ВЕРСКА НАСТАВА
Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и елигијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске уаједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, ако и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.
Задаци верске наставе су да код ученика:
-
развија отвореност и однос према Богу, другачијим и савршеним односом у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам
-
развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, ако и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе
-
развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом
-
изради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима
-
изради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.
ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС
36 часа годишње
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
-
уоче да је слобода кључни елемент у разумевању Тајне Христове
-
науче да се слобода поистовећује са личношћу, односно да се личност поистовећује с љубављу према другој личности
-
запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној иконографији и западној ренесансној уметности.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Увод
Тајна Христова – Јединство Бога и човека (литургија као тајна Христова)
Рођење Христово «Од Духа Свјетога и Марије Дјеве» (улога слободе Марије Дјеве у рођењу Спаситеља: Девичанство Богородице)
Христос је син Божји који је постао човек, нови Адам, да би сјединио створену природу с Богом.
Улога Бога у спасењу света (свет не може да постоји без заједнице с Богом, али Бог не врши насиље над човеком)
Улога човека у спасењу света (слобода човека је пресудна за спасење света, осврт на првог Адама и његову улогу у спасењу света, однос човека према природи)
Христово страдање и васкрсење
Христов живот у православној иконографији.
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
36 часова годишње
Циљ и задаци
Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.
Оперативни задаци:
-
подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу локалне заједнице
-
разумевање функционисања нивоа органа власти
-
упознавање мера власти
-
упознавањње права и одговорности грађана на нивоу заједнице
-
развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења
-
обучавање за тимски начин рада
-
развијање способности критичког расуђивања и одговорног одлучивања и делања.
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА
Увод у програм: представљање циљева, задатака и садржаја програма и упознавање ученика са начином рада. Упознавање са најзначајнијим појмовима из програма. Мере и решења: проучавање уводног текста, размена мишљења, уочавање проблема у заједници, предлози могућих решења одређених проблема. Правила и захтеви тимског рада: упознавање са карактеристикама и правилима тимског рада. Упознавање са корацима кроз које се реализује програм. Студија одељења: упознавање ученика са израдом разредне студије, начином прикупљањња материјала и прилога за презентацију и документацију за четири дела студије.
ПРВИ КОРАК – УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ
Уочавање проблема у друштвеној заједници: ученици кроз дискусију идентификују честе проблеме заједнице и у групама попуњавају «Упитник за уочавање и анализу проблема». Подела ученика у групе за прикупљање података о појединим проблемима и упућивање у начин коришћења «Упитника за прикупљање података». Прикупљање података: разговор са родиттељима, наставницима и другим члановима заједнице, коришћење штампаних извора и информација из медија, извештавање и дискусија о прикупљеним подацима сваке групе.
ДРУГИ КОРАК – ИЗБОР ПРОБЛЕМА
Процењивање прикупљених података, дискусија о проблемима и избор заједничког проблема.
ТРЕЋИ КОРАК – САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ
Идентификовање извора информација: упознавање са изворима подаатака. Упознавање са техникама и поступцима прикупљања информација. Подела на истраживачке тимове и припрема потребних материјала. Сакупљање података о изабраном проблему. Разговор о прикупљеним подацима.
ЧЕТВРТИ КОРАК – ИЗРАДА СТУДИЈЕ
Подела ученика на четири студијске групе. Разврставање и класификација ссакупљених материјала према захтевима делова студије. Критеријуми за израду студије. Израда студије. Припрема за јавну презентацију.
ПЕТИ КОРАК – ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ
Јавно представљање разредне студије.
ШЕСТИ КОРАК – ОСВРТ НА НАУЧЕНО
Разговор о томе шта су ученици и како научили. Израда кратког писаног осврта на наученокао део документације.
Достарыңызбен бөлісу: |