Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет3/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53

3

x x x

albany letisko albany šéfe hej, šéfe, tu sme
Олбани аэропорт Олбани мистер эй, мистер, приехали
Trasie ním akási ruka. Hlava sa mu kyvoce z boka na bok, Strašne to bolí… Ježišikriste! Dunivá, vystreľujúca bolesť. „Hej, šéfe, sme na letisku.“
Трясущая его рука. Голова болтается на шее. Ужасная головная боль — боже! Тупая, стреляющая боль. — Эй, мистер, мы в аэропорту.
Andy otvoril oči a hneď ich zasa zavrel, aby ich ochránil pred bielym svetlom výbojkovej lampy dopadajúcim zhora. Hrozné jačanie sa rozliehalo a mohutnelo a on pred ním uhýbal. Zdalo sa, že má v ušiach zabodnuté oceľové ihlice. Lietadlo. Štartuje. Začalo mu to dochádzať cez červený opar bolesti. Ach áno, doktor, teraz sa mi všetko vracia.
Энди открыл глаза, тут же закрыл перед ослепительным светом ртутного фонаря. Раздался чудовищный, ревущий вой, он нарастал, нарастал, нарастал, Энди содрогнулся от него. В уши словно втыкали стальные вязальные спицы. Самолет. Взлетает. Это дошло сквозь красный туман боли. О да, теперь все это доходит до меня, доктор.
„Šéfe?“ taxikár vyzeral vystrašený. „Ste v poriadku?“
— Мистер? — Таксист казался обеспокоенным. — Мистер, как вы себя чувствуете?
„Bolí ma hlava.“ Zdalo sa, že vlastný hlas k nemu prichádza zďaleka, spoza zvuku prúdových motorov, ktorý konečne začína milosrdne ustávať. „Koľko je hodín?“
— Голова болит. — Голос его, казалось, звучит откуда то издалека, погребенный под звуком милосердно затихающего реактивного двигателя. — Который час?
„Skoro polnoc. Skomplikujete si to, keď tu vystúpite. Nič mi nemusíte hovoriť, viem svoje. Nijaké autobusy vám už nepôjdu. Nemám vás radšej hodiť domov?“
— Почти полночь. Движение замирает. Не говорите, сам скажу. Автобусов не будет, если вы собрались куда то. Вас не отвезти домой?
Andy habkal v pamäti po príbehu, ktorý vyrozprával taxikárovi. Bolo dôležité, aby si naň spomenul, nech už hlava bolela akokoľvek príšerne. Kvôli echu. Ak povie niečo opačné než predtým, môže tým v taxikárovej mysli vyvolať podobný efekt odrazu, aký vyvoláva odrazená strela. Môže to oslab­núť – asi sa tak v skutočnosti stalo – alebo aj nie. Taxikár by sa mohol chytiť niektorého bodu a upnúť sa naň. Čoskoro by sa mu vymkol spod kontroly, nevedel by rozmýšľať o inom a vzápätí by sa mu na ňom jednoducho celkom rozbilo myslenie. To sa Andymu už predtým stalo.
Энди попытался вспомнить байку, рассказанную таксисту. Необходимо ее вспомнить, несмотря на головную боль. Стоит ему сказать что то противоречащее тому, что он говорил раньше, и в голове таксиста возникнет вторичная реакция. Может, она пройдет сама собой, скорее всего пройдет, а может, и нет. Таксист ухватится за какой то момент, зациклится на нем, подчинится этой мысли, а затем она будет просто разрывать ему мозг. Так уж случалось.
„Mám tu auto,“ povedal. „Všetko sa zvládne.“
— Моя машина на стоянке, — сказал Энди. — Не беспокойтесь.
„Ach,“ taxikár sa s úľavou zasmial. „Glyn tomu nebude veriť, pochopte. No čo! Nič mi nemusíte hovoriť, viem…“
— А а, — таксист облегченно улыбнулся. — Знаете, Глин просто не поверит всему этому. Эй! Не говорите, сам…
„Určite tomu uverí. Vy veríte, či nie?“
— Конечно, поверит. Вы же верите, да? Водитель расплылся в улыбке:
Šofér sa naširoko uškrnul. „Ja mám bankovku, a to je dôkaz, šéfe. Vďaka.“
— У меня крупная купюра для доказательства, мистер. Спасибо.
„Ja ďakujem vám,“ povedal Andy. Za každú cenu buď zdvorilý. Za každú cenu pokračuj. Kvôli Charlie. Keby bol sám, dávno by sa bol zabil. Človek nie je predurčený znášať takúto bolesť.
— Вам спасибо, — сказал Энди. Трудно, но нужно быть вежливым. Трудно, но нужно продолжать. Ради Чарли. Будь он один, давно покончил бы с собой. Человек не приспособлен к такой боли.
„Naozaj ste v poriadku, šéfe? Ste biely ako stena.“
— Вы уверены, что в порядке, мистер? У вас ужасно бледный вид.
„Som. Vďaka.“ Začal triasť Charlie. „Zobuď sa, dievča.“ Dával pozor, aby nespomenul jej meno. Asi to bolo jedno, ale opatrnosť sa mu stala takou prirodzenosťou ako dýchanie.. „Vstávaj, sme tu.“
— Все хорошо, спасибо. — Он стал будить Чарли. — Эй, ребенок. — Не хотел произносить ее имени. Может, зря, но осторожность, подобно дыханию, стала для него естественной. — Проснись, мы приехали.
Charlie čosi zašomrala a chcela sa obrátiť na druhú stranu.
Чарли что то забормотала, попыталась увернуться от него.
„Ideme, dušička. Vstávaj, zlatko.“
— Давай, кукляшка. Проснись, малышка.
Zažmurkala, otvorila oči – jasné modré oči zdedené po matke – posadila sa a šúchala si tvár.
Веки Чарли, задрожав, поднялись и открыли ясные голубые глаза, унаследованные от матери, — она села, потирая лицо.
„Ocko? Kde to sme?“
— Папочка? Где мы?
„V Albany, zlatko. Na letisku.“ A ako sa skláňal bližšie, zašepkal: „Teraz nič nevrav.“
— Олбани, малышка, аэропорт. — И, наклонившись поближе к ней, он пробормотал: — Ничего больше не говори.
„Dobre.“ Usmiala sa na šoféra a taxikár jej úsmev vrátil. Vykĺzla z taxíka, Andy za ňou a usiloval sa netackať.
— Хорошо. — Она улыбнулась водителю такси, тот ответил улыбкой. Она выскользнула из машины, Энди, стараясь не споткнуться, последовал за ней.
„Ešte raz vďaka, človeče,“ zvolal taxikár. „Počujete? Platíte kráľovský. Nič mi nemusíte hovoriť, viem svoje.“
— Еще раз спасибо, — сказал таксист. — Послушайте ка, эй. Вы — замечательный пассажир. Не говорите, сам скажу.
Andy potriasol podávanú ruku. „Dávajte si pozor.“
Энди пожал протянутую руку:— Будьте осторожны.
„Budem. Glyn mi neuverí ani slovo.“
— Буду. Глин не поверит, что все это — правда.
Taxikár nasadol a vyrazil od žlto natretého obrubníka. Ďalšie prúdové lietadlo štartovalo, motory naberali obrátky až sa Andymu zdalo, že mu hlava – puknutá napoly ako prezretá tekvica – padá na chodník. Trochu sa zatackal a Charlie ho podoprela oboma rukami.
Таксист влез в машину и отъехал от кромки тротуара, окрашенной желтой краской. Еще один самолет взмывал в воздух, моторы ревели, Энди чувствовал, что его голова раскалывается пополам и готова упасть на тротуар, подобно пустой тыкве. Он споткнулся, и Чарли положила ладони на его руку.
„Ach, ocko,“ povedala. Jej hlas prichádzal z diaľky.
— Ой, папочка, — сказала она. Голос ее доносился издалека.
„Dnu. Musím si sadnúť.“
— Войдем. Я должен присесть.
Vošli, dievčatko v červených nohaviciach a zelenej blúzke a veľký čiernovlasý strapatý muž s ovesenými plecami. Letis­kový zriadenec pozeral, ako vchádzajú, a pomyslel si, že je to škandál, ak je takýto dospelý chlap, ešte k tomu spitý pod obraz, po polnoci vonku s dievčatkom, ktoré malo byť dávno v posteli a ktoré ho vedie ako slepecký pes. Takých rodičov by mali sterilizovať, pomyslel si.
Они вошли — маленькая девочка в красных брючках, зеленой блузке и крупный сгорбившийся мужчина с растрепанными темными волосами. Какой то служитель аэропорта посмотрел на них и подумал: это же сущий грех — бугай, бродит после полуночи, судя по всему пьян, как сапожник, с маленькой дочкой, ведущей его, как собакаповодырь, а ведь она давно должна спать. Таких родителей надо стерилизовать, подумал служитель.
Prešli vchodom s elektrickou fotobunkou a zriadenec na nich rýchlo zabudol, až kým o štyridsať minút neskôr neza­stalo pri chodníku zelené auto, nevystúpili z neho dvaja chlapi a nezašli za ním.
Они миновали автоматически открывающиеся двери, и служитель совсем забыл о них, пока минут сорок спустя к бровке тротуара не подъехала зеленая машина, оттуда вышли двое мужчин и заговорили с ним.



Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет