Област 7: КУЛТУРА – ЛИЧНИ ИНТЕГРИТЕТ, ИНФОРМИСАЊЕ, КОМУНИКАЦИЈЕ, ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ, РЕЛИГИЈА

Област 7: КУЛТУРА – ЛИЧНИ ИНТЕГРИТЕТ, ИНФОРМИСАЊЕ, КОМУНИКАЦИЈЕ, ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ, РЕЛИГИЈА

Култура се схвата као комплекс јасних духовних, материјалних, интелектуалних и привредних одлика које су карактеристичне за друштво или друштвену групу.

Она најприје обухвата све облике умјетности и право на писмо, односно језик као носиоца система вриједности, начина живота, традиција и вјеровања, као и остала права људског бића, као што је слобода изражавања, што све доприноси људском достојанству и личном интегритету. Лица са инвалидитетом се, прије свега, одликују овим потребама и потенцијалима као духовне, интелектуалне и креативне личности.

Надаље, у складу са политичком, привредном и друштвеном димензијом културе, она је моћно оруђе за реинтеграцију лица са инвалидитетом, тако што ће им пружити прилику да успоставе и испуне своје пројекте, да остваре зараду од својих креативних и умјетничких потенцијала и стекну нове вјештине које се могу преносити у активности других сектора, а све у циљу њиховог потпуног и истинског интегрисања у друштво.

Право лица са инвалидитетом да слободно и активно учествују у умјетности и култури чини основу њиховог укључивања у друштво.

У Републици Српској се проводе активности које су допринијеле побољшању статуса лица са инвалидитетом у погледу задовољавања њихових културних, интелектуалних и креативних потреба. Министарство просвјете и културе Републике Српске, односно његове републичке управне организације и републичке установе културе, поред одређеног броја отклоњених баријера и примјене олакшица у погледу улазница за изложбе и остале културне догађаје, проводе и друге активности које се односе на изграђивање одговарајућег става за суштинско укључивање лица са инвалидитетом, као што су запошљавање лица са инвалидитетом за извршавање оних послова на којима могу примјењивати своје знање и вјештине у установама културе на свим нивоима у Републици Српској.

Један од примјера је Музеј Републике Српске, који организује тактилне изложбе, остварује међународну и регионалну сарадњу у смислу стицања искуства за подршку лицима са инвалидитетом у оквиру које се врши обука особља за рад са лицима са инвалидитетом у сарадњи са CHwB организацијом. У Музеју Републике Српске постоје и одређене иницијалне активности у погледу приступа културном насљеђу за лица са инвалидитетом, али ту иницијативу свакако треба наставити и учинити је што приступачнијом. Примјер сарадње са другом установом културе јесте Народно позориште Републике Српске које је уступило своју позорницу Специјалној библиотеци за слијепа и слабовида лица Републике Српске за позоришну представу „Лоповлуку нигдје краја нема“ – приликом гостовања казалишта „Нови живот“ из Загреба. Музеј Савремене умjетности Републике Српске, у координацији са умјетником Младеном Миљановићем, оставарило је сарадњу са удружењем ампутираца УДАС у реализацији пројекта „Occupo“.

Међутим, још увијек предстоје значајне промјене и доприноси у циљу суштинског укључивања лица са различитим облицима инвалидитета у области умјетности и културе. Иницијативе треба да крену од самих установа и организација културе и конвергентних сектора како би се отклонили сви облици баријера, а то, између осталог, подразумијева и примјену одговарајућих формата у области информација за лица оштећеног вида и слуха. Приступ и учествовање лица са инвалидитетом треба да буде несметан на свим културним манифестацијама, треба да се настави процес запошљавања, континуирана обука и међународна сарадња ради квалитетнијег остваривања пројеката у култури, итд.

Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица је основана Одлуком Владе Републике Српске у јулу 2006. године. Министарство просвјете и културе је, поред финансијске помоћи при оснивању библиотеке и њеном издвајању из Савеза слијепих Републике Српске, финансирањем плата и накнада трошкова запослених, повећало и износ средстава за њене програмске активности.

Библиотека располаже књижним фондом на Брајевом писму и у звучној техници са преко 1400 наслова, са преко 5.000 књижних јединица. Технички је савремено опремљена и располаже адекватном Брајевом штампаријом и тонским студијем и аудио-Брај интернет клуб читаоницом. Библиотека своје услуге пружа бесплатно. Тренутно је регистровано преко 500 корисника − читалаца, а задовољава потребе 2.000 слијепих и слабовидих лица из Републике Српске.

Библиотека је покренула поступак учлањења у Међународну асоцијацију библиотека IFLU. Остварује сарадњу са сродним библиотекама у сусједним земљама, у Београду, Новом Саду, Подгорици, Сарајеву и Загребу, са којима планира склопити протокол о сарадњи.

Оснивањем Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске у значајној мјери су побољшани услови за задовољавање потреба лица са оштећењима вида у области културе, али потребе ове категорије, као и лица оштећеног слуха треба много квалитетније укључити у све области културног живота, а нарочито у области информативних медија и телевизије у прихватљивим облицима и технологијама.

Невладин сектор

У оквиру Организације ампутираца „УДАС“ дјелује и Галерија „Удас“, која је јединствена у Југоисточној Европи. Пружа могућност лицима са инвалидитетом и лицима без инвалидитета, младим студентима, неафирмисаним умјетницима, дипломираним умјетницима да организују своје изложбе. Организација ампутираца „УДАС“ константно је укључена у међународну и регионалну сарадњу подршке лицима са инвалидитетом. Заједно са регионалном канцеларијом за Југоисточну Европу Survivor Corps, Landmine Survivors Network BiH, укључена је у низ активности на регионалном нивоу.

Учешће у култури огледа се и у разноврсним облицима културних и умјетничких манифестација и програмских активности које се одвијају, такође, уз подршку ресора културе при Министарству просвјете и културе (и уз подршку осталих министарстава Владе Републике Српске) у оквиру суфинансираних програма и пројеката по јавном конкурсу за суфинансирање пројеката/програма из области културе, који се третирају као јавна потреба у култури Републике Српске.

Суфинансирани су пројекти како са републичког, тако и са локалног нивоа: Организација ампутираца „УДАС“, Ликовна колонија Балкана; пројекат „Једнаке могућности за ликовно изражавање“; изложба радова чланова Организације ампутираца „УДАС“, организација за изложбе: Бања Лука, Источно Сарајево, Добој; Удружење параплегичара регије Бањалука – „Школа сликања за дјецу са инвалидитетом“; Удружење дјеце са посебним потребама „Нада“ Рудо – „Школа слика Република Српска“; Организација слијепих и слабовидих лица Фоча – „Књижевно вече поводом обиљежавања дана слијепих“ и Међуопштинско удружење глувих и наглувих – „Научимо гестовни говор“.

Услови у којима дјелују удружења лица са инвалидитетом, нарочито на локалном нивоу у Републици Српској, изузетно су тешки, односно далеко испод основних услова рада. Они често нису у стању да плаћају струју, а да и не помињемо опремљеност, односно компјутере (које углавном и немају), интернет конекције и остале предности које пружа савремена технологија.

Међусекторска подршка на нивоу Владе Републике Српске у сарадњи са локалним нивоом и сектором пословања требало би да предузме хитне кораке који се не односе само на директна новчана давања. Заједничке активности на проширењу врсте и обима услуга умногоме би помогле друштвеној интеграцији ове најосјетљивије категорије становништва.

Поред тога, тек предстоје значајне промјене и доприноси у циљу суштинског укључивања лица са различитим облицима инвалидитета у области умјетности и културе, те културног насљеђа. Приступ и учествовање лица са инвалидитетом треба да буду несметани и на свим културним манифестацијама. Иницијативе треба да крену од самих установа и организација културе и конвергентних сектора како би се отклонили сви облици баријера. Нарочиту пажњу треба обратити на обезбјеђивање да информације и културне манифестације у различитим форматима буду доступне лицима оштећеног слуха и вида.

Audiovisual Media Services Directive 2007, Article 3c – Директива ЕУ о услугама аудио-визуелних медија 2007, члан 3. став в) – има за циљ да унапређује приступ лица оштећеног вида и слуха у погледу услуга аудио-визуелних медија. Земље чланице ће охрабривати емитере у пружању услуга лицима оштећеног вида и слуха. Неки од начина који се предвиђају у том смислу су титлови и тумачи. Одредбе ове директиве треба примјењивати и у погледу дигиталне земаљске радио-дифузије.

