Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет20/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   53

3

x x x

Zatiaľ čo sa Andy pokúšal popichať dcérku drsnou bradou, Orville Jamieson, alias O. J., alias Džús a ďalší agent Firmy Bruce Cook vystúpili z bledomodrého chevroletu pred reštauráciou Hastings.
Пока Энди щекотал дочку отросшей щетиной, Орвид Джеймисон, он же О'Джей, он же Живчик, вместе с другим агентом Конторы Брюсом Куком вылезал из светло голубого «шевроле» около закусочной «Гастингс дайнер».
O. J. chvíľu postál, zahľadel sa na hlavnú ulicu a videl zvažujúce sa parkovisko, obchod s elektrospotrebičmi, pre­dajňu potravín, dve benzínové čerpadlá, lekáreň a drevenú budovu obecného úradu s tabuľkou pripomínajúcou akúsi historickú udalosť, ktorá mohla byť každému ukradnutá. Hlavná ulica bola zároveň cestou č. 40 a McGeeovci boli v tejto chvíli ani nie sedem kilometrov od miesta, kde stáli O. J. a Bruce Cook.
Джей остановился на минутку окинуть взглядом Мэйн стрит с ее пологой площадкой для парковки машин, магазином электротоваров, двумя бензоколонками, аптекой, деревянным зданием муниципалитета с прибитой на нем памятной доской в знак какогото исторического события, на которое все плевать хотели. Мэйнстрит одновременно являлась отрезком Дороги 40, где, не более чем в четырех милях от О'Джея и Брюса Кука, находились Макги.
„Pozri na ten zapadákov,“ znechutene sa ozval O. J.
— Взгляни на этот городишко, — с отвращением сказал О'Джей.
„Vyrastal som tu neďaleko. V meste Lowville. Počul si niekedy o Lowville, štát New York?“
— Я вырос неподалеку, в Лоувилле. Слышал когда нибудь о Лоувилле, штат Нью Йорк?
Bruce Cook pokrútil hlavou.
Брюс Кук покачал головой.
„Je to blízko Utiky. Tam, čo robia pivo značky Utica Club. Nikdy v živote som nebol taký šťastný ako v deň, keď som vypadol z Lowville.“ O. J. siahol pod sako a upravil si v puzdre Žihadlo.
— Это рядом с Ютикой. Там варят пиво «Ютика клаб». День отъезда из Лоувилла был счастливейшим в моей жизни. — О'Джей подлез под куртку, поправил «пушку» в кобуре.
,.Tam je Tom so Števom, aha,“ ukázal Bruce. Na druhej strane ulice, v medzere, z ktorej práve odišiel farmársky nákladniak, zaparkoval svetlohnedý pacer. Z pacera vystúpili dvaja chlapi v tmavých oblekoch. Vyzerali ako zamestnanci banky. Nižšie na ceste, pri blikajúcich semaforoch, sa zhová­rali ďalší dvaja ľudia z Firmy so starou škatuľou, čo mala na starosti prevádzať cez obec školákov na druhú stranu ulice. Ukázali jej fotografiu a ona pokrútila hlavou. Tu v Hastings Glene bolo desať agentov Firmy. Všetkých riadil Norville Bates, ktorý sa teraz vrátil do Albany, aby tam počkal na Ala Steinowitza, ostrého šéfa vymenovaného osobne kapitánom.
— А вот и Том со Стивом, — сказал Брюс. Напротив, через дорогу, светло коричневый «пейсер» заехал на площадку для парковки в освободившееся от фермерского грузовичка место. Из «пейсера» вылезли двое в темных костюмах, похожие на банкиров. Дальше по улице, рядом с мигалкой, еще двое из Конторы подошли к какой то старой карге, которая осеняла перстом школьников, высыпавших на переменку. Они показали ей фотографию, та покачала головой. В Гастингс Глене собралось десять агентов Конторы, поддерживающих связь с Норвилом Бэйтсом, который находился в Олбани в ожидании личного представителя Кэпа — Эла Стейнвица.
„Veru, Lowville,“ vzdychol O. J.
— Да, Лоувилл, — вздохнул О'Джей.
„Dúfam, že tie dva teľacie ksichty do obeda budeme mať. A dúfam, že najbližšie budem odvelený do Karáčí. Alebo na Island. Hocikam, len nech je to čo najďalej od tejto časti štátu New York. Tu sme príliš blízko Lowvillu. Príliš blízko, aby sa človek cítil voľne.“
— Надеюсь, к полудню то захватим этих двух паразитов. Надеюсь, следующее задание будет в Карачи. Или в Исландии. В любом месте, но не на севере штата Нью Йорк. Слишком близко к Лоувиллу, тошнить начинает.
„Myslíš, že ich do obeda dostaneme?“ spýtal sa Bruce.
— Думаешь, к полудню захватим? — спросил Брюс.
O. J. pokrčil plecami.
О'Джей пожал плечами:
„Budeme ich mať, kým zájde slnko. S tým rátaj.“
— До захода солнца. Можешь не сомневаться.
Vošli dnu, sadli si k pultu a objednali si kávu. Priniesla im ju mladá čašníčka s peknou figúrou.
Они зашли в закусочную, сели у стойки, заказали кофе. Принесла его молоденькая изящная официантка.
„Odkedy si tu, sestrička?“ spýtal sa jej O. J.
— Давно на работе, сестренка? — спросил ее О'Джей.
„Ak máš nejakú sestričku, tak ju ľutujem,“ odpovedala čašníčka. „Najmä ak sa podobá na teba.“
— Мне жаль вашу сестренку, — ответила официантка, — если она хоть чуток похожа на вас.
„Nie tak zhurta, sestrička,“ prehodil O. J. a ukázal jej služobný preukaz. Dlho naň pozerala. Za ňou postarší mla­distvý delikvent v motocyklistickej bunde stláčal gombíky na hudobnej skrini.
— Не надо так, сестренка, — сказал О'Джей, протянув ей свое удостоверение. Она долго изучала его. За ее спиной какой то выросший малолетний правонарушитель в мотоциклетной куртке давил на кнопки автомата проигрывателя «Сиберг».
„Som tu od siedmej,“ odpovedala.
— С семи часов, — сказала она.
„Ako každý deň. Asi chcete hovoriť s Mikom. To je majiteľ.“
— Каждое утро. Может, хотите поговорить с Майком? Он — хозяин.
Zberala sa na odchod, ale O. J. jej pevne zovrel zápästie. Nemal rád ženské, čo sa vysmievali jeho ciferníku. V každom prípade, skoro každá ženská bola fľandra, v tom mala jeho matka pravdu, aj keď vo všeličom inom nemala. A jeho matka iste vie, prečo si to o takých ceckatých sukách myslí.
— Она было двинулась, но О'Джей мертвой хваткой схватил ее за руку. Он не любил женщин, насмехавшихся над его внешностью. Почти все женщины — шлюхи, так говорила его мамаша и была права, даже если она и ошибалась во многих других вопросах. Уж, конечно, мамаша точно знала бы, что сказать об этой грудастой стерве.
„Povedal som, že by som chcel hovoriť s majiteľom, sestrička?“
— Разве я сказал, что хочу говорить с хозяином, сестричка?
To ju vyplašilo, a jemu to vyhovovalo.
Она забеспокоилась, а именно это требовалось О'Джею.
„N-nie.“
— Н нет.
„Fajn. Lebo chcem hovoriť s tebou, nie s niekým, čo celý čas zavretý v kuchyni praží vajcia a vyrába superhamburgery.“ Vytiahol z vrecka fotografiu Andyho a Charlie a podal jej ju, ale zápästie jej pritom nepustil.
— Ну и хорошо. Я ведь хочу говорить с тобой, а не с парнем из кухни, где он все утро делает яичницы и рубит котлеты. — О'Джей вынул из кармана фотографию Энди и Чарли, показал, не выпуская из руки ее запястье.
„Spoznávaš ich, sestrička? Možno si im dnes dávala raňajky.“
— Узнаешь, сестричка? Может, подавала им завтрак сегодня?
„Nechajte ma. Ubližujete mi.“
— Пустите. Мне больно.
Z domaľovanej tváre sa jej stratila všetka farba okrem rúžu. Možno bola vedúca fanklubu niektorého vysokoškolského futbalového mužstva. Bola z toho druhu dievčat, čo sa vysmievali z Orvilla Jamiesona, keď ich niekam pozval, lebo bol len vedúcim šachového krúžku a nie zadákom v rugbyovom mužstve. Obyčajné fľandry z Lowville. Kristepane, ako len nenávidel tento štát! Ešte aj New York bol hovädský blízko.
С лица ее сошла вся краска, кроме вульгарной помады, которой она намазалась. Возможно, она из тех, кто подавал команду к овациям во время спортивных состязаний в средней школе, из того сорта девок, которые поднимали Орвила Джеймисона на смех, когда он приглашал их погулять, потому что он возглавлял шахматный клуб, а не играл полузащитником в футбольной команде. Куча дешевых лоувиллских шлюх. Боже, как он ненавидел штат Нью Йорк. Даже от самого города его воротило.
„Povedz, či si ich obsluhovala alebo nie. Potom ťa pustím. Sestrička.“
— Скажи, обслуживала ты их или нет. Тогда отпущу. Сестричка.
Rýchlo sa pozrela na obrázok.
Она быстро взглянула на снимок:
„Nie. Neobsluhovala. Teraz ma…“
— Нет! Не видела. Теперь от…
„Nepozrela si sa poriadne, sestrička. Pozri sa ešte raz, a poriadne.“
— Ты невнимательно смотришь, сестричка. Взгляни ка еще.
Pozrela sa znovu.
Она снова взглянула и выкрикнула:
„Nie! Nie!“ povedala nahlas. „Nikdy som ich nevidela! Dajte mi…“
— Нет! Нет! Никогда не видела их! Отпустите меня!
Postarší mladistvý delikvent vo výpredajovej koženej bun­de značky Mamut pristúpil za cinkania zipsov bližšie, palce zakvačené vo vreckách nohavíc.
Выросший малолетний правонарушитель в кожаной куртке, купленной в магазине удешевленных товаров, неторопливо подплыл и наклонился, держа кулаки в карманах брюк и звеня замкамимолниями.
„Obťažujete dámu,“ prehodil.
— Даму беспокоите, — сказал он.
Bruce Cook naňho otvorene zagánil s očividným pohŕda­ním.
Брюс Кук взглянул, не скрывая презрения:
„Maj sa na pozore, človeče, aby sme, keď skončíme s ňou, nezačali obťažovať teba!“ odvrkol.
— Смотри, не пришлось бы нам и тебя побеспокоить, поросячья морда.
„Ach,“ vydýchol veľký chlapček v koženej bunde a hlas mal zrazu celkom tichý. Rýchlo sa pobral preč, očividne sa domnieval, že sa zamiešal do záležitostí pouličnej slečny.
— Ох, — вздохнул бывший малолетний в кожаной куртке, голос его внезапно стал тихим. Он быстро ретировался, очевидно вспомнив, что на улице его ждут неотложные дела.
Dve staré dámy v boxe nervózne pozorovali scénu pri pulte. Vysoký muž v pomerne čistom bielom kuchárskom odeve – podľa všetkého Mike, majiteľ – zastal vo dverách z kuchyne a aj on sa prizeral. V jednej ruke zvieral mäsiarsky nôž, no nepôsobil veľmi autoritatívne.
Две пожилые дамы за столиком, нервничая, наблюдали маленькую сценку возле стойки. Грузный мужчина в умеренно чистом белом переднике — очевидно, Майк, хозяин — стоял в проеме кухонной двери, также следя за происходящим. В руке он как то неуверенно держал большой нож для мяса.
„Čo by ste chceli, mládenci?“ spýtal sa.
— Чего надо, ребята? — спросил он.
„Sú to tajní,“ vysvetľovala čašníčka nervózne.
— Они из федеральной службы, — нервно сказала официантка.
„Sú…“
— Они…
„Neobsluhovala si ich? Si si istá?“ spýtal sa O. J.
— Не обслуживала их? Уверена? — спросил О'Джей.
„Ses­trička?“
— Сестричка?
„Som si istá,“ povedala. Plač mala na krajíčku.
— Уверена, — сказала она, чуть не плача.
„Len aby! Chybička ťa môže stáť päť rokov basy, ses­trička.“
— Смотри не ошибись. Ошибка может упечь тебя на пять лет в тюрьму, сестричка.
„Som si istá,“ šepkala. Po líci jej stekala slza.
— Уверена, — прошептала она. С нижнего века скатилась слеза и поползла по щеке.
„Prosím vás, nechajte ma. Už mi neubližujte.“
— Пожалуйста, отпустите. Мне больно.
O. J. na okamih zosilnil zovretie, páčil sa mu pri tom pohyb drobných kostí, ktoré cítil pod rukou, páčilo sa mu vedomie, že môže zovrieť ešte viac a rozdrviť ich… a potom zovretie uvoľnil. Reštaurácia bola tichá, až na hlas Stevieho Wondera, čo sa ozýval z hudobnej skrine. Vtom sa dve staré dámy zdvihli a rýchlo odišli.
О'Джей на какое то мгновение сжал руку еще сильнее, наслаждаясь ощущением тонкой косточки в ладони и сознанием, что может сжать ее еще сильней, сломать и… отпустил. В закусочной стояла тишина, если не считать голоса Стиви Уандера из «Сиберга», заверявшего посетителей «Гастингс дайнер», что инцидент исчерпан. Пожилые дамы торопливо вышли.
O. J. vzal do rúk šálku, nahol sa ponad pult, vylial kávu na dlážku a za kávou tam šmaril aj šálku, ktorá sa rozbila. Drobné porcelánové črepiny sa rozprskli na všetky strany. Čašníčka sa teraz nahlas rozplakala.
О'Джей поднял чашку с кофе, наклонился над стойкой, вылил кофе на пол и швырнул чашку. Шрапнель из толстых кусочков фарфора разлетелась в разных направлениях. Официантка плакала навзрыд.
„Hnusná šťanka,“ vyhlásil O. J.
— Дерьмовое варево, — сказал О'Джей.
Majiteľ urobil nesmelé gesto nožom a na Orvillovej tvári to vyvolalo pobavený výraz.
Хозяин сделал неуверенное движение ножом — лицо О'Джея засияло.
„Poďme do toho, chlape,“ vyzval ho so smiechom.
— Давай, друг, — сказал он, посмеиваясь.
„Po­zrime sa. čo dokážete.“
— Давай. Посмотрим, как у тебя выйдет.
Mike položil nôž vedľa opekača hrianok a skríkol zhano­bený a rozhorčený:
Майк положил нож рядом с тостером и внезапно закричал с отчаянием и гневом:
„Bojoval som vo Vietname! Môj brat bojoval vo Vietname! Napíšem o tom nášmu zástupcovi v Kongrese. Uvidíte, že napíšem!“
— Я воевал во Вьетнаме! Мой брат воевал во Вьетнаме! Я напишу нашему конгрессмену! Вот увидите!
O. J. sa naňho zahľadel. Po chvíľke vyľakaný Mike sklopil zrak.
О'Джей взглянул на него. Напуганный Майк опустил глаза. Агенты вышли.
Tí dvaja vyšli von. Čašníčka si čupla, začala zbierať rozbité kúsky šálky a vzlykala.
Официантка нагнулась и начала, рыдая, собирать осколки кофейной чашки.
Vonku sa Bruce spýtal:
За дверью Брюс спросил:
„Koľko je tu motelov?“
— Сколько мотелей?
„Tri motely, šesť radov turistických chatiek,“ odpovedal O. J. a pozrel dolu, smerom k semaforom. Ten pohľad ho fascinoval. V Lowville za čias jeho dospievania bola reštaurá­cia a v nej visela nad príručnou dvojplatničkou značky Silex tabuľka s nápisom:
— Три мотеля, шесть кемпингов с домиками для туристов, — сказал О'Джей, глядя на мигалку. Она гипнотизировала его. В Лоувилле его молодости была закусочная с надписью по висящему широкому противню:
KEĎ SA VÁM V NAŠOM MESTE NEPÁČI, NAZRITE DO CESTOVNÉHO PORIADKU. Koľkokrát túžil strhnúť tú tabuľku zo steny a napchať ju komusi do krku!
«ЕСЛИ ВАМ НЕ НРАВИТСЯ НАШ ГОРОД, ИЩИТЕ ЖЕЛЕЗНОДОРОЖНОЕ РАСПИСАНИЕ». Сколько раз он порывался сорвать эту надпись со стены и заткнуть ее комунибудь — в глотку!
„Máme tu ľudí, čo to všetko preveria,“ dodal, keď kráčali späť k svetlomodrému chevroletu, ktorý patril do záložného vládneho autoparku udržiavaného vďaka daňovým poplatní­kom.
— Наши люди проверяют их, — сказал он, направляясь к светло голубому «шевроле» из правительственного гаража, построенного и существующего за счет налогоплательщиков, 
„Čoskoro uvidíme.“

— Скоро узнаем.


Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет