Свет крајем XVIII и почетком XIX века

Индустријска револуција. Предуслови за индустријску револуцију у Енглеској, привредне и друштвене последице револуције. Економски либерализам. (2+1)

Револуција крајем XVIII века. Рат за независност енглеских колонија у Северној Америци и стварање САД. Велика Француска револуција - стање уочи револуције, сазиви скупштине сталежа, владавина крупне буржоазије, Устав од 1791.; јакобинска диктатура и њен крах; светско-историјски значај буржоаских револуција крајем XVIII века. (4+2)

Европа после велике француске револуције. Директориј, Конзулство и Царство у Француској, Наполеонова освајачка политика и њен слом; Бечки конгрес и прилике у свету после Наполеонових ратова; Светска алијанса и револуционарни покрети у Европи. (4+2)

Зачеци радничког и социјалистичког покрета у Европи. Супротности грађанског друштва у првој половини XIX века; прва социјалистичка учења ("утопијски социјализам") устанци радника и чартистички покрет у Енглеској; учење Карла Маркса и Фридриха Енгелса. (3+2)

Србија и Црна Гора и њихови суседи у првој половини XIX века

Борба Јужних Словена и њихових суседа против османлијске власти. Опште прилике у Османлијској царевини крајем XVIII и почетком XIX века; Први српски устанак - покушај реформи у Београдском пашалуку, дахијска управа; буна на дахије и прерастање у устанак против турске власти, устанички успеси 1806. (Мишар и Делиград), руско-српска војна сарадња 1806-1812.; уређење устаничке државе, слом устанка; други српски устанак и борбе за аутономију; хатишерифи од 1830. и 1833.; владавина Милоша Обреновића - јачање државности, привредни и друштвени развој, Сретенски устав; уствобранитељи и изградња српске националне државе; културни препород Србије у првој половини XIX века; стварање државе у Црној Гори, Петар I, Петар II Данило; Босна и Херцеговина у првој половини XIX века; народни препород Бугара; положај Влашке и Молдавије крајем XVIII и у првој половини XIX века. (12+6)

Национални покрети јужнословенских народа и њихових суседа у Хабзбуршкој монархији у првој половини XIX века. Опште прилике у Хабзбуршкој монархији и положај народа; Срби у Јужној Угарској у првој половини XIX века; национални покрет Мађара; Срби у Хрватској у првој половини XIX века; Срби у Далмацији у првој половини XIX века. (5+3)

Револуција 1848/49. године и јужнословенски народи. Опште прилике у Европи уочи револуције; револуције 1848. у Француској, Немачкој и Аустрији; војвођански Срби, у револуцији; значај револуције 1848/49. (4+2)

Семинари - 3 часа

Годишња систематизација градива - 7 часова.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 64 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Промене у привреди и друштву у другој половини XIX и почетком XX века. Индустријски развој у европским државама и САД; промене у привреди и друштву крајем XIX века - друга индустријска револуција (напредак у науци и техници); развој светског тржишта, финансијски капитал и монополи. (2+1)

Европске земље и САД у другој половини XIX и почетком XX века. Француска - друго царство, привредни и друштвени развој. Русија - улога у међународним односима, реформе у 1861, индустријски развој, револуција 1905. Грађански рат у САД; уједињење Немачке; уједињење Италије. (3+2)

Међународни односи крајем XIX и почетком XX века. Промене у политици великих сила, подела колонија у Азији и Африци, формирање блокова великих сила; међународне кризе и империјалистички ратови. (1)

Раднички покрет у другој половини XIX и почетком XX века. Прво међународно удружење радника; Париска комуна, друго међународно удружење радника, успех радника мирним методама политичке борбе. (1+1)

Култура у XIX и почетком XX века. Развитак природних наука и њихова примена у техници; књижевност - романтизам, реализам и модерни правци у ликовним уметностима; филозофија и друштвене науке. (2+1)

Србија у другој половини XIX и почетком XX века. Крај уставобранитељске владавине и друга владавина Милоша и Михајла Обреновића; ослободилачки ратови 1876-1878. Берлински конгрес - стицање независности и проглашење Краљевине, привредни развитак крајем XIX века; оснивање странака и политичке борбе са режимом краља Милана; Тимочка буна и српско-бугарски рат; Устав од 1878, режим Александра Обреновића и мајски преврат; завођење режима грађанског парламентаризма, царински рат; анексиона криза. (4+2)

Црна Гора у другој половини XIX и почетком XX века. Ратови за ослобођење и признање независности; привредни развој и даља изградња државе; доношење устава и политичке борбе; проглашење краљевине. (2+1)

Балкански ратови. Супротности између балканских држава; Балкански савез, први балкански рат и победа српске и црногорске војске; II балкански рат; историјски значај балканских ратова. (2+1)

Јужнословенски народи и њихови суседи између балканских држава; Балкански савез, први балкански рат и победа српске и црногорске војске; II балкански рат; историјски значај балканских ратова. (2+1).

Јужнословенски народи и њихови суседи у Аустро-Угарској у другој половини XIX и почетком XX века. Аустро-Угарска после нагодбе - државно-правне и политичке промене; Срби у јужној Угарској 1849-1914. - укидање српске Војводине; Милетићев покрет, политичке странке и црквено-народни сабори; народности Угарске према политици мађарске владе; положај Срба у Хрватској; хрватско-српска коалиција; Босна и Херцеговина под аустро-угарском управом - окупаторски режим: привредни развој и друштвени односи, отпор режиму окупације, анексија и Млада Босна. (5+2)

Јужнословенски народи и њихови суседи под османлијском влашћу. Османлијски феудални систем у Македонији, Косову и Санџаку, национално угњетавање и анархија, политика балканских држава у Македонији; Албанци у XIX и почетком XX века. (2+1)

Бугари и Румуни у XIX и почетком XX века. Народни препород, оснивање егзархије, ослобођење Бугарске и њен развој; политика према суседима (претензије на Македонију); уједињење Влашке и Молдавије и развој румунске државе после стицања независности. (1)

Раднички покрет југословенским земљама крајем XIX и почетком XX века. Прве радничке организације; оснивање и рад социјал-демократских партија и њихова улога у политичком животу наших народа. Улога и значај Социјалдемократске странке Србије. (2+1)

САВРЕМЕНО ДОБА

Заоштравање односа између Централних сила и Антанте; напад Аустро-Угарске на Србију и прерастање рата у светски сукоб; главни фронтови и најкрупније операције 1914-1918. Србија и Црна Гора у I светском рату (церска, колубарска и мојковачка битка; солунски фронт) положај Срба и других народа у Аустро-Угарској за време рата; рад на уједињењу Јужних Словена победа Антанте; стварање Краљевине СХС; Версајски мир. (5+2)

Национални, друштвени и политички односи у Царевини Русији пред I светски рат; народи Русије у рату, револуционарно расположење и бољшевици; фебруарска револуција; октобарска социјалистичка револуција; грађански рат и страна интервенција; утицај октобарске револуције на револуционарно врење у другим земљама. (2+1)

Версајски мировни систем и економске кризе; Криза грађанске демократије и појава фашизма; СССР између два рата; национални и антиколонијални покрети; револуција у Кини; међународни раднички покрет (Коминтерна и Социјалистичка интернационала); Друштво народа; агресивна политика фашистичких земаља, грађански рат у Шпанији; фашистичке агресије до почетка II светског рата. Основне карактеристике развоја културе (83+2)

Конституисање Краљевине СХС и Видовдански устав; економски и културни развој; национални проблеми, политичке странке и страначке борбе. Шестојануарска диктатура и Устав од 1931. Спољна политика за владе краља Александра; убиство краља Александра и намеснички режим кнеза Павла Карађорђевића - влада Милана Стојадиновића, стварање Бановине Хрватске и влада Цветковић-Мачек; спољна политика намесништва. (5+2)

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ, НОР И РЕВОЛУЦИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ

Почетак II светског рата (1939-1941) и припрема НОР у Југославији

Напад на Пољску и почетак II светског рата, подела Пољске; окупација земаља северозападне Европе и слом Француске; проширење тројног пакта; 25. и 27. март у Југославији, напад на Југославију, окупација и подела; терор окупатора и Квислинга. НДХ и политика геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима, КПЈ у припреми оружаног устанка. (2+1)

Напад на СССР и стварање антихитлеровске коалиције; устанци југословенских народа, стварање ослобођених територија, борба на источном фронту 1941. године; борбе у северној Африци 1941. године; Ужичка Република и стварање нових органа власти, борбе у западној Србији у јесен 1941. године; политика емигрантских влада према народноосободилачком покрету; покрет Драже Михаиловића; борба против окупатора и њено ширење у осталим крајевима Југославије. (2+1)

Улазак САД у рат и даље јачање антифашистичке коалиције; пролетерске бригаде и борбе у источној Босни - игмански марш; тзв. лева кретања у НОБ. Фочански период НОР-а; поход у Босанску крајину; битка на Козари; борбе на источном фронту и у северној Африци; прво заседање АВНОЈ-а. (2+1)

Рат на источном фронту - битка за Стаљинград и напредовање Црвене армије; Победа савезника у Африци; народноослободилачки рат - битка на Неретви и борбе на Сутјесци; капитулација Италије; друго заседање АВНОЈ-а; Техеранска конференција. (2+1)

Борбе савезника почетком 1944. године; НОР почетком 1944.; Десант на Дрвар; Споразум Тито-Шубашић; отварање фронта на Западу и ослобођење Француске; улазак Црвене армије у Пољску, Чехословачку, Румунију и Бугарску; офанзива народноослободилачке војске у Србији; сусрет НОР са Црвеном армијом; ослобођење Македоније, Косова, Србије, Војводине и Црне Горе. (2+1)

Борбе НОВ крајем 1944. и почетком 1945. године; Сремски фронт; офанзива савезника у пролеће 1945. године; пробој сремског фронта и ослобођење Југославије; капитулација Немачке и Јапана; карактер II светског рата; карактер и особености НОР-а у Југославији; допринос Југославије борби антихитлеровске коалиције. (2+1)

Промене у капиталистичкој привреди и друштву после другог светског рата. Државе реалног социјализма и њихова улога после рата. Организација уједињених нација у очувању мира. Нестајање колонијалног система и појава нових држава у Азији и Африци. Супротности између великих сила и формирање блокова, Атлански пакт и Варшавски уговор. Нове појаве у блоковским структурама. Савремена криза у социјалистичким земљама. Улога несврстаних земаља у међународним односима. (3+1)

Коначно конституисање Југославије - Треће заседање АВНОЈ-а, проглашење Републике и Устава од 1946.; аграрна реформа и национализација, обнова привреде, први петогодишњи план. Спољна политика Југославије до 1948. Резолуција Информбироа и отпор Југославије СССР-у и његовим савезницима, репресија према присталицама Информбироа и другим противницима поретка. Покушај колективизације пољопривреде и напуштање репресивне политике према сељаштву. Завођење самоуправљања и привредни успон (Уставни закон од 1950. и Устав од 1963.). Покушај привредне реформе на тржишним принципима. Политика несврстаности и запостављање европске компоненте у спољној политици СФРЈ. Унутрашња превирања и појаве национализма; договорна економија и дезинтеграција Југославије (Устав од 1974. и ЗУР). Култ Ј. Б. Тита. Дезинтеграција Србије по Уставу од 1974. аутономаштво у Војводини и албански сепаратизам на Косову; савремена општа криза југословенског друштва и мере за њено превазилажење; успостављање државности Србије. (5+2)

Семинари - 3 часа.

Годишња систематизација градива - 3 часа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

I. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Ово упутство уз програм историје у гимназији важи за све три варијанте програма историје за гимназије општег типа као и за гимназије друштвено језичког и природно математичког смера. У II поглављу ових упутстава "Битни образовни и васпитни захтеви програма" дати су према програму гимназије општег типа која садржи све карактеристике и осталих програма. Разлике су само у сажетости ових садржаја у II и III разреду природно-математичког смера због смањеног фонда часова историје у овом смеру. Све остало важи у свим варијантама гимназијског програма.

II. БИТНИ ОБРАЗОВНИ И ВАСПИТНИ ЗАХТЕВИ ПРОГРАМА

У овом поглављу дају се битне карактеристике садржаја програма како би наставници историје имали стално у виду основне образовно-васпитне захтеве у реализацији општих задатака прописаних програмом.

ПРВИ РАЗРЕД

У овом, разреду изучава се праисторијски период, општа историја у старом, као и општа национална историја првог периода средњег века (V-XII век).

