Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Здружени облици ненаглашених личних заменица (прва у служби индиректног, друга директног објекта); повратне заменице и ненаглашене личне заменице.

Релативна заменица cui.

Синтагма члан (са предлогом или без њега) + cui са релативно - посесивном вредношћу.

Заменица si и њено значење (повратно, безлично, пасивно).

Речца ecco и ненаглашене личне заменице.

Речце ci и ne и ненаглашене заменице lo, la, li, le.

Речца ne с прилошком (Ne  torno  adesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso). Речца ci са заменичком вредношћу (Marco? Ci ho parlato ieri).

Глагол

Садашње време (presente) неправилних глагола: salire, spegnere, vincere. Глаголи porre и trarre и њихове изведенице; изведенице од основе durre.

Императив:

Неправилни облици императива за 2. лице једнине.

Облици императива за 3. лице множине (учтиво обраћање).

Императив глагола avere, essere, sapere.

Прошло несвршено време (imperfetto).

Будуће време (futuro) и погодбени начин (condizionale) глагола с правилним и неправилним основама.

Сложена хипотетичка реченица за исказивање реалне могућности

(periodo ipotetico della realtà исказане презентом или футуром).

Прошло време пододбеног начина (condizionale passato).

Конјунктив презента (congiuntivo presente) и прошло време конјунктива (congiuntivo passato).

Gerundio. Облици трију конјугација и неправилних глагола.

Структура stare + gerundio.

Грађење прилога помоћу наставка -mente.

Поређење прилога. Компаратив и суперлатив прилога bene и male.

Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка -issimo.

Значење и употреба предлога: contro, dopo, prima, senza, vicino, lontano. Употреба предлога и члана уз личне заменице (Il negozio è dietro l'angolo; Marco è dietro di me).

Употреба предлога и члана испред назива градова и држава:

Vado a Roma; Vado nella mia cara Roma.

Vado in Francia; Vado nella mia amata Francia

и испред неких израза:

СИНТАКСА

Употеба и вредност структура stare per и stare + gerundio.

Каузативна употреба глагола fare.

Основна правила о слагању времена.

Експлицитне зависне реченице:

finale (Lo faccio perchè voi siate felici)

causale (Sono triste perchè ho sbagliato)

concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) с одговарајућим везницима: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/siccome и сл.

Пасивна конструкција

Безлични глаголи и безлични изрази с глаголом essere и њихова рекција.

Положај прилога у односу на глагол.

Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo.

Придеви piano, veloce, forte у служби прилога.

Измештање објекта испред предиката и употреба ненаглашене личне заменице.

КЊИЖЕВНОСТ (50 часова)

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- упознају одабране текстове новије италијанске књижевности, прилагођене њиховом језичком нивоу и интересовањима, уз презентирање најосновнијих података о ауторима;

- оспособе се за откривање основних слојева уметничког текста;

- открију главне књижевне вредности у прочитаним текстовима.

Садржаји програма - обавезни аутори:

Eugenio Montale, Ossi di seppia (избор)

Umberto Saba, Canzoniere (избор)

Cesare Pavese, Verrà la morte e avrà i tuoi occhi (избор)

Aldo Palazzeschi: Poesie (избор)

Alberto Moravia: Racconti (избор)

Luigi Pirandello: Novelle per un anno (избор)

Italo Calvino: Racconti (избор)

Giuseppe Ungaretti: Allegria (избор)

Elio Vittorini: Uomini e no (избор)

Natalia Ghinzburg: Lessico familiare (избор)

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Током трећег разреда ученик треба да савлада језичке вештине на начин и у обиму који су ниже наведени:

Разумевање говора

Ученик треба да буде у стању да разуме дужу или краћу изворну поруку исказану на стандардном италијанском језику која се одликује сложенијим лексичким и синтаксичким елементима. Ученик треба да покаже глобално и селективно разумевање поруке.

Разумевање се односи на усмене поруке различите дужине и садржаја (дијалози, контакт-емисије, talk-show, репортаже, дебате о разним проблемима, текстови популарних песама и сл.). Ученик треба да уочи кључне речи и изразе и да препозна општи контекст, намеру, тон, итд. којим је нешто речено (да поред шале, пребацивања, ироније препозна и алузију, уколико се односи на познате елементе и сл.).

