Привремене народна скупштина стенографске белешке

Актуелни Закон о рачуноводству и ревизији из 2006. године, који уређује материју корпоративног рачуноводства, био је у мањој мери усклађен са Четвртом и Седмом директивом ЕУ, које представљају основу за уређење финансијског извештаја, појединачних и консолидованих финансијских извештаја привредних друштава у оквиру ЕУ, што је указало на потребу хармонизације домаћег законодавства у овај области.

Актуелни Закон о рачуноводству и ревизији биће раздвојен на два посебна закона, тако да ће материја корпоративног рачуноводства бити нормално регулисана посебним законом о рачуноводству, чиме ће такође бити испуњен захтев Осме директиве ЕУ са посебном и детаљном регулацијом области законске ревизије кроз нови закон о ревизији који се са овим законом налази у процедури доношења.

Новим законом о рачуноводству биће утврђени другачији критеријуми за разврставање предузећа. За разлику од садашње три категорије, мала, средња и велика, у нови закон биће уведена и четврта категорија – микро предузећа, предузетници и предузећа до 10 запослених са мањим обимом прихода и вредности имовине. На овај начин, као и променом критеријума за разврставање предузећа, унутар ових категорија биће постигнуто да већи број њих буде разврстан у ниже категорије за које важе другачији, поједностављенији системи вођења рачуноводства.

У овом делу налази се највећа новина коју доноси нови закон, а то је да ће се убудуће примењивати нови финансијски стандарди за вођење рачуноводства, и то почев од 2015. године, који су усклађени са стандардима ЕУ. Ови стандарди су међународно усклађени, а и једноставнији су приликом израде извештаја. На тај начин ће се, не само постићи одређене уштеде приликом састављања извештаја, већ ће се постићи њихова већа транспарентност и актуелност, јер су предвиђени краћи рокови за достављање и објављивање извештаја код Агенције за привредне регистре.

Посебне олакшице имаће микро предузећа која ће бити дужна да састављају само билансе стања и билансе успеха.

Још веће новине донеће и предложени закон о ревизији. Предвиђају се строжији услови везани за поступак добијање лиценце, а мислим да је важно то што ће се приликом подношења молбе за добијање лиценце у будуће тражити и списак повезаних лица са оснивачима, чиме се барем делимично затварају могућности за евентуално непоштовање закона.

Код овог закона биће јаче истакнуто начело транспарентности пословања ревизорских кућа, јер ће и оне морати да јавно објављују годишњи извештај о транспарентности, са подацима о свом пословању, па ће и оне бити подвргнуте критичком суду стручне јавности.

Међусобни однос предузећа за ревизију и правног лица над којим се врши ревизија уређиваће се путем међусобног уговора, чији су битни елементи прецизно наведени у члану 25. Предлога овог закона, чиме ће се постићи већа правна сигурност обе стране.

Оба ова закона представљају један заокружен сегмент који ће дати нови квалитет нашем систему компанијског законодавства. Посланичка група ПУПС ће гласати за њихово усвајање. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Владимир Маринковић.

ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Поштовани председавајући, уважена госпођо министар, представници министарства, даме и господо народни посланици, данас ћу говорити, усмерићу се на Закон о факторингу са аспекта и поводом онога што СДПС који представљам у парламенту највише занима, а то је развој малих и средњих предузећа и потенцијална могућност новог запошљавања.

Наиме, Закон о факторингу не може да се посматра ван општег економског и привредног контекста и могућности малих, микро и средњих предузећа да се задужују на финансијском тржишту. Оно што су релевантне информације, које имамо са тржишта, јесте да се наша микро, мала и средња предузећа у највећој могућој мери, а то је преко 60%, не могу задужити код формалних финансијских институција, код комерцијалних и инвестиционих банака. Значи, преко 60% по најновијем истраживањима. У средње развијеним земљама тај проценат је 30%, а у развијеним земљама је 15%. Камате на кредите које добијају микро, мала и средња предузећа у банкама су највеће у региону. Оне износе, када је у питању домаћа валута, 16,1%. Поредећи са регионом, рецимо са Македонијом, са Румунијом, са Бугарском, тај проценат је већи за седам, осам посто или чак за 100%, што јасно говори о томе да су могућности за финансирање, а самим тим и за потенцијалне инвестиције малих и средњих предузећа, снижене и сведене на најмању могућу меру, на најмањи могући ниво.

С тога, Закон о факторингу који ће уредити управљање ризицима и који ће засигурно довести до тога да се повећа ликвидност микро, малих и средњих предузећа представља нешто што је јако позитивно у домену извршавања и реализације реформских процеса када је у питању економија и привреда наше земље.

Оно што је представљало један од највећих проблема који данас мучи нашу привреду је велика неликвидност. Пре доношења Закона о роковима плаћања, који смо изгласали у парламенту ове године, та неликвидност, када се прерачуна у бројке, износила је 10 милијарди евра, када је у питању приватни, али и јавни сектор. Не треба заборавити, посебно напомињем да је јавни сектор један од генератора неликвидности и генератора онога што се дешава протеклих пет, шест година у нашој привреди, а то је ситуација када имамо у одређеним тренуцима преко 60 хиљада привредних друштава који имају блокаду рачуна и који не могу нормално да функционишу и опстану, да не говоримо о некој проширеној репродукцији, да не говоримо о неком развоју и извору новог запошљавања, што у сваком случају сектор малих и средњих предузећа треба код нас да представља.

Уз Закон о роковима плаћања у привреди, који је ограничио плаћања, како јавног сектора, тако и приватног сектора у међусобним плаћањима и трансакцијама, Закон о факторингу ће дефинитивно довести до тога да мала и средња предузећа, а чак и микро предузећа, могу доћи до ликвидних средстава која могу искористити као обртна средства, као инвестициона средства, која ће засигурно дати један нови импулс и подстицај да та предузећа развијају своје пословање, да иновирају своје производе и услуге и, наравно, оно што је најбитније, да буду конкурентни на тржишту.

Када је у питању тај модел небанкарског финансирања привреде, наша земља веома негативно стоји. Само 3% укупног финансирања привреде у нашој земљи подразумева финансирање кроз небанкарске институције. Највише и највећи проценат, две трећине, чини лизинг који ни сам није искоришћен у пуном капацитету и ту исто апелујем на представнике министарства и на Владу да учине одређене измене, како би лизинг могао да испуни своју праву функцију, а то је да пољопривредници набављају пољопривредну опрему, да мала и средња предузећа и произвођачи набављају машине и алате. Код нас само 1% малих и средњих предузећа користи овај инструмент доласка до средстава и потенцијалне набавке опреме. Зашто? Зато што ми једини у региону, у оквиру Закона о лизингу, имамо обавезу плаћања ПДВ на камате када су лизинг послови у питању. У ЕУ, у развијеним земљама, факторинг послове користи 90% малих и средњих предузећа.

Поред онога што сам навео, велике проблеме које је изазвао јавни сектор у овом домену, као што сам рекао, као генератор неликвидности, је оно што се зове морални хазард, оно на чему треба и Влада и парламент и сви друштвени чиниоци, представници послодаваца и синдиката да раде, а то је да наши привредни субјекти морају да се понашају у складу са етичким кодексима и добром привредном и пословном праксом. Али, ако ви имате једну државу у претходном периоду која је, рецимо, немилице трошила, која је дозвољавала себи да дугује приватним предузећима, да их отера у блокаду, да их отера у стечај, наравно, то је импулс за приватна предузећа да то исто раде, наравно и за грађане, и онда се на тај начин ствара тај зачарани круг неликвидности који је у једном тренутку, у марту месецу ове године, износио 10 милијарди еура, што представља чак 20% више него што је укупан буџет наше земље.

Поред тога, највећи проблеми, када је у питању ликвидност, су неефикасност извршног поступка, злоупотребе у стечајном поступку и низак ниво онога што се зове левериџ малих и средњих предузећа, дакле, однос између капитала и дуговања. У нашој земљи однос између капитала и дугова код малих и средњих предузећа је два према један, а у ЕУ је тај однос један према два и један према два и по.

Исто тако, напоменуо бих да је, када је у питању приступ привредних субјеката, односно малих и средњих предузећа, изворима финансирања Србија на 105. од 144 позиције. Засигурно да Закон о факторингу, уколико се буде примењивао у пуном капацитету, у шта уопште не сумњам, самим тим ће привући и нова предузећа, нове привредне субјекте који испуњавају услове које је закон дефинисао. У том домену и могу да се сложим са колегом Грујићем који је дао један по мени квалитетан предлог, да се праг за учешће на тржишту таквих предузећа подигне са 40 милиона на 100 милиона динара, пошто се ради о једном озбиљном послу. У сваком случају, у оквиру тог сектора треба да развијамо једну здраву, добру конкуренцију, али и конкуренцију најбољих и најквалитетнијих играча, не само у региону, него и на глобалном нивоу.

Поред тога, поменуо бих и оно што је потребно као нус продукт у оквиру законодавства и законске регулативе, а то је исто тако решење проблема микрокредитирања и микрофинансирања кроз дефинисање законског оквира, Закона о микрофондовима и Закона о микрофинансирању и сматрам да би, као додатни инструмент и као додатни алат, веома доброг и позитивног учинило да се микро, мала и средња предузећа подигну на један квалитативно бољи ниво, поготово када говоримо о сектору микро предузећа, о старт-ап предузећима, о почетницима у бизнису, који дефинитивно немају никакву могућност за долазак до било каквих ликвидних средстава.

Оно што бих напоменуо, а што Закон о факторингу нуди, то је потенцијална могућност и за микро предузећа да, уколико имају бонитетне купце, да и они могу да користе такве услуге и факторинг послова и да на тај начин долазе до квалитетних и ликвидних финансијских средстава.

Сматрам да Закон о факторингу, уз одређене измене Закона о лизингу, законске регулативе када је микрокредитирање и микрофинансирање у питању, може да створи један квалитативно, али и квантитативно добар оквир за развој сектора малих и средњих предузећа, који у овом тренутку није баш у доброј позицији, али оно на чему треба да ради ова Влада, министарства и сам парламент и ми као народни посланици је да стварамо један квалитетан амбијент за раст тих предузећа, јер сложићете се, уколико 99% укупног броја предузећа нема квалитетан амбијент за развој, нема квалитетан законски оквири, ми не можемо говорити ни о каквом расту, али ни решењу највећег и најбитнијег проблема за нашу земљу, а то је проблем незапослености који у овом тренутку износи неких 26% по методологији Међународне организације рада, по неким другим методологијама тај проценат је много већи.

Стога СДП Србије ће у дану за гласање подржати Закон о факторингу, наравно и Закон о рачуноводству и ревизији на који немамо никакве озбиљније примедбе, и то из разлога што сматрамо да ће на тај начин да се повећа конкурентност, што ће да се диверсификује капитал на финансијском тржишту, што ће то бити добро за политику и процес раста и развоја малих и средњих предузећа, али поготово и микро предузећа која су у овом моменту веома важна. Подсетићу вас на оно што се дешавало у Пољској када је она била у процесу транзиције. Такав модел нама треба, јер ми годишње имамо отварање 40.000 предузећа, а затварање 39.000 предузећа. Нама треба отварање 50.000 предузећа, а евентуално затварање, због немогућности рада и компетенције на тржишту, 35.000 или 40.000. Нама је та разлика од 10.000 до 15.000 нових, здравих предузећа потребна. Стога, све што је у прилог подизању капацитета тог дела привреде и потенцијалних могућности за ново запошљавање, ми ћемо у сваком случају подржати, на основу компетентних анализа. Захваљујем се.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Горица Гајић. Изволите.

ГОРИЦА ГАЈИЋ: Хвала господине председавајући.

Уважена госпођо министар, уважени представници Владе, колегинице и колеге посланици, пред нама су данас три предлога закона – Предлог закона о рачуноводству, Предлог закона о ревизији и Предлог закона о факторингу, три врло важна закона која се дотичу како привредних субјеката, тако и државе, а гледано пре свега кроз призму буџета. Посебно су битни Закон о рачуноводству и Закон о ревизији.

По вашем образложењу, образложењу Владе, кажете да су ове две области сада, за разлику од претходног законског решења, одвојене и посебно образлажу Закон о рачуноводству, материју из рачуноводства и Закон о ревизији, материју из ревизије. Сложила бих се са колегом Грујићем, прво ваше образложење јесте да је то усклађивање са директивом ЕУ.

Очигледно је да ћемо све будуће законе које доносимо овде, а везани су за економију и опште финансије, почети са образложењем да је то усклађивање са ЕУ. Но, свакако да је регулисање ових области јако битно за нашу земљу.

Доношење закона о рачуноводству, требало би, пре свега, да подигне, и то значајније, ниво квалитета израде финансијских извештаја. Не треба посебно да наглашавамо да од квалитетног финансијског извештаја који је свеобухватан, упоредив, стандардизован, зависи и реалан приход стања у нашој економији, зависи пре свега привредни развој, зависи долазак нових инвеститора, од доброг финансијског извештаја зависи и смањење криминала и корупције у привреди, зависи смањење утаје пореза, пуњење буџета и смањење буџетског дефицита, који нам, као што сами видите, оволике силне муке задаје.

Нажалост, данас је ситуација, када су рачуноводствени извештаји у питању и њихов квалитет и поверење у истинитост и објективност финансијских извештаја, и исто тако у кадрове који их састављају на јако ниском нивоу. Годинама уназад, сви ми то знамо, финансијски извештаји се штимују, поручују, на делу је тзв. креативно рачуноводство које креира рачуноводствене извештаје онако како то најчешће траже или руководства одређених правних лица, менаџмент правних лица или власници тих правних лица.

Од овог закона о рачуноводству данас очекују, с правом, значајније помаке у том правцу, у правцу квалитетнијег финансијског извештавања, и рачуноводствена струка и стручна академска јавност и удружења пружалаца рачуноводствених услуга и највише привреда, јер ако доносимо закон који, ако не да смањи трошкове привреди, не треба ни да јој повећа. Тако да, сви они очекују да нови финансијски извештаји, када се овај закон буде применио, треба да буду стандардизовани, упоредиви, свеобухватни и пре свега истинити и поштени.

Међутим, после анализе Предлога овог закона о рачуноводству, а ми смо се углавном консултовали са скоро свим професионалним рачуновођама, односно удружењима струке, са неким стручним академским круговима, са удружењима послодаваца Србије, нисмо баш сигурни да можемо да кажемо да ће овај закон испунити сва ова очекивања.

Кратко ћу, кроз пет-шест значајних новина које се у Предлогу закона доносе. Прва значајна новина, уводи се нова класификација правних лица. Уводи се нова класификација за микро правна лица до 10 запослених до 700.000 евра годишњег прихода. Онда следе мала, средња и велика правна лица. Кажете опет у образложењу, да је то због усаглашавања, односно примене четврте директиве Европске уније.

Свакако да можемо донекле да прихватимо да ћете ово законодавство усклађивати са Европском унијом, али европско законодавство не познаје предузетнике и не познаје друга правна лица. Зато ми сматрамо да је мало и нерационално да уводимо овај ентитет микро правна лица, већ смо више зато да остану предузетници и друга правна лица, а да се остала правна лица класификују на мала, средња и велика, односно онако како је то до сада закон предвиђао.

Друга новина. Ви Предлогом закона кажете да се предвиђа за микро правна лица и за остала правна лица да се донесе, односно да Министарство донесе, посебан подзаконски акт, илити правилник, на основу кога ће они извештавати, односно израђивати касније своје финансијске извештаје. И сами кажете да је таквих правних лица највише, негде око 109.000. То је 90% правних лица која постоје на територији Републике Србије. Значи, ви за 90% тих правних лица доносите неки нови правилник, односно самим тим што доносите нови правилник, ви ћете буквално њих да натерате да ће морати да набаве нове софтвере, да издвоје средства за нове обрасце, да ураде нове контне планове, да обуче кадрове, без обзира да ли правна лица имају рачуноводствену службу у склопу правног лица или им то раде посебне куће које се баве рачуноводственим услугама.

По процени Удружења послодаваца, ти трошкови који ће сада изискивати трошкове код привреде, износе негде око 25 до 30 милиона евра. Значи, сви ови трошкови које сам набројала ће привреду коштати, а то је, ви то најбоље знате, тиме се годинама бавите, негде од пет до седам хиљада нових радних места у привреди.

Ова правна лица до сада су радила по контном плану који је био прилагођен међународним стандардима финансијског извештавања, тако да су или они или њихови пружаоци услуга већ имали и спремљене контне планове и обрасце и софтверске програме, тако да фактички не би имали никакве нове трошкове у будућој изради финансијских извештаја, а посебно то што ови финансијски извештаји који се сада буду радили, по тим неким новим нашим балканским правилима или по том новом подзаконском акту, свакако неће бити упоредиви са оним финансијским извештајима која су та правна лица имала уназад од 2002. године, односно 2004. године, и посебно што неће бити, да тако кажем, читљиви за стране инвеститоре, ако евентуално дођу и ако евентуално буду заинтересовани за неку куповину.

Кажете - правилник ће бити поједностављен, али та правна лица, та микро правна лица и друга правна лица, ту су стотине хиљада удружења, синдикалних удружења, ту су политичке организације, ту су микро правна лица која имају производњу, трговину, услуге и акције, све је то јако разнолико и јако разнородно, тако да не видимо баш да ће тај правилник тако поједностављен моћи да буде примењиван код свих ових правних лица.

Даље, ви ћете ту свакако код пореске управе изискивати значајније трошкове јер пореска управа, како сами кажете, у члану 45. закона, требало би да прати квалитет, односно да контролише исправност посла књижења пословних промена. Значи, инспектори пореске управе мораће на неки начин да буду обучени за четири до пет нивоа финансијског извештавања, да би адекватно могли да прате све финансијске извештаје, по категоријама правних лица, како сте их дали.

Трећа новина, у закону је речено да у потпуности овим законом искључујете категорију професионалног рачуновође. Значи, дали сте, либерализацијом, право сваком правном лицу да својим општим актом може да одреди стручну спрему, радно искуство и све друге услове које лице треба да испуни, а да може да му саставља годишњи финансијски извештај.

Знате шта, не можемо да елиминишемо стручно лице. Ви знате раније да је рачуновођа, шеф рачуноводства био кључна личност у једном правном лицу, он је био тај који је одговоран да је финансијски извештај истинит, објективан, стандардизован, он је својим потписом са леве стране гарантовао управном одбору, директору фирме да може да га потпише и да може да га преда тадашњем СДК.

Значи, једноставно мислимо да у Србији постоје професионална удружења која имају стручно знање, која имају техничке могућности, која могу и треба да едукују младе рачуновође, да те рачуновође поседују одређене лиценце. Ви кажете - лиценце су скупе, то изискује нове трошкове код привреде. Међутим, ми вам кажемо да је стручан рачуновођа прва и примарна одбрана од криминала, корупције, од намештених и наручених финансијских извештаја. Ако је финансијски извештај добар, вероватно и ревизија касније може да буде добра. Оно што у старту није урађено као добар финансијски извештај, иза кога не стоји одговорно лице, као професионални рачуновођа, верујте ми, не може да буде предмет било какве или касније квалитетне ревизије.

Четврта нека примедба или измена коју ви кажете, овим предлогом закона, јесте да се чланом 33. предвиђа да се годишњи финансијски извештаји достављају Агенцији за привредне регистре и да Агенција објављује те извештаје, али верујте ми, ја вас тако и питам, ко данас врши суштинску и логичку контролу финансијских извештаја? Агенција за привредне регистре их прихвата, објављује на сајту, пореска управа у току године контролише исправност пословних промена, начин на који се оне књиже, ставља неке примедбе да ли јесу или нису добро одређене пословне промене прокњижене, али ми више немамо институцију која суштински контролише квалитет израде финансијских извештаја.

Ту бих се сложила, то смо и ми хтели да нагласимо, сви ви знате, некадашњи СДК је био систем који је то контролисао, није било потребно да плаћа привреда нове намете да би имала контролу финансијских извештаја. Свакако, изгледа да је нама и сада потребан неки СДК, мали, у овом закону.

Даље, пета новина, предвиђа се национална комисија за рачуноводство. Она би требало да прати примену директова Европске уније, да прати примену међународних стандарда финансијског извештавања, да даје мишљења на преводе ових стандарда, али по оцени струке, Кажем вам опет, значи консултовали смо се, опште је мишљење да до сада ова национална комисија није одговорила свом задатку. Једноставно, није померила, нити побољшала стандарде израде финансијских извештаја.

Чланови комисије, то и даље предлажете да остају, били би и државни чиновници, значи људи који имају неке своје плате, а примали би и накнаду за рад у овим комисијама, тако да овде имате и додатне трошкове код Министарства финансија за плаћање ових ангажовани лица. Ми бисмо предложили, то смо амандманом и учинили да се формира независно тело од представника Министарства, Народне банке Србије, професионалних организација, Комисије за хартије од вредности и да њихов рад финансирају ове институције које их овде и делегирају.

С обзиром на ове примедбе ми имамо два предлога или да овај предлог закона о рачуноводству повучете из процедуре или да прихватите наше амандмане који га квалитетније побољшавају.

Ако ми време дозволи окренућу се кратко и на Предлог закона о ревизији, на Предлог закона о факторингу. Издвајањем Закона о ревизији и заједничког Закона о ревизији и рачуноводству рекли смо поштујете Директиву 4 и 8 ЕУ. Хајде да кажемо да ми поштујемо то мада мислимо да наши аутономни закони о ревизији и рачуноводству не морају да буду априори лоши, да их одмах аутоматски стављамо ад акта, а да прихватамо и усаглашавамо се са европским директивама.

Оно што је примедба код Закона о рачуноводству и код материје о рачуноводству јесте и код примене Закона о ревизији. Нажалост, ревизијски извештаји су годинама уназад били на јако лошем нивоу, нису одражавали квалитет рада и ревизорских кућа и лиценцираних ревизора. Без обзира на то што имамо силне афере и код јавних предузећа и код наших домаћих банака нисмо сигурни да се Закон о ревизији спроводио на прави начин. То илуструје и податак да су у 88% случајева у 2012. години, ревизори оценили да су финансијски извештаји исправни, а само у 2% или 3% су ставили неке примедбе да финансијски извештаји нису одговорили квалитетима и стандардима како то закон налаже. Знамо каква нам је ситуација у реалности, и криминал и корупција у привреди и утаја пореза и буџетски дефицит и мало страних инвеститора и урушена привреда и стотине хиљада изгубљених радних места.

У члану 4. Предлога закона о ревизији ви кажете да ревизију може да обавља Друштво за ревизију са седиштем у Републици Србији, ревизорска друштва чланица земаља ЕУ и ревизорска друштва чланице трећих земаља. Први пут се сада законом отвара тржиште за ревизорска друштва из земаља ЕУ и из трећих земаља код нас. Рећи ћете, претпостављам, конкуренција је добра и самим тим што побољшамо конкуренцију одразиће се и на квалитет ревизорских извештаја. Међутим, ми знамо да је годинама уназад ревизију углавном радило четири велике ревизорске куће које су углавном са страним капиталом, сви знамо које су то четири ревизорске куће. Те куће су носиле највећи део посла, држава им је дала највећи део посла, радили су консалтинг извештаје и ревизорске извештаје за велика јавна предузећа, за велике наше банке, а знамо како су ти ревизорски извештаји завршили и како су на крају крајева та јавна предузећа и те наше банке завршиле.