Концепции фольклористики проверялись и кор



Pdf көрінісі
бет68/199
Дата06.11.2022
өлшемі6.74 Mb.
#464112
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   199
Неклюдов Миф и обряд

Рифтин Б.Л. Лун. С. 78.
50 
Там же.
51 
A Comparative Database of Sino-Tibetan Languages. Based on 
Peiros — Starostin 1996 // http://starling.rinet.ru/cgi-bin/bdescr.
cgi?root=confi g&morpho=0&basename=\data\sintib\stibet.
52 
Свинья, а также лошадь, собака, корова, коза (у лепча сев.-
вост. Индии); персонификация грозы — животное вроде свиньи с 
крыльями летучей мыши; гром — его голос, молнии происходят 
от взмахов крыльев (у каренов Бирмы), дракон же в этом качестве 
присутствует лишь в рамках буддийской традиции. Представ-
ление о свинье как о животном, ассоциированном с громом или 
прямо воплощающим его, встречаются также в южном Китае и 


172
II. 
МИФОЛОГИЧЕСКИЕ ПРЕДСТАВЛЕНИЯ И ТЕКСТЫ
Вернемся к истории уйгурского и монгольского луу / 
luu. Едва ли не первая его тюркская фиксация обнаружи-
вается в рунической надписи на Онгинском памятнике 
(кон. VII в.), содержащей выражение lü jılka
53
или lüj jılka
54
‘в год дракона’ (обращает на себя внимание форма с пе-
редним ü, в последующих традициях не встречающаяся). 
Далее слово luu неоднократно используется в уйгурских 
текстах разного содержания — прежде всего в составе 
того же словосочетания «год дракона» (luu jıl)
55
, т.е. пя-
тый год 12-летнего календарного цикла
56
, например: «В 
год дракона, во второй месяц, на двадцать пятый [день]» 
(luu jıl ekinti aj beš otuzqa)
57
. Кроме того, по крайней мере с 
X в. драконы упоминаются как определенная категория 
мифологических существ; употребляется слово luu и как 
эквивалент санскр. nāga (‘змея’): «Внутри же семирядно-
го рва лежат все виды ядовитых драконов и змей» (jęmä 
jeti qat qaram ičintä alqu a
γ
ulu
γ
 luular jılanlar jatur)
58
; «десять 
великих царей-драконов» (on ulu
γ
 luu qanları)
59
; «если бы 
у индейцев Аргентины (Березк. I5. Г р о м — ж и в о т н о е).
53 
Малов С.Е. Памятники древнетюркской письменности Монго-
лии и Киргизии. М.; Л.: Изд-во АН СССР, 1959. С. 9, 11; ДТС. С. 334.
54 
Claus. Etym. Dict. P. 763; Räsänen M. Versuch eines etymologi-
sches Wörterbuchs der Türksprachen. S. 318.
55 
Radloff W. Uigurische Sprachdenkmäler: Materialien nach dem 
Tode des Verfassers mit Ergänzungen von S. Malov herausgegeben. 
Leningrad: Verlag der Akademie der Wissenschaften der Union der 
Sozialistischen Soviet Republiken, 1928. S. 215, 257 (фрагменты 
разных уйгурских текстов XII–XIV вв.).
56 
Самойлович А. К вопросу о двенадцатилетнем животном цикле 
у турецких народов // Восточные записки. Т. I. Л., 1927. С. 147–162.
57 
Radloff W. Uigurische Sprachdenkmäler. S. 10.
58 
Уйгурская версия истории о царевичах Кальянамкаре и Па-
памкаре (Pelliot P. La version ouigoure de 1’histoire des princes Ka-
lyanaipkara et Papamkara // T’oung Pao. Vol. XV. Leiden, 1914. P. 225–
272; Claus. Etym. Dict. P. 763).
59 
Suvarnaprabhasa. (Сутра Золотого блеска). Текст уйгурской 
редакции [Altun jaruq] / Издали В.В. Радлов и С.Е. Малов. [Вып.:] 
I–VIII, СПб.—Пг., 1913–1917 (Bibliotheca Buddhica. T. XVII); Suvar-
naprabhasa (Das Goldglanz-Sutra). Aus dem Uigurischen ins Deut-
sche übersetzt von Dr. W. Radloff. Nach dem Tode des Übersetzers 
mit Einleitung von S. Malov herausgegeben (Bibliotheca Buddhica. 
T. XXVII). [Вып.:] I–III, Л., 1930; ДТС. С. 334.


173
М
НОГОЛИКИЙ
ДРАКОН
мы стали заклинателями змей и колдунами» (lū üntürgüci 


Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   199




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет