергаменти, палимпсести, chartae

- Издавање књига: књижари-издавачи, библиотеке (јавне и приватне)

- Издања: преписи

- Коментари-схолије и заснивање филологије као науке

- Александријски филолози: Зенодот, Калимаx, Ератостен, Аристарх

- Опадање античке учености током средњег века

- Обнављање латинске учености: Каролиншка ренесанса и ренесанса Комнена (од 800 године)

- Обнављање хеленске учености: Ренесанса и налажење, сакупљање и изучавање античких рукописа (XIV века)

- Главне библиотеке и кодекси рукописа: Codex - Florentini, Medicei, Vaticani, Palatini, Urbinatos, Veneti-Marciani, Veronenses, Neapolitani, Laurentiani, Ursiniani... etc.

Критички апарат уз издања старих рукописа (6)

- Погрешке у сачуваним издањима истог текста: намерне, неизбежне и случајне

- Припрема критичких издања старих рукописа

- Конјектуре са примерима конјектурне критике

- Славни филолози - тумачи античких рукописа

ТРЕЋИ РАЗРЕД

- Настанак и развој хеленске књижевности: еидографски развој књижевних врста

- Самосталност и оригиналност настанка и развој књижевних врста

- Утицај хеленске књижевности на римску и европску а самим тим и на светску књижевност

- Опште одлике

- Почеци прозне књижевности и подела врста

- Најстарији споменици хеленске прозе

- Приповетка: први трагови народних приповетки

- Историјска новела, биографска новела (Ферекид са Сира)

- Пословице и загонетке (7 легендарних мудрица)

- Езоп и хеленска басна

- Приповедач Лукајин: живот и дела

- Логографска књижевност: Хекатеј, Хеланик, Дамасте

- Херодот: логограф, путописац, митограф, етнолог и "отац историје"

- Тукидид и његов историографски, политички и научни рад

- Ксенофонт и његова историјско-дидактичка дела

- Плутарх и биографска новела

- Паусанија и путописна књижевност

Философска књижевност (5)

- Досократска философска књижевност: Хераклит, Демокрит

- Атичка философска књижевност: Платон и уметнички домети његових дијалога

- Атичка философска књижевност: Аристотел и заснивање научног језика и стила

- Развој и главне одлике: политичко, свечано, судско и кабинетско беседништво

- Демонстен: живот и беседе

- Исократ: учитељ беседништва и први публицист

- Развој, одлике и подела: епска-световна и религиозна/лирска:

- Монодија (елегија, јамбографија, мелика)и хорска лирика

- Драмско песништво

- Хомер: хипотезе о животу и делима, хомерско питање, језик и стил

- Хесиод, Калин, Тиртеј, Мимнермо, Семонид Аморгинац, Сапфа, Алкеј, Анакреонт

- Есхил и његове драме, Софокле и његове драме

- Еурипид и његове драме

Римска књижевност - основне одлике (2)

- Утицај хеленске књижевности на дограђеност римских књижевних врста

- Оригинални домети римске књижевности

- Периодизација: докласични, класични и покласични период

- Carmina, Neniae, Tituli

- Ателана и мим, трагедије и претексте, комедије (палијате, тогате)

- Апије Клаудије, Ливије Андроник, Гнеј Невије, Квинт Еније, Катон Старији

- Књижевно и енциклопедијско дело Вароново

- Философски спев Лукреција Кара

- Катул и неотерици

- Цицерон и његова књижевна, беседничка и философска проза

- Биографска и мемоарска књижевност: Непот, Салустије, Цезар и његови Commentarii

- Песници Августовог доба: Вергилије, Хорације, Овидије, Тибул, Проперције, Федар

- Историци Тит Ливије и Тацит, Сенека Филозоф, сатиричар Петроније, беседник и учитељ беседништва Квинтилијан

- Биограф Светоније, енциклопедиста Аул Гелије, романсијер Апулеј, ретор Фронтон

- Основи просодије: квантитет слога (дужина слога (Natura/positione)

- Основне метричке јединице: мора, стопа (арза, теза, иктус) и важније дво - и тросложне стопе (спондеј, трохеј, дактил, анапест, трибрах)

- Хијат

- Цезуре и дијерезе

- Квантитет слога (NATURA / POSITIONE)

- Хијат

Уметност античке Грчке (10)

- Уметност архијског периода

- Уметност класичног доба

- Уметничка дела Периклове Атине: Фидија и уметност Партенона

- Важнији вајари, сликари, архитекте и сачувана дела (Праксител, Мирон, Ихтин, Каликратес, Апел)

- Уметност дорских, јонских и коринтских храмова: толоси, периптери, амфипростили.

- Римске копије хеленских уметничких дела

- Архитектура и урбанизам: вијадукти, аквадукти, водовод, терме, амфитеатри (Витрувије)

- Римски форуми: републикански и царски

- Уметност Помпеја: фреске
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Корелација са другим наставним предметима

Пошто настава овог предмета подразумева широку хуманистичку оријентацију, наставни садржаји су тако конципирани да прате и ужестручне предмете, допуњавају стечена знања из домена класичних језика (грчког и латинског), говорних језика, историје, географије, књижевности, философије, уметности. Због тога су наставне теме тако распоређене по годинама да буду у сталној корелацији са нивоом постигнутих знања из ових предмета.

I. пример: кад у првом разреду ученици савладају писање и изговор и основе фонетике грчког и латинског језика на настави овог предмета почеће да изучавају наставне теме историја писма и развој грчке и римске писмености.

II. пример: кад после завршеног првог разреда ученици стекну основна знања из историје античког света, у другом разреду ће на Основама класичних наука приступити проучавање јавних и приватних старина важних како за разумевање античке књижевности, уметности и језика, тако и за исте хуманистичке науке савременог света.

III. пример: у другом полугодишту другог разреда ученици ће проучити теме везане за историјат настанка књиге, издаваштва, библиотека рукописа, облика критичких издања оригиналних дела и тиме бити припремљени за трећи и четврти разред и проучавање, читање и анализирање одломака из оригинала хеленске и римске књижевности.

IV. пример: основе прозодије и метрике треба проучавати у првом полугодишту четвртог разреда, тако да кад на настави грчког и латинског језика у другом полугодишту почне читање и проучавање поезије - ученици ће бити у стању да скандирају најважније метричке врсте.

Програм предвиђа да ученици у основним цртама стекну увид у хеленску и римску митологију. Зато треба давати сажете информације о генеалогији и одликама најважнијих божанстава хеленског и римског пантеона, а ученике упућивати на самостално истраживање и читање постојећих митолошких речника и митолошких збирки и читање превода Хомерових и Хесиодових дела, као главних извора митолошких сазнања.

Уз имена појединих божанстава и митолошких јунака ученицима треба давати информације о њиховим сталним епитетима код Хомера и других писаца (нпр. Аполон је сребрнолуки, брзометни... Посејдон је земљотресац, мркокоси.. Ахил је брзоноги...)

Исто тако треба усмерити пажњу ученика на поједина митолошка имена и догађаје који су као симболи или изреке постали део нашег свакодневног говора (нпр. Данајски дар, Ахилова пета, Аргусов вид, опасан као Кербер...) или као појмови ушли у терминологију различитих наука (нпр. покривање Мајиним велом, Едипов комплекс, диониски и аполонски тип...)

Нарочиту пажњу треба посветити оним митолошким причама и ликовима који се често помињу у књижевности, античкој и савременој, а нарочито оним причама које су предмет најпознатијих Есхилових, Софоклових и Еурипидових драма.

Усмерити такође пажњу ученика на савремене обраде античког мита (нпр. Тенеси Вилијемс: Електри пристаје црнина, Албер Ками: Мит о Сизифу... итд.).

У обради религије истаћи посебно улогу култа и мистерија за формирање неких књижевних врста (настанак драме из Дионисових мистерија). Исто тако ваља религију тумачити у сталној успоредби са каснијом хришћанском религијом и где год је то могуће указати на остатке религијских обичаја, култова и обичаја код нас и у Европи (нпр. бацање жита преко крова и мазање кућног прага медом приликом доласка младе у нову кућу, преношење невесте преко кућног прага...)

Развој грчке и римске писмености

Овој наставној теми треба приступити кад ученици добро овладају грчком и латинском фонетиком и изговором у првом полугодишту првог разреда. Тада ће моћи да сагледају географске историјске и хронолошке оквире настанка грчке и римске писмености, начина писања и различитих дијалеката у грчком језику... Нарочиту пажњу треба обратити на првобитну грчку писменост: Микенско писмо-линеар Б. Ту треба дати кратак историјат рада на дешифровању овог писма (говорити о Вентрису и Чедвику) и објаснити појмовно шта је значило и како је настало пиктографско и силабско писмо.

Треба протумачити и прекласично грчко писмо, преузето од Феничана и при том нагласити грчки значај у развоју фонетског алфабета који је постао основ данашњих европских писама - ћирилице и латинице.

Уз начине писања дати подробна обавештења о уницијалном и курзивном писању, о времену кад је и како је почело бележење акцента и интерпункције (Аристофан из Бизанта, александријски филолог, око 260 год. пре н.ере).

Теме из ове области згодно је радити у другом полугодишту другог разреда као припрему за проучавање хеленске и римске књижевности у трећем и четвртом разреду.

Упознати ученике са првобитним изгледом и техникама усавршавања писања и израде књиге: Нпр. - дрвене таблице које су се користиле за свакодневне потребе називале су се CODEX, CODICILLUS у који су урезивана слова помоћу зашиљене справе која се називала STILUS). Ту наглашавати порекло савремених термина: кодекс, кодификција, стил, стилистика.

У објашњењима о обнављању, ренесанси античке учености после "мрака" средњег века, нарочито издвојити ренесансу латинске учености Карла Великог (око 800 године) и наравно ренесансу хеленске учености у време Дантеа и Петрарке (чувени "кватроћенто" - XIV век) и при том издвојити сјајне налазе античких рукописа у манастирским библиотекама Монте Касина у Италији, Сен-Галена у Швајцарској итд.

У опису библиотека рукописа и кодекса пронађених током XIV и XV века позабавити се само са једном значајнијом, а остале важније само поменути (Laurentiani, Medicei, Vaticai, Palatini...)