Суштинску препреку представљају баријере које се односе на промјену става јавности у односу на лица са инвалидитетом уопште, па и њихове несумњиве умјетничке, креативне и духовне способности, односно њихово право да стекну статус самосталних умјетника и да живе од свог рада. Умјетници са инвалидитетом, било да су професионални или млади умјетници, суочавају се са малим примањима и проблемом да нађу и одрже запослење, имају мање могућности за стручно усавршавање, ограничен приступ обуци, отежан приступ информацијама и могућностима за финансирање и приступ фондовима. Умјетницима са инвалидитетом је потребна подршка за опрему, путовање и личне асистенте.

Лица са оштећењем слуха и вида имају ограничен приступ информацијама у свим аспектима комуникације. Када су у питању медији у Републици Српској, само државна телевизија емитује информативне емисије у пријеподневним терминима са тумачима за гестовни говор. Особе са оштећењем вида не могу пратити програме стране продукције, јер нису синхронизовани на наш језик. Иста ситуација је када је у питању свакодневна (службена) комуникација. У државним службама нису запослени гестовни тумачи, док лица са оштећењем вида ниједну информацију не могу добити у писаном облику јер се нигдје не користе штампачи на Брајевом писму. И информисање других лица са инвалидитетом је на веома ниском нивоу јер, када медији преносе информације значајне за њих, тежиште у информацијама стављају на њихове недостатке, а не на њихове способности и начине како могу реализовати своја права или се укључити у неке активности које су специфичне за њих. У Републици Српској ниједан електронски медиј нема континуирано емитовање емисија приступачних и посвећених свим категоријама лица са инвалидитетом, нити један штампани медиј нема серију чланака о лицима са инвалидитетом. Иако се, захваљујући труду организација лица са инвалидитетом (усмјереном ка медијима) и едукацијама, спорадично могу примијетити прилози у којима се нагласак ставља на права и потенцијале лица са инвалидитетом, медији још увијек имају присутну дозу сензационализма када се приказују лица са инвалидитетом, а прилози о њима су базирани на медицинском и добротворном приступу инвалидности.

Свијест о правима особа са инвалидитетом је на веома ниском нивоу. Лица са инвалидитетом се посматрају као неко о коме треба да се брине и у већини случајева се сматра да су „они“ пасивни дио „нашег“ друштва. Стигма, као и осјећај мање вриједности, те немогућност задовољавања основних потреба (кретање, информисање, право на здравствену заштиту, образовање и друго) директно утичу на снижавање висине свијести особа са инвалидитетом и њихових породица. Активности које су усмјерене на подизање свијести јавности о правима лица са инвалидитетом углавном се спроводе у великим градовима, док се у руралним мјестима не зна ни тачан број лица са инвалидитетом.

Посебно је тешка ситуација када су у питању ментално недовољно развијена лица и лица са проблемима у менталном здрављу. Они су препуштени бризи родитеља који су у исто вријеме њихови и представници и заступници, тако да су они као лица неуочљиви у друштвеној заједници.

1. 
   Музеји, библиотеке и архиви на свим нивоима треба да у свој рад уграде планиран, систематичан и дугорочан приступ инвалидитету, да уваже потребе лица различитих облика инвалидитета као основни услов за испуњавање духовних и културних потреба;
   
2. 
   Музеји, библиотеке и архиви треба да учине доступним, нарочито у процесу дигитализације, своју грађу и материјале, као и све остале информације везане за дешавања и манифестације у наведеним установама, користећи одговарајуће формате за лица са оштећењем вида. Информације за потребе лица са менталним оштећењима треба да се прилагоде кроз употребу поједностављених текстова;
   
3. 
   Археолошки, вјерски и остали споменици и локалитети од историјске и културне вриједности треба да у своју инфраструктуру укључе несметан приступ лицима са инвалидитетом.
   

1. 
   Културне музичко-сценске, позоришне и филмске манифестације треба учинити доступним лицима са свим облицима инвалидитета, а нарочито лицима са оштећењем вида или слуха, а за потребе лица са менталним оштећењима треба да се прилагоде кроз употребу поједностављених текстова.
   

1. 
   Оспособљавање лица са инвалидитетом у оквиру њихових удружења за израду што квалитетнијих пројеката како би се пријављивали на конкурсе, нарочито за ЕУ фондове.
   

1. 
   Обезбиједити статус слободног умјетника лицима са инвалидитетом у оквиру Закона о стицању статуса самосталних умјетника („Службени гласник Републике Српске“, број 50/10), као и правима у области ауторских и сродних права на основу Закона о ауторским и сродним правима БиХ и Закона о индустријском власништву БиХ;
   
2. 
   У складу са законодавством ЕУ и циљевима ЕУ стратегије која се односи на креативност и иновативност, повезати област професионалног, креативног рада лица са инвалидитетом са привредним сектором, предузетништвом, малим и средњим предузећима. У том смислу неопходна је сарадња са просвјетом, цјеложивотним учењем и образовањем за одрасле;
   
3. 
   Обезбиједити лицима са инвалидитетом равноправан приступ умјетничким школама и академијама.
   

