Област 4: ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА, РЕХАБИЛИТАЦИЈА И ПРОЦЈЕНА ИНВАЛИДИТЕТА

Област 4: ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА, РЕХАБИЛИТАЦИЈА И ПРОЦЈЕНА ИНВАЛИДИТЕТА

Здравствена заштита обухвата скуп мјера и активности на очувању, заштити и унапређењу здравља, спречавању и сузбијању болести и повреда, раном откривању болести, правовременом лијечењу и рехабилитацији.

Реформа здравственог система Републике Српске, у протеклих десет година, била је испуњена дефинисањем, развојем и усвајањем знатног броја докумената који су били од важности за усмјеравање и вођење реформског процеса. Примарна здравствена заштита, са породичном медицином као стубом, представља основ цјелокупног система здравствене заштите. У оквиру примарне здравствене заштите се путем кост-ефективних интервенција, као што су: промоција здравља, превенција болести, рано откривање болести, рана интервенција, благовремени третман и рехабилитација, рјешава највећи дио здравствених проблема и здравствених потреба становништва, уз активну подршку појединаца, породице и заједнице у цјелини. Реформа болничког сектора, поред реформе примарне здравствене заштите, има централно мјесто у даљем јачању и развоју здравственог система Републике Српске.

Регулисање области здравствене заштите једно је од кључних питања којима се побољшава квалитет живота. Овој области треба да се посвети посебна пажња, полазећи од права лица са инвалидитетом која треба да добију квалитетну здравствену услугу без било каквих ограничења и дискриминације на основу инвалидитета.

Тренутна ситуација у области здравствене заштите, укључујући и рехабилитацију лица са инвалидитетом, може се описати сљедећим запажањима:

• 
  Присутна је одређена дискриминација лица са инвалидитетом у односу на узроке инвалидитета („Неки системи регулишу одговарајуће предности код коришћења здравствених услуга (борачка заштита), на начин да обавезују јавне здравствене установе да истакну обавјештења на видним мјестима о предности без чекања у реду тешким ратним војним инвалидима“⁴);
  
• 
  Недовољно прилагођен систем финансирања здравствене заштите лица са инвалидитетом;
  
• 
  Неадекватна организација и степен опремљености здравствених установа за пружање здравствених услуга које је потребно прилагодити лицима са инвалидитетом;
  
• 
  Архитектонске баријере као препрека приступу здравственим услугама;
  
• 
  Недовољна обученост медицинског особља за пружање специфичних услуга прилагођених лицима са инвалидитетом, као и недовољно висок ниво свијести о правима и потребама лица са инвалидитетом;
  
• 
  Медицинска рехабилитација је само дјелимично прилагођена лицима са инвалидитетом.
  

Циљ овог документа је унапређење доступности здравствене заштите за лица са инвалидитетом.

Побољшање доступности постојећих здравствених услуга обухвата улагање напора да се лицима са инвалидитетом омогући доступност постојећих здравствених услуга и услуга рехабилитације, водећи рачуна о њиховом полу, доби, али и свим специфичностима насталим усљед инвалидитета.

Посебну пажњу треба посветити томе да се лицима са инвалидитетом обезбиједи исти обим, квалитет и стандард здравствених и рехабилитацијских услуга које се пружају осталим грађанима, укључујући услуге везане за полно и репродуктивно здравље, те здравствене програме којима је обухваћено цјелокупно становништво.

Када се говори о доступности, онда то подразумијева доступност у сваком смислу, односно архитектонску доступност, прилагођени транспорт и специјални транспорт до здравствене установе, доступност у смислу приближавања установа и здравствених радника који пружају здравствене услуге што ближе мјестима становања, те доступност у смислу остваривања права на здравствену заштиту.

Унапређење здравствених услуга које су усмјерене и прилагођене лицима са инвалидитетом подразумијева рану идентификацију и интервенцију у циљу превенције настанка и спречавања погоршања инвалидитета. Поред услуга физикалне рехабилитације које мултидисциплинарни тимови пружају на више нивоа здравствене заштите, потребно је дефинисати и бањско-рекреативне програме за особе са инвалидитетом и њихове породице. У подручју заштите менталног здравља такође је потребно промовисати мултидисциплинарни и интердисциплинарни тимски рад и позитиван став према особама са инвалидитетом, са фокусом на преосталим способностима.

Паралелно са радом на побољшању доступности постојећих здравствених услуга и креирању здравствених услуга посебно усмјерених и прилагођених лицима са инвалидитетом, неопходно је радити на активностима подизања свијести здравствених радника о људским правима, достојанству, независности и потребама лица са инвалидитетом кроз образовање и промовисање етичких стандарда у свим областима пружања услуга здравствене заштите. Умјесто концепта милосрђа, неопходно је изнова и изнова промовисати концепт изједначавања могућности за све.
Циљ 4.1. Осигурати једнак приступ услугама здравствене заштите за лица са инвалидитетом без обзира на пол, доб, поријекло или степен инвалидитета
Активности:

4.1.1 Побољшање физичке доступности у установама у којима се пружа здравствена заштита корисницима инвалидских колица, односно имплементација одредби Правилника о условима за планирање и пројектовање грађевина за несметано кретање дјеце и особа са умањеним тјелесним способностима;

4.1.2. Набавка помагала и средстава неопходних за комуникацију са лицима са инвалидитетом;

4.1.3. Обезбјеђење стоматолошке заштите за лица са инвалидитетом и менталном ретардацијом;

5. 
   Иницирати осигурање просторних и других капацитета који дјеци са најтежим облицима инвалидитета или у специфичним ситуацијама омогућавају боравак родитеља/старатеља у болници;
   
6. 
   Осигурати просторне, стручне и друге услове за провођење раног дијагностичког поступка и раних интервенција за дјецу са инвалидитетом;
   
7. 
   Осигурати материјалну и стручну подршку за провођење поступака ране хабилитације и рехабилитације;
   
8. 
   Осигурати психосоцијалну подршку и информацијску подршку родитељима дјеце са инвалидитетом;
   
9. 
   Учествовати у припреми за успостављање регистра неуроризичне дјеце за подручје Републике Српске;
   
10. 
    Организовати континуирану едукацију тимова породичне медицине, као и осталих специјалиста из подручја здравља жена са инвалидитетом, репродуктивног и полног здравља, планирања породице и других специфичних подручја;
    
11. 
    Обезбиједити довољан број гинеколошко-акушерских амбуланти опремљених адекватном опремом прилагођеном женама са инвалидитетом;
    
12. 
    Осигурати једнак приступ здравственим услугама жена са инвалидитетом, укључујући посебно претпорођајно, гинеколошко савјетовање и лијечење, те савјетовање о планирању породице и родитељству путем мултидисциплинарних тимова.
    

1. 
   Радити на побољшању информисаности грађана о способностима и могућностима особа са инвалидитетом;
   
2. 
   Организовати непосредне контакте особа са инвалидитетом и осталих грађана у току провођења здравственопревентивних програма у области инвалидности;
   
3. 
   Организовати округле столове на којим би лица са инвалидитетом промовисала превентивне програме у области инвалидитета;
   
4. 
   Информисати здравствене и социјалне раднике о Конвенцији УН-а о правима особа са инвалидитетом.
   

1. 
   Интегрисање модула о питањима инвалидитета у наставне планове и програме факултета и школа који образују кадрове у области здравствене заштите, социјалне заштите, као и образовања;
   
2. 
   Организација континуиране едукације о питањима инвалидитета за запослене у систему здравствене и социјалне заштите, те у систему образовања;
   
3. 
   Едукација о примјени Међународне класификације функционисања (скр. ICF, а постоји и званичан превод овог документа) и Квебешке класификације и других модела процјене инвалидитета за мултидисциплинарне тимове у здравственој, социјалној заштити као и образовању;
   
4. 
   Унаприједити услове за провођење образовних активности у здравственим установама.
   

1. 
   Пилот-пројекат процјене инвалидитета по моделу Међународне класификације функционисања (ICF) и Квебешке класификације, гдје се модел процјене инвалидитета заснива на процјени активности, функције и учешћа у друштву;
   
2. 
   Припремити приједлог правилника о процјени инвалидитета по моделу Међународне класификације функционисања (ICF) и Квебешке класификације модела процјене инвалидитета.