Привремене народна скупштина стенографске белешке

Поштована председавајућа, госпођо министар са сарадницима, колеге и колегинице посланици, акценат у свом излагању ставићу на закон о рачуноводству и закон о ревизији.

С обзиром да је тренутно важећи Закон о рачуноводству и ревизији усвојен још 2006. године и да је у мањој мери усаглашен са Четвртом директивом ЕУ, не треба посебно наглашавати потребу доношења нових закона којим ће ове области бити регулисане.

До сада су рачуноводство и ревизија били регулисани једним законом, а сада је то раздвојено на два посебна закона, закон о рачуноводству и закон о ревизији, што је због важности ових области које закони регулишу, било неопходно.

Предлози ових закона када су се појавили, изазвали су доста полемике у пословном свету и доста је различитих мишљења. У односу на садашњу регулативу, предложеним законима уводе се значајне промене и једна од највећих промена предвиђена овим законом, односи се на увођење нове категорије правних лица, тзв. "микро правна лица", као и промена критеријума за разврставање правних лица.

Ако можете мир да успоставите, наставила бих.

Према Предлогу закона за разврставање правних лица, постоје три критеријума. Први критеријум је број запослених, приход и вредност пословне имовине. У коју ће категорију које правно лице бити сврстано, зависиће од испуњености два од наведена три услова.

Оно што ће се појавити као резултат оваквог начина разврставања правних лица је, да ће нова категорија правних лица, микро правна лица, чинити процентуално највећи део правних лица у Србији, док ће број великих, средњих и малих правних лица се доста смањити.

У земљама ЕУ, посвећује се велика пажња микро правним лицима и одатле и потреба увођења ове категорије правних лица, колико год се то некоме допадало или не. Критеријуми за разврставање правних лица, предвиђених овим законом, усклађени су са критеријумима из Четврте директиве ЕУ.

Предлогом закона о рачуноводству, уводе се и нова правила за састављање финансијских извештаја, у складу са величином и економском снагом правних лица, у циљу унапређења квалитета финансијског извештавања.

Сложеније међународне стандарде финансијског извештавања, биће обавезна да примењују велика правна лица, матична друштва и јавна друштва.

Средња и мала правна лица биће обавезна да примењују међународне стандарде финансијског извештавања за мала и средња предузећа, што представља скраћену верзију.

Овај рачуноводствени стандард први пут се уводи овим законом и заснован је на истом оквиру као и сложенији међународни стандард финансијског извештавања. Овде је било неке полемике да међународни стандард финансијског извештавања, није сасвим усклађен са Четвртом директивом ЕУ. Микро правна лица биће у обавези да примењују правилник министарства, који ће бити прилагођен пореским потребама.

Примена рачуноводствених стандарда, који су препознатљиви на већем простору, омогућава бољу, лакшу и поузданију информацију о финансијском положају неког економског субјекта, за шта су заинтересовани потенцијални корисници финансијских информација, као што су банкари, инвеститори, акционари и други.

Међутим, са друге стране, из наведеног се може закључити да се законом предвиђају три различита оквира за финансијско извештавање. Међународни стандарди финансијског извештавања, који су сложенији, међународни стандарди финансијског извештавања за мала и средња предузећа, правилник министарства, затим, предузетници ће моћи да користе просто књиговодство, а буџетски корисници готовински основ, што значи да ће у Србији постојати пет оквира за састављање финансијских извештаја. Питање је, да ли нам је то потребно и да ли у земљама ЕУ такође постоји оволики број оквира за састављање финансијских извештаја?

Такође, новина предлога овог закона је да се прописују нови рокови за достављање финансијских извештаја. Правна лица, односно предузетници, дужни су да редовне финансијске извештаје за извештајну годину, доставе Агенцији за привредне регистре до 30. јуна наредне године, што је скраћени рок у односу на рок који садашњи закон предвиђа.

