Садржај Уз ову књигу������������������������������������������������ 15

Сувом пустињском песку Египта могу покољења да захвале што је

сачуван цео низ хијероглифских текстова, међу којима има и писаних

сведочанстава о усељењу семитских породица у земљу на Нилу. Али

најлепши и највреднији доказ јесте једна слика.

На пола пута између старих фараонских градова Мемфиса и Тебе,

300 километара јужно од Каира, лежи на Нилу, посред зелених поља и

лугова палми, мала насеобина Бени­Хасан. Овде је 1890. г. боравио Ен­

глез Перси Њубери (Реrсу А. Newberry) са званичним налогом Каира

да испита неке старе надгробне споменике. Финансирање експедиције

преузео је Египатски фонд за истраживања.

Надгробни споменици налазе се на крају пустињске долине, где се

могу видети и остаци старих каменолома и једног великог храма. Не­

78

дељама су се из стеновитог улаза, иза кога се налази последње место

покоја египатског племића Хнум­хотепа, износиле на видело дана олу­

пине, шљунак и остаци полупаних стубова. Хијероглифи су из једног

малог предворја сачували име умрлог. Он је био владалац у овом крају

Нила, који се некада звао Област газела. Хнум­хотеп живео је у доба

фараона Сесостриса II, односно око 1900. г. пре Христа.

После много радних дана Њубери је коначно доспео у једну огром­

ну стеновиту салу. У светлу безбројних бакљи од смоле, препознао је он

три свода, док из пода штрче остаци два реда стубова. Са зидова светле

се слике на танком слоју креча у чаробним бојама. Оне описују сцене

из живота овога племића, причају о жетви, лову, игри и забави. На се­

верном зиду непосредно поред портрета племића у натприродној вели­

чини, Њубери открива непознате личности на једној слици. Оне имају

одело које је друкчије од одела која носе Египћани, кожа им је светле

боје, а црте лица су им оштрије. Два египатска чиновника у предњем

плану очигледно представљају племићу ову групу странаца. Ко ли могу

бити ови људи?

Објашњење је дато из једног хијероглифског списа у рукама једног

Египћанина: „Становници са песка“, Семити! Њихов старешина зове се

Ависај. Са 36 људи, жена и деце из свога племена Ависај је стигао у Еги­

пат. Он је донео поклоне племићу, од којих је поклон, намењен жени

племићевој, „стибиум“ (шминка за трепавице) посебно споменут.

Ависај је право семитско име. После освојења Ханана под Исусом

Навином, а за време другог израиљског цара, појављује се ово име и у

Библији: И Давид проговори и рече... Ависају сину Серујину (1. Сам. 26,

6). Библијски Ависај био је брат неомиљеног војсковође Јоава, а живео

је за време цара Давида око 1000. г. пре Христа, када је Израиљ био ве­

лико царство.

Уметник, кога је кнез Хнум­хотеп овластио да украси његову гроб­

ницу, приказао је становнике са песка тако брижљиво да је верно ис­

такао и најмање појединости. Жива и необично упечатљива слика даје

утисак фотографије у боји. Добија се утисак као да је ова семитска по­

родица за тренутак застала и да ће људи, жене, деца и стока одмах на­

ставити пут. Ависај на челу поворке поздравља кнеза десницом благо

се поклонивши, док левом руком на кратком ужету води питомог козо­

рога, који између рогова носи савијени штап, пастирски штап.

За номаде је пастирски штап био толико карактеристичан да су га

Египћани у својој ликовној симболици употребљавали као назив за ове

странце.

ја. Четвороугле мараме за главу, које код мушкараца допиру до колена

а код жена до листова, везане су за једно раме. Оне имају шарене пру­

79

ге и служе као мантили. Зар то не подсећа на чувену „шарену хаљину“

коју је Јаков поклонио своме љубимцу Јосифу уз негодовање осталих

синова? (1. Мој. 37, 3). Коса мушкараца је потшишана у шиљасту браду.

Женама црна коса отпуштено пада на груди и леђа. Једна узана бела

трака скупља је око чела. Мали увојак пред уветом као да је био уступак

тадашњој моди. Мушкарци носе сандале, а жене загасито плаве крат­

ке чизме. У уметнички сашивеним меховима од животињске коже оне

носе своје дневно следовање воде. Лук и стрела, тешки џилити и копља

служе им као оружје. Чак су на ово дуго путовање понели и свој оми­

љени инструмент. Један од људи свира на осмоструној лири. На овом

инструменту треба према упутству Библије пратити и неке псалме Да­

видове: уз жице на осам жица стоји испред псалама 6. и 12.

Пошто је ова слика настала око 1900. г. пре Христа за време патри­

јараха, можемо себи представити да су овако изгледали Аврам и њего­

во племе. Када је он стигао на египатску границу, мора да се одиграла

слична сцена. Јер као и код кнеза Хнум­хотепа, узимане су персоналије

странаца на свим пограничним прелазима.

Дакле, није било ништа друкчије ни онда него данас када се путу­

је у једну страну земљу. Додуше, онда нису постојали пасоши, али су

формалности и бирократија већ и тада отежавали живот путницима у

иностранство. Онај ко је желео да yђe у Египат морао је дати податке о

своме личном стању, разлогу доласка и о намераваном времену борав­

ка. Један писар је све податке брижљиво уписивао на папирус црвеним

мастилом, па је тај папирус по куриру слао граничарском официру, који

је имао да донесе одлуку да ли се може издати одобрење за улазак. Ме­

ђутим, та одлука није зависила искључиво од њега. Административни

службеници на двору фараона давали су стална упутства, па чак и о то­

ме која област за испашу има да се одреди номадима.

У доба глади Египат је за номаде из Ханана био земља уточишта, па

често и једини спас. Када би се у њиховој отаџбини земља сасушила, та­

Семитска породица из доба патријараха на зидној

да би земља фараонова пружала увек довољно плодне испаше. За то се

бринуо Нил са својим редовним годишњим поплавама.

Међутим, пословично богати Египат много је привлачио и разбој­

ничке номаде, залутале хорде којима није стало до паша, већ до пуних

магацина жита и богатих палата. Оне су често морале да се растерују

оружаним нападима. Као заштита од ових нежељених ускока, а и да би

се границе могле боље контролисати, почело се у 3. миленијуму пре

Христа са изградњом снажних „кнежевских зидова“, ланца граничних

утврђења, стражарских осматрачница и заштитних пунктова. Египћа­

нин Синухе, који је познавао терен, могао је да такву границу пређе тек

тајно и то ноћу. И 650 година касније у време изласка из Египта, гра­

ница је била строго чувана. Мојсије је исувише добро знао да је против

воље фараона немогуће побећи из Египта. Стража би дигла узбуну, па

би граничари одмах излетели на границу. Покушај продора био би у кр­

ви угушен од стране стрелаца и брзих борних кола. То је и био разлог

што је пророк, добар познавалац терена, изабрао један други сасвим

друкчији пут. Мојсије је децу Израиљеву одвео на исток, чак на Црвено

море, где више није било зидова.

После повратка из Египта, Аврам и Лот се раздвојише. Јер благо њи­

(1. Мој. 13, 6­9).

Аврам је препустио избор Лоту. Нехајан, као што су то млади обич­

но, Лот се одлучује за бољи део, за област на Јордану. Њу... цијелу ната­

бујном тропском вегетацијом, беше као врт Господњи, као земља ми­

слици у кнежевском гробу у Бени Хасану на Нилу

Са шумовитих обронака брдашаца у срцу Палестине, Лот креће

низбрдо према истоку, полази са својом породицом и својим стади­

ма долином Јордана према југу, да би на крају подигао своју колибу у

Содому. На југу Мртвога мора налазила се овде једна од најплоднијих

равница долина сидимска која је сада слано море (1. Мој. 14, 3). Библи­

ја набраја пет градова у овој долини: Содом, Гомора, Адама, Севоим

и Сигор (Зоар) (1. Мој. 14, 2). Библија зна и за један ратни догађај из

историје ових пет градова: Завојштише на Валу цара содомскога, и на

Варсу цара гоморскога, и на Сенара цара адамскога, и на Симовора ца­

ра севојимскога и на цара од Валаке који је сада Сигор (1. Мој. 14, 2).

Дванаест пуних година су цареви у долини сидимској били у обавези

да плаћају данак цару Кедор­Лаомору. У 13. години побунише се они

против тог намета. Кедор­Лаомор замолио је помоћ у оружју од троји­

це царева са којима је био у савезу. Једна казнена експедиција требало је

да непослушне подсети на њихову дужност. У борби девет царева били

су побеђени цареви из пет градова у долини сидимској, а њихове рези­

денције попаљене и опљачкане.

Међу заробљеницима страних царева налазио се и Лот. Њега осло­

бађа стриц Аврам (1. Мој. 14, 12­16), који са својим слугама као сен­

ка прати војску четири победника. Из сигурнога заклона посматра он

неопажен, све тачно испитујући. Аврам не жури. Тек код Дана, на се­

верној граници Палестине, изгледа да му се указала повољна прилика.

Муњевито, под заштитом једне мрачне ноћи, Аврам са својим слугама

напада ноћну стражу и у паници ослобађа Лота. Само онај ко не познаје

тактику Бедуина биће скептичан према овом извештају.

Мећу становницима онога краја сачувана је све до наших дана жива

успомена на ову казнену експедицију. Она се огледа у називу једнога

пута који води источно, дуж Мртвог мора према северу, па даље, пре­

ко бивше земље Моав. Номади у Јордану познају га врло добро. Међу

урођеницима он се зове зачудо „краљевски пут“. У Библији га опет сре­

ћемо, али ту као царски пут или утреник, којим путем су деца Израи­

љева на своме путу у Обећану земљу хтела да прођу кроз Едом (4. Мој.

20, 17­19). Почетком ове ере Римљани су користили „краљевски пут“, па

су га и поправили. Делови овога пута спадају данас у путну мрежу но­

ве државе Јордана. Из авиона он се врло добро примећује: стара стаза

пресеца пејсаж као каква тамна црта.

И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика и грех је њихов гр­

дан... Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од

сумпора и огња. И затре ове градове и сву ону раван и све људе у градо­

вима и род земаљски. Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим

и поста слан камен... И угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из

пећи (1. Мој. 18, 20; 19, 24­26, 28).

82

Кобна садржина овог библијског казивања о казни Божјој за неока­

јане грехе сигурно је у свим временима остављала дубок утисак на ду­

хове људи. Содом и Гомора постали су синоним порока и безбожности

када год се говори о тоталном уништењу. Човечија фантазија се стално

занимала овим необјашњивим и ужасним догађајима, како то сведоче

небројени стари извештаји. На Мртвом мору, сланом мору, мора да су

се одигравали чудни и сасвим невероватни догађаји, управо тамо где се

према Библији збила ова катастрофа.

За време опсаде Јерусалима године 70. после Христа римски војско­

вођа Веспазијан је, како нам говори једно предање, осудио неколико

робова на смрт. После кратког процеса он их је дао увезати у ланце и

наредио да се баце у море код Моавских планина. Међутим, осуђеници

се нису удавили. Ма колико пута да су их бацали у море, они су увек из­

лазили на обалу, као плута. Овај необјашњиви догађај толико је утицао

на Веспазијана да је он помиловао јаднике. Јосиф Флавије, последњи

јеврејски историчар који је живео у Риму, такође спомиње једно „ас­

фалтно језеро“. Грци посебно истичу отровне гасове који се дижу свуда

из овог мора. А Арабљани причају како у старим временима ниједна

птица није могла да прелети на другу обалу. Приликом прелетања пре­

ко водене површине животиње би изненада падале мртве у воду.

Такве и сличне приче из предања биле су, додуше, познате, али је до

пре добрих сто година недостајало свако тачно сазнање о тајанственом

чудном мору у Палестини. Ниједан научник није га чак ни видео нити

испитао. Године 1848. Сједињене Америчке Државе узеле су иницијати­

ву и отпремиле једну експедицију на то загонетно Мртво море. Од

обалског града Аке, тачно 15 километара северно од Хаифе, једног јесе­

њег дана године 1848. обала се зацрнела од људи који напето прате не­

уобичајени маневар.

Линч (W. F. Lynch), поморски официр и шеф експедиције, дао је на­

ређење да се са једног укотвљеног брода изнесу на копно два метална

чамца, који су пажљиво причвршћени на једна кола са високим точко­

вима. Вучена коњима, ова дереглија је кренула. После три недеље нео­

писаних тешкоћа, транспорт је превалио брдовиту јужну Галилеју. У

Тиверији, оба чамца се спуштају у воду. Мерење нивоа, које је Линч ор­

ганизовао на Генисаретском језеру, било је прво велико изненађење на

овом путу. Он је најпре мислио да је посреди грешка, али су контролна

мерења потврдила резултате. Површина Генисаретског језера, позна­

тог широм света из историје о Христу, налази се 208 метара испод ни­

воа Средоземног мора! На којој ли онда висини извире Јордан који

пролази кроз ово језеро?

Неколико дана касније стоји Линч на једном обронку снегом по­

кривеног Јермона. Између остатака стубова и разбијених портала вири

83

ма­

се­

ј а .

Галилеја

Језеро Хуле

над 913 м, на 190 км тока

Евал Моав

Естралонска 868м 900м

равница

Вала

2000

л о

ни­

0

ниво мора

Дан 154м
Генисаретско језеро -208м

ЈОРДАН

Мртво море -393м

400м

-800м
0

400

800

ли коју је вода оставила на њиховим телима. Ни шкољке, ни рибе, ни

морске траве ни корала ­ на овом мору није се никада љуљао рибарски

брод. Овде нема ни плодова земаљских ни плодова морских. Очајно

голе су и обале. Плажа је покривена дебелом кором соли, док стено­

вити зидови изнад плаже светлуцају на сунцу као дијаманти. Ваздух је

испуњен задахом који нагриза и штипа, заудара на петролеј и сумпор.

Уљане мрље од асфалта ­ Библија их назива смола (I Мој. 14, 10) ­ плове

по морским таласима. Чак ни плаво небо ни свемоћно сунце нису у ста­

њу да овом пејсажу непријатељског изгледа удахну живот.

Чамци Американаца 22 дана крстаре по Мртвом мору. Они врше

пробу воде, праве анализе, а оловни висак стално мери дубину мора.

Ушће Јордана, Мртво море лежи 394 метра испод надморске површине!

Када би постојала веза са Средоземним морем, тада би нестали и Јор­

дан и Генисаретско језеро, удаљено 105 километара. Тада би се форми­

рало једно огромно континентално море скоро до обала Хуле језера.

„Када би дувала бура кроз овај стеновити казан, примећује Линч,

тада би таласи ударали као чекићем по зидовима чамаца, али тежина

воде доводи до тога да се таласи за кратко време смире, чим би ветар

престао.”

Из извештаја ове експедиције свет је први пут чуо две запрепашћу­

јуће чињенице. Мртво море је дубоко 400 метара, те према томе дно

мора је око 800 метара ниже од нивоа Средоземног мора. Вода Мр­

твог мора садржи 30% чврстих материја, највише хлор натријума, а то

је кухињска со. Светска мора, међутим, садрже 3,3 до 4% соли. Јордан и

многе мање реке сливају се у један базен који је 76 километара дуг, а 17

километара широк, а из кога нема никаквог одлива. Под утицајем жар­

ког сунца на површини морској испарава се 8 милиона кубних метара

воде. Оно што притоке доносе собом од хемијских материја остаје у ве­

ликом базену величине 1292 квадратна километра.

0

-1000

Средоземно море и јорданска удолина (пад реке)
85

Раселина
20м

400м
Јордан

76км

Јерихон

Мртво море Мртво море

а) 2000. год. пре пропасти Содома и

Гоморе;

б) 1900. год. пре Христа, после

катастрофе

Тек почетком овог столећа, а са ископавањима у Палестини, про­

будило се интересовање за Содом и Гомору. Истраживачи су се дали у

трагање за несталим градовима, који су у библијско доба требало да се

налазе у долини сидимској.

Ha крајњој југоисточној обали Мртвог мора пронађени су остаци

једног већег насеља. Још и данас се то место назива Зоар (Сигор). Ис­

траживачи су радосни, јер Зоар је био један од пет богатих градова у

долини сидимској који је одбио да плаћа данак у корист четири страна

цара. Међутим, пробна копања која су одмах предузета, донела су само

разочарање. Датирање откривених руина третира их као остатке једног

града који је овде цветао у средњем веку. Нису се, међутим, нашли ни­

какви остаци од старог Зоара, цара Вале и његових суседних резиден­

ција (1. Мој. 14, 2). Па ипак неки знаци у околини средњевековног Зоара

упућују да је у тој земљи било једно густо насеље у раним временима.

Данас можемо са сигурношћу рећи да ће свако тражење Содома и

Гоморе на обалама Мртвог мора бити узалудно. Јер иначе би се дала ре­

шити загонетка о пропасти оба града.

Као неки копнени језичак штрчи на источној обали Мртвог мора

полуострво ел­Лисан залазећи дубоко у воду. „Ел­Лисан“ на арапском

86
б)

Сигор

Јордан

Мртво море

значи „језик“. Библија га изричито спомиње приликом поделе земље

после освојења. Детаљно се описују границе Јудиног племена. При то­

ме Исус Навин даје о границама на југу један неуобичајено карактери­

стичан опис. И беше им јужна међа од краја Сланога мора, од залива

(тј. језика) који иде к југу (Ис. Нав. 15, 2).

Један римски извештај приповеда о овом копненом језику, али се он

без разлога прихвата са великом скепсом. Два војна бегунца побегла су

на ово полуострво. Легионари који су пошли да их ухвате дуго су пре­

траживали терен, али без резултата. И када су најзад приметили бегун­

це, било је већ доцкан, јер су бегунци већ били прешли воду и пењали

се на стење на другој обали ­ они су, дакле, прешли преко мора газећи

по води! Овде, дно невидљиво прелази у једну напрслину испод нивоа

воде која дели море такорећи на два дела. На десној страни полуострва

дно се спушта стрмо до дубине од скоро 400 метара, док са леве стране

полуострва вода за чудо остаје плитка. Мерења последњих година по­

казала су дубине између 15 и 20 метара. Весламо ли чамцем према ју­

жном крају „Сланога мора“, ако је сунце у повољном положају, можемо

приметити нешто изненађујуће: недалеко од обале оцртавају се у води,

испод њеног нивоа, обриси шума, које је морска со конзервирала.

Стабла и остаци дрвећа у зеленкастој дубини мора бити да су пра­

стари. Када су та дрвета некад вегетирала и када је зелено лишће укра­

шавало њихове гране и огранке, вероватно су стада Лота пасла испод

њих. Тај зачудо плитки део Мртвог мора од полуострва ел­Лисан до

јужног језичка, била је Долина сидимска. То сасвим јасно каже и Би­

блија: Сви се они сакупише у Долини сидимској, која је сада Слано море

(1. Мој. 14, 3). Геолози су овим открићима и запажањима дали допунско

тумачење, које објашњава узрок догађаја у библијској причи о пропа­

сти Содома и Гоморе.

Америчка експедиција под Линчом је 1848. донела прву вест о ве­

ликом паду Јордана на његовом кратком путу кроз Палестину. То сур­

вавање речног корита до дубине испод нивоа светских мора јесте је­

динствени геолошки феномен, што су доказала и даља истраживања.

„Можда на површини неке друге планете има нешто што је слично

долини Јордана“, пише хебрејиста из Глазгова Џорџ А. Смит (George

Adam Smith) у своме делу „Историјска географија Свете земље“. „Ни­

један други део наше земље, који није под водом, не лежи дубље од 100

метара испод надморске висине.“

Јорданска долина је само један део неке џиновске пукотине на зе­

мљиној кори. Ток цепања је у међувремену тачно испитан. Оно почиње

много стотина километара пред границом Палестине, високо на севе­

ру у подножју брда Таурус у Малој Азији. На југу она пролази од јужне

обале Мртвога мора преко пустиње Араба до Акабског залива и завр­

87

шава се тек са оне стране Црвеног мора у Африци. На многим местима

ове огромне увале има знакова вулканске активности. У брдима Гали­

леје, на висији у источном Јордану, на обалама притоке Јавок, у заливу

Акаба има лаве и црнога базалта.

Заједно са дном ове огромне пукотине, која пролази тачно овуда,

једнога дана је Долина сидимска пропала у дубину заједно са Содомом

и Гомором! Датум овог догађаја може се геолошки утврдити са прилич­

ном тачношћу. Он се морао десити одмах после 2000. пре Христа!

„Вероватно је то било око 1900. г. пре Христа када се десило ката­

строфално разорење Содома и Гоморе“, пише амерички научник Џек

Финиген (Jack Finegan) 1951. г. Детаљан преглед писаних геолошких и

археолошких сведочанстава доводи до закључка да су морално исква­

рени градови у оној равни (1. Мој. 19, 29) лежали у оној области која је

сада потонула под надолазећим водама јужног дела Мртвога мора и да

је њихово уништење изазвано једним великим земљотресом, који је ве­

роватно био пропраћен експлозијама, муњама, продором природних

гасова и општим пожарима.“

Око 1900. г. пре Христа ­ то је управо доба Аврама!

Сурвавање земљишта ослободило је вулканске силе које су свуда

дремале и створиле дуже пукотине у дубинама. У долини горњег источ­

ног Јордана, код Васана, штрче још и данас кратери угашених вулкана,

а изнад кречњачког земљишта нагомилана су велика поља са лавом и

дебелим слојевима базалта. Још од памтивека су области у овим улег­

нућима угрожаване земљотресима. То је и доказано, а и Библија оба­

вештава о овоме. Као потврда геолошком објашњењу пропасти Содо­

ма и Гоморе подсећа и оно што је феничански свештеник Санхуниатон

писао од речи до речи у пронађеној „праисторији”: „Долина Сидима

утонула је и од ње је постало море које се вечито испарава и које је без

риба, слика освете и смрти безаконика.“

Али жена Лотова беше се обазрела... и поста слан камен (1. Мој.

19, 26).

Што се више приближавамо јужном крају Мртвога мора, утолико је

околина све више пуста и дивља и утолико су непријатнија и тмурни­

ја брда. Стоје брда у вечитом ћутању, а њихови напукли зидови падају

окомито у море и остају укочени, а доле се одсијавају у кристалном бе­

лилу. На обеспокојавајући начин је беспримерна катастрофа за вечита

времена утиснула свој печат у овај предео. Врло ретко се каква група

номада провлачи кроз неку од стрмих и испрепуцаних долина.

Тамо где се на југу завршавају тешке уљане воде, завршава се на обе

обале и тужна стеновита кулиса, да би направила место једној мочвари

горке соли. Црвенкасто земљиште је испресецано безбројним браздама

које могу бити опасне по несмотреног путника. Ова мочварна долина

88

протеже се према југу у пустињску долину Арабе, која допире до Црве­

нога мора.

Западно од јужне обале, а у правцу библијске Јужне земље, Негева,

простире се венац брежуљака 45 метара висине, а дуг 15 километара

од севера према југу. Изнад његових падина примећује се при сунчевој

светлости сијање и блистање као да долазе од дијаманата. То је редак

природни феномен. Највећи део овог малог брдашца састоји се од чи­

стих кристала соли. Арабљани га називају Џебел Уздум, прастаро име

у коме се задржала реч Содом. Многе блокове соли испрала је киша,

па су се они сурвали. Необичног су облика, па неки стоје усправно као

статуе. Од њихових контура чини нам се да су људске прилике.

Ове чудне статуе соли подсећају на библијски приказ Лотове же­

не, која се због своје непокорности окаменила у стуб од соли. Блиста­

ва брда соли леже у непосредној близини утонуле Долине сидимске. И

онај који је успео да се избави из центра катастрофе могао се удавити у

отровним гасовима, који су покрили земљу. И све оно што се налази у

близини Сланога мора још и данас се врло брзо облаже сланом кором.

И Аврам дође и насели се у равници Мамријској која је код Хеврона

и онде начини жртвеник Господу (1. Мој. 13, 18).

Недалеко од данашњег Хеврона Аврам проводи своје последње да­

не у малом месту Мамре, где је и подигао олтар. Овде је задобио прву

земљу од Хетита (1. Мој. 23) да би својој жени Сари припремио гроб у

једној пећини, како је то био обичај код Семита. У истој пећини био је и

он сахрањен (1. Мој. 25, 9, 10). Изгледа да су ископине потврдиле и ове

библијске исказе о родоначелнику патријараха. Три километра северно

од Хеврона Арапи су поштовали једно место које називају Харам рамет

ел­халил, што значи „светилиште величине Божијег пријатеља“, а „Бож­

ји пријатељ“ је мухамедански назив за Аврама. Сасвим близу археолог

патер А. Е. Мадер стварно је нашао камење једног олтара из ранијег до­

ба, на коме су се видели трагови пожара. Године 1927. открио је Мадер

остатке једног дебелог дрвета које се некада морало овде налазити. У

саставу земљишта могли су се пронаћи јасни остаци прастарог корења.

И сам гроб Аврамов показује се данас као свето место које посећују

поклоници.

Има нешто што спада у ствари које се наизглед не могу објаснити:

оно што је пренесено као усмена традиција и о чему људи причају с

колена на колено, то, ето, бива путем истраживања једнога дана и до­

казано.

89

Проф. Паро (са тропским шлемом) студира статуу Иштуп­Илума, гувернера Марија у време

патријараха; статуа је пронађена у престоној дворани палате.

(Фото: Андре Паро „Мари”, Ides et Calendes, Neuchatel)

Мртво море, које садржи велике количине соли, одржава на својој површини човечије тело,

као да је оно од плуте

Ново индустријско насеље у Содому у данашњем Израелу, на јужној обали Мртвог Мора.

(Фотоси; Ursula Kohn, Hamburg)

Између сурих брда Палестине и источнојорданске области кривуда река Јордан, на путу из

Генисаретског језера према Мртвом мору, које је 392 m ниже од нивоа Средоземног мора

(Фото: Paul Popper, Ltd. London)

II

У­цар­ству­фа­ра­он­ а

Од­Јо­си­фа­до­Мој­си­ја

жүктеу/скачать 4.31 Mb.

Достарыңызбен бөлісу: