Садржај Уз ову књигу������������������������������������������������ 15

“почетак”. Васиона се шири. Повлачење спиралних маглина. О старости

У овој књизи, која је преведена на 24 језика и чије светско издање

износи преко 10 милиона примерака, доказује са научном прецизно­

шћу оно што је тако често порицано, а то је чињеница да се више не

може сумњати у истинитост историјске садржине Библије. На Нилу и

на Јордану, на Еуфрату и Тигру, на Мртвом мору и у Средоземљу су мо­

тике и ашови ослободили из рушевина толико обиље прастарих доказа

библијске стварности да су археолози, биолози, геолози, ботаничари,

лингвисти и физичари успели да корак по корак издвоје чињенично је­

згро из библијских прича. Аутор ове књиге је детаљно упознат са мате­

ријалима из архива, експедицијских извештаја и стручних библиотека

који су до сада били доступни само узаном кругу специјалиста, те стога

и суочава библијске цитате са научно истраживачким резултатима. Он

не жели да свој материјал украси фантазијом, јер су необично прима­

мљиве чињенице довољно драматичне и речите да омогуће писање јед­

не стручне књиге.

Др Вернер Келер рођен је 1909. године на једном имању код Цербста

(Анхалт). Студирао је у Цириху, Женеви и Јени, па је до 1945. г. живео

у Берлину. Његови први чланци појавили су се у „Берлинер Тагесбла­

ту”. Већ годинама су резултати актуелних истраживања и науке тема

његових многобројних, делом под псеудонимом, радова објављених

у водећим листовима, часописима, на радију и телевизији, и његових

предавања. Одувек је његово највеће интересовање било посвећено ар­

хеологији и историји људског рода. Дуга путовања, која је предузимао у

Италију, на Балкан и на Блиски исток, омогућила су му увид у резултате

ових области истраживања.

Ова књига први пут је штампана 1955. године.

15

Предговор уз српски превод*
Ова књига, превод дела немачког аутора Вернера Келера, намењена

је сваком заинтересованом читаоцу, који жели да сазна како се савре­

мена објективна историјска и археолошка наука односе према Библи­

ји.

народ учествовао у историјским догаћајима старога Оријента. Аутори

Библије бележили су историјске догађаје, па се ми данас сусрећемо са

запањујућом чињеницом да су многи од тих догаћаја потврђени и до­

казани археолошким ископавањима и текстовима писаним клинастим

писмом или другим писмима ондашњег времена. Археолошка истра­

живања започета на научној основи још пре више од једног века, а ко­

ја се врше и у наше дане, ослободила су из миленијумске прашине и

рушевина толико обиље прастарих сведочанстава, да су научници из

разних области доказали истинитост многих библијских исказа. Ар­

хеолошка истраживања у данашњем Израелу јесу управо „руковање са

прошлошћу“, а археолошки налази „поздрав предака“. Свако такво от­

криће јесте прилог истраживању Библије, те „Књиге над књигама“ која

је до данас преведена на 1120 језика.

Научне чињенице остају оно што јесу. Оне ни у ком случају неће да

умање поверење у Библију код оног читаоца који јој прилази са вером,

док ће се читалац индиферентан према вери и који Библији приступа

искључиво рационалистички уверити колико има догаћаја о којима Би­

блија извештава који су потврђени и доказани археолошким ископава­

њима и историјским записима. Он ће остати изненађен пред многим

чињеницама, када се буде уверио ­ опет преко научних доказа ­ да би­

блијски искази нису неке „побожне приче“ (а суочени смо и са таквим

покушајима тумачења), него да су доказани научним истраживањима.

Напоменимо експеримент изведен на Атомском институту у Чикагу,

где је професор Либи помоћу Гајгеровог бројача и „атомског календа­

ра“ утврдио старост платна у које је био увијен Исаијин свитак прона­

ђен 1947. г. у пећини Вади Кумран на Мртвом мору, и који је помоћу ме­

тоде Ц­14 доказао да је конопља од које је изаткано поменуто платно,

убрана у Христово доба, док је професор Олбрајт утврдио да је текст

Књиге пророка Исаије преписан око 100. г. пре Христа. Споменимо,

Делима апостолским 19, 24­29. Жеља аутора је била да читаоца упо­

зна са свим достигнућима науке на пољу археолошких и историјских

научних истраживања и да му омогући да заузме правилан став према

Библији. Преводилац и издавач верују да је овим преводом учињен зна­

чајан допринос проучавању Библије и упознавању света, колевке наше

цивилизације, и да ће ова књига бити подједнако интересантна и за те­

ологе и за археологе, за историчаре и за лингвисте, па су се због тога и

одлучили на овај посао, надајући се да ће ова књига наићи на повољан

пријем код читалачке публике, без обзира да ли се ради о верујућим

или неверујућим људима.

Књига је до 1979. г. штампана у преко милион и по примерака на

немачком језику, а до сада је преведена на 24 језика. Укупно светско из­

дање је преко 10 милиона примерака. Мислимо да је већ и овај податак

довољан да оправда издавање овог српског превода.

Епископ шумадијски Сава

18

Мојим драгим родитељима и

пријатељу Т. Рут

Аутор

„Највећа срећа за мисаоног човека јесте да је испитао оно

(Ј. В. Гете, Списи из природних наука)

Када један небогослов пише књигу о Библији, онда је то толико не­

уобичајено, да је стога и оправдано да се од њега очекује објашњење

зашто се прихватио те теме.

Од пре много година моје интересовање као публицисте било је по­

свећено искључиво резултатима модерне науке и истраживањима. Го­

дине 1950, приликом мог свакодневног професионалног и рутинског

рада, наишао сам на експедицијски извештај француског археолога

проф. Пароа и његовог земљака проф. Шефера о ископавањима у Ма­

риу и Угариту. У Мариу, на средњем Еуфрату, пронађене су таблице са

клинастим писмом које су садржавале библијска имена. Захваљујући

њима, приче о патријарсима, које су дотле сматране „побожним прича­

ма“, изненада су постале историјске чињенице. У Угариту на Средозем­

ном мору први пут су откривена сведочанства о хананском култу Вала.

Случај је хтео да је исте године у једној пећини на Мртвом мору прона­

ђен један пророчки свитак књиге пророка Исаије, за који се установило

да потиче из прехришћанске ере. Ове сензационалне вести ­ нека овај

израз буде дозвољен с обзиром на културни значај тих проналазака ­

пробудиле су у мени жељу да се детаљније почнем бавити библијском

археологијом, том најмлађом и мало познатом облашћу испитивања

старина. Стога сам почео да тражим у немачкој и страној литератури

једно прегледно и популарно излагање дотадашњих резултата истра­

живања. Међутим, нисам га нашао, јер га и нема. Тада сам почео сам да

испитујем те изворе, па сам ­ код овог стварно детективског рада много

потпомогнут од моје супруге ­ у библиотекама многих земаља скупљао

све оно што је написано у стручним делима о библијској археологији, а

што је засновано на научно поузданим резултатима испитивања. И што

год сам дубље улазио у тему, постајало је све узбудљивије.

Врата у историјски свет Старога завета отворио је још 1843. годи­

не Француз Пол Емил Бота. Приликом ископавања у Месопотамији он

се у Хорсабаду неочекивано нашао пред рељефним сликама асирског

краља Саргона II, који је опустошио Израиљско царство и његово ста­

новништво у дугим колонама одвео у ропство. Извештаји са ратних по­

хода овога владара баве се и освајањем Самарије, које је описано и у

Библији.

Већ једно столеће амерички, енглески, француски и немачки научни­

ци врше ископавања на Блиском истоку, у Месопотамији и Палестини,

као и у Египту. Велики народи основали су институте и школе специ­

јално за ове истраживачке радове. Године 1869. основан је Институт за

палестинска проучавања (Palestine Exploration Fund), 1877. Немачко па­

лестинско друштво (Deutscher Palastina­Verein), 1892. Библијска школа

(Ecole Biblique) доминиканаца из Сен­Етјена (Sent Etienne), затим 1898.

Немачко оријентално друштво (Deutsche Orientgesellschaft), 1900. Аме­

ричка школа за оријентална истраживања (American Schools of Orien­

tal Research) и 1901. Немачки евангелистички институт за испитивања

старина (Das Deutsche Evangelische Institut fur Altertumskunde).

У Палестини ce откривају места и градови који се често спомињу у

Библији. На прастарим натписима и грађевинским споменицима ис­

траживачи се све више срећу са личностима из Старог и Новог завета.

Савремени рељефи садрже портрете оних народа о којима смо дотле

знали само по имену. Сада су њихове црте лица, њихова ношња, њихово

оружје добили свој лик за потомство. Пластичне фигуре и горостасне

скулптуре приказују Хетите дебелог носа, витке и високе Филистејце,

елегантне хананске кнезове са својим „гвозденим колима“, којих су се

Израиљци толико бојали, краљеве Мари државе који се мирољубиво

смешe ­ савременике Аврамове. Ни после толико хиљада година асир­

ски краљеви нису ништа изгубили од својих строгих и одбојних црта

лица: Тиглат Пилесар III познат из Старог завета као Фул, Санхериб

који је разорио Лахис и опседао Јерусалим, Асархадон који је оковао у

ланце краља Манасију и Асурбанипал, „велики и славни Асенафар“ из

књиге Јездрине.

Као Ниниву и Нимруд ­ стари Калах ­ као Асур и Тебу, коју су про­

роци називали Но­Амон, истраживачи су пробудили из вековног сна

и озлоглашени библијски Вавилон са његовом легендарном кулом. На

делти Нила археолози су пронашли градове Питом и Рамзес у којима су

Јевреји били на омрзнутом кулуку, открили су слојеве згаришта од по­

жара и рушевина, којима је праћен пут деце Израиљеве приликом осва­

јања Ханана, а у Гаваји тврђаву на брегу Саулову, под чијим зидовима

му је млади Давид певао уз харфу, па су у Мегидону наишли на огромну

коњушницу цара Соломона који је имао 12.000 коњаника.

Из света Новог завета искрсле су опет велелепне грађевине цара

Ирода, а у срцу Јерусалима откривена је калдрма коју спомиње јеван­

ђелист Јован, на којој је Исус стајао пред Пилатом. Асиролози су деши­

фровали на вавилонским звезданим таблицама тачне податке о време­

ну појаве витлејемске звезде.

22

Несагледива у својој пуноћи, да човеку застаје дах, ова открића

су изазвала преокрет у посматрању Библије. Догађаји који су дотле

важили за „побожне приче“ одједном су добили историјски лик. Че­

сто се резултати истраживања слажу до најмањих ситница са библиј­

ским извештајима. Они не само што „потврђују“, него истовремено

и осветљавају историјске прилике у којима су настали Стари завет и

Јеванђеља. Доживљаји и судбина израиљског народа доспели су тиме

у један животно стварни, шаролики оквир, у савремени колорит сва­

кидашњице, као и у политичке, културне и економске сукобе и борбе

за превласт између држава и великих царстава у земљи на две реке

(Месопотамији) и на Нилу, од којих се становници узане међудржаве

Палестине никада нису могли потпуно ослободити у току више од два

миленијума.

Надалеко је било и остаје распрострањено мишљење да је Библија

искључиво свештена историја, темељ и основа вере свих хришћана на

свету. Међутим, она је истовремено и књига о стварним догађајима.

Уосталом, она у том погледу није само утолико потпуна уколико је је­

врејски народ писао своју историју само с обзиром на Јахвеа, дакле са

гледишта свог сопственог приступа и испаштања. Ипак су ти догађаји

историјски тачни и записани су управо са запањујућом тачношћу.

Уз помоћ резултата истраживања могу се боље разумети и схвати­

ти многе библијске приче, него што је то било могуће до сада. Доду­

ше, има теолошких праваца за које је важна само и једино реч Божија.

„Али како да је разумемо, каже у свету познати француски археолог

проф. Андре Паро (Parrot), ако је не уклопимо у њене тачне хроноло­

шке, историјске и географске оквире?“

До сада је сазнање ових неуобичајених открића било приступачно

само једном уском кругу стручњака. Још пре пола века питао је проф.

Фридрих Делич (Friedrich Delitsch) у Берлину: „Чему тај труд у далекој

земљи, негостољубивој и пуној опасности? Чему то скупо превртање

шута од пре много миленијума и копање до подземних вода, када се

неће наићи ни на злато ни на сребро? Чему такмичење између наро­

да да себи обезбеде што је више могуће простора за копање на овим

пустим хумкама?“ Немачки научник Густав Далман (Gustaf Dalman)

дао му је у Јерусалиму прави одговор, када је изразио наду да ће јед­

нога дана све што је приликом ископавања „виђено и доживљено би­

ти плодно искоришћено како у научним радовима тако и у практич­

ним пословима у школи и цркви“. Међутим, баш ово последње није се

остварило.

Ниједна књига у историји човечанства није имала тако револуцио­

нарни значај, нити је у толикој мери утицала на развој целог западног

света, нити је толико распрострањена у свету као „књига над књига­

23

ма“, Библија. Она је данас преведена на 1120 језика и дијалеката, а ни

после две хиљаде година нема никаквих знакова да је она завршила

свој тријумфални поход.

Сакупљајући и обрађујући материјал, за који ја никако не сматрам

да је потпун, дошао сам на мисао да је ипак крајње време да читаоцима

и противницима Библије, како верујућим тако и скептицима, омогућим

да се упознају са узбудљивим и објективним открићима многостраних

научних дисциплина. Под утиском непрегледних аутентичних и нео­

спорних резултата истраживања, а с обзиром на скептичну критику

која почевши од доба просвећености па све до данас жели да раскине

са Библијом, мени се стално наметала реченица: Заиста је Библија у

праву!

Хамбург, септембар 1955.

Вернер Келер

24


ИЗ СТАРОГ ЗАВЕТА

I

До­ла­зак­па­три­ја­ра­ха

Ако од Египта повучемо линију која би пролазила преко земаља

Средоземља, Палестине и Сирије, па даље преко Еуфрата и Тигра,

преко Месопотамије до Персијског залива, онда бисмо добили јасне

контуре једног полумесеца.

Пре 4000 година тај огромни полукруг, назван „Плодни полуме­

сец“, скривао је у себи око Арабијске пустиње многе културе и ци­

вилизације, које су биле нанизане једна поред друге као бисери неке

светле огрлице. Из њих је зрачила снажна светлост човечанству, јер

овде је био центар цивилизације од каменог доба до златног века грч­

ко­римске културе.

Уколико се око 2000. г. пре Христа поглед почне удаљавати од тог

„Плодног полумесеца“, утолико је видик тамнији и утолико су оскуд­

нији знаци цивилизованог и културног живота. Као да спавају народи

других континената попут деце која се тек почињу будити. Над ис­

точним делом Средоземља види се већ један светли зрачак ­ на Криту

цвета држава миноских царева, оснивача прве у историји познате по­

морске силе. Насеобине на грчком копну већ теже да добију градско

уређење, а једна друга Троја већ се одавно диже на рушевинама прве.

Али на суседном Балкану тек је почело бронзано доба. На Сардинији

и у западној Француској сахрањују се мртви у огромне камене гробни­

це. Ови мегалитни гробови су последњи видљиви траг каменог доба.

У Британији се изграђује најчувеније светилиште мегалитског до­

ба ­ сунчани храм Стоунхенџ (Stonehenge), чији џиновски полукруг од

каменова код Солзберија још и данас представља легендарну знаме­

нитост Енглеске. У Германији дрвени плугови браздају земљу.

У подножју Хималаја, изнад обала Инда, гаси се усамљена светлост

једног острва културе. Изнад Кине, изнад пространих степа Русије и из­

над Африке лежи тама, а иза вода Атлантског океана назире се Америч­

ки континент у свитању.

Насупрот томе, у „Плодном полумесецу“ и у Египту шарени се мно­

штво култура и високо развијених цивилизација расутих једна поред

друге. Ту већ хиљаду година седе фараони на своме престолу. Око 2000.

године пре Христа тај престо држи оснивач 12. династије Аменемхет I.

Његова сфера утицаја се пружа од Нубије, јужно од другог Ниловог сла­

па, преко Синајског полуострва, све до Ханана и Сирије, а то је област

велика као Норвешка. Дуж обале Средоземног мора леже богати помор­

ски градови Феничана. У Малој Азији, у срцу данашње Турске, налази се

пред оснивањем моћно царство старих Хетита. У Месопотамији, између

Еуфрата и Тигра владају цареви из Сумера и Акада. Њима плаћају данак

мање државе које леже између Персијског залива и извора Еуфрата.

Египатске џиновске пирамиде и месопотамске велике степенасте

куле посматрају како пред њима промичу столећа. Већ две хиљаде го­

дина фарме и плантаже, обима данашњих великих пољопривредних до­

бара, које се налазе у вештачки наплављеним долинама Нила, Еуфрата

и Тигра, производе житарице, поврће и најодабраније плодове. Свуда

у „Плодном полумесецу“ и у царству фараона цвета уметност писања

клинастим писмом и хијероглифима. Тим писмима служе се песници и

дворски чиновници, као и они из администрације, док су за трговину

она већ одавно била неопходна. Жива размена добара, коју обављају

велики увозници и извозници из Месопотамије и Египта караванским

и речним путевима од Персијског залива до Сирије и Мале Азије, од

Нила преко мора за Кипар и Крит, па даље све до Црног мора, огледа

се у трговачкој кореспонденцији на папирусу и глиненим плочама. Из

обиља скупоцене трговачке робе најтраженији су бакар из египатских

рудника на Синајској гори, сребро из рудника планине Таурус у Малој

Азији, злато и слонова кост из Сомалије у источној Африци и из Нубије

на Нилу, пурпурна боја из феничанских градова на обали Ханана, та­

мјан и зачини из јужне Арабије, дивно платно из египатских ткачница

и изванредно лепе вазе са острва Крита.

Песништво и наука су у пуном процвату. У Египту настаје прва забав­

на литература и световна поезија. Месопотамија већ доживљава своју

ренесансу. Филозофи у Акаду, великом царству на доњем Еуфрату, пишу

прву граматику и први двојезични речник. Легенда о Гилгамешу, легенде

старих Сумераца о стварању света и потопу написане на акадском језику

­ језику тадашњег света ­ претвориле су се у епове драматичне живости.

28

Арарат планина

лона, тог великог центра моћи од 1830. до 1530. пре Христа. Њен шести

цар био је чувени Хамураби.

Једном од тих семитских номадских племена било је одређено да

буде од судбоносног значаја за милионе и милионе људи у целом све­

ту, од онда па све до данашњег дана. Била је то једна мала група људи,

можда само једна породица, незнатна и безначајна као сићушно зрно

песка у пустињској бури, породица Аврама, праоца патријараха.