Овај рок се односи на усвојене и ревидиране финансијске извештаје, који су по још увек важећем закону се подносили до 30. септембра, а рок за подношење финансијских извештаја у статистичке сврхе, и даље се подноси до фебруара, како је било и по садашњем закону.

Оптимално решење, сада говорим из перспективе потенцијалних инвеститора или пословних партнера, било би да се рок за подношење финансијских извештаја скрати у односу на месец јун, односно да се створи могућност да правна лица, нарочито сад ова нова правна лица, микро правна лица, која имају обавезу да састављају само биланс успеха и биланс стања, могу да подносе само допунску документацију уз већ направљене финансијске извештаје, који су потребни за јавно објављивање. Тиме би се процедура доста поједноставила, а сви они који су заинтересовани да имају увида у пословање одређеног правног лица, то могу да обаве у првом кварталу године. Морамо имати на уму да финансијски извештаји требају да буду корисни онима којима су намењени и да то буде на време.

Такође везано за рокове за објављивања финансијских извештаја је непримерено дуг рок од 60 дана остављен агенцијама за привредне регистре, предвиђено чланом 36, да јавно објави податке, документацију из потпуних и тачних финансијских извештаја, што у пракси значи да ће финансијски извештаји бити доступни јавности тек у трећем кварталу текуће године.

Оно што је изазвало највише полемике у јавности јесте да се Предлогом овог закона о рачуноводству предвиђа у члану 14. да правно лице, односно предузетник, општим актом уређује услове за лице које ће водити пословне књиге и састављати финансијске извештаје.

Закон не прописује ни један услов по питању радног искуства, образовања или неку другу квалификацију. Међутим, закон предвиђа колективну одговорност и за заступника правног лица који потписује финансијске извештаје, за управни орган привредног друштва, за надзорни орган, као и за лице које води пословне књиге и саставља финансијски извештај, што се први пут уводи овим законом.

Сматрам да ће то натерати привредне субјекте да рачуноводствене послове поверавају стручним лицима са великим искуством и професионалном оспособљеношћу и увешће већи ред у вођење пословник књига.

Законом није прописано да они који се баве рачуноводственим услугама морају да имају лиценцу или сертификат. То им није ни забрањено. Нема сумње да ће закон довести до тога да ће озбиљни привредни субјекти поверити вођење пословних књига озбиљним рачуновођама. Оно што смета јесте да се ова професија ставља у повлашћени положај у односу на све оне професије за које се тражи да имају лиценце да би се бавили одређеним послом.

Важећи Закон о рачуноводству и ревизији прилично је отежавао пословање недобитних организација и компликовао начин на који састављају и подносе финансијске извештаје. По начину на који морају да подносе финансијске извештаје у Србији удружења се не разликују од предузећа иако не припадају државном сектору и ако не остварују профит.

Предлог овог закона иде у правцу решавања проблема недобитних организација, с тиме што је одређен посебан контни оквир, по коме ће недобитне организације подносити финансијске извештаје.

Још од 2004. године недобитне организације су стављене у исту раван са предузећима, без уважавања њихових специфичности и разлика и тиме им је директно наношена штета повећањем трошкова, којим су недобитне организације оваквим начином имале.

Предлагач је уважио примедбе, уочио проблеме недобитних организација и новим законом предвидео много боље решење.

У члану 45. став 1. каже да надзор и проверу исправности евидентирања пословних промена врши пореска управа. Као што је то колега из посланичке групе Нове Србије рекао, да ли ми то можда враћамо СДК? Некада је у систему постојала дисциплина, а њен стожер је била СДК.

Захваљујући положају у систему, ова служба је била и база изузетно квалитетних статистичких података које Србија данас нема. СДК је укинута 2000. године, а да никакви озбиљни аргументи нису изнети. Кључни аргумент је био да је СДК реликт социјализма и да се не уклапа у приватизовани економски систем. Аргумент је у ствари био апсурдан и то је време показало. Прави разлог је био тај што је СДК у свим градовима Србије имала одличне пословне просторе на одличним локацијама.

Што се тиче казнених одредби, у члану 46. предлагач закона предвидео је санкције за повериоца ако дужнику не достави стање неплаћених рачуна, али није предвидео санкцију за дужника који не испуни своју законску обавезу, а то је обавештавање повериоца о усаглашености или неусаглашености међусобних неизимирених потраживања.

Поводом овога сам се мало консултовала са сарадницима из Министарства финансија и дали су ми образложење да је то регулисано неким другим законима. Не схватам зашто није могло да се и у казненим одредбама овог закона јасно назначи које су то санкције, али у реду.

Новопредложена законска решења првенствено за циљ имају олакшање пословања привредних субјеката. Тешко је направити закон који ће свима одговарати и рачуновођама и ревизорима и привредним субјектима. Најбитније је да се новим законима доносе нова, боља, квалитетнија решења, усклађена са законима Европске уније.

Што се тиче Закона о ревизији, такође су уведене новине. Смањен је број обвезника ревизије, што је повезано са новим критеријумима за разврставање правних лица предвиђених Предлогом новог закона о рачуноводству. Ревизија је обавезна за редовне финансијске извештаје великих и средњих правних лица, односно предузетника, чији је приход већи од 4.400.000 евра.

Новим критеријумима за разврставање правних лица број великих и средњих предузећа ће се смањити, а тиме се смањује и број обвезника ревизије.

Новина овог закона је да ће предузетници који имају приход већи од 4.400.000 евра бити обвезници ревизије редовних финансијских извештаја. Овде наилазимо на једну малу недоследност, јер у образложењу закона о ревизији наводи се да је циљ увођења ове новине олакшавање пословања правних лица, како ће се олакшати пословање предузетника који овим предлогом закона постају обвезници ревизије, што до сада нису били. Колико ће и којим привредним субјектима заиста олакшати или отежати пословање Предлог овог закона показаће примена закона у пракси.

Усклађивања са осмом директивом ЕУ уређује се материја која се односи на лиценцирање и едукацију ревизора, независност и објективност ревизора, чување пословне тајне у обављању ревизије.

Законом је уведен институт самосталног ревизора, што до сада није било. Ревизију ће моћи да обављају и самостални ревизори који ће морати да имају лиценцу или важећу дозволу, с тим што овлашћени ревизор неће моћи да обавља друге делатности или услуге.

До сада је постојала обавеза да се након десет година мења друштво за ревизију. Предлогом овог закона дозвољено је мењати лиценциране ревизоре. Ако се ради о самосталном ревизору, мења се након седам година.

Друштво за ревизију великих правних лица мора да има четири лиценцирана ревизора уместо три, као што је то било предвиђено до сада.

Оно што је добро то је да се законом предвиђају и додатне услуге поред ревизије, које Друштво за ревизију и самостални ревизор могу да пружају, услуге финансијских анализа, контрола, услуге из области рачуноводства итд.

Ревизија има веома битну улогу, јер повећава кредибилитет финансијских извештаја. Има значајну улогу у откривању неправилности и оцени реалности и објективности финансијског стања и резултата пословања.

За ревизију су заинтересоване банке и инвеститори због потреба праћења својих потраживања, односно инвестиција. Управо је због тога и било битно да се формира тело за јавни надзор и контролу над радом Коморе ревизора, друштава ревизора и самосталних ревизора.

У целини, посматрано предлозима закона о рачуноводству и ревизији, постиже се већа усклађеност домаћег законодавства са директивама ЕУ и уз поједине недостатке и недоследности које ове закони имају, они ће ипак у пракси побољшати транспарентност, контролу и доступност законске регулативе свим корисницима.

Као што је овлашћени представник посланичке групе СПС Дејан Раденковић рекао, посланичка група СПС подржаће предлоге ових закона. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народна посланица Бојана Божанић. Изволите.

БОЈАНА БОЖАНИЋ: Поштована госпођо министар, представници Владе, поштована председавајућа, колегинице и колеге народни посланици, стање привреде у Србији просто нас тера да размишљамо и да се озбиљно позабавимо праћењем финансијског пословања и финансијских извештаја свих предузећа. Свакако да држава мора да се укључи у ову контролу и да поведе рачуна о читавој ситуацији, јер само на тај начин можемо унапредити привреду. Дакле, само ако имамо правилну анализу стања, ако имамо добре чињенице и улазне параметре можемо имати неке квалитетније резултате.

Ти наредни кораци који би из те анализе стања уследили могу нас довести до неког побољшања, до неког бољитка, јер кунемо се сви у тај реални сектор, у приватнике, у привреду, а не радимо баш увек и у сваком тренутку да их подстакнемо. Дакле, њима треба подстицај од државе на било који начин.

У сваком случају, хтела сам да кажем као што је и моја колегиница овлашћени представник говорила, о томе да је добро што су закони о рачуноводству и ревизији сада раздвојени и што се тако усвајају као системски закони. У претходном периоду, бар у разговору са људима из струковних удружења то није било баш најбоље дефинисано када су они били заједнички урађени.

Мишљење ревизора треба да посматрамо као један својеврстан атест квалитета и финансијских информација, а тиме и поверења које се стиче у те ентитете које раде управо ревизије. Позитивно мишљење ревизора може само да представља једну позитивну комуникацију, односно отворена врата у сарадњи са другим институцијама и другим предузећима. Негативно свакако може довести до супротног. Без обзира што је добро што се доносе овакви системски закони, што је идеја као што и сама ДСС сматра да се доносе системски закони и да се ради пре свега на помоћи привреде која ће нам једино помоћи да ову државу извадимо из кризе кроз своје активности.

Хтела бих да кажем да постоји сигурно простор за побољшање ових закона у појединим деловима па ћу се фокусирати на закон о ревизији и евентуално да пробам да изнесем неке своје недоумице, да видимо да ли сам неке ствари добро разумела и евентуално да дамо предлог за побољшања.

Пошла бих од члана 1. и од дефинисања појмова и термина који се појављују у самом закону. Овде имамо термин – непрактичар односно "нон практишенер" и замолила бих да ми се мало појасни шта значи тај назив. Нигде нисам ни у каквом преводу нашла шта то може да значи осим да наведемо као особа без праксе.

Читајући неке друге списе ове директиве осам, ту сам видела и превела да тај, не могу га назвати непрактичар јер то моја струка не дозвољава, да он треба да поседује знање из области која је повезана са обавезном ревизијом на основу својих професионалних способности и вештина, или да поседује знање из најмање једног предмета који су наведени у члану 8. ове директиве. Мислим да би ту требало мало појаснити јер дефинитивно нигде у нашем закону, односно Предлогу закона о ревизији ништа слично не стоји. Сматрам да би то требало дефинисати.

У члану 3. такође се говори о некаквим детаљима. У самом образложењу Предлога закона о ревизији говоримо да треба да га ускладимо са стандардима ЕУ итд. Наравно да морамо да пратимо све те модерне трендове, али не треба да радимо тако што ћемо тамо где није потребно стриктно водити одређена правила, а тамо где морамо да додамо онда кажемо ни не мора. Навела бих у овом члану 3. где се каже да превод међународних стандарда ревизије оверава министарство. Сматрамо и у сарадњи са струковним удружењима са којима смо разговарали да није потребно да то министарство ради. Питам се да ли Министарство привреде и финансија има довољно оспособљене кадрове за овакве активности? Постоји Међународна федерација рачуновођа која се бави преводом и објављивањем ових међународних стандарда ревизије у складу са међународним регулативама итд.