Усмено изражавање

Ученик треба да слободно комуницира на италијанском језику у разним ситуацијама свакодневног живота. Треба да влада најфреквентнијим морфолошким и синтаксичким средствима италијанског језика, да буде у стању да учествује у разговору и да искаже своје мишљење и своје ставове (одобравање, неодобравање, резерву, одушевљење и сл.) по низу питања.

Ученик треба да буде оспособљен да чита италијанске текстове разне природе примерене језичком знању (савремени роман и поезију, новинске чланке, чланке из периодичне штампе, материјал преузет са Интернета) и да уочи њихове главне елементе и одлике.

Ученик треба да буде у стању да се писмено изражава на италијанском језику, користећи лексички фонд и синтаксичке структуре с којима се упознаје током трећег разреда. Приликом стварања оригиналног текста треба да покаже да влада основним језичким правилима. Ученик треба, такође, да буде у стању да од датог текста направи резиме.

Тематски, настава језика и цивилизације треба да обухвати и следеће садржаје: проблеми породице и појединца, живот у граду, специфичности свакодневног живота, друштвена кретања, могућности образовања, савремене технологије (компјутер, мобилна телефонија и сл.), слободно време, дружење, музика, спорт, путовања, екологија.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МОРФОЛОГИЈА

Основна правила о дељењу речи на слогове.

Употреба члана уз присвојни придев и хипокористике и уз лична имена (Il mio caro fratellino; Dov'è la Marisa?).

Посебни случајеви употребе члана уз географске појмове: структура In tutta Italia.

Градови који захтевају члан (L'Aia); употреба предлога испред таквих градова (Vado malvolentieri all'Aia). Државе које одбацују члан (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).

Најфреквентније именице са двојним облицима за множину (nomi sovrabbondanti).

Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.

Основни деривативни суфикси и префикси.

Лажне алтерације.

Творба сложених именица и множина таквих именица (комбинације именице и придева: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro и сл.).

Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.

Суфикси -enne и -ina за бројеве (у служби означавања нечијих година: quarantenne, sulla quarantina).

Морфолошке одлике придева santo. Елизија и крњење придева grande.

Синтетички облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева alto и basso.

Синтетичко грађење суперлатива апсолутног помоћу префикса arci-, stra-, iper-, ultra-. Идиоми с вредношћу суперлатива апсолутног (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio и сл.).

Релативна заменица il quale.

Личне заменице у служби субјекта које су мање заступљене у говорном језику (egli, esso, essa, essi, esse).

Лична заменица ella за изузетно формално обраћање.

Показне заменице codesto, stesso, medesimo.

Неодређене заменице или придеви: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Неодређене заменице: nulla, niente, un tale, qualcosa.

Глагол

Претпрошло свршено време (trapassato prossimo).

Прошло несвршено време конјунктива (congiuntivo imperfetto) и претпрошло свршено време конјунктива (congiuntivo trapassato).

Сложене хипотетичке реченице за исказивање могућности (periodo ipotetico della possibilità) и немогућности/иреалности (periodo ipotetico della irrealtà).

Нелични глаголски облици gerundio passato и infinito passato.

Давнопрошло свршено време passato remoto правилних глагола.

Futuro anteriore (предбудуће време).

Прилог

Извођење прилога помоћу наставка -oni (bocconi, tastoni и сл.).

Изузеци у извођењу прилога помоћу наставка -mente: violentemente, altrimenti, leggermente и сл.

Речце

Прилошка речца ci и повратни глаголи (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).

Прилошка речца ci и ненаглашена лична заменица у служби директног објекта (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

СИНТАКСА

Глагол avere, речца ci и заменица lo/la (Sì, ce l'ho).

Употреба imperfetta у независној и зависној реченици.

Модалне вредности futura anteriore.

Употреба садашњих и прошлих времена gerundia и infinita у зависној реченици; њихова употреба уз ненаглашене личне заменице и речце ci и ne.

Експлицитне зависне реченице:

consecutiva (È così bravo che nessuno lo può vincere).

relativa (Il libro che leggo non è interessante).

condizionale (se vuole, può portare suo fratello).

Безлични глаголи и безлични изрази са глаголом essere и њихова рекција.

Повратни глаголи у безличној употреби (Ci si alza presto).

Правила о слагању времена (исказивање претпрошлости и футура у прошлости).

Измештање индиректног објекта испред предиката.

Плеонастична употреба ненаглашених заменица за индиректни објект измештен испред предиката.

Пасивна конструкција са глаголом venire.

ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Ученик користи речник од самог почетка учења италијанског језика, али основна знања из лексикографије стиче од III разреда, уз одговарајуће вежбе на италијанским текстовима и током вежби превођења са италијанског и на италијански језик.

Ученик треба да се обучи да правилно користи речник, најпре двојезични, а затим и једнојезични, а и да се упозна са неким основним појмовима из области лексикографије:

- шта представља одредница у речнику

- хомоними

- синоними

- антоними

- полисемија

- фразеологизми

Ученику треба представити најзначајније постојеће речнике овог типа ("Италијанско-српски речник" Ивана Клајна, као и мало издање Zingarelli-ja). Вештину коришћења речника ученик стиче на часу, најпре уз помоћ наставника, а касније и самостално, уз неколико посебно припремљених вежби.

КЊИЖЕВНОСТ (50 часова)

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- упознају се са одабраним делима (интегрално или у одломцима) новијих италијанских писаца;

- упознају се са књижевно-историјским контекстима њиховог настанка;

- упознају се са основним елементима биографије аутора, значајним за настанак његових дела;

- препознају главне књижевне вредности у прочитаним текстовима.

Садржаји програма - обавезни аутори:

Giuseppe Ungaretti: Allegria (избор)

Eugenio Montale: Ossi di seppia (избор)

Alberto Moravia: Racconti romani (избор)

Elio Vittorini: Conversazione in Sicilia (избор)

Italo Calvino: Il visconte dimezzato (избор)

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(5 часова недељно, 160 часова годишње)

ЈЕЗИК И ЦИВИЛИЗАЦИЈА (110 часова)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Током четвртог разреда ученик треба да овлада језичким вештинама на начин и у обиму који су ниже наведени:

Разумевање говора

Ученик мора бити оспособљен за праћење и разумевање дужих, лексички и синтаксички сложенијих изворних излагања, говора и дијалога на стандардном италијанском језику (аутентични аудио и видео материјали који обухватају интервјуе, talk-show, информативне програме разног карактера и садржаја, популарне песме, хумор и вицеве засноване на играма речи), при чему треба да разуме глобалну поруку и да покаже селективно разумевање. Посебну пажњу треба обратити на говор младих.

Ученик треба да буде у стању да без тешкоћа комуницира на италијанском језику у разним ситуацијама. Треба да влада фреквентним морфолошким и синтаксичким средствима италијанског језика и да поседује такву комуникативну компентенцију која му омогућује да слободно учествује у разговору и да може да без тешкоћа искаже своје мишљење о широком спектру питања и тема. Ученик треба да буде у стању да парафразира и резимира на италијанском језику материјал који је слушао и читао.

Ученик треба да буде оспособљен да чита и разуме аутентичне италијанске текстове разне природе (савремени роман и поезију, новинске чланке, чланке из периодичне штампе, текстове преузете са Интернета) и да уочи главне елементе и одлике таквог текста.

Ученик треба да буде у стању да на италијанском језику напише дуже писмо личне и формалне природе (ученик мора да се оспособи да самостално тражи одређене врсте информација - стипендију, разне врсте пословног ангажовања младих и сл.) или да напише састав поштујући правописна правила и начела кохерентности. При том, мора бити оспособљен да користи сложеније синтаксичке структуре и конструкције. Ученик треба да научи како да од текста направи резиме као и да од неколико сажетих информација састави комплетан текст (уз што мање коришћење лексике и структура присутних у тексту).

Тематски, настава језика и цивилизације треба да обухвати и следеће садржаје: значајније промене у италијанском друштву после Другог светског рата, сва средства и видови савремене комуникације, стереотипи (дискутовати о увреженим предрасудама и општим местима), Италија као мултиетничко друштво, заштита животне средине, заштита животиња, друштвено корисне активности.

У реализацији овог сегмента и даље треба водити рачуна да се избегавају стереотипи и општа места; активности треба организовати уз помоћ изворних и што новијих материјала који ће на веродостојан начин приказати свакодневни живот и савремену цивилизацију Италије.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МОРФОЛОГИЈА

Ортографија

Именице с етимолошким "i" (crociera, scienza и сл.). Дељење речи на слогове.

Правила о изостављању члана. Глаголи nominare, eleggere, dichiarare.

Изостављање, односно употреба члана у набрајањима.

Употреба члана у пословицама.

Основни деривативни суфикси и префикси.

Лажне алтерације.

Именице са двојним облицима за множину (nomi sovrabbondanti).

Именице са неправилном множином (tempio - templi, dio - dei и сл.).

Творба сложених именица и множина таквих именица (комбинације именице, глагола и прилога: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare и сл.).

Положај придева у односу на именицу.

Положај више придева у односу на именицу.

Разлике у значењу придева у зависности од његовог положаја у односу на именицу (дескриптивна и дистинктивна функција придева).

Суперлатив придева acre, celebre, salubre и сл.

Заменица

Показне заменице costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.

Показне заменице questi, quegli.

Неодређене заменице chiunque и altri.

Основне информације о давнопрошлом свршеном времену trapassato remoto.

Passato remoto неправилних глагола.

Класификација повратних глагола (riflessivi propri, apparenti, reciproci, pronominali, d'affetto).

Основна значења и употреба прошлих времена.

Темпорална и психолошко-субјективна разлика између passata prossima i passata remota.

Употреба imperfetta као несвршеног времена и употреба других, свршених прошлих времена.

Апсолутна употреба:

оба времена герунда (gerundio)

партиципа прошлог (participio passato).

Партицип презента (participio presente) с глаголском вредношћу (La fontana ha una statua raffigurante un pesce).

Прилог

Класификација прилога на основу морфолошких особина (прости, изведени, сложени прилози и прилошки изрази).

Прилог dovunque.

Предлог

Разликовање прилога од предлога (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).

СИНТАКСА

Претварање експлицитне зависне реченице у имплицитну помоћу пасива или каузативних глагола (fare, lasciare).

Зависне реченице:

limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).

eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).

esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).

Употреба imperfetta уместо condizionale passato и congiuntivo trapassato у иреалним хипотезама.

Употреба imperfetta уместо condizionale passato у служби будућности у прошлости.

Слагање participia passata у функцији временске или узрочне реченице са: објектом (код прелазних глагола: Prese le chiavi, Marco uscì di corsa); субјектом (код непрелазних и повратних глагола: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).

Зависна временска реченица која темпорално претходи главној: експлицитне (trapassato  prossimo) и имплицитне варијанте (infinito passato, gerundio passato, participio passato).

Каузативно fare и ненаглашене личне заменице (Fammi vedere. L'ho pregato di non farglielo toccare).

Измештање прилошке одредбе за место испред предиката и употреба речца ci и ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).

Пасивна структура andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).

Дуративна структура andare/venire + gerundio (Il professore andava / veniva dicendo che bisognava studiare).

ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Вежбе и рад на речницима настављају се представљањем још неких важнијих специјалних речника (илустрованих, речника синонима, етимолошких речника и сл.).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- упознају се са одабраним делима (интегрално или у одломцима) новијих италијанских писаца;

- упознају се са књижевно-историјским контекстима њиховог настанка;

- упознају се са основним елементима биографије аутора, значајним за настанак његових дела;

- препознају главне књижевне вредности у прочитаним текстовима;

- стекну увид у историју италијанске књижевности.

Садржаји програма - обавезни аутори:

Luigi Pirandello: Sei personaggi in cerca d'autore (избор)

Italo Svevo: La coscienza di Zeno (избор)

Gabriele D'Annunzio: Alcyone (избор)

Giovanni Pascoli: Myricae (избор)

Alessandro Manzoni: I promessi sposi (избор)

Преглед историје италијанске књижевности

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Имајући у виду да се са учењем италијанског језика почиње тек у средњој школи, неопходно је обратити посебну пажњу на израду квалитетних годишњих и месечних планова рада и сакупљати дидактички материјал, добро припремати часове и вежбања и мотивисати ученике.

Да би се остварили циљеви и задаци наставе италијанског језика, током рада са ученицима треба нагласити хуманистичке елементе и језичке, уметничке, књижевне и културне садржаје.