1. 
   Подизање свијести, путем обуке, најприје оних који доносе одлуке и креирају политику и сва кретања у области подршке лицима са инвалидитетом – запослених у ресорним министарствима Владе Републике Српске, на локалним нивоима, а потом и шире јавности о вриједностима умјетничких радова лица са инвалидитетом;
   
2. 
   Кратки документарни телевизијски филмови и сви остали облици телевизијских емисија треба да имају редовно прилоге о умјетничким активностима лица са инвалидитетом;
   
3. 
   Успоставити показатеље о броју посјета лица са инвалидитетом музејима, библиотекама, архивима, историјским споменицима и локалитетима, позориштима и свим осталим музичко-сценским манифестацијама.
   

1. 
   Налажење нових облика финансирања, донација и спонзорстава са привредним факторима, како јавним тако и приватним институцијама и организацијама (банке и сл.) како би се подстакли и унапређивали пројекти лица са инвалидитетом;
   
2. 
   Повећати ниво информисаности о могућностима приступа ЕУ фондовима који подржавају/финансирају активности из области културе и умјетности. С тим у вези, неопходно је редовно достављање информација о новим пројектима;
   
3. 
   Креирање пореских олакшица у оквиру постојећег законодавства Републике Српске за лица са инвалидитетом која се баве умјетношћу професионално и аматерски. Финансијске и пореске олакшице се нарочито односе на удружења лица са инвалидитетом на локалном нивоу и у руралним областима (укинути индустријску струју и сл.), као и на неновчане олакшице или додатне таксе у оквиру пореског система за лица са инвалидитетом.
   

7.7.1. Наставити унапређење међународне и регионалне сарадње ради међукултурног дијалога. Искуство у тим програмима и пројектима треба да се користи у националним, односно локалним контекстима. Потребна је међусекторска сарадња на нивоу Владе Републике Српске, са локалним заједницама, као и сарадња са невладиним организацијама.

1. 
   Спровести истраживања у сврху снимања постојећег стања у вези с тим које начине и средства комуникације користе лица са инвалидитетом и које активности треба да се предузму у складу са њиховим захтјевима. Направити процјене потреба едуковања и информисања о коришћењу нових информационих и комуникационих технологија;
   
2. 
   Спровести едукацију лица са инвалидитетом о коришћењу нових информационих и постојећих расположивих комуникационих технологија;
   
3. 
   Учинити приступачним службене информације лица са инвалидитетом у прихватљивим облицима и технологијама, зависно од индивидуалних могућности појединца – лица са инвалидитетом.
   

7.9.1. Укључити особе са инвалидитетом у програмске савјете јавних емитера;

7.9.2. Подржати отварање електронских и штампаних медија који имају за сврху промоцију права лица са инвалидитетом;

7.9.3. Подстицати обавезно увођење емисија посвећених тематици лица са инвалидитетом у редовној програмској шеми у електронским медијима, а исто тако и сталних рубрика у штампаним медијима;

7.9.4. Радити систематски и континуирано на едукацији новинара и уредника и промоцији социјалног приступа инвалидности, права и потенцијала лица са инвалидитетом у медијима;

7.9.5. Потребно је регулисати да одређени провајдери програмског садржаја на државном и регионалном нивоу буду обавезни да одређени дио програмског садржаја подрже сервисима који ће да омогуће праћење лицима са сензорним и менталним сметњама. Потенцијални сервиси који лицима са посебним потребама могу омогућити праћење програмског садржаја у дигиталном окружењу јесу: звучни описи, титлови, титлови који се могу одвојено додавати на слику, додатни видео за знаковни језик и говорни титлови.

7.10.1. Остварити сарадњу са вјерским службеницима и упознати их са потребама лица са инвалидитетом и њиховим потребама и могућностима укључења у вјерске обреде;

7.10.2. Обезбиједити вјерску литературу прилагођену потребама лица са инвалидитетом;

7.10.3. Укључити вјерске службенике у рад организација лица са инвалидитетом како би остварили интеракцију и подигли свјест о правима и способностима лица са инвалидитетом.