Наш Савез рачуновођа и ревизора Србије од 1996. године ради на оваквим активностима. Члан је овог Међународног удружења и њихова су чланства права и обавезе да се баве овим стварима и преводима. Само кажем да ли министарство има довољно капацитета и зашто би нешто мењали ако већ функционише и ради како треба. Мислим да то није одступање од неких правила и директива како се ради у земљама ЕУ.

Такође, када говоримо о овлашћеним ревизорима у члану 6, свакако овлашћени јавни рачуновођа који има положен и испит и стечено ово звање у складу са националним рачуноводственим образовним стандардима, може такође да се зове овлашћени ревизор. То су термини које би ми такође требало да уведемо у овај члан 6. Зашто то кажем? Уколико оно што може и што се користи у стандардима и у применама закона ЕУ то требамо да ставимо и да дефинишемо и у нашем закону. Не треба да искључујемо неке термине и конкретно, овлашћене јавне рачуновође који могу то да буду и у државама ЕУ који се односе на ревизију нешто слично и стоји, чак сам добила информацију да једино у Србији не би било могуће признати овлашћеног јавног рачуновођу као овлашћеног ревизора.

Колеге које су раније говориле такође су поменуле и издавање лиценци, ви сте на то одговорили. Можда треба размотрити због чега би министарство сада, без обзира што сте рекли да оно само издаје лиценцу, а сва остала документа прикупља комора, постављамо питање да ли је то потребно да мењамо? Да ли то у министарству може да доведе до застоја у издавању тих лиценци или то можда значи неко ново запошљавање у самом јавном сектору, у Министарству финансија за оне људе који би радили директно на издавању и одобравању ових лиценци?

Осврнула бих се на члан 21. и да поставим питање да ли уколико на овај начин дефинишемо да сви ови предузетници који имају годишњи промет преко 4.400.000 евра имају обавезу рада ревизије, да ли ће оваква класификација довести до квалитета и поузданости финансијског извештавања, генерално у Србији? Моје мишљење је да морамо да уредимо ову сферу, јер не верујем да предузећа којима није наметнута обавеза израде ревизије да ће сами када им је то потребно да ураде ревизију. Мислим да нисмо још на том ступњу, на том нивоу и да држава треба да поради и да натера сва предузећа да раде ревизију, јер постоји пуно различитих примера за које сам чула у последње време а који се односе на нека предузећа која су евентуално могла да дођу у неки пословни контакт са фирмама из иностранства или да буду купљена или да буду у неком партнерском или сличном односу и да та предузећа када дођу и успоставе сарадњу, одмах траже извештаје ревизора за финансијско пословање тог предузећа у претходних неколико година. Они то наравно немају и онда генерално Србија има велики проблем јер то страно предузеће одустаје и одлази.

Чули смо у последњих неколико дана да су основни стратешки циљеви Владе довођење тих страних инвеститора. Нећемо на овај начин то успети да реализујемо, јер ако мислимо да помогнемо том сектору, јер приватник не може у сваком тренутку добро да се снађе, морамо као држава неким својим обавезама и наметањима тих обавеза да им помогнемо. Мислим да ако их натерамо и ако у закону то дефинишемо да што шира група предузећа буду обвезници ревизије.

Оно што бих још истакла можда сте ви и нешто слично споменули, а то је каква је контрола ревизије за многа предузећа за која се на крају испоставило да послују лође или нефункционално и да после пропадају. Имала сам неколико примера само у свом крају пропадања предузећа зато што су у поступку приватизације она пословала добро, затим узети кредити од банке за вишеструко веће цифре него што је стварна вредност те имовине, имовина распродата, сам објекат је стављен под хипотеку и након тога власник нестане. Предузеће оде у стечај а радници остану без посла и та средина остане без тог предузећа а банке остану кратке. Питам се да ли би већа контрола државе у тим тренуцима довела до спречавања тако нечега, да се узима хипотека на хипотеку и да те фирме остану да функционишу? Имамо примере у мом крају, а таквих је доста у Србији, "Ракета", "Градина", Индустрија меса Чајетина и сигурно још доста по целој Србији.

