Привремене народна скупштина стенографске белешке

Нови закон потпуно прецизно даје одговоре на ова питања и прилагођава се актуелном тренутку. Тачно се дефинише ко може да обавља ревизију, како се издају и одузимају лиценце, како се дефинишу друштва за ревизију и самостални ревизори, прецизно се дефинише обављање ревизије са елементима уговора о ревизији, како изгледају извештаји о ревизији и како се објављују када су у питању предузећа у којима је ревизија обавезна. Закон утврђује и која предузећа имају обавезу за ревизију. То су сва она предузећа чији приходи прелазе четири милиона и 400.000 евра промета и јавна друштва у складу са законом.

У односу на постојеће стање досадашњих 1.300 обвезника ревизије неће имати ту обавезу, јер као што видимо ради се о онима чији је промет мали и која неће изазвати тај ризик који имају ових четирихиљаде и нешто предузеће која су обвезници ревизије. Повећава се квалитет и ефикасност ревизије, а предузећима која су новим законом изузета се смањују и трошкови пословања.

Комора овлашћених ревизора има обавезу да непрекидно унапређује квалитет рада ревизора. Повећаће се контрола обављених ревизија коју спроводе овлашћени ревизори коморе. Функција ревизора мора коначно да се схвати као функција од јавног интереса, али и као функција са великом одговорношћу.

Влада Републике Србије ће у складу са овим законом формирати посебно тело одбор за јавни надзор над обављањем ревизије, за контролу квалитета рада ревизора, ревизорских друштава али и коморе овлашћених ревизора.

Даме и господо надам се да ће имплементацијом овог закона у наредном периоду бити значајно смањена могућност да нико не одговара за финансијске извештаје који ће довести до неких проблема каквих смо у претходном периоду имали, рецимо са већ поменутом "Агробанком".

Трећи закон је закон о факторингу. Ово је први пут да Србија законом уређује факторинг. То не значи да факторинга у Србији није било, напротив факторинг је и до сада био потпуно неименовани правни посао који није имао никакав законски оквир. До сада финансије услуге купопродаје постојећег, недоспелог, будућег, краткорочног новчаног потраживања су се одвијале без икаквог законског оквира, без икакве правне сигурности и извесности.

Овај закон уводи правни оквир, сигурност и ред у овакву врсту финансијских небанкарских услуга. Поставља се питање да ли је Србија у овоме изузетак? Изузетак је да до сада нисмо имали закон, али на глобалном нивоу факторинг континуирано бележи растући тренд, посебно последњих година расте због светске економске кризе и због тога и ми ову област уређујемо.

Такође желим да вам кажем да код извозних послова у претходних годину дана су 18% повећани и у Србији послови факторинга. Који су бенефити од доношења овог закона? Најпре повећање ликвидности привредних субјеката, посебно малих и средњих предузећа којима је првенствено намењена ова финансијска услуга, који традиционално имају проблеме да се задужују због ниске кредитне способности. Друго, ствара се већа правна сигурност за учеснике у факторингу и то и за уступаоце и за дужнике и за факторе и за домаће и стране инвеститоре, смањује се задуженост привредних субјеката и повећава њихова конкурентност. Уређење ове области је веома важно за извознике јер се омогућава трансфер ризика наплате.

Овим законом предвиђено је и успостављање регистра факторинга. Предложено је да АПР формира још један од регистара, регистар факторинга који би требао да обезбеди већу транспарентност и сигурност на домаћем факторинг тржишту. Овим предлогом предвиђен је и надзор над обављањем послова факторинга. Код привредних субјеката врши Министарство финансија и привреде, а код банака НБС. Важно је да кажемо да Предлог закона о факторингу је усклађен са најбољом међународном праксом и правилима факторинга.

Даме и господо народни посланици, пред вама су значајни системски закони који требају да уведу систем у једном делу пословања реалног сектора. Уколико заиста желимо ефикаснију и конкурентнију привреду и напредак реалног сектора, уколико желимо да имамо већу запосленост, уколико желимо да имамо упоредиве системе на глобалном тржишту, позивам вас да гласањем за ова три закона то покажемо и на делу. Помагањем привреди помажемо и бољем животу грађана Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Да ли известиоци надлежних одбора желе реч? (Не.)

Да ли председници односно представници посланичких група желе реч? (Да.)

Реч има народна посланица Јудита Поповић.

ЈУДИТА ПОПОВИЋ: Хвала, господине председниче.

Поштована госпођо министарко, даме и господо народни посланици, ЛДП неће подржати ова три закона најмање из разлога који садрже одредбе ових закона, а више из разлога који се дају наслутити, који инсинуирају ова три закона и њихове одредбе, а више из разлога што и данас имамо један Закон о рачуноводству и ревизији који се очигледно не примењује.

Нисте нам дали разлога да верујемо да ће нешто да се промени када раздвојите та два сегмента једног закона, па направите два нова закона: један од рачуноводству, други о ревизији.

Консултовали смо се са стручном јавношћу. Стручна јавност, ревизори, рачуновође, нису одушевљени са решењима из ових закона. Штавише, обратили су се са одређеним апелом, истичући да ту нешто недостаје, да се урушава неки квалитет регулативе, што се рачуноводства тиче. Урушава се положај рачуновођа. Услуге које ће они давати такође, што се квалитета тиче, неће достићи одређене стандарде који би морали да буду приоритет. То је што се стручне јавности тиче.

Када погледамо друштвени контекст у којем се данас разговара о овим законима, онда можемо да уочимо једну веома невеселу слику стања привреде у Србији, реалног сектора, као што ви кажете, госпођо министарко. Интересантно је то што ви толико инсистирате на том реалном сектору, као да је онај други виртуалан. Очигледно је да ми имамо паралелне стварности. Једна стварност је у којој стварно живимо и друга стварност је која је хипотетичка, која је теоретска и у којој стварности обитавају и наши закони и у којој стварности ми имамо неке шансе да променимо економску политику, у којој стварности можемо да добијемо неки привредни раст од најмање 2%, у којој стварности нећемо достићи 200 милијарди динара јавног дуга, односно дефицита, у којој стварности се поштују закони и пре свега финансијска дисциплина.

Финансијска дисциплина је оно што недостаје овој држави, као што је није било у протеклих 20 година. На основу показатеља и реалног живота и стања реалног сектора не можемо очекивати да ће ту настати неке значајније промене.

Да погледамо како функционише ова Влада која је преузела на себе терет да појача тај реални сектор, да појача контролу функционисања финансија у овој држави, да појача значај ревизора, рачуновођа и да једноставно уведе један ред, једну дисциплину у функционисању овог реалног сектора. Изгледа тако што се реконструкција Владе претвара у једну шпанску серију. Из дана у дан чујемо да су се два или три челна човека Владе негде састала, продискутовала и растала и то већ месецима тако.

Евидентно је да су се искристалисали проблеми који оптерећују Владу. Евидентно је да и чланови Владе, и премијер и вицепремијер, знају где су подбацили, знају који су то чланови Владе који не раде добро свој посао. Свесни су које су последице по грађане Србије, ова нека врста нерада у оквиру Владе.

Међутим, уместо да се брзо прионе том послу и да се реконструише Влада или ако не може да се реконструише, па, молим лепо, идемо на изборе. То се одлаже из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец. Очигледно је да ми вероватно до краја месеца нећемо добити извештај Владе о томе да ли ће реконструисати, ако хоће, како ће реконструисати Владу, које ће министре променити, зашто ће те министре променити и који су стварни циљеви ове Владе. Да ли то онда значи да ми морамо да оснујемо једну нову агенцију, једно ново контролно тело које ће у ствари да ради извештаје о раду Владе од дана до дана, од недеље до недеље и из године у годину?

Очигледно је да ова Влада сама нема капацитета и нема способности да се одговорно односи према грађанима који су у ствари и гласали за политичке странке које сада чине ову власт.

Када погледамо да је пет милијарди евра доспело за наплату потраживања за 2013. годину у смислу кредита и камата, одмах се поставља питање – како је могуће да се дошло до те суме уколико смо већ имали неке законе који су регулисали и финансијске извештаје и финансијске контроле, све оно што је предвиђено да спречи овакву врсту нерационалног трошења средстава? Дозволићете, ако ви имате доспели дуг од пет милијарди евра у току једне године, то није ништа друго него огроман баласт који је у ствари настао једном неодговорношћу, једном бахатошћу и једном похлепом неспособне власти.

Не желим да улазим више у то која је то власт произвела ове дугове, јер годину дана је ова Влада, од када се формирала, некако пропустила тај временски период да нешто значајније промени. У новембру месецу сте изашли са једним предлогом буџета за који смо тада рекли да је нереалан. Фискални савет је говорио колико је нереалан и у погледу процене и планирања и прихода и расхода. Тада је, такође, речено да је онај дефицит који ви предвиђате од 3,6 апсолутно нерационалан и нереалан и да припада оној виртуелној стварности, оном паралелном свету теоријских могућности.

ПРЕДСЕДНИК: Молим вас да се вратимо на тему, а тема су рачуноводство, ревизија и факторинг.

ЈУДИТА ПОПОВИЋ: Како да не, господине председниче. Управо се о томе и ради, да уколико се овим законима жели увести неки ред у тој финансијској области, онда је ред да говоримо нешто и о томе како смо дошли у ову ситуацију апсолутне финансијске неодговорности и једног односа који је непримерен за Владу у оваквој економској кризи према привреди, према реалном сектору, као што би рекла госпођа министар.

Прошле године је у Закон о буџету унета једна одредба која је управо дијаметрално супротна тој некој тенденцији да се уведе ред у реални сектор, а то је онај члан закона који сте овим ребалансом буџета избрисали. Тај члан је омогућио да се Влада додатно задужује, узима кредите и даје гаранције упркос оним предвиђањима из члана 3. Закона о буџету. Ми смо и тада истицали да ће ово дати апсолутну аутономију постојећој власти да располаже и узима кредите без икакве контроле и без законског ограничења. На крају сте дошли до онога што смо ми тврдили и у ствари сте потврдили да смо вас на време упозорили и да смо вам на време рекли шта је то што неће ваљати у тој вашој економској политици.

Нажалост, те економске политике се и даље настављају у истом стилу, у истом тренду, како је оно и започето пре 20 година, јер ми не видимо неке озбиљније модернизацијске капацитете и реформске капацитете који би нам дали наду да ћете променити овај погубан економски резон, да ћемо све проблеме решити тако што их нећемо решавати, што ћемо их негде оставити за неке будуће генерације, а да ћемо оне горуће проблеме, новчане, решити новим кредитима, новим задужењима и, у ствари, финансирати јавни сектор који је највећи терет српске привреде.

У погледу јавног сектора апсолутно ништа нисте урадили. Јавна предузећа и даље остају, фактички, у нетакнутом стању и даље остају место где ће политичке странке, у ствари, неке своје жеље, неке своје потребе да задовољавају на уштрб раста тог буџетског дефицита.

Субвенције и нисте нешто смањили. Нисте водили рачуна о томе како се у ствари пишу финансијски извештаји. У јавном предузећу "Путеви Србије", чули смо да они годинама не плаћају ПДВ. Нисте водили рачуна шта се дешава у "Железницама Србије". Сутра ћемо видети проблеме "Електропривреде Србије". "Србијагас" и да не спомињем.

Дакле, све је то оно што је остало и даље као један нерешени проблем, један проблем који је само пребачен за неке друге, евентуално на нове власти које ће доћи уколико не реконструишете ову Владу до краја месеца, можда већ и на јесен.

Суштина је та да, уколико заиста озбиљно мислите да промените однос, промените однос према привреди, промените однос према јавним предузећима, према приватним предузећима и предузетницима и онда морате у великој мери да се промените, да се те промене одиграју у 180 степени, а не промене само козметичке природе, у смислу писања закона који ће ту негде, можда, да задовоље европске стандарде садржаја што се неке форме тиче, али при том не прате онај реалан живот, реалне разлоге због којих ми имамо тај проблем финансијске природе, раст незапослености, раста јавног дуга, великог буџетског дефицита и, у ствари, немогућности уласка у неке озбиљније реформе.

Не водите рачуна о томе како ћете произвести оне лепе жеље о којима сте данас говорили. То чак не бих ни оспорила да ви то озбиљно мислите. Ви заиста очекујете да ће ови закони нешто значајније да промене од оне ситуације која је била за време постојања овог јединственог закона о рачуноводству и ревизији.

Добре намере можда и не бисмо оспорили, иако бисмо оспорили разлоге да поверујемо у ваш оптимизам. Јер, ви сте данас веома оптимистично изнели ваша очекивања од ових закона, а мислим да нема оптимизма. Нема оптимизма из тог разлога јер ови закони који предвиђају неки озбиљнији приступ тим финансијским извештајима, тој финансијској контроли, односно једном реду у финансијском сектору, уједно предвиђају и да се ти закони примењују. Уколико ви немате политичке воље да те законе примењујете, ви ћете само наставити ону политику која је и до сада била доминантна. Није суштина та да се доносе закони, суштина је та да се ти закони и примењују.

Нисте нам дали разлога да поверујемо да ће ту нешто да се промени сада са овим законима, ма колико говорили о томе и да је страна стручна јавност, да је и међународна заједница око тога сагласна и да је поздравила садржину ових закона и то није довољно. Србија је држава која је високо задужена, са тенденцијом раста тог јавног дуга. Србија је земља која је отприлике до маја месеца повећала свој дуг за две и по милијарде евра. Србија је држава која само производи, очигледно, дугове, производи неспособност да се промени нешто у вези тих дугова. Србија је земља која своје реалне проблеме гура са стране.

То је проблем и са овим законима. Најмањи је проблем да ли ћете ви написати да ће те финансијске извештаје да пишу овакви или онакви ревизори. Најмањи је проблем то што ћете ви рећи да ће бити потребно да се, што се рачуновођа тиче, повећа њихов број. Претпостављам да вам је то била воља и жеља када сте изузели ту могућност да се на неки начин ограничи та струка у том смислу да могу само образоване рачуновође да раде те рачуноводствене извештаје.

Уколико дајете могућност да било ко ради рачуноводствене извештаје и да се бави рачуноводством, у том случају ви не дајете шансу струци и не дајете шансу неким квалитетнијим контролама и извештајима.

Мени је заиста жао што је толико времена морало да прође а да при том и даље не одустајете од ваше досадашње праксе, а то је да заборавите где живите, да предност и даље дајете партијским структурама, и даље предност да дајете једном овешталом систему, систему који се показао толико непродуктиван. Нећемо гласати за ове законе.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Калановић.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Народна посланице, много вам хвала на дискусији. Ово нас предлагаче још више води ка уверењу да су закони такви, да суштински, да им је тешко наћи примедбе. Јер, ви нисте дали апсолутно ниједну конкретну примедбу на ове законе и то говори о томе да им је заиста веома тешко у овом тексту дати примедбе које су основане.

Наравно, говорили сте о темама које су везане за опште проблеме у овом друштву, за задуживање, за буџет који је пре две недеље био на дневном реду и претпостављам да сте поновили ту дискусију за субвенције јавним предузећима, за пословање у јавним предузећима, али нисте говорили о томе шта су суштине новог закона о ревизији, рачуноводству и факторингу.

Ради јавности желим да кажем да су ови закони заиста писани тако што су од октобра месеца велики број људи од струке и људи који се баве овом материјом били укључени у саму израду. Желим да поменем да је професорка Ката Шкарић са Економског факултета, која је један од највећих стручњака у нашој земљи за ову област, била члан радне групе, али да су чланови радне групе били и консултанти из Светске банке који су и те како водили рачуна о поштовању међународних стандарда о финансијском извештавању и најсавременијом праксом. Такође, хоћу да вам кажем да је ово закон који је прошао опсежну јавну расправу и да су се о њему најпозитивније изразили и унија послодаваца и Привредна комора и економски факултет и огроман број привредника домаћих, који послују управо у нашем привредном систему, сматрајући да је ово неопходност, ако желимо да ову област уредимо.

Због тога још једанпут вам се захваљујем што нисте имали ни једну конкретну примедбу на законе.

ПРЕДСЕДНИК: Реплика госпођа Поповић.

ЈУДИТА ПОПОВИЋ: Хвала вам господине председниче.

Госпођо министарко, почела сам моју дискусију, и очигледно нисте баш пажљиво слушали, тако што сам навела да је најмањи проблем то што пише у одредбама ова три закона, да је много већи проблем оно што је иза тих закона, оно што је писање тих закона покренуло и оно што ви очекујете од ових закона. То је проблем, госпођо министарко. Ви нисте дали ни један аргумент који би нам дао прилике да заиста поверујемо да ће нешто озбиљније да се промени у погледу финансијске контроле, финансијских извештаја, финансијске дисциплине, да не дођемо поново у ситуацију 2014, 2015, 2016, 2020, 2025. године, да отплаћујемо све оне ваше грешке које ћете направити у ходу док ови се закони буду примењивали.

Госпођо министарко, ми јесмо расправљали о Закону о ребалансу буџета, али заборавили сте да је тај ребаланс дошао из тог разлога што нас нисте пажљиво слушали новембра 2012. године, а очигледно не слушате нас ни данас. То је онда, у ствари разлог да будемо и те како опрезни када разговарамо о законима које предлаже ова Влада. Дакле, то је основни проблем, не у самом тексту било којег од ова три закона.

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Младен Грујић.

МЛАДЕН ГРУЈИЋ: Поштовани председниче, поштована госпођо Калановић, драго ми је да данас могу да говорим о овом сету закона.

Само бих хтео да скренем пажњу на једну чињеницу која ме иритира, а која је наша неминовност и понављаће се следећих десет година вероватно у Скупштини, што свако излагање о овим законима морамо да почнемо са - хармонизација домаћег законодавства са прописима ЕУ је неминовност у поступку даљих евроинтеграција Републике Србије. Са тим мора да се почне и то је оно што смо се договорили.

Хтео бих да скренем пажњу - овде има довољно старијих колега као ја, има само пар млађих који се не сећају Службе друштвеног књиговодства. Пре него што кренем да говорим о Закону о рачуноводству и ревизији, хтео бих само да подсетим да мислим, лично, да је била историјска грешка што смо укинули Службу друштвеног књиговодства. То је био најбољи клиринг систем у источној Европи, а вероватно и у целој Европи. Ово све што ми данас радимо, доносимо законе у Скупштини, СДК је имао као решено и имали су решења која су функционисала. Али, добро, ми смо се одлучили да све променимо и сада прилагођавамо све европским стандардима и дајте онда да говоримо о садашњости.

Доношење промена Закона о рачуноводству, неке од ових промена о Закону о рачуноводству и ревизији су неопходно потребне и свакако да су ове измене добре и идућих година ћемо имати опет неке измене. Привреда и рачуноводство су жив систем и стално мора нешто да се мења и прилагођава.

Али бих хтео да се осврнем на једну изјаву госпође Калановић и мислим да је она ту врло у праву. Ми смо имали протеклих година пар огромних скандала у банкама да не идем сада да причам појединачно да ли о "Агробанци", да ли да причамо "Маталсбанци" или како је већ сада зовемо "Развојна банка Војводине" или о неким банкама које би било боље да још не именујем, а очигледно ће се дешавати скандали идућих дана.

Само једну ствар да кажем. Ми смо свих ових година имали постојећи Закон о ревизији, али још нисам видео да је одговарао неки ревизор који је потписао годишњи извештај тих банака. Ми тренутно у затворима имамо директоре банака који су издавали те паре, имамо оне који су трчали с тим парама низ улицу, али још нисам видео ниједнога који је потписао и потписивао годишње извештаје тих банака говорећи да је све то у реду. Мислим да ми у задњих годину дана имамо политичку вољу. Закони су постојали и мислим да је добро да се то деси и у идућим месецима, да видимо и неког од оних који су потписивали извештаје.

Један од следећих закона, о коме сам нарочито хтео да говорим, је Закон о факторингу, јер је ово први пут да доносимо законски оквир о факторингу, а протеклих година су постојале фирме за факторинг. То је оно што ме забрињава у овој земљи, што постоји један облик финансијског пословања који није регулисан законским оквиром. То ми није јасно, како нам се то десило, како смо то пропустили и добро је што то сада исправљамо.

У овом излагању треба да говоримо о генералном погледу на закон, али бих молио госпођу Калановић да усвоји моју примедбу, да у члану 6. јер нисам задовољан висином оснивачког новчаног капитала, и позивам Владу да пре доношења овог закона подигнемо основни капитал са 40 милиона на барем 100 милиона динара из простог разлога што 40 милиона динара ма колико пуно звучало није довољно за озбиљан рад једне факторинг куће.

Такође бих волео да госпођи Калановић скренем пажњу на чињеницу да данас говоримо о условно речено финанскијским и рачуноводственим законима, али бих волео да што пре видим Предлог закона који би се звао, претпостављам, закон о уређењу микро позајмица од стране небанкарског сектора. Као што имамо факторинг који функционише већ пар година без законског оквира, имамо некакво сиво тржиште микро позајмица, не зовем га црним зато што те микро позајмице дају регистрована и легална привредна друштва, али се у суштини своди на зеленашење. Тренутно у Србији имамо некакве фирме које су регистроване за нешто што се зове финансијски конслалтинг, шта год то било, које потписују са приватним лицима уговоре о микро позајмицама, а ти уговори и камате које прописују не подлежу контроли Народне банке Србије, јер немамо законски оквир о томе, а ово је скривени облик зеленашења. Само да вас подсетим и све овде присутне да је то кривично дело. Не знам напамет колика је казна, али знам сигурно да се зеленашење у Европи сматра кривичним делом још негде од 16. века.

Ово је само још један од закона из финансијског сектора који бисмо што пре морали да имамо овде у Скупштини јер мислим да је то поље које би морало да се третира што пре.

Закон о ревизији који смо овде предложили је добар, уводи неке новине за које ће време показати да ли су добре, нарочито контролно тело. У овом тренутку нисам 100% сигуран како ће то заживети, на папиру добро звучи. То је овај, како га зовемо, Одбор за контролу ревизора, сада тачно не могу да се сетим како смо назвали у закону, у ствари то је тело које би требало да се састоји од стручњака економске струке који нису ревизори, али имају овлашћења да буду. Бојим се, барем на папиру изгледа, да ће бити дуплирање функције Коморе за рачуноводство, али у даљем току дискусије бих вас молио да ме разуверите могуће, остављам простор, да сам можда погрешно разумео њихову функцију и да ми се учинило да ће то бити дуплирање овлашћења.

Нова Србија ће гласати за предлог ових закона, не због коалиционог уговора који смо потписали пре годину дана, него зато што смо свесни неопходности да се овај сектор унапреди доношењем нових закона. Мислим да, генерално, Закон о ревизији овако како је предложен покрива већи број привредних субјеката, што мислим да је добро, и са друге стране, понављам моје излагање са почетка, све то смо имали пре 15 година у СДК. Боже мој, немамо га више и доносимо сада нове законе да то регулишемо. Хвала вам и укључићу се опет у дискусију када будем чуо нешто што мислим да је релевантно. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Реч има народни посланик Вера Пауновић. Изволите.

ВЕРА ПАУНОВИЋ: Поштовани господине председниче, поштоване даме и господо народни посланици, поштована министарко Калановић и остали чланови Владе, предмет ова два законска предлога су две веома важне и уско повезане економске-финансијске области.