Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Wolfgang Borcher: An diesem Dienstag

Günter Eich: Inventura

Paul Celan: Die Todesfuge

Heinrich Böll. Wanderer, kommst du nach Spa...

Gnther Grass: Die Blechtrommel (одломак)

ПРВИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Варијанте падежних наставака ген. једн. на -у (с краю, кило сахару, прибавить шагу, вьшить чашку чаю); локатив једн. на -у (о береге, на берегу, о лесе: в лесу, о крае: на краю); ном. мн. на -а, -я, -ья, -е (город - города, учителя, дерево - деревья, гражданин, - граждане); промена именица на -ия, -ие, -мя (армия, здание, время). Именице којима се означава професија људи, њихова национална и територијална припадност (са најчешћим суфиксима: -ак, -як, - анин, -янин, -аре, -атор, -ятор, ен, -ка, -ер, -льщик, -льщица и сл.). Именице pluralia tantum (брюки, духи, квасцы). Непроменљиве именице (бюро, метро, пальто, кофе). Презимена на -ов, ев. Акценат именица, померање акцената.

Опште заменице. Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей. Неодређене заменице: кто-то, кто-нубудь, некоторый, несколько.

Поређење придева, компаратив придева тип старший, младший, старше, младше; прост облик суперлатива (ближайший, простейший, худший). Присвојни придеви на -ов, -ев, -ский. Придеви за означавање простора и времена (сегодняшний, здешний). Рекција придева - уочавање разлика у односу на српски језик (на конкретној лексици у тексту).

Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 50, 100; 200 - 400; 500 - 900; 1000 и њихова употреба у најчешћим структурама за исказивање количине (броја и времена) са предлозима с - до; с - по; от - до; к; и сл. Исказивање времена на сату у разговорном и службеном стилу. Четири основне рачунске радње. Акценат бројева, писање бројева речима.

Најчешће алтернације основе у презенту и простом будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса, основе и акцента. Глаголи кретања - обнављање, систематизација и увођење нових глагола у наставни процес (гнать-гонять, брести-бродить). Најчешћи префикси за грађење глагола: в-: вносить, входить, вз-: взлететь, взбежать; воз-: возбудить; вы-: выбежать, вышить; до-: добежать; за-: запеть; из-: избрать; на-: набросить; по-побежать, поговорить; под-: подбежать; при-: приготовить, приехать; у-: улетать и сл. Најчешћи суфиски за грађење глагола: - ать: встречать, ужинать; -вать: продавать; -еть: умнеть; -ивать: рассматривать; -ывать: связывать; - овать: действовать и сл. Глаголски прилози. Рекција глагола - уочавање разлика у односу на српски језик на конкретној лексици у тексту. Акцент глагола, померање акцента.

Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину - систематизација. Поређење прилога.

Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује од употребе истих или сличних у српском језику, на пример: за са акузативом и инструменталом у просторној одредби; из-за са генитивом у одредби одвајања од места и узрока; из-под са генитивом у одредби места; К са дативом у временској одредби; по са дативом у атрибутској, просторној, временској, начинској и узрочној одредби; У са генитивом у просторној одредби.

Најфреквентнији прости везници за поједине врсте независно-сложених реченица (а, да, и но, или). Најфреквентнији сложени везници: потому что, так как перед тем как, прежде чем и сл.

Реченичке моделе предвиђене за основну школу треба и даље примењивати у различитим варијантама и комбинацијама. При томе тежити да се уоче сличности и разлике у изражавању истих односа у српском и руском језику. У овом разреду посебну пажњу треба посветити моделима у потврдном, одричном и упитном облику за исказивање следећих односа:

Реченице са именским предикатом

а) копуле: быть, стать, являться:

Его отец был врачом, а он станет инженером. Сестра стала учительницей. Это утверждение является спорным;

б) нулта копула: Его брат - токарь по металлу. Она сегодня по металлу. Она сегодня веселая. Он сильнее всех.

Објекатски односи

Реченице са

а) директним објектом: Мы смотрели новую картину. Я не получил ответа;

б) индиректним објектом: Мальчик слушается матери. Андрей изменил родине. Он их поблагодарил. Бойцы пожертвовали жизнью. Они смеялись над этой глупостью. Эта фотография напоминает о прошлом. Товарищ обещал прийти. Брат в письме сообщает, что приедет к нам.

Реченице са одредбом

а) израженом прилогом: Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой). Он остался там (внизу, наверху, внутри, дома);

б) израженом зависним падежом: Мальчик спрятался за дверь. Девочка стоит за дверью. Машина появилась из-за угла. Кошка вылезла из-под дивана. Мы долго гуляли по городу. Я сижу у окна. Он живет у своих родителей.

Реченице са атрибутом

а) у суперлативу: А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом;

б) у зависном падежу: Я забыл тетрадь по русскому языку.

Реченице са одредбом

а) израженом прилогом: Я пришел раньше тебя;

б) израженом зависним падежом: Они вернулись к вечеру (к трем часам). Врач принимает по понедельникам. Я сегодня учился с пяти до сами часов.

Реченице са одредбом

а) израженом прилогом: Он говорит по-русски. Маша пишет более красиво, чем ты. Наташа пишет красивее всех;

б) израженом зависним падежом: Книги пошлите по почте.

Реченице са одредбом израженом зависним падежом: Он не приехал в срок по болезни.

Однос реченица у сложеној реченици. Независно-сложене и зависно-сложене реченице. Употреба зареза у сложеној реченици.

Управни и неуправни говор. Претварање управног у неуправни говор и обрнуто.

Ортографија

Интерпункција. Подела речи на слогове. Писање великих слова (са посебном пажњом на диференцирање између руског и српског правописа).

Најбитније одлике изговора у разговорном језику у односу на стандардни (неутрални) изговор.

Варијанте речи. Вишезначност речи. Хомоними. Уочавање међујезичних хомонима и паронима у тексту. Лексичка спојивост с посебном пажњом на уочавање разлика у лексичкој спојивости између руских и лексема у српском (матерњем) језику.

Структура двојезичних речника и служење њима.

Информације о руској књижевности са посебним освртом на усмену књижевност (пословице, изреке, загонетке и јунаке билина).

Русские народные сказки, рассказы, песни, пословицы, загадки, часушки. Кашица из топора. Глупый жених. Жена-спорщица. Василиса Прекрасная. Гуси-лебеди. Ах, кабы на цветы не морозы. Илья Муромец и Соловей-разбойник (отрывок). Крылов И. А. Басни: Волк и ягненок. Слон на власти. Волк на псарне. Лебедь, щука и рак. Жуковский В. А. Листок. Узник. 9. марта 1823. Море (Элегия). Песня ("Минувших дней очарование"). Пушкин А. А. Ты и Вы. Я Вас любил... поэт. Пророк. Зимний вечер. Лермонтов М. Ю. Парус. Родина. И скучно и грустно... Тургенев И. С. Муму. Толстой Л. Н. Детство (гл. XV). Чехов А. П. Шуточки. Ильф И. и Петров Е. Двенадцать стульев (отрывок). Шолохов М. А. Жеребенок. Булгаков М. А. Псалом.

ДРУГИ РАЗРЕД
(5 часова недељно, 175 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Изведене и сложене именице. Скраћенице (вуз, комсомол, БАМ, МГУ). Именице са суфиксима субјективне оцене, нпр. за мушки род: -ок, -чик: листок, магазинчик: за жен. род: -ка, -онка/-енка: ручка, девочка, сестренка; за сред. род: -ецо, -це: письмецо, деревце. Акценат именица.

Одричне заменице: некого, нечего. Опште заменице: сам, самый, любой.

Дужи и краћи облици придева. Обавезна употреба краћег облика (у предикату са допуном). Акценат придева. Померање акцента.

Исказивање мере и степена. Редни и збирни бројеви. Прости и десетни разломци.

Императив глагола свршеног вида у ситуацијама. Глаголски префикси (обнављање и систематизација). Улога префиксације у измени глаголског вида. Префикси као средства за изражавање допунских значења код глагола кретања. Суфикси за грађење глагола (обнављање и систематизација). Глаголски прилози (систематизација). Глаголски придеви. Рекција глагола - уочавање разлике у односу на српски језик на конкретној лексици у тексту. Акценат глагола.

Најфреквентнији модели за грађење прилога: придевска основа+о (тихо, скромно) и придевска основа+и (по-русски, практически).

Систематизација предлога и предлошких конструкција.

Прости везници. Најфреквентнији сложени везници.

Реченичке моделе предвиђене програмом за I разред треба и даље примењивати у различитим комбинацијама. У другом разреду посебну пажњу посветити моделима у потврдном, одричном и упитном облику за исказивање следећих односа:

Реченице са краћим придевским обликом у предикату: Я был болен гриппом. Он способен к математике.

Реченице са објектом у инфинитиву: Врач советовал мне отдохнуть. Я уговорил товарища молчать.

Сложене реченице: Мы пошли туда, куда вела узкая тропинка.

Начински односи

Реченице са глаголским прилогом: Друзья возвращались домой весело разговаривая. Он поздоровался кивнув головой.

Сложена реченица: Мы все сделали так, как сказал учитель. Он оказался способнее, чем я преднолагал.

Временски односи

Реченице са глаголским прилогом: Возвращаясь домой, я встретил товарища.

Сложена реченица: Как только скрылось солнце, стало холодно.

Узрочни односи

Реченице са глаголским прилогом: Не находя нужного слова, он замолчал. Почувствовав голод, брат решил пообедать без меня.

Сложена реченица: Така как брат почувствовал голод, он решил пообедать без меня.

Циљни односи

Реченице са одредбом у инфинитиву: Мы пришли проститься /чтобы проститься/. Мать отпустила дочку гулять.

Сложена реченица: Чтобы правильно говорить, нужно хорошо усвоить грамматику.

Условни односи

Сложена реченица: а) потенцијална: Если ты ко мне придешь, я тебе все объсню. б) реална: Если бы ты хотел, ты мог бы остаться. в) иреална: Если бы вы пришли вчера, вы застали бы здесь и моего брата.

Употреба зареза у сложеној реченици са уочавањем разлика у односу на српски (матерњи) језик.

Варирање изговора у области вокализма и консонантизма.

Синоними, антоними, хомоними, међујезички хомоними и пароними. Основно и преносно значење речи. Деминутиви.

Структура једнојезичких речника и служење њима.

Осврт на развој источнословенског друштва и културе у средњем веку. Прадомовина Словена. Настанак првих источнословенских држава и живот у њима. Материјална и духовна култура. Основна обавештења о усменој народној књижевности са посебним освртом на систем моралних вредности (јунаци билина, пословице и изреке). Почеци писмености и књижевног стварања. Световна и црквена књижевност (летописи, хронике, апокрифи, преведене приповетке и романи - општи преглед).

Почеци оригиналног књижевног стварања. Татарско ропство. Борба за уједињење Русије. Време смутње.

Лектира

Слово о полку Игореве - отрывки: "Золотое слово". Святослава, Плач Ярославны, Бегство Игоря из плена и возвращение на Русь. Повести временных лет: Смерть Олега. Предание об основании Киева.

Русија после смутње. Реформа патријарха Никона и цара Алексеја Михајловича.

Житије протопопа Авакума које је он сам написао. (Гудзи, Хрестоматија стр. 459.).

Европеизација Русије. Реформе Петра Великог. Петрови наследници. Просветитељство. Катарина Велика. Класицизам. Сентиметализам.

Ломоносов М. В. Вечернее размышление о Божьем величестве - отрывок ("Лицо свое скрывает день"). Радищев А. Н. Путешествие из Петербурга в Москву - отрывок (Лыбани). Фонвизин Д. И. Недоросль-отрывок. Карамзин Н. М. Бедная Лиза. Пушкин А. С. Медный всадник. Капитанская дочка. Станционный смотритель. Евгений Онегин - отрывок. Памятник. Зимняя дорога. Лермонтов М. Ю. Герой нашего времени. Тучи. Выхожу... Прощай, немытая Россия. Парус. Бородино. Утес. Аксаков С. Т. Аленький цветочек.

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(5 часова недељно, 180 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице општег рода. Pluralia и singularia tantum. Род скраћеница. Наши и страни познатији географски називи са специфичностима у роду, броју и промени. Именице које означавају материју. Називи представника националних и територијалних група (творба, м. и ж. род, номинатив и генитив множине). Именице придевског порекла. Преглед наставака у генитиву именица pluralia tantum. Акценат.

Неодређене заменице са: то, нибудь, либо, кое, как. Повратна заменица уз глаголе. Употреба заменице свой. Заменица сей. Односне заменице и корелација.

Присвојни придеви типа медвежий, ья, ье, ьи. Разлика у употреби простог и сложеног компаратива и суперлатива. Даље уочавање разлика у рекцији придева између руског и српског језика.

Систематизација промене основних бројева и њихова употреба. Бројеви полтора и полтораста. Сложенице са пол.