Оно што нам оставља један празан простор, сигурно овај закон то не ради али то је ревизија финансијских извештаја јавних предузећа, где се заиста мора водити рачуна. О томе су колеге већ говориле и ви, да привреда не може да носи овај јавни сектор који је тром и који је губиташки.

Поред ових закона о ревизији и рачуноводству који, као што сте рекли, свакако постављају одређену основу у праћењу финансијских извештаја, мора још низ других закона да се донесе који би могли да успоставе систем да привреда мало боље функционише. Да наведемо ово најсвежије – Закон о планирању и изградњи, који још увек као системски закон није донет, а одредбе овог претходног су у неком делу престале да важе. Томе треба да се посветимо, да се посветимо и смањењу администрације. Нешто је можда урађено, али свакако, један део мора да се унапреди.

Мислим да и на том сектору морамо мало више да порадимо, како би сви профункционисали и како би држава можда кренула бар корак напред, ако ништа друго.

Оно што сам још хтела да истакнем, а то је да циљеви ревизије треба да буду: обезбеђење поузданих економских информација свим заинтересованим странама, јачање поверења у менаџмент предузећа која су радила ту ревизију, лакши приступ изворима кредитирања и обезбеђења допунских извора капитала, као и јачање основа за доношење здравих економских одлука. Ако постигнемо ове циљеве, можемо сигурно да имамо одређена побољшања. Са друге стране бих поставила питање – да ли сте сигурни да ће ови закони заиста довести до остварења ових циљева?

Такође, имамо оснивање овог одбора за јавни надзор. Рекла сам већ да држава мора да врши контролу над овим ревизијама. То је просто неопходно и у реду, пратимо регулативе из земаља ЕУ. Опет питам, да то није неко ново запошљавање? Мислим, јесте, али на који начин ћемо то дефинисати? Зашто се каже да ови "non practitioner" ће бити у већини и зашто не сви? На који начин ће се дефинисати и бирати ти људи који ће бити чланови овог одбора за јавни надзор?

На крају, сматрам да координација свих законских решења, као и оно што сам већ до сада рекла, мора бити на дневном реду и ове скупштине и мора се узети у обзир да би успели да унапредимо услове за развој привреде, како не би наша држава остала овде где јесте и да морамо такође решити да не товаримо, да се тако народски изрази, нон-стоп те порезе на привреду, да јавни сектор не врши никакво реформисање ни у области администрације, нити у области свог финансирања различитих врло непотребних ствари, а да све то на крају грађани плаћају. Морамо да помогнемо привреди, јер без развоја тог приватног сектора нећемо моћи да изађемо из ове безизлазне ситуације.

Модерни стандарди свакако морају да се прате, али само реално сагледавајући чињенице које поседујемо и пре свега морамо да радимо на примени закона, јер то је основно и то се у ово последње време није баш много поштовало.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народни посланик Радмило Костић.

РАДМИЛО КОСТИЋ: Хвала.

Уважена госпођо министар, даме и господо народни посланици, доста тога је речено и у преподневном и у поподневном делу ове седнице. У пар реченица ћу прокоментарисати сва три закона.

Кренућу од закона о факторингу. Некако се стиче утисак да укидањем легендарних мултилатералних компензација до 2000-их година је имало за последицу отварање простора за те почетке факторинг послова у нашој земљи. Прави моменат за уређење ове области је и почетак примене Закона о наплати потраживања у 45, 60. и 90. дану. Добро је што ће се овим законом регулисати ова област, јер ће се ове услуге све више користити.

На повериоцу или на дужнику је да ради пост бенефит анализу о цени услуга фактора или висине камате код пословних банака, коју би узео као краткорочни кредит за наплату, односно исплату потраживања. Углавном, сама привредна друштва треба да се заштите добрим уговорима и са купцима и са добављачима, како би избегли прескупе услуге факторинга, за шта смо сведоци да је сада тренутно случај.