Привремене народна скупштина стенографске белешке

Последица закона јесте да ћемо након почетка његове примене имати могућност да раније сазнамо како нам је привреда радила у претходној години са самом чињеницом да је нови рок за достављање усвојених ревидираних финансијских извештаја 30. јун, а не као до сада, 30. септембар.

Такође бих поменуо да биланси стања, биланси успеха и статистички извештај се достављају до краја фебруара као и у претходној години.

Што се тиче Закона о ревизији, још једном кажем, усклађујемо се са законодавством ЕУ, али најпре не због ЕУ него због тога што они имају уређени систем ревизије финансијских извештаја.

Сам закон уређује потпуно материју ревизије финансијских извештаја, уређује услове за правна и физичка лица која могу да обављају овај веома одговоран посао. Наравно, утврђује се одговорност тих лица, процедуре издавања и одузимања лиценци, етички и професионални кодекс. Затим, утврђује се основна методолошка правила за обављање ревизије, утврђују се начини контроли, али, што је основна новина и рекао бих једна од значајнијих тековина овог закона јесте свакако независни јавни надзор над обављање ревизије.

Нагласио бих да је обавезна ревизија за редовне годишње извештаје за велика и средња правна лица, у складу са Законом о рачуноводству, о чему сам већ говори, затим, јавна друштва, у складу са законом који уређује тржиште капитала, правна лица која су имала приход у претходној пословној години већи од четири милиона и 400 евра, без обзира на величина и сва она матична правна лица која достављају консолидоване извештаје.

Разматрајући и анализирајући класификацију правних лица у под закону о рачуноводству јасно нам је да негде око 1300 правних лица, по овом предлогу закона, ће мање имати обавезу да врши ревизију обавезних финансијских извештаја, што јасно указује на значајне уштеде.

Оно што доноси закон јесте већа транспарентност и што је обавеза друштава за ревизију да до 31. марта сваке године достављају извештај о транспарентности за претходну пословну годину. Сам извештај о транспарентности мора да садржи опис правне форме и структуру власништва, списак оних друштава у којима је друштво за ревизију обављало обавезну ревизију, затим финансијске информације и финансијске информације о томе колико је новаца приходовало друштво за ревизију у претходној години, али и других финансијских извештаја.

Такође, уводе се веће ингеренције и одговорности коморе овлашћених ревизора. Значи, комора сада има обавезу доношења и спровођења програма испита за овлашћене ревизоре, али и за њихову континуирану едукацију. Комора је одговорна и за обављање контроле квалитета рада ревизора и друштава за ревизију.

Као што сам рекао, Одбор за јавни надзор над обављањем ревизије, који је састављен од представника Владе, представника Народне банке и представника Комисије за хартије од вредности, спроводи надзор над контролом квалитета рада ревизора и друштава за ревизију, спроводи надзор над радом коморе и спроводи надзор над лиценцирањем ревизора издавањем дозвола друштвима за ревизију.

Све ово узимајући у обзир јасно је да сва три ова законска решења доносе новине, које превасходно поспешују, уклањају одређене баријере које су спутавале на неки начин предузетнике. Јасно је да ће УРС, као и увек када се доносе неки законски акти који су помагали привреди, у дану за гласање подржати ова законска решења. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народни посланик Дејан Раденковић.

ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ: Хвала поштована потпредседнице.

Поштована министарко, даме и господо народни посланици, мало ћу се шалити, надам се да ће колега добити неку функцију у реконструисању Владе, пошто се овако лепо исхвалио, мада се придружујемо честиткама.

Данас се пред нама налазе врло важни закони чијом реализацијом ћемо решити добар део проблема који мучи нашу привреду и друштво уопште. Ови закони су закони који позивају на одговорност, тачност, поузданост, који треба да буду почетак успостављања поверења у једном друштву. Ако се уђе у дубљу анализу онога што доносе ови закони који су донети у заиста свеобухватном процесу и нећу се сложити са појединим колегама, у овом процесу учествовала је релевантна стручна јавност и можда је, по мени, најбоље да почнемо од закона о рачуноводству, па ћу касније наставити са осталим законима који су данас пред нама.

Наравно, рачуноводство је свима нама битно, надам се и колегама са леве стране, надам се да их интересује рачуноводство, свима нам је битно да би знали у сваком тренутку да преведемо у новчане јединице где смо, куда идемо и да ли идемо онамо куда смо се упутили? Као и код сваког мерења, свака мера није једноставно добра за све, а овај закон ослобађа микропредузећа од потпуно непотребне обавезе да воде књиге на начин који у великој мери је сличан био вођењу пословних књига средњих и малих и великих предузећа.

Као и код Закона о ревизији, ми усклађујемо наше законодавство са законодавством ЕУ и наравно да треба то да радимо и не знам зашто неким колегама то смета. Ваљда то радимо због себе, видимо да је то тамо много боље него што је код нас и нема разлога пружати отпоре према таквим предлозима.

Код рачуноводства усклађивање се врши са четвртом и седмом директивом ЕУ. Међутим, усклађивање није потпуно, али о принципима усклађивања и лепоти финог подешавања брзине усклађивања са законодавством ЕУ ћу рећи више када будем причао о закону о ревизији.

Овај закон је релевантан са становишта увођења микропредузећа као пословне категорије у смислу права и обавеза предузећа ове величине. Основни принцип је реална снага предузећа или боље речено, величина предузећа. Оно ће онда имати обавезе да примењују три критеријума, а потребно је да задовољи два од постојећа три критеријума. Микропредузећа ће примењивати Правилник министарства, који треба да им омогући да своје активности што више преусмере према стварању нових вредности, а не као до сада да се баве само извештавањем.

Овај закон увид нешто због чега су се буниле многе институције, а то је либерализација. Нема више монопола било које врсте на рачуноводственом тржишту, а на овлашћеним органима предузећа је да одаберу ко ће им водити књиге. Не видим ни један разлог због чега се толико узбуркала полемика међу колегама, јер ја као власник предузећа или онај ко је директор ће ваљда изабрати неког ко вреди, ко се на тржишту котира добро и као неко ко је професионалац, а то је познато. Да ли има пет сертификата или један или нема ниједан, наравно овде се дозвољава слободан избор.

Морам да кажем да закон уводи нове могућности у области електронског пословања, што нас ставља у исти кош са развијеним европским земљама, како у области плаћања, тако и у области предаје завршних извештаја.

Када је реч о закону о ревизији, ревизија је та која нам говори да ли су рачуновође урадиле свој посао, али и да ли су се менаџери понашали у складу са законом и добрим пословним праксама. Ревизија је значајна исто тако као и институција

Апелационог суда у области права и стога је јако битно што идемо у корак са добрим европским праксама и што у овој области примењујемо решења која треба да подигну квалитет информација, као и саму поузданост истих. Изнад свега овог, решења треба да смање подстицаје за оне делове пословног света како је било у прошлости који су увек гледали и видели прилике да креативно тумаче прописе, него да креативно траже зараду на тржишту. Нажалост то је била пракса у прошлости и сада више неће бити могућности, него ће користити ове ресурсе које нуди овај закон.

Можемо тражити решења која су оваква или онаква, истицати да Предлог закона о ревизији уводи још више обавеза, међутим овај Предлог закона је још један разлог компромиса између тога да поштујемо све европске директиве, а нарочито осму, због које је закон делимично и донесен и могућност да до закључења преговора са ЕУ задржимо и оне неке специфичности које нам могу бити од користи да охрабре наша предузећа.

Некоме се Осма директива можда неће допасти, али улазак у ЕУ има много добрих страна. Понешто од тога нам се сигурно неће допасти, а на нама је да идемо у правцу европских интеграција и да уводимо оно што ће бити део нашег правног система и за шест, седам година, да у том процесу гледамо како ће нам друштво бити најудобније.

Истовремено, приликом разматрања динамике морамо имати у виду да се нека решења врло лако примају. Док је за развој институција потребно време, иако можда изгледа да су неке институције непотребне, скупе или бирократске, и да треба да сачекамо колико можемо, не мислим да је тако. Зашто? Зато што за развој институција предвиђених овим законом треба времена. Оне не настају у пуној снази када ми овде стиснемо дугме и када председник потпише закон. Зашто кажем да за ово треба времена? Зато што је то дугачак процес. Ако желимо да трошкови које ћемо сигурно имати на дуги рок, буду вишеструко надмашени користима, онда је боље почети да раније то примењујемо. Не треба чекати задњи час, као што смо имали у пракси до сада.

Иста ствар је и са интерном ревизијом. Можда у Србији која је данас газдинска привреда, у којој су власништво и управљање често исто чак и у средњим и у великим предузећима, интерна ревизија свима изгледа као један велики намет. Међутим, време је то које ће мењати Србију и биће све више предузећа која ће имати интерес да то раде и без спољашњег притиска.

Многе фирме које нису схватиле колико је тежак развод управљања од власништва су се дубоко кајале, што нису имале добар систем унутрашње контроле. Овај закон поставља основу за институцију интерне ревизије, а интерна ревизија је права адреса екстерне ревизије и све треба посматрати у том светлу. Закон много подробније уређује кључна питања која од ревизије стварају професију чувара пословне етике, поштења и поверења.

Ревизија није трошак који мора да се плати. Она је институција која ствара поверење у једном друштву, а поверење снижава трошкове трансакција више него 100 декрета, наредби, указа или закона. Ревизија кошта али доноси и користи које нису одмах опипљиве, а касније ти извештаји ревизије се узимају здраво за готово. Овај закон нам даје решење у још једној области која је сматрана проблематичном, бар се тако чује од појединих посланичких група, које су толико често нагониле привреднике и пословни свет уопште, да се при помену ревизије сви сете, узео сам пример Енрона и Артур Андерсена. То је колегама економистима опште познато. Овај закон много боље дефинише ко контролише финалне контролоре, када причамо о том надзору, односно како да они учине видљивим своје активности.

Ми желимо да Србија буде земља у којој се за крупан пропуст, као што је својевремено учинио Артур Андерсон, једно од тадашњих компанија из светске велике петорке ревизије губи кредибилитет и могућност да се пропуст понови. Свако од нас би волео да поверење, поштење, етика и част од свих учесника прихвате као принципе и да нема потребе за трошкове и контроле, али свет није такав, а сви ови принципи су постали доминантни у већем броју земаља само због тога што су их пратиле управо јаке институције независне контроле. Ако је данас дан за повлачење паралела, направићу једну. Ревизија је исто као трошак за одбрану земље.

Нама војска у миру не доноси очигледне користи, него само трошкове, чак и велике. Да ли то значи да треба да распустимо војску и да наша слобода зависи од добре воље других? Наравно да не. Слично је и на мирнодопском пословном бојишту. Људска природа је таква каква јесте. Али, да будемо потпуно искрени, овим предлогом закона се у пракси смањује број обавезника ревизија.

Не желим да улазим у детаље овог закона, пошто је предлагач закона то врло детаљно образложио. Овде је реч о смислу самог закона и о томе у ком контексту он постоји.

Прећи ћу на закон о факторингу, који је по мени можда и најважнији у овом сету закона, иако факторинг сам по себи није што је и рачуноводство и ревизија, али ово је први закон који ову област уређује на начин сличан ономе, па се опет враћамо, у развијеним земљама. Закон о факторингу по први пут кроз јединствен сет прописа уређује појам и предмет факторинга, ко су учесници у факторингу, услови и начин обављања факторинга, врсте факторинга, права и обавезе учесника факторинга, уговор о факторингу и надзор над обављањем факторинга. Иако је купопродаја потраживања начелно регулисана Законом о облигационим односима, закон о факторингу је неопходан, бар ми то сматрамо. Мислим да са тим сви треба да се сложе. Он је неопходан јер су развој економије и финансијских тржишта у последњим годинама донели нове форме пословних односа, у којима ступају привредни субјекти, тако да се Закон о облигационим односима показао као недовољно адекватан и изазивао је у пракси извесни степен правне несигурности и тиме мање ефикасности.

Факторинг је у Србији присутан од 2005. године, а у последње три године евидентирана је појачана тражња за факторингом, па је укупан промет факторинг тржишта током 2012. године износио 900 милиона евра, што представља шестоструки износ у односу на 2006. годину када смо почели, када је износио 150 милиона евра. Отуд и потреба да се ова област регулише законом, иако у разговору са многим банкарима који су били против тога, да нема потребе, мислим да ћемо видети користи од овог закона.

Постојање закона о факторингу представља већи степен и ауторитет од уговора о факторингу, на коме почива тренутно пословање свих привредних субјеката и омогућиће већи степен сигурности свих учесника.

Факторинг је лука спаса за мала и средња предузећа која имају отежан приступ екстерном финансирању услед ниске кредитне способности или неадекватних средстава обезбеђења кредита. Кључна предност продаје потраживање је што предузеће има могућност да брже дође до обртних средстава и да иста даље пласира, јер услуге фактора коштају много мање него финансирање купаца од стране банке.

Овде је битно напоменути да предузеће ослобађа ресурсе који се користе за наплате потраживања и да нема потребе за упошљавање ресурса на вучењу кредита за финансирање купаца, за разлику од кредита где се одлука о кредитирању заснива на бонитету и колатералу које фирма поседује и које може да обезбеди, што је отежавајућа околност данас. Код факторинга квалитет потраживања је испред квалитета колатерала. Бонитет није неважан, али има секундарни значај код факторинга.

У свету стратешког опредељења Србије за смањење спољно-трговинског дефицита, факторинг било једнофакторски или двофакторски, битан је за извознике и да им омогући да преузме те ризике наплате, чиме се повећава конкурентност и извозни потенцијал на међународном тржишту, а да у ту сврху престану да се ангажују буџета Републике Србије. Извозник може да изврши наплату извоза у краћем временском периоду, па наша предузећа која се шире на ино тржишта без стављања под знак питања своје ликвидности.

Не треба бити много мудар па схватити да је ово системски битно, не само да извозници добијају средства, него и њихови добављачи у земљи. Закон предвиђа да факторинг може да буде са и право регреса. У факторингу са правом регреса фактор је овлашћен да уколико не наплати у потпуности преузето потраживање, обрати уступиоцу за ненаплаћени износ. Факторинг са правом регреса оставља могућност лакшег уступања релативно проблематичних потраживања и поделу ризика на начин како се они учесници договоре.

Закон такође предвиђа и обрнути факторинг, чиме се отвара могућност да фактори у посао уђу са дужницима, чиме се заокружује комплетно факторинг тржиште. Најједноставније речено, за привреду која се најчешће описује речју неликвидност, а врло често да постоје они који неће да плате јер им се тако може, а и могло им се пре, факторинг као реална могућност је спас. Да је дошао много пре, не би имали много уништених малих и средњих предузећа којима неки велики нису плаћали и кредитирали се са каматом нула.

Мали који не могу да се боре са великима имају могућност да користе фактор и да анализирају своја потраживања када оцене да им то одговара. Као што сам рекао, не морају да користе оне скупе механизме и временске захтевне. Фактори су ти који ће омогућити малима да имају реалну моћ да дођу до својих потраживања, а специјализација и знање фактора је то које ће временом довести до тога да трошкове наплате падно, односно да се и сама могућност предаје потраживања фактора третира као кредибилна претња онима који би без дозволе својих поверилаца финансирали туђим капиталом на неодређени рок и са каматом нула. Тога је било много. Овим законом ће се престати са том праксом. Факторинг је одличан тржишни механизам који ће решити много проблема на начин који је елегантан, трошковно ефикасан и једноставан.

Када су у питању жеље наше посланичке групе, могу слободно да кажем да је жеља наше посланичке групе да у пракси имамо што више оваквих решења која су здраворазумска, самоодржавајућа и дубоко праведна. Стога наша посланичка група даје јасну подршку овим законима који Србију приближавају стандардима какви постоје у ЕУ у развијеном свету, који од Србије праве уређено друштво у коме се јасно дефинишу права и обавезе свих и где су здрав разум и ефикасност основни принципи на којима се заснива привреда.

Овај сет закона имплицитно помаже и планирању јавних финансија, јер ћемо имати бољи оквир за буџетске пројекције и увођење више одговорности у јавном сектору. Ми смо одувек полазили од жеље да имамо одговорно друштво око консензуса, било у опозицији, било да смо позиција и нисмо бежали од решења која нам се дефакто бављења јавним пословима чине комплекснијим, а користи које многи без икаквих доказа приписују нашој посланичкој групи и људима које смо ми именовали безизгледним или тешко могућим.

Ми смо одувек били мишљења да је јавна позиција врхунац нечије каријере, не због новца, него због улоге и угледа, а ови закони чине много тежим да било ко наруши углед неке јавне функције коју обавља и то сматрамо истинском одговорношћу, а не прибегавању патетици и паушалности било ког типа. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народни посланик Золтан Пек.

ЗОЛТАН ПЕК: Хвала.

Поштоване потпредседнице, госпођо Калановић, даме и господо народни посланици, укратко ћу изнети мишљење посланичке групе СВМ о овим законима што су пред нама. Пошто су већ неке критике изречене, нажалост, па су добијени и одговори на нека питања, бићу у неком смислу речи краћи него што сам мислио.

Свакако, неки посланици су рекли да су пре 15-ак година финансијски извештаји били састављени са високим квалитетом и у то време Закон о рачуноводству и Закон о ревизији су били посебна два закона, као што и сада хоћемо да раздвојимо овај постојећи закон на два дела.

Разлика између тадашњег времена и садашњег времена је веома битна. У својој сам пракси то доживео, да је у то време ригорозну контролу водила једна установа, која је била јако добро организована на територији целе наше земље, а она се звала СДК. Поред тога, финансијски извештаји су били састављени од стране професионалних рачуновођа.

Ови закони су, 2001. и 2002. године, били спојени и донет је нови закон и са тим законом смо покушали да хармонизујемо овај финансијски извештај са европским стандардима, уз имплементацију међународних рачуноводствених стандарда. Због некаквих околности у то време, тих годину дана, нажалост ови финансијски извештаји су били састављани ад хок - како се ко сналази на такав начин.

Од 2002. до 2006. године смо имали законе који су побољшавали ову теорију, или територију финансијског извештавања, и дошли смо до тога да смо раздвојили струку на професионалног или овлашћеног рачуновођу и на овлашћеног ревизора. Након 2006. године до данашњег дана су наши финансијски стручњаци имали времена седам година да изуче овај занат, како треба да направе финансијске извештаје, да то буде у контексту са међународним рачуноводственим стандардима.

Нажалост, дошли смо до тога да ћемо поново спојити ова два закона. Можда је то нека врста носталгије за старим добрим временима. Мислим да ако ћемо достићи такав ниво контроле, као што је то било пре, у време када је СДК радила, онда ћемо имати стварно добре ефекте.

У Нацрту закона о рачуноводству видимо да су подељени привредни субјекти на више категорија. Са постојећим законом, међународни рачуноводствени стандарди су примењени на свим нивоима наших привредних субјеката. Али су овим законом само велики привредни субјекти приморани да раде ове извештаје. Мала и средња предузећа, тако пише по закону, могу али не морају да раде ове извештаје. Микро и мала предузећа уопште не треба да примењују ове стандарде.

Нажалост, испада ако гледамо привредне субјекте, 90% наших привредних субјеката неће користити међународне рачуноводствене стандарде него ће користити нека наша нова правила која ће се донети.

Мислимо да се у потпуности искључује професионални рачуновођа као носилац, основни носилац квалитета финансијског извештаја. Мислимо да ће на овај начин ова струка пасти на ниво евидентичара и сматрамо да то није баш најбоље, јер ће стручни људи отићи у сиву економију да раде, као што је и до сада било, и њихова знања ће се користити у сивој економији.

Нажалост, за Нацрт закона о ревизији мислимо да, можда и није истина али тако мислимо, намеће нове намете нашим новим привредним субјектима, пошто око 400 или 500 средњих правних лица ће морати да издржи ових 50, ако има 50, ревизорских кућа. Ви сте дали одговор да то баш и није тако, али ми имамо такав став.

Рекли смо, а и сваки посланик је за то да се привреда или привредни амбијент привредног субјекта побољша. Мислим да наши привредници имају довољно терета и не би требало да им ставимо још и овај терет трошкова израде ревизијских извештаја. Овај извештај или ови извештаји ће коштати, нека буде 1.000 евра, али мислим да је то премала цена и биће око 5.000 до 10.000 евра, што им је велики трошак.

Овде мислим на она предузећа која имају промет од 4,4 милиона евра и у нашој пракси је тако да менаџмент ових предузећа јесу власници тих предузећа, који контролишу финансијске извештаје или финансијски ток, цео финансијски ток тих предузећа. Ови извештаји и ревизије се раде због тога да би извештавали директоре или менаџмент о финансијама тих предузећа. Мислимо да је то такав намет који привредници не би требало да сносе.

Као што су већ неки рекли, треба да донесемо неки нови кодни оквир, а требало би онда да обучимо кадрове и привредних субјеката и кадрове у пореским управама и свакако би требало неке нове софтвере да применимо. То су неки додатни трошкови за које мислимо да не би требало да буду.

Свакако, имаћемо нова радна места у пореским управама. То су неки нови трошкови због којих мислимо да овај закон, односно ови закони, пошто раздвајамо један закон који је заједнички закон о ревизији и рачуноводству на два закона, нажалост неће у суштини донети моментално бољу ситуацију него што имамо. Зато наша посланичка група СВМ неће гласати за овај предлог. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланик Зоран Антић. Изволите.

ЗОРАН АНТИЋ: Даме и господо народни посланици, чињеница је да имамо један сет закона на овој седници који дотиче економску проблематику и чињеница је да стање у српској економији и српској привреди није завидно. Чињеница да смо имали ребаланс буџета указује на то да је неопходно кренути са системским законима.

Јако је добро што после пар дана после ребаланса буџета идемо са ова три системска закона који, у суштини, с једне стране треба да омогуће повећану дисциплину када је у питању ревизија и када је у питању рачуноводство, јер је то оно што нам је преко потребно пошто имамо јако пуно проблема у приходној страни, а на неки начин се овим законима умањује нелојална конкуренција. С друге стране имамо, уз помоћ закона о факторингу, прилику да предузећима омогућимо још један извор финансирања који, нарочито за оне озбиљне привредне субјекте који имају озбиљан извоз, може да буде и те како значајан.

С обзиром да је на закон о рачуноводству СНС поднела 10 амандмана у жељи да поправи или да омогући да се створи једна база података која би била у интересу свих привредника, о том закону говорио мало касније и пре свега бих хтео да кажем пар речи о закону о факторингу.

Дакле, с обзиром на чињеницу да све већи број кредита који се појављују бивају проблематични, да банке на то наравно реагују пооштреним условима акредитирања, или већим каматама, мислим да је овај закон јако важан и да овај закон треба да добије подршку свих посланика у Народној скупштини и да можда у овом тренутку нисмо у потпуности ни свесни свих потенцијала које овај закон пружа, али да ћемо у најскорије време препознати све квалитете овог закона и да ће привредници у наредном периоду у потпуности искористити потенцијале овог закона.