Глаголи са значењем оба вида. Непарни глаголи. Глаголи кретања са префиксима. Различита значења глаголских облика на -ся. Императив трећег лица сингулара, првог и трећег, плурала. Императив 2. л. сингулара и плурала глагола типа: пить, петь, лечь, есть. Префикси са временским значењем почетка, понављања и завршетка радње. Акцент.

Грађење прилога од других врста речи.

Најчешћи узвици и њихова функција

Реченичке моделе уведене у наставу током претходних разреда обновити и систематизовати тако да се ученици доведу до јасног сазнања: а) да се исти смисао - значење, однос у руском језику може исказати средствима различитог нивоа (речју, синтагмом, полупредикативном конструкцијом, реченицом); б) да се исти смисао често у руском и српском језику исказује на различите начине. Обраћати посебну пажњу на следеће реченичне типове:

Синтагматски речник, речник синонима, ортографски речник, фразеолошки речник.

Најопштији преглед прилога у Русији на почетку 19. века. Наполеонова најезда на Русију и Отаџбински рат. Декабристи. Николајевска реакција на тајна друштва. Романтизам у руској књижевности као књижевни покрет и духовна атмосфера. Одлике руског романтизма у односу на истоимени европски правац. Најзначајнији романтичари. Пресвладавање критичког духа. Револуционарни демократи и народњаци. Ослобођење кметова 1861.

Одлике руског реализма у односу на европски и најзначајнији представници овог правца.

Лектира

Гоголь Н. В. Тарас Бульба - отрывок (Смерть Андрия). Ревизор - отрывок. Тургенев И. С. Заниски охотника - отрывок. Как хороши, как свежи были розы. Отцы и дети. Достоевский Ф. М. Преступление и наказание - отрывок. Братья Карамазовы - отрывок. Тютчев Ф. И. Стихи по выбору. Фет А. А. Стихи по выбору. Некрасов Н. А. Стихи по выбору. Толстой Л. Н. Война и мир - отрывки. Анна Каренина. Чехов А. П. Рассказы. Короленко В. Г. Слепой музыкант.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(5 часова недељно, 160 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Род непроменљивих именица. Именице придевског и партиципског порекла. Именичке абревијатуре. Двојаки облици множине са различитим значењем. Систематизација акцента именица.

Систематизација заменица.

Придеви пореклом од партиципа (писање -ен и -енн-), од заменица и бројева. Грађење придева са пејоративним, аугментативним, појачањем и умањеним основним значењем. Непроменљиви придеви. Акценат придева - систематизација.

Систематизација бројева.

Пренесена значења простих и сложених глагола кретања у појединим облицима. Значења функција акцента код партиципа и других глаголских облика. Систематизација рекције глагола.

Систематизација прилога.

Систематизација предлошко-падешких конструкција по семантичком принципу (за исказивање објекатских, атрибутативних, временских, просторних, начинских, узрочних, циљних и др. односа).

Систематизација везника уз систематизацију сложених реченица.

Преглед најчешћих партикула и њихових функција у реченици.

Преглед најчешћих глаголских узвика и њихова функција.

Обнављање и систематизовање раније усвојених реченичних модела како би се ученици оспособили да један исти смисао могу изказивати на различите начине. Међумоделске трансформације. Стилско диференцирање појединих реченичних модела. Обратити посебну пажњу на следеће: могућности трансформације једночланих реченица у двочлане и обрнуто. Елиптичне реченице. Однос личних и безличних реченица. Значењска функција интонације и ред речи у реченици. Даљи рад на трансформацијама партиципских конструкција у сложену реченицу и обрнуто. Даљи рад на трансформацијама зависно-сложених у просте, проширене реченице и обрнуто.

Прелазак речи из једне категорије у другу. Стилска функција фразеологизама и идиома.

Информација о Русији на почетку 20. века. Октобарска револуција. Књижевни правци: симболизам, акмеизам, футуризам, имажинизам, пролетерска књижевност. Карактеристике руске совјетске књижевности. Период између два рата. Ратни период. Процес дестаљинизације. Нова струјања. Процват научне фантастике.

Горький М. На дне. Бунин И. А. Рассказы по выбору. Блок А. А. Девушка пела в церковном хоре... Ночь, улица, фонарь, аптека... Незнакомка. Маяковский. В. В. Облак в штанах. Булгаков М. А. Мастер и Маргарита. Есенин С. А. Письмо матери. Собаке Качалова. Шаганз... Не жалею, не зову, не плачу... Бабель И. Э. Конармия - отрывок. Шолохов М. А. Судьба человека. Цветаева М. И. Стенька Разин. Стихи по выбору. Пастернак Б. Л. Стихи по выбору. Мандельштам. О. Э. Петербург. Ахматова А. А. Сжала руки... Сероглазий король. Клятва. Реквием. Евтушенко Е. Стихи по выбору.

ПРВИ РАЗРЕД

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице и придеви - род и бројеви. Систематизација најчешће диференцијације помоћу слова Е/S уз задржавање или промену изговора. Диференцијација помоћу наставака, нпр. teur/trice (acteur/actrice), eux/euse (courageux/courageuse), ail/aux (travail/travaux) итд. Опозиција мушко/женско кроз различите именице, нпр. père/mère, итд. Место придева уз именицу. Промена значења придева у зависности од његовог места уз именицу: un homme grand/un grand homme, итд.

Детерминанти. Систематизација детерминаната научених у основној школи: члан, демонстративи, посесиви, упитни и екскламативни детерминант quel.

Неодређене речи: chaque, aucun, même, certain, autre, quelques, plusieurs, certains, différents и посебно tout у различитим значењима: tout pays, tout le pays, toute la matinéе, tous les matins.

Бројеви: систематизација основних и редних бројева. Најчешћи апроксимативни бројеви: une dizaine, une quinzaine, une vingtaine, une centaine.

Заменице. Систематизација личних заменица: ненаглашене, наглашене, у функцији директног и индиректног објекта. Заменице еn/y.

Систематизација релативних, показних, присвојних, упитних и неодређених заменица. Место заменица rien, personne, jamais уз глагол у сложеном времену: је n'ai rien vu/je n’ai vu personne, итд.

Прилози. Основни прилози за место, време, начин и количину. Систематизација прилога са наставком -ment. Прилошке конструкције предлог + именица, нпр. avec patience, sans doute, итд.

Негација - pas du tout, non plus; ne... rien, personne, jamais, aucun.

Глаголски облици - Објашњавање разлике између стања, начина и времена глагола.

Презент - систематизација глагола научених у основној школи са посебним освртом на особености глагола прве групе.

Футур - систематизација глагола научених у основној школи са посебним освртом на глаголе прве групе.

Сложени перфект - изражавање свршене радње, радње која претходи радњи у презенту, радње ограниченог трајања и низа свршених радњи.

Имперфект - изражавање несвршене радње, стања, понављане радње и радње истовремене некој другој прошлој радњи.

Прости перфект - начин формирања и идентификације на тексту.

Презент - објаснити начин формирања. Изражавање жељене или замишљене радње. Примењивати у реченицама иза глагола жеље, осећања и заповести, нпр. vouloir, aimer, préférer, détester, être content/désolé, ordonner, il faut, итд.

Инфинитив - инфинитив презента у функцији директног или индиректног објекта, нпр. је veux savoir./Il faut partir. /Il a réussi à passer son examen. /Elle m'a promis de venir me voir. /Il est impossible de realiser ce projet. итд.

Партицип презента и герундив - објаснити начин формирања. Користити само за изражавање истовремених радњи, нпр. Elle lit en écoutant la radio. Објаснити разлику. J'ai vu un accident en sortant du cinéma. /J'ai vu un ami sortant du cinéma.

Пасив - начин формирања пасивне конструкције est + партицип перфекта. Cette maison est construite depuis cent ans. Начин и време пасивне конструкције.

Униперсонални глаголи и глаголске конструкције типа il(ce) + être + придев

falloir, s'agir de, y avoir, глаголи који означавају метеоролошке појаве, il est possible, c'est sûr, итд.

Аспекатски глаголи: commencer à, se mettre à, être en train de, continuer à, finir de, s'arrêter de.

Тотално питање: упитна интонација, формула est-ce gue + нормални ред речи, инверзија субјекта. Парцијално питање: упитне речи - qui, que, quoi, quel, où, quand, comment, combien de, pourquoi; qu'estce qui - функција субјекта. Сва парцијална питања обрадити и на начин: упитна реч + формула est-ce-que - нормални ред речи.

Индиректни говор и индиректно питање - систематизација знања из основне школе. Проширивање на сва парцијална питања.

Објекатска реченица са que иза глагола penser, croire, répondre, être sûr, итд.