Привремене народна скупштина стенографске белешке

Код уговарања посла са ино-купцима, најбољи су авансни послови, али да би се извозни посао остварио, некада се уговоре тзв. мекши услови наплате и тада факторинг може да одигра значајну улогу.

Пуно тога је данас речено и о цени услуга факторинга, а она ће зависити пре свега од обима промета, од рокова плаћања, ризика, од бонитета извозника и купаца и ризика земље у које се извози.

Када говоримо о Закону о рачуноводству, мислим да је овај предлог закона добар, усклађен је са прописима ЕУ. Не видим да би ове новине било коме могле да представљају проблем. На крају крајева, организација рачуноводства у фирмама или ангажовање агенција за књиговодство је само сервис за спровођење књижења продаје робе, односно пружених услуга, наплате потраживања, набавки итд. Питање које се овде не поставља, а важно је и регулисано је у ствари неким другим законима, је питање вештине књиговођа у штеловању финансијских резултата и приказивања минималне добити, односно губитка, чиме се избегава плаћање пореза на добит.

Оно што је интересантно и што је изазвало велику пажњу нарочито Удружења књиговођа је члан 5. овог закона, који се односи на либерализацију пружања рачуноводствених услуга, где се каже да не постоји законска обавеза обуке, едукације и лиценцирања рачуновођа. У питању је добровољност и припадност професионалним удружењима. Одговорност за финансијске извештаје самим тим је на избору лица којем директор, односно управа поверава вођење својих пословних књига. Сматрам да то није некакав проблем.

Новина је и у поглављу 7. члан 29, који представља новину у односу на постојеће законско решење. Наиме, правно лице је дужно да састави годишњи извештај о пословању, који обухвата објективан преглед развоја и резултата пословања правног лица и његов положај, заједно са описом главних ризика и неизвесности са којима се оно сусреће, као и да наведе мере предузете за заштиту околине и података о радницима, ако је то потребно за разумевање развоја резултата пословања и положаја тог правног лица. Ми га у пракси зовемо Swot анализа. И дан данас су нека озбиљнија привредна друштва радила Swot анализе.

Такође, нису прихваћене примедбе појединих удружења рачуновођа, предузећа за ревизију, као и представника привредних друштава, а која се односе на увођење сертификата лицима која воде пословне књиге. С обзиром да ови захтеви нису предвиђени директивама ЕУ, захтева се само лиценцирање ревизора, као и због повећаних трошкова која би правна лица могла да имају по тим основама.

Када је о Закону о ревизији реч, задржаћу се на члану 32, односно на накнади за обављену ревизију. Каже – за обављену ревизију плаћа се накнада, а износ накнаде одређује се уговором. Моје питање за вас, госпођо министар, је да ли су јавне институције и државни органи, обзиром на висину трошкова услуга ревизије, дужни да спроведу поступке јавне набавке? Мислим да има логике у томе.

Оно чиме су незадовољне рачуновође, то је члан 33. Закона о ревизији, који каже да друштво за ревизију може, поред ревизије, у оквиру своје регистроване делатности да обавља и услуге из области финансија и рачуноводства, услуге финансијских анализа, контроле итд, тако да једни другима улазе у ресор. То је вероватно доста изазвало негодовања удружења рачуновођа.

Такође, образовање и састав комисије за ревизију, члан 43, друштва од јавног интереса дужна су да имају комисију за ревизију, одбор за праћење пословања. Мени није јасно којим прописом се уређује њихова независност и по ком пропису раде, пошто је само наведено да комисија за ревизију обавља послове у складу са законом који уређује привредна друштва, тако да, евентуално, ако имате одговор на то питање, интересовало би ме.

Што се чланства у коморама тиче, не знам шта су на ово рекли ревизори, али мислим да је ово требало другачије уредити, на начин да сви пожеле да буду чланови комора, а не да буде то нека обавезујућа улога за чланове, да би чланови имали због тога веће бенефите. То су укратко нека моја запажања. Волео бих да госпођа министар да свој коментар на то. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народни посланик Иван Јовановић.

ИВАН ЈОВАНОВИЋ: Поштована председавајућа, поштована госпођо министар, даме и господо народни посланици, данас имамо на дневном реду три закона у овој обједињеној тачки.

Госпођо Калановић, чини ми се да сте мало претерали у уводном делу, када сте говорили да ће ови законски предлози омогућити велике благодети за нашу привреду. Јер, када год смо имали такве наступе, не мислим вас, већ пре свега министра привреде и финансија у овом дому, након тога смо имали нове намете и нове проблеме који су имали приватни предузетници, али нисмо се прославили ни са јавним сектором, нарочито не Законом о јавним предузећима, који је толико хваљен и толико је говорено о њему као о акту који ће донети велике бенефите нашој држави, када се ради о јавним предузећима и њиховом функционисању.

Мени се чини да ми имамо, од формирања ове нове Владе, један тренд хваљења европским дометима, позивања на усаглашавање са европским директивама. Свакако, то је добро с политичке стране, али никако није оправдање за повећање бирократских процедура, повећање бирократије, а то је нешто са чиме се суочава Србија и грађани Србије, обзиром на чињеницу да данас имамо од формирања нове Владе преко 10 хиљада нових радника у јавном сектору, пре свега у бирократији.

Данас расправљамо о законским процедурама које ће заиста довести до усаглашавања са директивама ЕУ, али мислим да је могла да се нађе једна нова мера која би омогућила да се уваже примедбе, пре свега удружења рачуновођа и удружења пословних друштава, која би, на неки начин, могла да буду задовољена, вероватно, да су неке одредбе биле другачије.

Требало је свакако рећи шта ће ови предлози заиста донети. Донеће, такође, нове обавезе, донеће нове контне билансе, довешће до тога да имамо нову групацију, та микро предузећа која ће бити већина правних субјеката, али свакако то ће донети и нове трошкове. Донеће нове трошкове због нових контних биланса, донеће нове трошкове због нових запослених у администрацији, довешће до нових трошкова по питању набавке софтвера, а убеђен сам, никако неће довести до смањења трошкова за привреднике и приватне предузетнике који ангажују агенције које по принципу outsourcing воде књиге. Сигурно неће бити смањене цене вођења књига за њих. С друге стане, уводе се нови намети и за буџет и за привредне субјекте и мислим да то свакако није добро.

Што се тиче ревизије, предвиђа се обавеза да компаније са приходом од преко 4,4 милиона евра имају обавезну годишњу ревизију. Такође је требало рећи, госпођо Калановић, да ће то бити трошкови можда од преко 20 милиона евра за компаније које ће морати да их раде, јер ће морати да плаћају ту ревизију. То никако није растерећење.

Када говоримо о законским решењима, треба да говоримо о ономе шта она заиста доносе, а не да говоримо хвалоспеве. Мислим да, осим урушавања професионализма, када се ради о рачуноводству, ови закони доводе до повећања бирократије и то није добро. Није добро ни за државу, није добро ни за привреду.

Кажете у образложењу да ће ови закони допринети да имамо лекове којих ће и даље бити доступни, између осталог. Само да вас обавестим да је данас преко 70 врста лекова нема на тржишту Србије, укључујући стентове и дечије вакцине. Такође кажете да ће буџет бити пунији због оваквих законских предлога.

У прошлој недељи смо имали Предлог закона о ребалансу буџета, који је крунски доказ да ова Влада не зна шта ради и да ћемо имати за преко две милијарде евра дефицит у буџету. И то је истина. Истина је да је приходовна страна нереална и да нећемо имати приходе из реалног сектора какве очекујемо. Имамо само отказе. Имамо преко 40 хиљада мање запослених од формирања нове Владе у реалном сектору у Србији.

Кажете да се уводи колективна одговорност за управљање у привредним субјектима. Шта ћемо са јавним предузећима? Ко ће бити одговоран? Да ли су одговорни фантомски надзорни одбори или су одговорни незаконити управни одбори који дан данас постоје? Такође то исто важи и за директоре. Ко ће бити одговоран? Ови који нису изабрани на неком конкурсу а стоје у закону, или ови који су партијски изабрани на седницама Владе? То такође треба да кажете, јер када смо говорили о Закону о јавним предузећима, тврдили сте да ће то довести до професионализације и департизације. Шта данас имамо? Имамо ситуацију да потпуно није испоштована већина одредби тог закона.

Који ће органи доносити одлуке о финансијским извештајима? Који надзорни одбори? Они који никада нису изабрани по новом закону, или директори који никада нису изабрани, или бордови директора? То бих волео такође да ми одговорите.

У прошлих неколико недеља су смењени професионалци на многим местима. Између осталог, смењен је и интерни ревизор у "Телекому", који је изабран на конкурсу и доведено је лице, такође, по партијској припадности. Да ли је то практична примена и усклађивање са европским процедурама? Мислим да није. Мислим да су и грађани Србије тога свесни, а то је сада потпуно јасно.

Предложени закони неће допринети повећању у нашу привреду. Неће, пре свега, зато што ће нови закони довести у сумњу око тога ко је овлашћен, ко је одговоран. Очигледно је да данас у Србији одговорности нема нигде.

Када говоримо о одговорности за финансијске извештаје и одговорности за спровођење ревизије, имате пример ЈП "Србијагас", где државни ревизор има озбиљне примедбе а ништа се не дешава. Како очекујете да онда компаније са приходом од 4,4 милиона евра треба да сносе већу одговорност? Држава прво треба од себе да почне да уводи ред а не да креће од оних који су данас најугроженији, а најугроженији су обични привредни субјекти.

Мислим да смањивање транспарентности кроз бирократске процедуре, које се уводе и повећање ингеренција министра финансија, ће довести до тога да ће страни инвеститори имати већу сумњу у наше привредне субјекте, имати већу сумњу код куповине, инвестирања у нашој земљи. То неће допринети опоравку, то неће допринети повећању инвестиција које су на најмањем нивоу у задњих неколико година.

Предложени закони нису у потпуности уподобљени са свим европским директивама. Предали смо и амандмане у том смислу. Постоји и амандман Одбора који говори о томе. Мислим да из разлога које сам већ навео, а тичу се бирократије, непрофесионалности, изостанка подршке удружења рачуновођа и привредних субјеката, нећемо подржати овај сет закона и нећемо дати кредибилитет предлозима који неће донети ништа добро у нашем привредном амбијенту. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланик Дејан Раденковић. Изволите.

ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ: Хвала, потпредседнице.

Искористићу ово време да мало продискутујемо и о неким ставовима које су износиле данас моје колеге из других посланичких клубова.

Пажљиво слушамо и коментаришемо у посланичком клубу и просто нам је невероватно откуд се тако појави толика жал за службом друштвеног књиговодства или за заводом за обрачун плаћања који је на један невероватан начин укинут, који је имао контролни механизам и онда се чудимо зашто нам је пензиони фонд празан, зашто неко може себи да да за право да не плаћа порезе и доприносе и да нам се повећава јавни дуг.

Слушамо разне жалопојке неких који су директни учесници свега тога. Значи, нећу да именујем никог посебно нека се препознају. Тада су многе ствари које су биле квалитетне, корисне, уништене без икаквог објашњења и разлога. Вероватно ће се неко други бавити мотивима.

Када сам данас у делу као овлашћени представник посланичке групе причао, нисам хтео да наводим примере из наше земље, када је у питању онај надзор ревизије, па сам управо навео пример компаније "Енрон". На срећу, ми нисмо имале неке последице, имале су неке земље у окружењу, као што је Хрватска, колико се сећам Румунија, Мађарска. Можда ћу погрешити, извињавам се. Ревизорска кућа Артур Арденсона, која је била међу првих пет светски признатих ревизорских кућа, или није видела, није читала из докумената која су тамо њима презентовани или није хтела и онда је дошло до чега је дошло.

Значи, то је оно о чему причамо. Неким колегама овде није јасно да се управо овим уводи тај надзор, једноставно надзор над надзор. Мора се повећати тај степен одговорности да се не би изненађивали када се појави нека ситуација, па као нисмо знали. Прво, имамо позитивне резултате, једне године позитивне резултате, друге године, треће године, а онда нам се деси то што нам се дешава.

Нажалост, да ли су постојале намере, враћам се на службу СДК да се она укине, да једноставно не постоји систем контроле плаћања света. Тамо нисте могли, сви који знају и који су тада пословали, било шта да донесете тамо, ако није исправно, ако ниси лепо обрачунао плате, ако ниси донео рачуне када подижеш готовину да их оправдаш, да ти онај службеник парафира. Потпуно несхватљиво, таква је та тенденција, али нема везе. Нажалост, народ то заборавља, али смо ми ту да их подсетимо на све оно добро што је било и то је била претходница после оних приватизација, које су биле какве су биле.

Једноставно се надам да ће истражни органи од самог почетка сагледати све и направити детаљне анализе свега, да ли су некада и закони доношени са неком намером, да ли су они били у функцији све тога, па се поставља питање да ли је неко радио у складу са законима. Опет кажем, треба да се вратимо уназад, на који начин су доношени закони, чији су интереси били да се донесу такви закони.

Још једном морам да истакнем да је жеља наше посланичке групе да подржи све што је квалитетно и да у пракси имамо што више овако квалитетних закона. Мислим да је ово један одличан сет закона. Поред ревизије рачуноводства, рекао сам, можда је мање битан, али данас нама најважнији за привреду. Има привредника који још не знају које ће бити предности, они ће осетити благодети закона о факторингу. Мислим да је то одлично и да је требало много пре да се деси, да ставимо на дневни ред, да једноставно престане та неликвидност какав је био синоним за нашу привреду и да једноставно кренемо мало позитивнијим током. Опет понављам, не могу више велики да уцењују мале. Значи, то време, од оног тренутка када ово изгласамо, је прошлост и решиће многе проблеме које су бринуле мала и средња предузећа.

Нећу више одузимати време. Још једном понављам да је овај сет закона, који је данас пред нама, значи од закона о рачуноводству, Закона о ревизији, Закона о факторингу, један сет закона који ће увести неке нове трендове у привреди. Истичем да ће посланичка група СПС, као и све до сада, ја кажем није битно да ли је била некада у опозицији, позицији, оно што је било квалитетно она је то подржавала у пуном капацитету, јер једноставно нама је за многе ствари потребан консензус и то мора да нам буде звезда водиља. Захваљујем се.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народна посланица Душица Морчев.

ДУШИЦА МОРЧЕВ: Поштована председавајућа, уважена госпођо министар, поштоване колеге народни посланици, због тешке ситуације у којој се налази наша привреда, због малог броја инвеститора, а због веома лошег стања финансијског извештавања у Србији важно је да уредимо ову област и ДСС подржава што су ови предлози закона данас на дневном реду.

Оно од чега бих пошла јесте то да смо сви констатовали да је лоше стање финансијског извештавања у Србији, да се запитамо зашто? Шта је довело до тога? Да ли нестручност лица који припремају ове финансијске извештаје или можда нешто друго? Да ли намети које држава тренутно намеће привреди терају привреднике да можда приказују основице за порез на добит ниже? Ми смо повећали порез за добит са 10 на 15% пре пар месеци, а министар финансија је, када смо говорили о ребалансу, рекао да најмање прихода у буџет сада доносе управо приходи од пореза на добит. Значи, то је једно питање о којем треба да размотримо шта је то, зашто су нама финансијски извештаји лоши.

Да бисмо све то уредили, по нама, треба да се утврди одговорност и да се подели одговорност, како директора, тако и рачуновођа које припремају ове финансијске извештаје у предузећима. Врло добро се зна за шта је одговоран директор. Значи, директор је у обавези да све пословне промене, које има предузеће, да документује рачуновођи, а рачуновођа је тај који треба да примени све међународне стандарде финансијског извештавања и да саветује директора да у складу са тим и општим начелима рачуноводства воде посао. Ако узмемо то, ако поделимо одговорност, ако вратимо на то да је рачуновођа одговор, а не да само буде пуки извршилац евидентирања промена, неће бити добро. Залажемо се за то да се одговорност подели, да директор буде одговоран, али и да сноси одговорност и овлашћени рачуновођа у предузећу.

Поред тога, овде је важно говорити и о контроли свих финансијских извештаја и контроли ревизорских извештаја. То регулише овај други закон, Закон о ревизији, који је изузетно комплексан. Поставила бих вам пар питања где можда имам недоумице и да видимо како да побољшамо ово што сте ви предложили. Надам се да сва ова наша питања и амандмани које смо поднели ће побољшати овај закон који је изузетно важан.

Квалитет ревизије у Србије је све нижи у последњих пар година. Сведоци смо да је у 2012. години преко 80% ревизорских извештаја дао позитивно мишљење на финансијске извештаје, а где смо се сложили да је стање лоше и да финансијски извештаји, који се приказују, не показују право стање у привреди. То нас наводи на то да долази до штимовања ревизорских извештаја.

Госпођа министар је дала пример "Агробанке", што је само један пример. Имали смо извештај ревизора и о "Развојној банци", и о "Србијагасу", и о "Галеници". Већина тих извештаја је дала позитивна мишљења ревизора. Да ли је неко одговарао за то? Да ли је и један овлашћени ревизор са лиценцом одговарао за оно што је поднео? Да ли је комора, ми сада имамо механизам којим контролишемо то, покренула један поступак да се утврди одговорност појединачног ревизора или ревизорске куће? Ту су проблеми.

Ови предлози закона који су пред нама, можемо се сложити, су добри, али ништа од тога ако се не примењују. Управо кроз ово питање, надам се да ћемо добити одговор. Ако постојећи закони не буду примењивани у пракси, који је регулисао контролу институција тј. тела, нису користиле то и нису направиле помак, како онда да очекујемо да ће ови закони који су сада пред нама, који су можда регулисали боље ову област, од тога немамо ништа.

Овим изменама закона о ревизији Министарство, о томе смо говорили данас, ће убудуће издавати лиценце. Дали сте одговор на то. Моја је недоумица била – зашто узимамо то комори? Године 2006. када је комора основана као институција са великом надлежношћу, са великим овлашћењима, то је било у надлежности коморе, сада то померамо на Министарство. Министарство ће морати да припреми одређене кадрове, техничке услове за све то, а комора све то има. Зашто је то? Опет се повећавају трошкови. Ако не, реците ми ако грешим, с обзиром на тешко економско стање и дефицит у буџету.

Значи, шта остаје да ради Комора? Комора ће припремати едукације, спровођење испита за добијање ових лиценци, али министарство ће да издаје лиценце. Значи, неко ће морати у министарству да се бави тим послом, да ли је то довођење нових људи, запошљавање или ће неко из министарства од запослених да преузме овај део посла на себе.

Још једна новина је да се бира тело, односно Одбор за јавни надзор који ће, као врховно надзорно тело, да контролише комору и сва друштва ревизора. То је јако добро и треба да имамо једно врховно тело које ће више да се позабави овом проблематиком, што се тиче ревизије, управо због онога што сам малопре нагласила, али ово је опет ново тело, ово су опет нови издаци у буџету. Треба да видимо колики су ти издаци у буџету, увођење ових тела, и ако они буду радили свој посао, онда је оправдано. Није важно колико је, али да видимо ми да ли ће они радити свој посао. Зато ДСС мисли да овај одбор треба да бира Скупштина, пошто је то највише тело које надзире ову област и да Влада предлаже Скупштини Србије Одбор за јавни надзор, а да ми овде бирамо те и да имамо и ми већи увид у рад овог одбора.

Оно што бих још нагласила, с обзиром на време, колико ми је још остало, којим располаже наша посланичка група, хтела бих да попричамо мало и о контроли ових финансијских извештаја. Рекли смо да контрола финансијских извештаја сада ће се вршити кроз обавезну ревизију за велика, средња предузећа, за јавна друштва и за предузетнике који имају годишњи приход од преко четири милиона 400 хиљада евра.

Ту сада можемо да будемо подељени. Тешка је ситуација у привреди, привреда грца, уводимо обавезну контролу. Разумем зашто је потребно да се контролише. Требало би да имамо све, али питање је тренутка када уводимо, као обавезу у привреди, обавезност ревизије и још један трошак за све ове субјекте. Наравно да они могу да врше ревизију и свако ко озбиљно послује узеће то као тржишну услугу, извршиће ревизију јер му је потребно због пословних партнера, због инвестиција, кредитора и наравно да ће ући у тај процес ревизије.

Сложићу се са мојом колегиницом Бојаном која је рекла да можда наша предузећа још нису ни свесна значаја, колико је потребно да би били конкурентни, да би имали пословне сараднике у иностранству, да ће им сигурно прво тражити извештај ревизора, да знају с ким улазе у пословне односе и са ким ће пословати. Али, кажем, само једна мала суздржаност - да ли у овом тренутку, када је овако тешко стање у привреди, треба да дамо још један трошак као обавезност предузећима? Уз то мислим да држава не користи све механизме да би контролисала рад правних лица.

На шта ту мислим? Коме се подносе годишњи финансијски извештаји? Подносимо их АПР, тј. привредна лица, сад мало причам из позиције јер долазим из привреде, пре него што сам постала посланик, па сам се зато тако изразила. Значи, подноси се АПР. Шта ради АПР? Када предате извештај, он врши ту логичку и рачунску проверу.

Пореска управа, у другом смислу, може да врши ту редовну контролу тачности и евидентирања свих пословних промена које се спроводе у пословним књигама. По мени, мислим да држава не користи ту све механизме, да пореска управа треба да врши редовнију контролу пословања свих евидентираних промена које спроводе у пословним књигама и да то буде још један вид контроле који ће помоћи да ови извештаји буду релевантнији, тј. да њихова истинитост буде већа.

Завршићу с тиме, зато што ми је време при крају, сви ови предлози са којима сте изашли ће бити добри, ми ћемо их подржати касније ако пракса буде показала да су се применили. Још једном наглашавам да је врло важно видети зашто, шта је то што доводи до тога да су финансијски извештаји какви јесу. Друго, ако смо сви

свесни тешких ситуација, погрешних, тј. тих извештаја које ревизори подносе као да су ти извештаји и дају позитивна мишљења, а сви знамо како послују одређена предузећа, ако останемо на томе, онда заиста нисмо ништа урадили и џаба ово слово на папиру ако пракса не покаже бољитак у будућности за привреду. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Народни посланик Зоран Бојанић. Изволите.

ЗОРАН БОЈАНИЋ: Хвала.

Колегинице и колеге, поштована председавајућа, госпођо министарко, новим предлозима раздвајају се постојећи Закон о рачуноводству и ревизији на два закона – Закон о рачуноводству и Закон о ревизији, који су спојени у један законским решењима из 2001. и 2002. године. Време је показало да ни измене 2006. године нису донеле бољитак и да није ни дошло до хармонизације закона са европским директивама, нису донете одговарајуће уредбе, нити примењени међународни рачуноводствени стандарди. То је било нормално и очекивано, ову област регулисати са два засебна закона.

Овим законима уређује се начин вођења пословних књига, процењивањем имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање и обрада финансијских извештаја, интерна ревизија, као и услови и начин вршења ревизије финансијских извештаја.

Предлози закона се односе на привредна друштва, задруге, банке, и друге финансијске организације, друштва за осигурање, даваоце финансијских лизинга, добровољне пензијске фондове и друштво за управљањем тим истим фондовима, брокерско-дилерска и друга правна лица. Такође се односи и на физичка лица која самостално обављају привредну делатност ради стицања добитка, а који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, као и на огранке страних правних лица. Закон се не односи на буџете и кориснике буџетских средстава, ни на организацију обавезног социјалног осигурања, као и на цркве и црквене организације, верске организације. Предложеним законом предвиђена је пуна примена међународних рачуноводствених стандарда за велика и средња правна лица, правна лица која консолидују финансијске извештаје и за све даваоце хартије од вредности.