Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет39/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   53

9

x x x

Andy nevedel, že preňho neprídu a nevyvedú ho von, pretože dvere sa pri výpadku elektriny automaticky zamkli. Sedel, nevedno ako dlho, polomŕtvy od strachu, a bol si istý, že horí, lebo sa mu zdalo, že cíti zápach dymu. Vonku sa po búrke vyjasnilo a neskoro popoludní, prv než nastal súmrak, vykukli šikmé lúče slnka.
У Энди и в мыслях не было, что его не могут вызволить по одной простой причине: с выходом из строя электросети автоматически заклинило двери. Потеряв всякое представление о времени, доведенный паническим страхом до полуобморочного состояния, он был уверен, что загорелось здание, уже, казалось, чувствовал запах дыма. Между тем небо расчистилось: дело шло к сумеркам.
Znenazdajky sa mu v mysli zjavila Charlina tvár, a tak zreteľne, akoby stála pred ním.
И вдруг он мысленно увидел Чарли, увидел так ясно, будто она стояла перед ним.
(je v nebezpečenstve, charlie je v nebezpečenstve)
(она в опасности, Чарли в опасности!)
Bola to jedna z jeho predtúch, prvá odvtedy, ako opustili Tashmore. Myslel, že sa to stratilo takisto ako schopnosť pritláčať, ale zjavne nie, lebo jasnejšiu predtuchu nemal nikdy – s výnimkou toho dňa, keď zavraždili Vicky.
Это было озарение, впервые за многие месяцы; в последний раз с ним это случилось в день их бегства из Ташмора. Он давно распрощался с мыслью, что такое еще возможно, как и со своим даром внушения, и вот тебе раз: никогда раньше озарения не бывали столь отчетливыми, даже в день убийства Вики.
Znamená to azda, že je tu ešte vždy schopnosť pritláčať? Že by vôbec nevymizla a ostala len skrytá?
Так, может и дар внушения не оставил его? Не исчез бесследно, а лишь дремлет до поры?
(charlie je v nebezpečenstve)
(Чарли в опасности!)
Čo je to za nebezpečenstvo?
Что за опасность?
Nevedel. No myšlienka, obava, ktorá priamo pred neho priniesla jej tvár, ju vykreslila na tmavom pozadí vo všetkých detailoch. A predstava jej tváre, široko roztvorených modrých očí a jemných, spletených plavých vlasov, niesla ako svoje dvojča vinu, aj keď vina je priveľmi mierne slovo na označenie toho, čo cítil. To, čo cítil bolo skôr zdesenie. Odkedy zhaslo svetlo, akoby ho panický strach zbavil zmyslov, no bol to strach len o seba. Ani mu na um nezišlo, že Charlie musela ostať takisto v tme.
Он не знал. Но мысль о дочери, страх за нее мгновенно воссоздали среди непроглядной черноты ее образ, до мельчайших деталей. И эта вторая Чарли — те же широко посаженные голубые глаза, те же распущенные русые волосы — разбудила в нем чувство вины… хотя вина — слишком мягко сказано, его охватил ужас. Оказавшись в темноте, он все это время трясся от страха, от страха за себя. И ни разу не подумал о том, что Чарли тоже, наверное, сидит в этой темнице.
Nie, vojdú k nej a vyvedú ju von, pravdepodobne to už dávno spravili. Charlie je to jediné, o čo im ide. Žili z Charlie.
Не может быть, уж за ней то они точно придут, если сразу не пришли. Чарли нужна им. Это их выигрышный билет.
To mu nahováral zdravý rozum, no ešte vždy mal pocit zadúšajúcej istoty, že Charlie je v akomsi hroznom nebezpe­čenstve.
Все так, и тем не менее его не оставляла леденящая уверенность — ей угрожает серьезная опасность.
Strach o ňu mal naňho ten účinok, že celkom vymietol panický strach o samého seba, prinajmenšom ho odsunul. Jeho ostražitosť sa znovu nasmerovala von a bola konkrétnej­šia. Prvé, čo si uvedomil, bolo že sedí v mláke ďumbierového piva. Nohavice mal od neho mokré a lepkavé, a tak vydal tichý zvuk zhnusenia.
Страх за дочь заставил его отбросить свои страхи, во всяком случае, взять себя в руки. Отвлекшись от собственной персоны, он обрел способность мыслить более здраво. Первым делом он осознал, что сидит в луже имбирного пива, отчего брюки стали мокрые и липкие. Он даже вскрикнул от брезгливости.
Pohyb. Pohyb vždy liečil strach.
Движение. Вот средство от страха.
Postavil sa na kolená, dotkol sa prevrhnutej pivovej ple­chovky a odhodil ju preč. S hrkotom sa odkotúľala po dlaždiciach. Z chladničky vybral ďalšiu, v ústach mal ešte vždy sucho. Potiahol kovový krúžok, nechal ho klesnúť dovnútra a pil. Krúžok sa mu tisol do úst, no on ho roztržito vtlačil jazykom dnu, ani si neuvedomil, že ešte pred chvíľou by to bola zámienka na ďalšiu štvrťhodinu plnú strachu a chvenia.
Он привстал, наткнулся на банку из под пива, отшвырнул ее. Банка загрохотала по кафельному полу. В горле пересохло; хорошо — в холодильнике нашлась другая банка. Он открыл ее, уронив при этом алюминиевое кольцо в прорезь, и начал жадно пить. Колечко попало в рот, и он машинально выплюнул его, а ведь случись такое даже час назад, его бы еще долго трясло от неожиданности.
Začal hmatkať okolo seba, aby sa dostal z kuchyne, posúvajúc voľnú ruku po stene. Celé podlažie bolo teraz úplne tiché, a aj keď občas začul vzdialené volanie, zdalo sa, že v jeho zvuku nie je nijaké vzrušenie ani panika. Zápach dymu bola halucinácia. Vzduch bol trochu zatuchnutý, lebo konvektory, ktoré ho sem vháňali, zastali, keď vypli prúd.
Он выбирался из кухни, ведя свободной рукой по стене. В отсеке, где находились его апартаменты, царила тишина, и хотя нет нет да и долетали какие то отголоски, судя по всему, никакой паникой или неразберихой в здании не пахло. Что касается дыма, то это была просто галлюцинация. Духота отчасти объяснялась тем, что заглохли кондиционеры.
Namiesto toho, aby prešiel krížom cez obývačku, obrátil sa doľava a štvornožky sa plazil do spálne. Opatrne prišiel až k posteli, položil plechovku ďumbierového piva na nočný stolík a vyzliekol sa. O desať minút mal už na sebe čisté oblečenie a cítil sa oveľa lepšie. Uvedomil si, že toto všetko urobil bez akýchkoľvek ťažkostí, zatiaľ čo predtým sa prechod cez tmavú obývačku podobal pochodu cez mínové pole.
Энди не вошел в гостиную, а свернул налево и ощупью пробрался в спальню. Нашарив кровать, он поставил банку на прикроватный столик и разделся. Через десять минут он был во всем чистом, и настроение сразу поднялось. Кстати, вся процедура, подумал он, прошла как по маслу, а вспомни, какой погром ты учинил сослепу в гостиной, когда погас свет.
(charlie – čo hrozí charlie?)
(Чарли… что с ней могло стрястись?)
No nemal pocit, akoby sa Charlie stalo čosi zlé, ibaže jej práve hrozí nebezpečenstvo. Keď ju uvidí, mal by sa jej spýtať, čo…
Не то чтобы он чувствовал, будто с ней что то стряслось, скорее тут другое что то происходит, что то ей угрожает. Увидеться бы им, тогда бы…
V tme sa trpko usmial. No práve! Človek by musel veľmi chcieť, aby motyka vystrelila. Takisto by si mohol priať modré z neba. Takisto by si mohol…
Он горько рассмеялся. Валяй дальше. Кабы во рту росли бобы, а сидню бы да ноги… То то и оно то. С таким же успехом ты можешь пожелать снегу летом. С таким же успехом…
Na chvíľu mu myseľ celkom zastala a potom sa rozbehla – no už pomalšie a bez trpkosti.
На мгновение его мозг притормозил, а затем снова заработал, но уже более размеренно и без всякой горечи.
Takisto by si mohol priať, aby podnikatelia cítili väčšiu sebadôveru.
С ТАКИМ ЖЕ УСПЕХОМ ТЫ МОЖЕШЬ ПОЖЕЛАТЬ, ЧТОБЫ СЛУЖАЩИЕ ОБРЕЛИ ВЕРУ В СЕБЯ.
Takisto by si mohol priať, aby obézne dámy uvažovali nad štíhlou líniou.
И ЧТОБЫ ТОЛСТУХИ ПОХУДЕЛИ.
Takisto by si mohol priať, aby oslepol jeden zo zabijakov, čo uniesli Charlie.
И ЧТОБЫ ОСЛЕП ОДИН ИЗ ГОЛОВОРЕЗОВ, ПОХИТИВШИХ ЧАРЛИ.
Takisto by si mohol priať, aby sa mu vrátila schopnosť pritláčať.
И ЧТОБЫ К ТЕБЕ ВЕРНУЛСЯ ТВОЙ ДАР ВНУШЕНИЯ.
Ruky sa mu usilovne zamestnávali prikrývkou, poťahovali ju, krčili, uhládzali – bola to takmer podvedomá potreba sústavných duševných vnemov. Nemalo význam dúfať, že schopnosť pritláčať sa vráti. Pritláčanie sa stratilo. Nemôže si vynútiť cestu k Charlie, rovnako ako nemôže vyhrať na olympiáde. Je to preč.
Его руки беспокойно забегали по покрывалу, тянули его, комками, щупали — это была неосознанная потребность в своего рода сенсорном подзаряде. Но разве есть надежда, что дар вернется? Никакой. Поди внуши им, чтобы его привели к Чарли. Все равно что внушить бейсбольному тренеру, чтобы его взяли подающим в команду «Красных». Он уже не способен никого подтолкнуть.
(naozaj?)
(а вдруг?)
Náhle si nebol istý. Možno sa niečo v ňom – niečo, čo mal v sebe veľmi hlboko – práve rozhodlo nepristať na jeho vedomé rozhodnutie vydať sa po ceste najmenšieho odporu a dať im všetko, čo chcú. Azda sa to niečo, ukryté hlboko v ňom, rozhodlo nevzdať sa.
Впервые он засомневался. Может быть, его «я» — подлинное «я» — вдруг запротестовало, не захотело мириться с его готовностью следовать по пути наименьшего сопротивления, подчиняться любому их приказу. Возможно, его внутреннее «я» решило не сдаваться без боя.
Posadil sa a ďalej uhládzal prikrývku rukami, ktoré sa nezastavovali.
Он сидел на постели, нервно теребя покрывало.
Bola to pravda alebo len zbožné želanie vyvolané náhlou neodôvodnenou predtuchou. Predtucha sama osebe mohla byť taká klamná ako ten dym, o ktorom si myslel, že ho cíti, hoci šlo len o obyčajný pocit úzkosti. Nemal si ako overiť túto predtuchu, a takisto tu nebolo nikoho, koho by pritlačil.
Неужели это правда… или он выдает желаемое за действительное после случайного озарения, которое ровным счетом ничего не доказывает? Озарение, быть может, такой же самообман, как запах дыма — следствие его нервозности. Озарение не проверить, и дар внушения тоже сейчас испытать не на ком.
Dopil ďumbierové pivo.
Он отпил пива из банки.
Predpokladajme, že schopnosť pritláčať sa mu naozaj vrátila. No všeliek to nie je, to vedel najlepšie sám. Mohol by pritlačiť viackrát miernejšie, či tri-štyri razy zo všetkých síl, a tým by sa sám načisto vybil. Mohol by sa dostať k Charlie, no ich ďalšie šance na odchod odtiaľto by sa aj tak rovnali šanciam snehovej vločky v pekle. Úspešný mohol byť iba v jedinej veci, že by sám seba pochoval po výrone krvi do mozgu (a keď na to pomyslel, automaticky sa dotkol tváre na miestach, kde mával necitlivé body).
Предположим, дар к нему вернулся. На нем далеко не уедешь, уж он то знает. Ну, хватит его на серию слабых уколов или на три четыре нокаутирующих удара — и все, выноси вперед ногами. К Чарли, допустим, он прорвется, но о том, чтобы выбраться отсюда, не может быть и речи. Все, чего он добьется, это подтолкнет себя к могиле, устроив прощальное кровоизлияние в мозг (тут его пальцы непроизвольно потянулись к лицу, туда, где были онемевшие точки).
Potom tu bola ešte otázka thorazinu, ktorým ho kŕmili.
Другая проблема — торазин.
Vedel, že v ňom vyvolala paniku predovšetkým absencia dávky, ktorú nedostal pre prerušenie elektrického prúdu. Aj teraz, hoci cítil, že sa ovláda lepšie, potreboval thorazin, aby dosiahol upokojujúci pocit uvoľnenosti. Spočiatku mu vysadzovali thorazin deň predtým, než ho šli testovať. Výsledkom bola sústavná nervozita a hlboká depresia ako ťažké mračná, ktoré vyzerajú, že sa nikdy nerozídu, a tak vtedy nemohol riešiť zložité veci ako teraz.
Отсутствие лекарства явно сыграло не последнюю роль в его недавней панике, а ведь он всегонавсего просрочил прием одной таблетки. Даже сейчас, когда он взял себя в руки, он чувствует потребность в этой таблетке с ее умиротворяющим, убаюкивающим действием. Поначалу перед каждым тестом его два дня выдерживали без торазина. Он становился дерганым и мрачным, как обложная туча. А тогда он еще не успел по настоящему в это втянуться.
„Priznaj si, že si narkoman,“ zašepkal.
— Ты стал наркоманом, тут и думать нечего, — прошептал он.
Či to tak je, alebo nie, to nevedel. Vedel, že môže ísť o fyzickú závislosť ako pri nikotíne alebo pri heroíne, ktorá spôsobuje fyzické zmeny v centrálnej nervovej sústave. A potom to mohla byť psychická závislosť. Voľakedy, keď ešte učil, mal kolegu, Billa Wallacea, a ten bol veľmi, veľmi nervózny, ak denne nevypil tri, štyri kokakoly, a jeho bývalý kamarát z vysokej školy Quincey šalel za zemiakovými lupienkami – no musela to byť málo známa novoanglická značka Humpíy Dumpty. Tvrdil, že iný druh ho neuspokojí. To bola podľa Andyho psychická závislosť. Nevedel, či jeho neodolateľná túžba po tabletke má fyzický alebo psychický charakter, vedel len, že ju naozaj potrebuje. Už pomyslenie na modrú tabletku na bielej tácni ho znovu celkom ochromilo. Nikdy, keď ho testovali, ho nenechali bez tabletky dlhšie ako dvadsaťštyri hodín, asi cítili, že by dostal hysterický záchvat, alebo to možno bola len povrchnosť pri testovaní, nevedel to odhaliť.
Но если вдуматься, вопрос оставался открытым. Он знал, существуют привыкания физиологического порядка — например, влечение к никотину или героину, что, в свою очередь, вызывает перестройку центральной нервной системы. И есть привыкания психологического свойства. С ним вместе работал один парень, Билл Уоллес, так тот дня не мог прожить без трех четырех бутылочек тоника; а Квинси, его дружок по колледжу, помешался на жареном картофеле в пакетиках «Шалтай Болтай», который производила какая то фирма в Новой Англии, — все прочие разновидности, утверждал он, этому картофелю в подметки не годятся. Такую привычку Энди определял как психологическую. Чем была обусловлена его собственная тяга к торазину, он не знал; одно не вызывало сомнений: без этого он не мог. Вот и сейчас — только подумал о голубой таблетке на блюдечке, и во рту опять пересохло. Уже давно они не оставляют его в преддверии теста без наркотика — то ли опасаются, что у него начнется истерика, то ли продолжают испытания только для порядка — кто знает?
Výsledkom bol surovo vecný, neriešiteľný problém: ak mal v sebe thorazin, nemohol pritláčať, ale jednoducho nemal dosť pevnej vôle na to, aby si ho nevzal (a samozrejme, keby ho prichytili, že ho neberie, bola by to celkom nová nevybuchnutá nálož, nad ktorou by si lámali hlavu, však? – odistená nevybuchnutá nálož). Až sa toto skončí a oni mu dajú modrú tabletku na bielej tácni, zoberie si ju. A postupne sa vráti do stavu sústavnej tichej apatie, v ktorej bol predtým, než vypli prúd. Všetko toto mu bude pripadať len ako krátka desivá halucinácia. Opäť bude sledovať Klub S. B. a hneď na to Clinta Eastwooda z videa a maškrtiť drobnosti z vždy dobre zásobenej chladničky. A bude ďalej priberať.
Так или иначе положение сложилось отчаянное, безвыходное: принимая торазин, он терял силу внушения, отказаться же от наркотика у него не было сил (а если бы нашлись? что ж, им стоит разок поймать его на месте преступления… да, уж это откроет перед ними широкие горизонты). Вот зажжется свет, принесут на блюдечке голубую таблеточку, и он тут же на нее набросится. И так, таблетка за таблеткой, постепенно вернется в состояние устойчивой апатии, в какой пребывал до сегодняшнего происшествия. То, что с ним сегодня приключилось, — это так, маленькое завихрение, причудливый фортель. А кончится все тем же «Клубом РВ» и Клинтом Иствудом по ящику и обильной снедью в холодильнике. То бишь еще большим брюшком.
(charlie, charlie je v nebezpečenstve, na charlie striehnu najrozličnejšie nebezpečenstvá)
(Чарли, Чарли в опасности, она попала в беду, ей будет очень плохо)
Ale aj tak nemôže v tej veci spraviť nič.
Все равно он бессилен ей помочь.
Keby aj mohol, keby sa aj nejako zbavil svojej drogovej závislosti – ak človek veľmi chce, aj motyka vystrelí, prečo, dočerta, nie? – čo sa týkalo Charlinej budúcnosti, každé konečné riešenie ostávalo takisto vzdialené, ako bolo vždy.
Но даже если не бессилен, даже если ему удастся скинуть камень, что придавил его, и они отсюда вырвутся — короче, во рту вырастут бобы, а сидень почувствует под собой ноги, а почему бы и нет, черт возьми? — все равно будущее Чарли останется проблематичным…
Ležal na chrbte s roztiahnutými rukami a nohami. Malá časť v ňom, ktorá sa zaoberala výlučne thorazinom, sa ho začala zasa dožadovať.
Он повалился на спину, раскинув руки. Участок мозга, занятый проблемой торазина, никак не хотел угомониться.
V danej situácii sa nedalo robiť nič, a tak sa preniesol do minulosti. Videl seba a Charlie, ako kráčajú po Tretej Avenue, akoby v spomalenom zlom sne, veľký muž v obnose­nom menčestrovom saku a dievčatko oblečené v zelenom a červenom. Videl Charlie s napätou a bledou tvárou, so slzami na lícach, keď vybrala drobné z automatov na letisku… získala peniaze, no podpálila vojakovi topánky.
Настоящее было тупиком, поэтому он погрузился в прошлое. Вот они с Чарли бегут по Третьей авеню — высокий мужчина в потертом вельветовом пиджаке и девочка в красно зеленом, — и движения их невыносимо медлительны… как в ночном кошмаре, когда в спину тебе дышит погоня. А вот Чарли, бледная, с искаженным лицом — рыдает после того, как она опустошила телефонные автоматы в аэропорту… а заодно подпалила какого то солдата.
V mysli sa preniesol ešte ďalej, k akcii, ktorú vymyslel v Port City v štáte Pennsylvania a k pani Gurneyovej. Nešťastná obézna pani Gurneyová v zelenom nohavicovom kostýme, ktorá sa prišla prihlásiť do kancelárie na akciu Preč s obezitou, lebo sa nachytala na umný slogan, ktorý v skutoč­nosti vymyslela Charlie: Ak u nás neschudnete, budeme za vás celých šesť mesiacov platiť účty v lahôdkárstve.
Память вернула его к еще более далеким дням — Порт сити, Пенсильвания, и миссис Герни. Толстая, печальная, в зеленом брючном костюме, она однажды вошла в заведение под вывеской «Долой лишний вес!», прижимая к груди объявление, задуманное и аккуратно выведенное рукою Чарли: «ЕСЛИ ВЫ НЕ ПОХУДЕЕТЕ, МЫ БУДЕМ КОРМИТЬ ВАС БЕСПЛАТНО ПОЛГОДА».
Pani Gurneyová, ktorá medzi rokmi 1950 až 1957 porodila svojmu manželovi, dispečerovi nákladnej dopravy, štyri deti a teraz, keď vyrástli, boli z nej znechutené a aj manžel bol z nej znechutený a obzeral sa po inej žene a ona to chápala, lebo Stan Gurney vyzeral ešte vždy dobre, bol to vitálny mužný, päťdesiatpäťročný chlap, táto pani Gurneyová pomaly medzi odchodom druhého až posledného dieťaťa na vysokú školu pribrala sedemdesiatdva kilogramov k pôvod­ným päťdesiatim ôsmim, ktoré mala, keď sa vydávala, a tak mala rovných stotridsať. Vošla – pokožku hladko napätú vrstvou tuku, gigantická a zúfalá – v zelenom nohavicovom kostýme, zadok ako písací stôl bankového riaditeľa. Keď sa zohla, aby vybrala z kabelky šekovú knižku, z jej troch brád sa urobilo šesť.
За семь лет, с пятидесятого по пятьдесят седьмой, миссис Герни родила своему мужу, диспетчеру автобазы, четверых детей, но вот дети Выросли и отвернулись от нее, и муж от нее отвернулся, завел себе другую женщину, и она его даже не осуждала, потому что в свои пятьдесят пять Стен Герни был привлекательный мужчина, и все, как говорится, при нем, а она с тех пор, как их предпоследний ребенок пошел в колледж, постепенно набрала килограммы, и если до замужества она весила семьдесят, то под конец дошла до полутора центнеров. Чудовищно тучная, с лоснящейся кожей, вылезающая из своего зеленого костюма, она вошла и внесла за собой седалище размером со стол в кабинете директора банка. Когда она опустила голову, ища в сумочке чековую книжку, к ее трем подбородкам добавилось еще столько же.
Zaradil ju do krúžku s troma ďalšími obéznymi ženami. Základom boli cvičenia a mierna diéta, oboje si Andy vyhľadal v miestnej knižnici. Ďalej tu boli povzbudzujúce rozhovory, ktoré účtoval ako poradenstvo – a vždy sem-tam pritlačenie.
Он подключил ее к группе, в которой уже были три толстухи. Он давал им упражнения и умеренную диету (и то и другое Энди вычитал в публичной библиотеке), а также легкую накачку в виде «рекомендаций»… и, время от временя, посыл средней силы.
Hmotnosť pani Gurneyovej sa znížila zo stotridsať na stodvadsaťšesť a na stodvadsaťjeden a ona sa so zmiešanými pocitmi strachu a radosti priznala, že už nemáva chuť na repete. Repete jej už jednoducho nechutí. Prv musela mávať vždy zásoby pochúťok v chladničke (a nejaké šišky v skrinke na chlieb a dva, tri tvarohové koláče v mrazničke), keď večer zasadla k televízii, no teraz akosi… no áno, možno to bude znieť bláznivo, ale… naozaj zabúda, že tam sú. A vždy jej vraveli, že keď človek začne držať diétu, sú to práve takéto maškrty, čo mu stále chodia po rozume. Rozhodne vtedy, keď skúšala schudnúť podľa receptu Pozor na nadváhu, to tak bolo, tvrdila.
Миссис Герни сбросила десять килограммов, еще пять, и тут она, не зная, пугаться ей или радоваться, призналась ему, что у нее пропадает желание беспрестанно отправлять в рот «чтонибудь вкусненькое». Вкусненькое перестало казаться вкусным. Раньше холодильник у нее бывал забит всякими мисочками и плошечками (а еще полуфабрикаты творожного пудинга в морозилке, а еще пончики в хлебнице), которые опустошались вечером перед телевизором, а теперь вдруг… да нет, чепуха какая то, и все же… теперь она забывает об их существовании. И потом, она знала, что стоит сесть на диету, как все мысли начинают крутиться вокруг еды. Так оно и было, по ее словам, когда она голодала по системе «Уэйт Уочерс», а тут все иначе.
Ostatné tri ženy v skupine reagovali s podobným nadšením. Andy iba stál v úzadí, pozoroval ich a cítil sa pritom absurdne otcovsky. Všetky štyri boli nekonečne prekvapené a tešili sa, že majú rovnaké pocity. Posilňujúce cviky, predtým vždy také otravné a únavné, sa teraz zdali príjemné. A potom tu bolo to tajomné nutkanie chodiť. Všetky súhlasili, že ak večer nejdú na poriadnu prechádzku, cítia sa akési choré a slabé a nesústredené. Pani Gurneyová sa priznala, že chodieva každý deň pešo do mesta a nazad, aj keď celá trasa meria vyše troch kilometrov. Predtým vždy chodievala autobusom, čo bolo pochopiteľné, keďže má zastávku rovno pred domom.
Остальные три женщины из группы взялись за дело столь же рьяно. Энди поглядывал со стороны — этакий отец семейства. Его подопечных изумляла и восхищала простота новой «системы». Общефизические упражнения, некогда казавшиеся мучительно трудными и тоскливыми, сейчас были им почти в радость. А тут еще дамам вдруг загорелось ходить пешком. Все четверо сходились на том, что без основательной вечерней прогулки их начинает охватывать какое то смутное беспокойство. Миссис Герни призналась, что она теперь каждый День ходит пешком в центр и обратно, хотя на круг это две мили. Раньше она всегда ездила автобусом, да и как иначе, когда остановка напротив дома.
No keď doň jedného dňa nastúpila – lebo mala takú svalovú horúčku – zrazu sa cítila trápne a nespokojne, takže na ďalšej zastávke vystúpila. Ostatné súhlasili. A všetky za to Andymu blahorečili, aj za svalovú horúčku, aj za všetko ostatné.
Один раз — жутко болели мышцы ног — она изменила принципу, решив подъехать на автобусе, и так извелась, что сошла через остановку. Ей вторили другие женщины. И все, как бы ни ныли натруженные мышцы, молились на Энди Макти.
Pani Gurneyová zhadzovala ďalej, pri treťom vážení mala stodvanásť a pol, a keď sa skončil šesťtýždňový kurz, vážila stojeden a pol kilogramu. Vravela, že manžel bol ohromený, čo sa deje, najmä keď predtým neuspela s rozličnými diétami a prechádzkami. Posielal ju k lekárovi, lebo sa zľakol, že má rakovinu. Neveril, že sa dá zhodiť prirodzeným spôsobom takmer tridsať kilogramov za šesť týždňov. Ukazovala mu prsty, červené a mozoľnaté od ihly a nití, od toho, ako si zužuje šaty. A vtedy ho tuho objala (takmer mu pri tom zlomila väzy) a rozplakala sa mu na pleci.
Третье контрольное взвешивание миссис Герни показало сто двадцать килограммов; к концу шестинедельного курса она весила сто двенадцать. Муж не верил своим глазам, тем более, что до сих пор ее увлечение диетами и всякими новомодными штучками было пустой тратой времени. Он испугался, что у нее рак, и погнал к врачу. Он не верил, что можно естественным образом похудеть за шесть недель на тридцать восемь килограммов. Она показала ему исколотые пальцы с мозолями на подушечках от бесконечного ушивания своих вещей. А потом заключила мужа в объятия (едва не сломав ему хребет) и всплакнула у него на плече.
Absolventi Andyho kurzov za ním zvyčajne prichádzali, tak ako sa aspoň raz vrátili aj úspešní vysokoškolskí študenti, niektorí, aby sa poďakovali, niektorí pochváliť sa úspechmi – čím vlastne naznačovali: Pozri sa, študent predstihol učiteľa… Niečo, čo sa im – podľa nich samých – zdalo pôvodne ťažko možné, myslieval si občas Andy.
Обычно его питомицы объявлялись рано или поздно, как объявлялись хотя бы раз его лучшие выпускники, — один сказать спасибо, другой похвастаться успехами, а по сути, дать понять: вот, ученик превзошел учителя… что, кстати, происходит в жизни сплошь и рядом, полагал Энди, хотя каждый из них считал свой случай исключительным.
No pani Gurneyová patrila medzi tých prvých. Prišla ho pozdraviť a srdečne sa poďakovať asi desať dní predtým, než Andy znervóznel pod dojmom, že ich sledujú aj v Port City. Predtým, než odišli do New Yorku.
Миссис Герни объявилась первая. Она зашла проведать его и поблагодарить — за каких нибудь десять дней до того, как Энди кожей почувствовал слежку за собой. А в конце месяца они с Чарли уже скрылись в Нью Йорке.
Pani Gurneyová bola ešte vždy mohutná žena, prekvapu­júci rozdiel ste zbadali, len ak ste ju poznali predtým. Bola ako jeden z tých obrázkov v časopisoch pred a po kúre. Keď sa vážila naposledy, mala osemdesiatosem kilogramov. No naj­dôležitejšie nebolo to, koľko presne má. Dôležité bolo, že zhadzuje pravidelne ďalej, v priemere okolo dva a pol až tri a pol kilogramu týždenne a postupne sa chcela dostať na spodnú hranicu na päťdesiatosem plus-mínus päť kilogramov telesnej hmotnosti. Nebude to prudké chudnutie s pretrváva­júcimi nepríjemnými pocitmi strachu z jedla, po ktorom občas vzniká stav odborne nazývaný anorexia nervosa. Andy potre­boval zarobiť peniaze, no nechcel pri tom nikoho zahubiť.
Миссис Герни по прежнему была толстой, лишь тот, кто видел ее раньше, отметил бы разительную перемену — так выглядит в журналах рекламные снимки: до и после эксперимента. В тот свой последний приход она весила девяносто шесть килограммов. Но не это главное. Главное, что она худела каждую неделю на три килограмма, плюс минус килограмм, а дальше будет худеть по убывающей, пока не остановится на шестидесяти пяти, плюс минус пять килограммов. И никаких последствий в виде бурной декомпрессии или устойчивого отвращения к еде, что может приводить к потере аппетита на нервной почве. Энди хотел подзаработать на своих подопечных, но не такой ценой.
„S tým, čo viete, by vás mali vyhlásiť za celoštátne chránený objekt,“ povedala Andymu pani Gurneyová, keď mu porozprávala, ako opäť nadviazala styky s deťmi a ako sa zlepšuje vzťah medzi ňou a manželom. Andy sa smial a ďakoval, no teraz, ako ležal v tme na posteli a čoraz väčšmi sa ho zmocňovali driemoty, si uvedomil, že to bolo takmer presné vyjadrenie toho, čo sa jemu a Charlie nakoniec stalo: vyhlásili ich za celoštátne chránené objekty.
— Вы творите чудеса, вас надо объявить национальным достоянием, — воскликнула миссис Герни в конце своего рассказа о том, что она стала находить с детьми общий язык и ее отношения с мужем налаживаются. Энди с улыбкой поблагодарил ее на добром слове; сейчас же, лежа в темноте поверх покрывала и начиная задремывать, он подумал о том, что этим, собственно, все и кончилось: его и Чарли объявили национальным достоянием.
No jeho talent predsa len nebol celkom nanič. Nebol nanič – pomohol pani Gurneyovej.
И все таки дар — это не так уж плохо. Если ты можешь помочь такой вот миссис Герни.
Usmial sa.
Он слабо улыбнулся.
A s úsmevom zaspal.
И с этой улыбкой заснул.

11


Musel byť hore dávno predtým, než si naozaj uvedomil, že je hore. Bez svetla sa ťažko dala určiť presná deliaca čiara. Pred mnohými rokmi čítal o pokuse s niekoľ­kými opicami, ktorým v umelo vytvorenom životnom pro­stredí zámerne potláčali všetky ich zmyslové schopnosti. Opice prepadli šialenstvu. Chápal prečo. Nemal nijakú pred­stavu, ako dlho spal, nijakú skutočnú vonkajšiu informáciu okrem…
Прежде чем осознать, что он проснулся, Энди, по видимому, пролежал без сна довольно долго. В такой темноте граница между сном и явью практически стиралась. Несколько лет назад он прочел об одном эксперименте: обезьян поместили в среду, которая подавляла все их чувства. Животные обезумели. Теперь он понимал почему. Он не имел ни малейшего представления о том, сколько он проспал, никаких реальных ощущений, кроме…
„Jaáj, ježišikriste!“
— О боже!
Sadol si, a to mu vohnalo do hlavy dva gigantické šípy ochromujúcej bolesti. Zloženými rukami si pevne zovrel lebku a hýbal ňou dopredu a dozadu, až sa bolesť pomaličky usadila na ako-tak prijateľnú úroveň.
Едва он сел, как две иглы вонзились в мозг. Он зажал голову обеими руками и стал ее баюкать; мало помалу боль не то чтобы унялась, но стала терпимой.
Nijaká skutočná vonkajšia zmyslová informácia s výnimkou tejto príšernej bolesti. Musel som zle ležať alebo čo, pomyslel si. Musel som…
Никаких реальных ощущений, кроме этой чертовой головной боли. Наверно, шею вывернул, подумал он. Или…
Nie! Ach, nie! Poznal túto bolesť, dobre ju poznal. Bola to bolesť, ktorá prichádza po stredne silnom pritlačení, po silnejšom než tie, ktorými pritláčal obézne dámy a nesmelých podnikateľov, no po menej silnom než tie, ktorými vtedy pritlačil chlapíkov na diaľničnom odpočívadle.
О о о. Нет. Эта боль ему слишком хорошо знакома. Такое у него бывает после посыла — не самого мощного, но выше среднего… посильней, чем те, что он давал толстухам или робким служащим, и чуть слабее тех, что испытали на себе те двое возле придорожной закусочной.
Andymu vyleteli ruky k tvári a dôkladne ju celú prehmatal od čela až po bradu. Nijaké necitlivé miesta. Keď sa usmial, zdalo sa, že obidva kútiky úst sú ako vždy. Prosil boha o svetlo, aby si mohol v kúpeľňovom zrkadle prezrieť oči a zistiť, či sa niektoré z nich neprezradí zakrvaveným po­vlakom.
Он схватился руками за лицо и все ощупал, от лба до подбородка. И не обнаружил точек с пониженной чувствительностью. Он раздвинул губы в улыбке, и уголки рта послушно поднялись вверх, как им и полагалось. Сейчас бы свет — посмотреть в зеркало, не появились ли в глазах характерные красные прожилки…
Po pritlačení? Vari pritláčal?
Дал посыл? Подтолкнул?
Absurdné. Kto tu bol, koho by pritlačil?
Не смеши. Кого ты мог подтолкнуть?
Kto okrem…
Некого, разве только…
Až sa mu zasekol dych v hrdle, no potom sa pomaly znovu vracal.
На мгновение у него перехватило дыхание.
Rozmýšľal o tom predtým, no nikdy to neskúšal. Myslel si, že by to pôsobilo ako nekonečné preťažovanie okruhu v cyk­lickom opakovaní. Bál sa vyskúšať to.
Он и раньше подумывал об этом, но так и не отважился. Если перегрузить электросеть, может кончиться замыканием. Попробуй решись на такое.
A čo tabletka, pomyslel si. Dávno som mal dostať tabletku a chcem ju, naozaj ju chcem, naozaj ju potrebujem. Tabletka všetko napraví.
Таблетка, мелькнуло в голове. Прошли все сроки, дайте мне таблетку, дайте, слышите. Таблетка все поставит на свои места.
Bola to iba myšlienka. Nijako zvlášť po nej netúžil. Pomyslenie, že dostane thorazin, ho emocionálne nevzrušilo väčšmi než veta prosím, podajte mi maslo. Faktom bolo, že až na tú príšernú bolesť hlavy sa cítil výborne. A faktom bolo aj to, že niekedy bývali jeho bolesti hlavy oveľa horšie než táto – napríklad vtedy na albánskom letisku. Oproti tamtej nebola táto nič.
Мысль то мелькнула, но желание при этом не возникло. Отсутствовал эмоциональный накал. С подобной невозмутимостью он мог попросить соседа за столом передать ему масло. А главное — он отлично себя чувствовал… если отвлечься от головной боли. В том то и дело, что от нее нетрудно было отвлечься; его прихватывало и посильнее — ну, скажем, в аэропорту Олбани. В сравнении с той болью эта — детские игрушки.
Pritlačil som sám seba, rozmýšľal prekvapene.
Я сам себя подтолкнул, оторопело подумал он.
Prvý raz naozaj chápal, aké pocity mohla mať Charlie, lebo prvý raz bol trochu vystrašený zo svojho skrytého talentu. Prvý raz naozaj chápal, ako málo vie o tom, čo to asi je a čo to dokáže robiť. Prečo sa asi schopnosť vytratila? Nevedel. Prečo sa vrátila nazad? To takisto nevedel. Súviselo to dajako s jeho intenzívnym strachom z tmy? Či s náhlym pocitom, že Charlie je čímsi ohrozovaná (pred duševným zrakom sa mu mihol prízračný obraz jednookého piráta, a hneď zmizol) a či s deprimujúcim odporom k samému sebe kvôli tomu, že chcel na ňu zabudnúť? Možno to dokonca súviselo s úderom do hlavy, keď spadol?
Впервые в жизни он понял, что должна была испытывать Чарли, ибо только сейчас впервые в жизни, его испугал собственный психический дар. Впервые он понял, как мало он во всем этом понимает. Почему дар пропал? Неизвестно. Почему вернулся? Тоже неизвестно. Связано ли это с его безумным страхом, вызванным темнотой? Или с внезапным ощущением, что Чарли в опасности (где то в подсознании помаячил образ одноглазого пирата, явившегося ему во сне, помаячил и растаял), и отвращением к себе, из за того, что забыл о дочери? Или с тем, что он ударился головой, упав в темноте?
Nevedel. Vedel len, že pritlačil sám seba.
Неизвестно. Одно ему было ясно — он сам себя подтолкнул.
Mozog je sval, čo môže hýbať svetom.
МОЗГ — ЭТА ТА СИЛА, КОТОРАЯ МОЖЕТ СДВИНУТЬ МИР.
Zrazu mu zišlo na um, že vtedy, keď mierne pritláčal drobných podnikateľov a obézne dámy, postupne sa stal liečiteľom drogových závislostí a z tohto objavu sa ho zmocnila chvejivá extáza. Keď zaspával, myslel na to, že talent, ktorý dokázal pomôcť úbohej pani Gurneyovej, nie je celkom nanič. A čo tak ešte talent, ktorý by pomohol všetkým úbohým narkomanom v New York u zbaviť sa drogovej závislosti? Čo vy na to, vážení športoví priatelia?
Вдруг ему пришло в голову: стоило ли ограничивать себя обработкой мелких служащих и растолстевших дам, когда он один мог бы заменить собой наркологический центр? От этого ошеломительного предположения у него побежали мурашки по спине. Он уснул с мыслью — не так уж плох дар, который может спасти несчастную миссис Герни. А если он может спасти всех нарко— манов в Нью Йорке? Ничего себе размах, а?
„Ježiši,“ zašepkal. „Naozaj som vyliečený?“
— Бог мой, — прошептал он, — неужели я очистился?
Necítil nijakú túžbu. Predstava thorazinu, modrej tabletky na bielej tácni sa stala očividne neutrálna.
Никакой потребности в торазине. Мысль о голубой таблетке на блюдечке не вызывала эмоций.
„Som vyliečený,“ odpovedal si.
— Чист, — ответил он себе.
Nasledoval otázka: Vydrží mi to?
Второй вопрос: способен ли он и дальше оставаться чистым?
Lenže teraz ostalo iba pri otázke, lebo ďalšie sa valili prúdmi: Dokázal by presne zistiť, čo sa stalo Charlie? Svoju schopnosť využil tak, že v spánku pritlačil sám seba, ako v autohypnóze. Bude ju môcť uplatniť voči iným v bdelom stave? Trebárs voči odporne, donekonečna sa uškŕňajúcemu Pynchotovi? Pynchot asi vie, čo sa stalo s Charlie. Mohol by mu o tom povedať. Mohol by ju prípadne potom vyviesť von? Jestvuje spôsob, ako to urobiť? A keby sa dostali von, čo potom? Prvoradé je už nikdy neutekať. Útek nie je riešenie. Musí tu byť miesto, kam ísť.
И тут на него обрушился целый град вопросов. Может ли он выяснить, что происходит с Чарли? Он дал себе посыл во сне — своего рода самогипноз. Но сможет ли он дать посыл другим наяву? Например, этому Пиншо с его вечной гаденькой улыбочкой? Пиншо наверняка знает все о Чарли. Можно ли заставить его рассказать? И сможет ли он все таки выбраться отсюда вместе с дочерью? Есть ли хоть какой нибудь шанс? А если выберутся, что дальше? Только не ударяться в бега. Отбегались, хватит. Надо искать пристанище.
Prvý raz po mesiacoch cítil vzrušenie, nádej. Začal zostavo­vať plán po kúskoch, schvaľovať, vyraďovať, skúmať. Prvý raz po mesiacoch cítil, že mu myseľ jasne funguje, je aktívny a vitálny, schopný činnosti. A nadovšetko toto: ak ich oklame a oni uveria dvom veciam – že ešte vždy je závislý od drog a že ešte vždy nevie využívať svoju schopnosť mentálnej dominácie, možno – možno by mohol mať šancu čosi urobiť.
Впервые за многие месяцы он был возбужден, полон надежд. Он строил планы, принимал решения, отвергал, задавал вопросы. Впервые за многие месяцы он был в ладу со своей головой, чувствовал себя жизнеспособным, бодрым, готовым к действиям. Главное, суметь обвести их вокруг пальца — пусть думают, что он по прежнему одурманен наркотиками и что к нему не вернулся дар внушения; если ему это удастся, может появиться шанс на контригру… какой то шанс.
Ešte vždy si všetko netrpezlivo preberal v mysli, keď sa zažalo svetlo. Televízia v susednej izbe začala ziapať v tom istom obohranom tóne Ježišsapostaráotvojudušuamyotvojebankovékonto.
Возбужденный, он снова и снова прокручивал все это в голове, когда свет вдруг зажегся. В соседней комнате из телевизора мутным потоком полилось привычное: Иисус позаботится о вашей душе а мы о вашем банковском счете.
Fotónky, fotónkové priezory! Opäť ťa sledujú, alebo čoskoro začnú… Nezabúdaj na to!
ГЛАЗ, ЭЛЕКТРОННЫЙ ГЛАЗ! ОНИ УЖЕ НАБЛЮДАЮТ ЗА ТОБОЙ ИЛИ ВОТ ВОТ НАЧНУТ… ПОМНИ ОБ ЭТОМ!
Na malú chvíľu sa mu vybavila blízka budúcnosť – dni a týždne úskokov, ktoré ho čakajú, ak má mať vôbec nejakú šancu, a takmer istota, že ho pri niečom prichytia. Zaútočila naňho depresia, no nepriniesla so sebou túžbu po tabletke, a to mu pomohlo vzchopiť sa.
И тут открылось как на ладони: сколько же дней, возможно недель, ему предстоит ловчить, чтобы поймать свой шанс, и ведь скорее всего на чем нибудь он да погорит. Настроение сразу упало… но, однако же, не возникло желания проглотить спасительную таблетку, и это помогло ему овладеть собой.
Pomyslel si na Charlie, a to mu pomohlo ešte väčšmi.
Он подумал о Чарли, и это тоже помогло.
Pomaly vstal z postele a pobral sa do obývačky.
Он сполз с кровати и расслабленной походкой направился в гостиную.
„Čo sa stalo?“ zakričal nahlas.
— Что случилось? — закричал он.
„Vyľakal som sa! Čo je s liekmi? Prineste mi niekto lieky!“
— Я испугался! Где мое лекарство? Эй, дайте мне мое лекарство!
Sadol si k televízoru, tvár ochabnutú, ľahostajnú a skľú­čenú.
Он обмяк перед телевизором и тупо уставился на экран.
A za touto bezvýraznou tvárou pracoval mozog – sval, čo môže hýbať svetom – čoraz rýchlejšie a rýchlejšie.
Но под этой маской тупости мозг — сила, которая может сдвинуть мир, — лихорадочно искал пути к спасению.

12


Charlie McGeeová si takisto ako jej otec, ktorý si nespomínal na podrobnosti svojho sna, nepamätala detaily, pamätala si iba hlavné body svojho rozhovoru s Rainbirdom. Nebola si vôbec istá, ako sa stalo, že mu zrazu porozprávala o tom, ako sem prišla, ako hrozne opustená sa cíti bez otca a ako sa hrozí, že tamtí ju úskokom prinútia opäť použiť jej pyrokinetické schopnosti.
Как ее отец, проснувшись в темноте, не вспомнит толком свой сон, так Чарли Макги не сумеет потом восстановить в памяти детали своего долгого разговора с Джоном Рэйнбердом, лишь наиболее яркие моменты. Она так и не поймет, почему выложила во всех подробностях, как попала сюда, почему призналась, как ей тоскливо одной, без папы, и страшно, что ее обманом снова заставят что нибудь поджигать.
Čiastočne to spôsobila tma a vedomie, že tamtí nemôžu počúvať. Čiastočne sám John, ktorý toho prežil priveľa a ktorého strach z tmy a spomienky na strašnú jamu, kam ho vietkongovia hodili, vzbudzovali súcit. Pýtal sa jej takmer bez záujmu, prečo ju sem zatvorili, a ona mu začala rozprávať, len aby ho rozptýlila. No rýchlo sa to zmenilo na čosi viac. Začalo sa to z nej valiť rýchlejšie a rýchlejšie, všetko to, čo v sebe potláčala, až sa slová rútili jedno cez druhé, bez ladu a skladu. Raz či dvakrát sa rozplakala, a on ju neobratne tíšil. Bol to láskavý človek, v mnohom jej pripomínal otca.
Во первых, конечно, темнота — а также уверенность, что о ни не подслушивают. Во вторых, Джон… сколько он в своей жизни натерпелся и как, бедняжка, боится темноты, после того как эти конговцы продержали его в ужасной яме. Он, наверное, об этой яме думал, когда спросил отсутствующим голосом, за что ее сюда упрятали, и она начала рассказывать, желая отвлечь его. Ну а дальше — больше. То, что она держала за семью печатями, выплескивалось все быстрее и быстрее, в сплошном сумбуре. Раз или два она заплакала, и он неуклюже обнимал ее. Хороший он все таки… даже в чем то похож на папу.
„Keď teraz zistia, že to všetko vieš,“ povedala mu, „dostanú aj teba. Nemala som ti to hovoriť.“
— Ой, ведь если они поймут, что тебе все про нас известно, — неожиданно всполошилась Чарли, — они тебя тоже могут запереть. Зря я рассказывала.
„Už ma dostali,“ pobavene odvetil John.
— Запрут, как пить дать, — беззаботно сказал Джон.
„Zaradili ma do kategórie D, malá. To znamená, že som oprávnený otvárať ešte tak plechovice s pastou na dlážku, a to je všetko.“
— Знаешь, подружка, какой у меня допуск? «D». Дальше политуры для мебели меня не допускают.
Zasmial sa.
— Он рассмеялся.
„Myslím, že ani jednému z nás dvoch sa nestane nič, ak neprezradíš, že si mi o tom hovorila.“
— Ничего, если не проболтаешься, я думаю, все обойдется.
„Neprezradím,“ vyhlásila Charlie horlivo. Bola trochu nesvoja, keď si pomyslela, že keby John hovoril, mohli by ho použiť proti nej ako páku.
— Я то не проболтаюсь, — поспешила его заверить Чарли. Она была обеспокоена тем, что, если проболтается Джон, они на него насядут и сделают орудием против нее.
„Som hrozne smädná. V chlad­ničke je ľadová voda. Dáš si trochu?“
— Жутко пить хочется. В холодильнике есть вода со льдом. Хочешь?
„Nechoď preč,“ odvetil okamžite.
— Не бросай меня! — тут же откликнулся он.
„Dobre, poďme spolu. Chyťme sa za ruky.“
— Ну давай пойдем вместе. Будем держаться за руки.
Zdalo sa, že váha.
Он как будто задумался.
„Tak dobre,“ dodal.
— Ладно.
Pomaly, ruka v ruke, sa šuchtali do kuchyne.
Осторожно переставляя ноги, держась друг за дружку, они пробрались в кухню.
„Bude lepšie, keď neprezradíš vôbec nič, malá. Najmä o tomto tu. Indián, chlap ako hora, a bojí sa tmy. Tak by sa mi posmievali, že by som musel odísť.“
— Ты уж, подружка, не сболтни чего. Особенно про это. Что такой здоровяк боится темноты. А то такой гогот подымется — меня отсюда ветром выдует.
„Nesmiali by sa, aj keby vedeli…“
— Не подымется, если ты им расскажешь про…
„Možno nie. Možno áno.“
— Может, и нет. Все может быть.
Zachichotal sa.
— Он хмыкнул.
„Čím neskôr na to prídu, tým lepšie. Ďakujem bohu, že si bola tu, malá.“
— Только, по мне, лучше бы им не знать. Мне тебя, подружка, сам бог послал.
Dotklo sa jej to tak, že jej do očí opäť vstúpili slzy a mala čo robiť, aby ich zadržala. Dostali sa k chladničke a podľa hmatu našla krčah s ľadovou vodou. Nebola už celkom ľadová, no osviežila ju. S novým znepokojením sa pokúšala vybaviť si, ako dlho rozprávala, ale nevedela to. No rozprávala o všet­kom. Dokonca aj o tom, čo si pôvodne chcela nechať pre seba – o tom, čo sa stalo na Mandersovej farme. Samozrejme, že ľudia ako Hockstetter vedeli o všetkom, ale na nich jej nezáležalo. Jej záležalo na Johnovi a na tom, čo si o nej myslel on.
От его слов у нее на глазах снова навернулись слезы. Наконец добрались до холодильника, она нащупала рукой кувшин. Лед давно растаял, и все равно пить было приятно. Что я там наболтала, испуганно думала Чарли. Кажется… все. Даже такое, о чем уж никак не хочется говорить, — про ферму Мэндерсов, например. Хокстеттер и эти люди, они то про нее все знают, ну и пусть. Но Джон… теперь он тоже знает, — что он о ней подумает?
Ale porozprávala o tom. Dával jej otázky, ktoré často smerovali priamo do stredu problému, a ona rozprávala, občas aj so slzami. A namiesto ďalších otázok a krížového výsluchu a nedôvery tu bolo len priaznivé prijatie a tichá sympatia. Zdalo sa, že pochopil, akým peklom musela prejsť, možno preto, že sám prešiel peklom.
И все же рассказала. Каждый раз его слова почему то попадали в самое больное место, и — она рассказывала… и плакала. Она ждала встречных вопросов, вытягивания подробностей, осуждения, а вместо этого встретила понимание и молчаливое участие. Не потому ли он сумел понять, через какой ад она прошла, что сам побывал в аду?
„Tu je voda,“ povedala.
— На, попей, — предложила она.
„Ďakujem.“
— Спасибо.
Počula ho piť, potom jej ju opäť vložil do rúk.
— Он сделал несколько глотков и вернул ей кувшин.
„Ďakujem veľmi pekne.“
— Спасибо тебе.
Odložila ju.
Она поставила кувшин в холодильник.
„Vráťme sa do izby,“ navrhol.
— Пошли обратно, — сказал он.
„Mali by už konečne zapnúť to svetlo.“
— Когда же, наконец, дадут свет? 
Netrpezlivo naň čakal. Boli bez svetla viac než sedem hodín, podľa jeho odhadu. Potreboval sa odtiaľto dostať a porozmýšľať o všetkom. Nie o tom, čo mu povedala – to vedel aj predtým – ale ako to využiť.
— Скорей бы уж. Сколько они уже здесь вдвоем? Часов семь, прикинул он, не меньше. Скорей бы выбраться отсюда и все хорошенько обмозговать. Нет, не то, о чем она ему сегодня рассказала, тут для него не было ничего нового, — а план дальнейших действий.
„Som si istá, že ho zapnú čo nevidieť,“ prehodila Charlie.
— Дадут, дадут, — успокаивала его Чарли.
Presúvali sa pomaly nazad k pohovke, a tam si sadli.
С теми же предосторожностями они проделали обратный путь и уселись на кушетке.
„Nepovedali ti nič o tvojom tatkovi?“
— Они тебе ничего не говорили про твоего?
„Iba to, že je v poriadku,“ odvetila.
— Только, что он живой здоровый, — ответила она.
„Stavím sa, že by som ho mohol ísť pozrieť,“ začal Rainbird, akoby mu to práve zišlo na um.
— А что если я попробую пробраться к нему? — сказал Рэйнберд так, будто его только что осенило.
„Naozaj? Myslíš, že by si naozaj mohol?“
— А ты можешь? Правда, можешь?
„Mohol by som sa v niektorý deň vymeniť s Herbiem. Pozrel by som ho. Povedal mu, že sa máš dobre. Vlastne nie povedal, len by som mu odovzdal písomný odkaz.“
— А что, поменяюсь с Герби отсеками… Увижу, как он там. Скажу, что ты в норме. Нет, сказать не получится… я ему лучше записку или что нибудь такое.
„Ach, nebolo by to nebezpečné?“
— Ты что, это ведь опасно!
„Keď sa to rozvíri, môže to byť nebezpečné. No som ti čosi dlžen. Pozriem ho, ako sa má.“
— Ну, это если часто. А разок можно — я ведь твой должник. Надо глянуть, что с ним.
V tme ho objala a pobozkala. Rainbird ju k sebe láskyplne privinul. Svojím spôsobom ju miloval, a v tej chvíli väčšmi než kedykoľvek inokedy. Teraz cítil, že je jeho, a dúfal, že ona cíti to isté. Na chvíľu.
Она бросилась к нему на шею и расцеловала. Рэйнберд прижал ее к себе. По своему он любил ее, сейчас больше, чем когда либо. Сейчас она принадлежала ему, а он, хотелось верить, ей. До поры до времени.
Sedeli vedľa seba, nehovorili veľa a Charlie driemala. Vtedy povedal niečo, čo ju prebralo tak náhle a úplne, akoby jej prskol studenej vody do tváre.
Они сидели, почти не разговаривая, и Чарли задремала. Но тут он сказал такое, от чего она мгновенно проснулась, как от ушата холодной воды:
„Dopekla, mala by si im spraviť ten oheň, keď to dokážeš.“
— Ну и зажги ты им, если можешь, какую нибудь дерьмовую кучку, пусть подавятся.
Charlie sa nadýchla, šokovaná, ako keby ju bol zrazu udrel.
Чарли на секунду потеряла дар речи.
„Predsa som ti to povedala,“ začala.
— Я же тебе объясняла, — сказала она.
„Je to… ako keď vypustíš divoké zviera z klietky. Sľúbila som si, že už to nikdy neurobím. Ten vojak na letisku… a ľudia na farme… zabila som ich… upálila som ich!“
— Это все равно что… выпустить из клетки дикого зверя. Я ведь обещала больше так не делать. Этот солдат в аэропорту… и эти люди на ферме… я убила их… я их сожгла! 
Tvár mala rozhorúčenú a slzy opäť na krajíčku.
Кровь бросилась ей в лицо, она опять была готова расплакаться.
„To, ako si to opisovala, vyzeralo ako sebaobrana.“
— Ты, я так понял, защищалась.
„Áno, ale nedá sa ospravedlniť…“
— Ну и что. Все равно я…
„Vyzeralo to aj, že si svojmu tatkovi zachránila život.“
— И к тому же спасала жизнь своему отцу, разве нет?
Charlie stíchla. A bolo cítiť, že z nej ako vo vlnách opadávajú starosti, zmätok, trápenie. Musel konať rýchlo, nečakať, že si spomenie, ako bola blízko k tomu, že takmer zabila aj vlastného otca.
Молчит. Но до него докатилась волна ее горестного замешательства. Он поторопился прервать паузу, пока она не сообразила, что и ее отец тоже мог погибнуть в том пожаре.
„Čo sa týka toho Hockstettera, videl som ho motať sa tu. Poznám takýchto ako on. Sú to samé mydlové bubliny. Rytier Sraľo zo Strachopudova. Keď od teba nedostane to, čo chce, týmto spôsobom, bude to skúšať iným.“
— А твой Хокстеттер… видел я его. В войну я на таких насмотрелся. Дерьмо высшей пробы. Все равно он тебя обломает — что так, что эдак.
„Práve toho sa najviac bojím,“ priznala ticho.
— Вот и я боюсь, — тихо призналась она.
„Mimochodom, tomu by skúška ohňom prospela.“
— Этот тип тебе еще вставит горящий фитиль в зад!
Charlie to šokovalo, no nahlas sa rozchichotala. Dvojzmyselnosť toho vyhlásenia jej umožnila smiať sa dlho, lebo povedať čosi bolo na ňu priveľa. Keď sa prestala smiať, zopakovala:
Чарли громко захихикала, хотя и смутилась; по ее смеху всегда можно было определить степень дозволенности шутки. Отсмеявшись, она заявила:
„Nie, nebudem podpaľovať. Sľúbila som si to. Je to zlé a nebudem to robiť.“
— Все равно я ничего не буду поджигать. Я дала себе слово. Это нехорошо, и я не буду.
To stačilo. Musel prestať. Cítil, že poslúchol vlastnú intuíciu, no uznával, že to mohol byť pomýlený pocit. Bol už unavený. Spracúvať dievča bolo rovnako vyčerpávajúce ako Rammadenovo otváranie trezorov. Dalo sa veľmi ľahko pokračovať a dopustiť sa nenapraviteľnej chyby.
Пожалуй, достаточно. Пора остановиться. Можно, конечно, и дальше ехать на интуиции, но он уже побаивался. Сказывалась усталость. Подобрать ключи к этой девочке не легче, чем открыть самый надежный сейф. Ехать то дальше можно, но ежели по дороге споткнешься — пиши пропало.
„Áno, dobre. Myslím, že máš pravdu.“
— Все, молчу. Наверно, ты права.
„Naozaj pôjdeš pozrieť môjho ocka?“
— А ты, правда, сможешь увидеться с папой?
„Skúsim to, malá.“
— Постараюсь, подружка.
„Je to hlúpe, že si tu ostal so mnou zavretý, John. Ale som tiež hrozne rada.“
— Мне тебя даже жалко, Джон. Вон сколько ты тут со мной просидел. Но, знаешь, я так рада…
„Jasné.“
— Чего там.
Hovorili o bezvýznamných drobnostiach, a pritom si mu oprela hlavu o ruku. Cítil, že zasa zadriemala – bolo už veľmi neskoro – a keď asi o pol hodinu zapli svetlo, už tvrdo spala. Ako jej svetlo zasvietilo do tváre, zahniezdila sa a obrátila hlavu do Rainbirdovho tieňa. Zadumane sa pozrel na štíhly ohyb jej šije, na nežnú krivku hlavy. Priveľa sily na takú malú, jemnú kolísku z kostí. Je to vôbec možné? Rozumom o tom ďalej pochyboval, no čosi vnútri mu hovorilo, že je to možné. Zdalo sa mu to zvláštne, úžasné, cítiť sa takto rozdvojený. Jeho vnútro hovorilo, že je to možné, že to má rozsah, ktorý sa môže zdať neuveriteľný, možno až ten, o akom blúznil šialenec Wanless.
Они поговорили о том о сем, Чарли пристроилась у него на руке. Она задремывала — было уже очень поздно, — и когда минут через сорок дали свет, она крепко спала. Поерзав оттого, что свет бил ей прямо в глаза, она ткнулась ему под мышку. Он в задумчивости смотрел на тонкий стебелек шеи, на изящную головку. В столь хрупкой оболочке такая сила? Возможно ли? Разум отказывается верить, но сердце подсказывало, что это так. Странное и какое то головокружительное чувство раздвоенности. Если верить сердцу, в этой девочке таилось такое, что никому и не снилось, ну разве только этому безумцу Уэнлессу.
Zdvihol ju, odniesol do postele a vsunul pod prikrývku. Ako jej ju priťahoval až pod bradu, v polospánku sa zahniezdila.
Он перенес ее на кровать и уложил под одеяло. Когда он укрывал ее, она забормотала сквозь сон.
Z náhleho popudu sa sklonil a pobozkal ju.
Он не удержался и поцеловал ее.
„Dobrú noc, malá.“
— Спокойной ночи, подружка.
„Dobrú noc, ocko,“ povedala tichým, rozospatým hlás­kom. Obrátila sa a už sa nepohla.
— Спокойной ночи, папочка, — сказала она сонным голосом. После чего перевернулась на другой бок и затихла.
Pozeral na ňu ešte niekoľko minút, potom vyšiel do obývacej izby. O desať minút sa ta prihnal sám Hockstetter.
Он постоял над ней еще немного, а затем вышел в гостиную. Десятью минутами позже сюда ворвался сам Хокстеттер.
„Vypadol prúd,“ oznamoval.
— Генераторы отказали, — выпалил он.
„Búrka. Potvorské elek­trické zámky, všetko sa to zablokovalo. Čo ona? Je…“
— Гроза. Чертовы замки, все заклинило. Как она тут…
„Bude v poriadku, keď prestanete vrieskať,“ začal ticho Rainbird. Zdvihol veľké ruky, chytil nimi Hockstettera za chlopne bieleho plášťa a mykol ním tak, že Hockstetterova tvár s výrazom náhleho úľaku bola teraz na dva centimetre od jeho vlastnej.
— Не орать, — прошипел Рэйнберд. Он схватил Хокстеттера своими ручищами за отвороты рабочего халата и рывком притянул к себе, нос к носу.
„A ak sa ešte raz stane, že dáte najavo, že ma poznáte, ak niekedy dáte najavo, že som čosi viac než len obyčajný upratovač zaradený do kategórie D, zabijem vás. Rozsekám vás na kusy a rozporcujem do žrádla pre mačky.“
— И если вы еще хоть раз при ней узнаете меня, если вы еще хоть раз забудете, что я простой уборщик, я вас убью и сделаю из вас рагу для кошек.
Hockstetter bezmocne zaprskal. V kútiku úst sa mu vytvo­rila bublinka slín.
Хокстеттер издавал нечленораздельные звуки. Он давился слюной.
„Rozumiete? Zabijem vás!“ Zo dvakrát Hockstettera za­triasol.
— Вы меня поняли? Убью. — Рэйнберд дважды встряхнул его.
„Rozumiem.“
— По по понял.
„Tak môžeme odtiaľto vypadnúť,“ rozhodol Rainbird a šikoval Hockstettera, bledého a s vyvalenými očami, von na chodbu.
— Тогда вперед, — сказал Рэйнберд и вытолкал Хокстеттера на котором лица не было, в коридор.
Posledný raz sa obzrel, potom vytlačil von vozík a zabuchol za sebou samozaklápacie dvere. V spálni ďalej spala Charlie, spokojnejšie než kedykoľvek za posledné mesiace. A možno roky.
Он в последний раз обернулся, а затем выкатил свою тележку и закрыл дверь; замок сработал автоматически. А Чарли спала себе безмятежно, как не спала уже много месяцев. А может быть, и лет.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет