Привремене народна скупштина стенографске белешке

Када говоримо о факторингу не могу да не споменем тренутак када сам први пут ушла у рад државне администрације, то је било 2006. године, а долазим из општине Житиште, која је једна од најнеразвијенијих општина. Тада сам, као и данас имала само један циљ, а циљ је отворити што више радних места, поједноставити што више процедура и омогућити што већем броју грађана један пристојан живот.

Када говоримо о факторингу као могућности превремене наплате потраживања или вида сигурности да ће неко своје потраживање наплатити, јесте свакако нешто што сваког привредника брине у Србији, да ли ће управо успети да наплати своја потраживања.

Оно што бих истакла као позитивно јесте управо доследност УРС, јер смо пре годину дана, мало више додуше, обећали пар ствари и сада подигнуте главе могу да кажем да ми је задовољство што смо их испунили. Испунили смо и створили могућности да предузетници плате ПДВ тек кад робу наплате, да смо подигли цензус за обавезан улазак малих и средњих предузећа у систем ПДВ, да смо усвојили Закон о роковима за измирење новчаних трансакција, то је било нешто на шта су ми се привредници веома често жалили. Укинули смо преко 130 парафискалних намета. Усвојили су се пенали за државу ако касни са повраћајем ПДВ привредницима. Закон о факторингу као наставак позитивних корака у смислу стварања што повољнијих услова за рад привреде. То је оно око чега мислим да имамо пуно јединство у УРС и то је нешто што мислим да треба да заговарамо сви у парламенту и око чега треба да имамо пун консензус. Због тога мислим да УРС заслужују пуно поверење привредника управо зато што смо направили низ корака за која су наши министри добили признања како у иностранству тако су препознати у држави да раде добре ствари.

Факторинг као могућност једноставног стицања новчаних средстава и факторинг који ствара услове за ефикасно финансирање пословања без ангажовања додатних банкарских кредита и без административних поступака, довољна су потраживања и бонитет фирме. То је оно што је неопходно привреди данас.

Оно што очекујемо када донесемо овај закон јесте повећање ликвидности, солвентности привредних субјеката, повећање домаћих и страних инвестиција, повећање конкурентности привредних субјеката, већа доступност изворима финансирања, смањење задужености привредних субјеката и наравно дугорочно повећање запослености и јавних прихода.

Наравно да је улога политике да ствара амбијент, дефинише оквире за пословање, али исто тако и јача правну сигурност. У време финансијске кризе показало се да постоји повећана тражња за факторингом, мада је он у Србији присутан већ осам годинама, у неким земљама чак од 1992. године.

Доношење овог закона представља практично потребу да уведемо нешто што постоји под један легалан кров. Наравно, због тога вероватно није ни могло доћи до његове пуне примене, односно до пуне примене факторинга у овој држави јер нисмо имали јасан законски оквир иако га већ, као што сам рекла пружају одређене стране и домаће факторинг компаније. Ако ја имам добре податке око осам банака у Србији, као и Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије. По неким незваничним подацима Агенција за осигурање и финансирање извоза има око пет хиљада фактура годишње. Домаће и стране фирме око 30 хиљада фактура.

Оно што јесте интересантно да у 2009. години је био четвороструко већи промет у односу на 2007. годину када говоримо о факторингу и то је нешто што бележи константан раст. Јасно дефинисање услова за обављање факторинга јесте нешто што је део овог закона. Основни капитал где лично не мислим да је сувише мали, јер ако имамо тенденцију да тај капитал кружи и да се врти, што јесте један од предуслова за развој привреде, мислим да треба пружити шансу оваквом решењу.

Такође, одобрење и услови за обављање факторинга, надзор над пословима факторинга, увођење регистра факторинга, евиденција издатих и одузетих одобрења, што свакако јесте један од предуслова за транспарентан рад, али исто тако и за подизање поверења људи који би да користе један инструмент као што је факторинг, што клијенти што факторинг агенције. Врсте факторинга, домаћи и међународни, једнофакторски и двофакторски, са и без регреса, све је то дефинисано овим законом и оно што бих желела да похвалим, а то сам размењивала и са колегама у паузи, јесте чињеница да је овај закон доста детаљно разрадио све оно што треба да буде предмет самог факторинга, па чак и уговор о факторинг, шта то уговор садржи, који су обавезни елементи, забрана закључивања више уговора који за предмет имају продају истог потраживања, права, обавезе и одговорности, од тога шта треба да ради фактор преко тога шта треба да ради онај који продаје сва потраживања. Дефинисано је вршење надзора и казнене одредбе.

Иако овај закон доноси до повећања правне сигурности у пословању уговорних страна, а то је нешто што је свакако неопходно сваком домаћем и страном инвеститору, право на сигурност. Ако усвајање овог закона доприноси стабилном пословању и сигурнију финансијску будућност предузећима, што је неопходно у условима растуће конкуренције, отежаних услова привређивања и светске економске кризе која нас није обишла, онда нема разлога да овај закон не добије моју пуну подршку. Ако ће овај закон довести до тога да сачувамо мало, средње предузеће, да сачувамо радна места и створимо могућности да јачамо своју привреду и тиме запослимо већи број људи, овај закон има моју пуну подршку. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народна посланица Радмила Геров.

РАДМИЛА ГЕРОВ: Захваљујем председавајућа.

Уважена министарска, представници министарства, даме и господо народни посланици, ви сте у вешем уводном излагању говорили о томе шта мислите о овим законима који су данас на дневном реду. Између осталог, рекли сте и то да су закони усаглашени са појединим директивама ЕУ, да је добро то што уводите микро предузећа као новину у закону о рачуноводству, а мало пажње посветили сте јавној расправи, говорећи о томе како је јавна расправа по овим законима била дуга. У образложењу закона кажете да је јавна расправа била 12. марта 2013. године, да сте поједине примедбе прихватили а поједине примедбе нисте прихватили од стране независних институција. Ту се ради о примедби појединих удружења рачуновођа, предузећа за ревизију као и представника привредних друштава које се односе на увођење сертификата лицима које воде пословне књиге. Као Влада сматрали сте да таква примедба није основана.

Госпођо министарска, ви сте на неки начин обманули јавност. Након ове јавне расправе и након што су сви имали право и прилику да кажу шта мисле о Нацрту закона, ви сте поједине чланове закона изменили након што је одржана јавна расправа. Тако је Комора овлашћених ревизора која је формирала радну групу да би нам дала мишљење и дала нам је мишљење пре 12. марта након тога није могла да се изјасни о одређеним члановима закона о ревизије јер сте буквално подметнули након јавне расправе.

Онда када образложите неки закон кажите била је јавна расправа, али смо након јавне расправе ми увели, изменили, додали нове чланове који нису били на јавној расправи и тек онда можете да кажете да је била јавна расправа, овако за нас у ЛДП можемо слободно да кажемо да јавна расправа није била.

Говорили сте о томе које су конкретне примедбе и због чега их не дајемо на поједине законе? У члану 7. Закона о ревизији, ви уводите нову праксу да Министарство финансија издаје лиценце овлашћеним ревизорима. До сада је то радила Комора. Због чега сада то треба да ради Министарство финансија? Ми сматрамо да је лоше решење, да ће се каснити са издајом лиценци и да су то додатни трошкови јер Министарство финансија, пре свега треба да уведе нови систем и обучи нове кадрове у Министарству, како би издавали лиценце. За нас у ЛДП то није прихватљиво решење.

Такође, чланом 25. Закона о ревизији, дефинишете уговор и обавезне елементе уговора о ревизији који закључују друштво за ревизију са својим клијентима. Наведени обавезни елементи намећу друштвима за ревизију да унапред определе време које је потребно да се ревизија уради по сваком члану тима.

Ми сматрамо да је овакво решење, пре свега, непрактично јер је изузетно тешко израчунати које је време тачно потребно за сваког појединачног члана да уради послове потребе за састављање ревизорског извештаја. Шта ће се десити министарка, када се поједини члан ревизорског тима разболи, добије грип, значи ревизорска кућа ће морати да анексира уговор са својим клијентом због измене члана тима. Ми зато сматрамо да је довољно било да уговор садржи елементе колико дана је потребно за ревизију, колико чланова броји тим, а не и детаље и посебно за сваког члана тима, јер сложићете се да је апсолутно недопустиво, ако се неко разболи да треба да радите анекс уговора.

Најдрастичнија и најлошија ствар је члан 21. Закона о ревизији, ма колико да ви желите да оправдате да тим чланом 21. којим уводите нову праксу да сва правна лица чији је приход већи од 4,4 милиона евра подлежу ревизији, да тиме правите одређене уштеде, ми сматрамо да није тако. Тачно је да ревизорски извештај кошта, али је много мања штета урадити ревизорски извештај него не урадити га.

На овај начин сматрамо да без обзира што ревизорска струка има значајно место у финансијском систему ЕУ, ви оваквом изменом закона просто такве мере у потпуности заустављају тек започет развој ревизорске професије у нашој земљи, а њено заостајање за чланицама ЕУ би било додатно повећано. Ми сматрамо да би овакве измене зауставиле запошљавање и обуку нових радника у предузећима за ревизију односно да би произвеле управо супротан ефекат и довеле до отпуштања више стотина радника.

Ревизија обављена у складу са међународним стандардима ревизије доприноси подизању нивоа финансијске дисциплине, а ви сте рекли госпођо министарка да се залажете за финансијску дисциплину и значајно олакшава имплементацију међународних рачуна, оцена и стандарда и међународних стандарда финансијског извештавања. Зато ми сматрамо да није у интересу наше земље да се умањи број обавезника ревизије кроз повећање критеријума већ да је интерес у ствари потпуно супротан и да треба ићи на ширење базе обвезника ревизије.

Сада ћу рећи и пример зашто тако мислимо. Без обзира на чињеницу што ће и овим законом РТБ Бор бити обухваћен у процесу ревизије, а био је обухваћен и сада, желим само да вам укажем колико је штетно што сте повећали износ на 4,4 милиона евра као обавезу за вршењу ревизије уместо на пример, да то буде 2,5 милиона.

У Закону о рачуноводству у члану 5. Закона каже се да сва правна лица и предузетници морају да поштују састављање финансијских извештаја у складу са законом, сада о рачуноводству, некада о рачуноводству и ревизији.

Шта се дешава министарка са онима који не поштују то? Које санкције трпе такве фирме? То ћу конкретно да вас питам за РТБ Бор. РТБ Бор подлеже ревизији и подложе томе да мора све своје извештаје да уради у складу са Законом о рачуноводству а до сада Законом о рачуноводству и ревизијама. Уколико независни ревизори годинама уназад 2009, па 2010, па 2011. године уздржавају мишљење од финансијског извештаја и матичног друштва, тј. консолидованог и зависних друштва, ко предузима мере због чега се не поштују ревизорски извештаји? То нема нигде у закону.

Ви сте у закону дефинисали да сви извештаји треба да иду на сајт агенције, па шта ако су на сајту, уколико ревизор за РТБ Бор каже – не изражавамо мишљење да финансијски извештаји исказују објективно и истинито финансијски положај друштва на дан 31. децембар 2011. године, као резултат пословања и новчане токове за годину која се завршава на тај дан, јер финансијски извештаји нису у складу са рачуноводственим прописима Републике Србије. Шта то значи? То значи да РТБ Бор не поштује Закон о рачуноводству, не поштује међународне стандарде.

Ревизор још каже и то да извештаји нису рађени по међународним стандардима финансијског извештавања, да се не примењује међународни рачуноводствени стандард, Закон о рачуноводству и ревизији. Каже и то да је Правилник о рачуноводству, то је интерни акт донет 1998. године и да након тога није усклађен са важећим прописима о рачуноводству и ревизији.

Морам сада да вас питам, да ли је генерални директор РТБ Бор, Благоје Спасковски, живи у 1998-ој години и да ли зна да је ово 2013. година. Ако овај парламент и Влада нон стоп дају гаранције РТБ Бор-у, може ли тај РТБ Бор макар да поштује прописе ове земље. Шта се дешава са оваквим мишљењем? Ништа. Ревизор каже следеће – ми смо обавили ревизију финансијских извештаја друштва за претходни период о којим смо се уздржали од мишљења. Друштво није поступило по израженим резервама и кориговало значајне материјалне грешке и ми не можемо да утврдимо пословање.

Која је корист од тога што је то објављено на сајту? Никаква. Да ли има неке последице РТБ Бор? Нема. Па чему онда служи Закон о рачуноводству и Закон о ревизији када нико даље не врши контролу. Оног тренутка ви кажете, чланом 33. закона став 3. да сва правна лица морају то да објаве на сајту и то је у реду. Шта даље? Они објаве да имају неправилности и даље ником ништа.

У тим извештајима ревизора за РТБ Бор јасно може да се утврди следеће. Да је консолидовани извештај о променама на капиталу РТБ Бор да је исказан губитак изнад висине капитала, у 2009. години 22 милијарде и 800 милиона, у 2010. години 22 милијарде 882 милиона, а у 2011. години 23 милијарде 683 милиона. Па, ако неко има такав губитак, да ли ми њега треба да контролишемо? Ако ревизор напише да нешто није исправно ко даље спроводи контролу? Значи, ви такве елементе нисте унели ни у нови Закон о рачуноводству.

Чињеница је коју указује ревизор је та да је РТБ Бор ванкњижни власник клуба РТБ. Значи, и РТБ Бор, а то се види у ревизорском извештају за 2011. годину, у тај клуб РТБ, а то значи у ресторан, у банкет салу, у собе за преноћиште, уложио 170 и нешто милиона динара. Значи, у нешто чега није био власник и чија имовина није укњижена 2011. године. Док 2012. године, замислите чуда, мимо одељења за урбанизам, даје ретроактивну грађевинску дозволу. Где то постоји у овој земљи? Сваки грађанин мора да добије локацијску дозволу пре извођења радова.

Да ли је то кривично дело? Истовремено их ви ослобађате од пореза и доприноса, а они улажу у банкет сале. Значи, не улажу 100 динара него 173 милиона док ова држава, на терет грађана, њима отписује друга дуговања. Због чега? Да би Благоје Спасковски тамо могао да пева у ресторану или да наручује крменадле од јелена. Вероватно зато треба да уложимо и у ловство у овој години. Није само то министарка, ревизор каже и овако – по изводу отворених ставки са НИС-ом, РТБ је дужан две милијарде, а РТБ у свом извештају приказује 500 милиона. Чекајте где је тих милијарду и по? Како је могуће да ревизора годинама у назад, три године у назад пише да РТБ Бор није обезбедио учешће у капиталу Института за бакар Бор, Фабрике лак жице Бор у стечају и Фабрике опреме и делова Бор у стечају.

Значи да он све те три фирме води као своје власништво, а оне су потпуно независне, немају никакве везе са РТБ.

У питању је имовина од 600 милиона коју РТБ књижи као да је њихова, иако није. Тиме показује да има већу имовину него што јесте.

Такође, показује се и то да РТБ Бор нема усаглашено стање обавеза са Агенцијом за осигурање депозита и борском банком и то према лондонском клубу, за две и по милијарде.

Према париском клубу за 192 милиона, а за камате две и по милијарде. Ревизор каже да су на тај начин потцењене обавезе по основу главнице, камата и финансијски расход, а тиме се прецењује и финансијски резултат.

Колики је онда губитак РТБ Бор? Само за камате главнице, ту је у питању пет и по милијарди, ово што су укњижили туђу имовину на себе, још 600 милиона. Ту је губитак РТБ Бор 23 милијарде или 33 милијарде. Како ми онда тражимо стратешког партнера?

Ту је основно питање следеће, ревизор независни је вршио контролу. Извештај о извршеној контроли је истакнут у складу са Законом о агенцији. Даље никоме ништа.

То нисте предвидели новим Законом о рачуноводству и то је основна наша критика. Не ради се само о РТБ, ради се и о осталим фирмама.

Значи, када независни ревизор скрене пажњу, и наредне године та фирма не уради ништа по том питању, па прође још једна година, а они опет ништа, чекајте, да ли ту неко чини кривично дело?

Да ли ту има неке одговорности или нема никакве или се одговорност односи искључиво на приватне предузетнике, то ће бити сада микро предузећа, на мала и средња предузећа.

Ова предузећа, иако РТБ Бор није у државном власништву, никоме ништа. Мислим да људи који треба да поштују закон су Влада, па наша држава у реструктурирању, та предузећа, где ми сви грађани због таквих предузећа, због такве Владе, сваке године дајемо субвенције и сваке године имамо све већи јавни дуг Србије.

Они морају да поштују закон.

Шта ће сада Министарство финансија предузети? Хоће ли нешто да предузме? Неће, јер господин Роналдо мења стално адресе, од 1998. године од када има правилник СПС после УРС сада СНС и још бира шта ће да једе.

Не бих да причам шта је све РТБ радио. Ви врло добро знате. Дали сте им преко милијарду и 400, преко Фонда за развој, за ПИО и добили су. Да ли плаћају нешто од тога?

Фабрика сумпорне киселине и реконструкције топионице по том ревизорском извештају, треба да буде готова 1. новембра ове године. Хоће ли бити готова?

Неће, јер су радови обустављени. Зашто? Зато што је РТБ кренуо да ради без грађевинске дозволе, односно локацијске. Ко је за то одговоран? Не може да буде одговорна канадска фирма "Пројектант", него генерални директор Благоје Спасковски, јер Закон о планирању и изградњи је потпуно јасан.

Ко крене да ради без дозволе то је кривично дело. То је инвестиција вредна 300 милиона евра.

Шта радите ви као држава и као Влада? Ништа. Ту су дати кредити и ви то врло добро знате. Дакле, 130 милиона 2010. године са грејс периодом. Тај грејс период је истекао. Ко ће то да плаћа?

Са једне стране, држава даје гаранцију, а са друге стране Благоје Спасковски ради шта му падне на памет, кружне токове, амфитеатар, зоолошки врт и прави РТБ клуб?

Да ли је то нормално господине министре, да неко списка 173 милиона у нешто што није његово власништво, да би накнадно добио грађевинску дозволу и прави собе за преноћиште? Да ли је то посао РТБ.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народна посланица Сузана Спасојевић.

Извињавам се, министарка Калановић.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Поштовани народна посланице било је тако пуно дискусије да бисмо могле цео дан да полемишемо око шницли које једе Благоје Спасковски, али ја желим да се вратим на закон.

Најпре, што се тиче јавне расправе, чини ми се да доста дуго нисте предлагали законе. Коју сврху би имала јавна расправа ако бисмо ми доставили један текст на јавну расправу и рекли – ово је закуцан текст, ви можете да причате шта хоћете, из стручних организација, институција, из стручне јавности, из академске јавности, из привреде, из праксе, ми нећемо да мењамо нити један члан јер ми сматрамо да је овако најбоље. Јавна расправа управо има другу суштину да после јавне расправе усклађујући добру праксу, добронамерне предлоге и иницијативе уградимо у чланове, неке додамо потпуно нове, неке избацимо са аргументованим чињеницама и предложимо нови текст закона.

Као што знате, све време јавне расправе закон је објављен на сајту министарства који закон предлаже и сви су добро дошли, предлози и иницијативе које иду у правцу унапређења законског текста. То вам је одговор на прво питање зашто смо ми изменили закон који смо дали вама, Скупштини, посланицима, представили га Скупштини у односу на првобитни предлог. Па, одлично што је тако, ја се увек радујем да у јавној расправи велики број чланова буде измењен што значи да је велики број људи узео учешће у доради закона и прилагоди га животу и пракси.

Што се тиче тога ко издаје лиценце, тачно је, министарство издаје и укида лиценце на предлог коморе. Коморе раде комплетну документацију и предлажу министарству и испит и предлажу министарству ревизоре који ће добити лиценце.

Што се тиче Уговора о ревизији, чини ми се да сте то погрешно прочитали, ако неко добије грип да ће се зауставити ревизија. Уговор о ревизији у члану 25. апсолутно не говори нити о именима персонално, нити сте ви у обавези да достављате имена. Ви достављате структуру ревизорског тима са навођењем стручних квалификација, чланова ревизорског тима и податке о планираном броју сати за обављање ревизије, по члановима ревизорског тима, значи, нема ту дилеме да ако се неко разболи од грипа три дана, Уговор о ревизији треба да буде раскинут.

Што се тиче РТБ "Бор", са вама се у потпуности слажем да прописи морају да буду исти за све и да закони морају да буду исти за све. Ако се сећате, партија у чијем сам ја руководству је изашла са идејом да потпуно професионализујемо рад јавних предузећа и у складу са тим, предложен је закон о професионализацији радних предузећа са стручним надзорним одборима и са тим да се не може десити да ми имамо било коју врсту неусаглашености са законом и прописима од стране руководства, а да нико за то не одговара.

Данас је чини ми се популарно да ми говоримо о злоупотребама у јавним предузећима, верујте, то јесте један од првих и стратешких циљева ове владе, опсежна и оштра реформа јавних предузећа, због тога што имамо велики број јавних предузећа, који без обзира на то што могу да буду профитабилни, што могу да представљају огроман потенцијал, између осталог и за буџет ове земље, данас послују на ивици рентабилитета или са великим губицима.

Ви сте овде говорили о проблемима и раду руководства, а не о ревизији. Што се нас тиче, ми ћемо и даље се залагати да ревизори достављају непристрасне извештаје, и ако су извештаји које су ревизорске куће објавиле о раду, о финансијском извештају РТБ "Бор", онда је питање за надзорни одбор, менаџмент, а по овом закону и за рачуновођу, о томе зашто финансијски извештај не одговара стварности?

Залагаћу се да они финансијски извештаји који праве ревизорске куће и ревизори, буду транспарентни, да можете ви да их видите и видите колико је пара потрошено у клуб, а колико у шницле, али, посао непоштовања закона је посао, предмет за рад менаџмента и надзорног одбора.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има Радмила Геров, реплика. Изволите.

РАДМИЛА ГЕРОВ: Поштована министарка, ја сада нисам причала о руководству, ја сам причала искључиво о ревизорским извештајима РТБ "Бор", који су објављени. Сваки податак који сам изнела је податак из ревизорског извештаја, где ревизор каже са они не употребљавају стандарде и све ово што сам изнела, да се не бих понављала.

Сада, када ви кажете да је то питање надзорног одбора и да ћете се ви залагати као партија за опсежну реформу јавних предузећа, онда се поставља питање, пошто овде постоји Закон о јавним предузећима, зашто Влада Републике Србије није до 1. јула расписала конкурс за избор директора свих јавних предузећа?

Закон је донет прошле године, сада када треба да се примени тај закон, ником ништа. То су реформе, назови, Владе Републике Србије. Не кажем да ви лично не бисте расписали, али очигледно је да Влада Републике Србије није желела да распише конкурсе за избор директора свих јавних предузећа.

Што се тиче члана 25. Уговора о ревизији, то је став 3. тачке 1. и 2. мора да садржи структуру ревизорског тима, као и податке о планираном броју сати за обављање ревизије по члановима ревизорског тима. Шта то значи? Шта то значи структура, ко су ти људи? Из тог разлога ми сматрамо да кад неко, ко се разболи, треба да га замени други, да на такав начин тумачимо закон, да треба да се уради анекс уговора и зато то сматрамо лошим.

Што се тиче јавне расправе, министарка, потпуно разумем и знам шта је јавна расправа и потпуно је нормално да након јавне расправе ви промените неке чланове, нешто са јавне расправе усвојите, нешто не. Али, није нормално да након јавне расправе убаците неке чланове закона који нису били предмет јавне расправе. Зашто нисте питали Удружење ревизора, да ли се слаже са тиме да министарство издаје лиценце? О томе се ради.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има народна посланица Сузана Спасојевић. Изволите.

СУЗАНА СПАСОЈЕВИЋ: Захваљујем.