Наставници при обради овог градива треба да имају у виду следеће:

У уводном делу ученике треба упознати с предметом проучавања историје и истаћи разлику између историје као науке и историје као наставног предмета. Овде се могу објаснити задаци наставе историје наведени у уводном делу програма. Посебну пажњу треба посветити историјској периодизацији.

Праисторијском периоду треба приступити као уводном делу у историју, да би схватили основне елементе који карактеришу људско друштво. Овде се ученицима систематски објашњавају одредбе важних историјских и социолошких појмова, на пример: друштво, друштвени поредак, рад, хорда, род, племе, патријархат, матријархат, раслојавање, класе, експлоатација, итд. На овом узрасту ученицима треба мање давати дефиниције ових појмова и категорије а више одређење помоћу конкретних чињеница које ће се стално обогаћивати и продубљивати током изучавања историје. Од правилног и што конкретнијег тумачења ових појмова умногоме зависи разумевање сложенијих појмова у развитку људског друштва.

Тежиште наставе историје у овом разреду је на разумевању античког робовласничког друштва. Ученици треба да схвате да је ропство огроман корак напред у односу на првобитну људску заједницу, јер је омогућило бржи напредак производње на чијој основи су никле прве државе и прве велике цивилизације и културе.

Иако су све наставне теме у програму важне, ипак тежиште у градиву из старог века треба да буде на грчкој култури и римској држави као основним тековинама старог века.

Грчку културу треба приказати као највећи домет људске мисли у старом веку. Треба показати битне одлике те културе: повезаност са животом маса, свестраност, слободоумност и високе естетске и етичке вредности.

Ученици треба да схвате да се савремена култура ослања на чврсте темеље античке грчке културе. Код сваке области ове културе треба указати на оно што је остало као трајна тековина.

На примеру Рима, ученици треба да схвате суштину античког ропства као светског система, коме је одговарала римска светска империја. Нарочиту пажњу треба посветити друштвеним борбама које су биле неминовне у светској освајачкој држави, у којој су били покорени бројни народи и племена. Као последица тих друштвених борби непрекидно се усавршавала римска држава и римско право, које је и највећи допринос римској светској култури.

У овом разреду изучава се период раног средњег века када на историјску позорницу ступају и јужнословенски народи формирајући своје прве државе, улазећи преко хришћанства у европску цивилизацију.

ДРУГИ РАЗРЕД

У овом разреду је битно да ученици схвате да је европско феудално друштво настало на рушевинама античког и да је, упркос разарањима римске цивилизације, имало могућности даљег друштвеног напретка, јер је водио даљем ослобођењу непосредног произвођача. Поред нагласка на општим карактеристикама феудалног друштва, треба увек истицати и његове особености у појединим земљама. Те разноликости и особености развитка феудалног друштва треба да дођу до изражаја приликом изучавања историје југословенских народа и народа којима припадају данашње наше народности (Мађари, Бугари, Албанци, итд.). Ваља истаћи да тежиште у обради треба да буде период развијеног феудализма. Како су у овом периоду активно учествовали наши народи и народи којима припадају наше народност, треба строго изабрати најмаркантније чињенице и уопштавање сродних друштвених, политичких и културних појава да би се избегла непотребна понављања. Од општих значајних појава нарочито темељно треба обрадити појаву и развитак средњовековног града, јер се у њој крије негација феудализма зачетак робне привреде која ће у наредном периоду прерасти у капиталистичку.

ТРЕЋИ РАЗРЕД

У периоду од XV до XVII века основно је да ученици схвате даљи развој привреде која ће условити победу капитализма у великим револуцијама XVIII века. За то време су наши народи највећим делом били ван европског развитка трошећи снагу у борби са страном влашћу.

Посебну пажњу треба посветити периоду од краја XVIII века до средине XIX века као периоду развоја капиталистичке привреде. Темељним свладавањем овог историјског периода допринеће разумевању значаја победе капитализма. У овом периоду важно је истаћи особености развитка наших народа у условима националне поробљености и државне и покрајинске подељености као основних узрока привредног, политичког и културног заостајања у односу на европске народе. У тим условима почиње процес ослобађања од стране власти стварањем државе у Србији и Црној Гори.

У мноштву значајних догађаја, појава и процеса који су предвиђени програмом наставници треба да посвете посебну пажњу следећим кључним историјским процесима:

- развитку капиталистичке привреде и буржоаских друштвених односа, и битне последице тога развитка;

- друштвеним борбама у капиталистичком друштву, које ће постепено водити његовом развоју и демократизацији;

- национално ослободилачким покретима наших народа условљених друштвеним развитком у нашим земљама.

Ове процесе треба пратити и уопштавати чувајући се схематског приказивања и водећи рачуна о могућностима ученика. Ученици морају схватити суштину развитка друштва на овој етапи, као и особености развитка јужнословенских народа.

Ови садржаји су основа за разумевање новије историје и савремених друштвених кретања у свету и код нас. Стога се морају темељно савладати.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

У завршном разреду гимназије обрађује се најкраћи али најзначајнији историјски период.

Овај период обухвата велике догађаје, појаве и процесе од средине XIX века до данас. То је период снажног развитка привреде и културе европских народа у чему партиципирају и наши народи борећи се за националну афирмацију и ослобођење. Посебну пажњу зато треба посветити националноослободилачким покретима наших народа и улози српског народа у покретима за ослобођење и уједињење Јужних Словена. Наставници треба да посвете посебну пажњу наставној теми: први светски рат у коме су активно учествовале наше државе Србија и Црна Гора што је омогућило уједињење наших народа и стварање прве заједничке државе. Од општих догађаја између два рата нарочиту пажњу треба посветити појави фашизма што је довело до другог светског рата.

Други светски рат и НОР и револуцију у Југославији треба обрађивати комплексно и синхронизовано. Потребно је да ученици схвате историјски значај рата, наше револуције и других револуционарних и ослободилачких покрета. Треба истаћи допринос наших народа општој борби слободољубивих народа против фашизма.

Садржаје о свету у Југославији и свету после рата треба обрадити информативно, кроз основне чињенице, али без досадашње идеологизације.

Наставник мора имати у виду узрасне могућности ученика и мали фонд часова који ограничавају дубину и обим разматрања историјских садржаја.

III. МЕТОДЕ И СРЕДСТВА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Реализација садржаја програма много зависи од правилног избора наставних метода. Наставник историје треба да примењује све методе које познаје методика наставе историје и стваралачки их користити. Ако се узме у обзир да је велики број наставних тема тако формулисан да захтева историјску синтезу, постоји реална опасност од вербализма ако наставник монолошку методу не комбинује с осталим методама, а посебно са следећим:

- методом демонстрација, при чему треба користити доста богати избор аутентичног илустративног материјала - слика, дијафилмова, дијапозитива итд.;

- методом коришћења текста, посебно у оним темама које предвиђају излагање појединих значајних догађаја, јер се на изборном тексту најбоље осећају особености историјских проблема и њиме се историјски феномени могу најбоље илустровати, затим ученици се упознају с елементарним проблемима научног истраживања и историјске научне критике.

У коришћењу текста треба узети у обзир све резултате методике наставе историје и стваралачки их примењивати.

Посебно се напомиње да треба стално користити историјску карту, јер њена адекватна употреба олакшава темељно савладавање градива историје.

Истицање поменутих метода не значи да остале треба запоставити. Наставник треба свакој наставној јединици да приступи као специфичном образовном и дидактичком проблему, тражећи одговарајуће методе, стваралачки их примењујући и савесно се припремајући за сваки наставни час.

Као и за сваку, тако и за наставу историје веома је значајно да ли се наставна средства која школа поседује рационално користе. Наставник историје треба да буде равноправни корисник техничких наставних средстава која се користе и у настави других предмета (дијапројектора, кинопројектора, епијаскопа, епископа, графоскопа, магнетофона, грамофона, радио пријемника, телевизијских пријемника итд.). Ова техничка наставна средства треба користити у договору са осталим наставницима и у складу са садржином одређеног наставног градива и њему адекватних наставних метода. За ефикасно коришћење техничких средстава у настави потребан је кабинет за наставу историје или бар одговарајући услови у просторији где се настава изводи. Потребно је да наставник влада техником коришћења ових наставних средстава, као и да се ученици оспособе да њима рукују.

У настави историје треба што чешће користити следећа средства:

- историјске карте (зидне, из атласа, уџбеника и друге литературе);

- илустрације (слике, дијафилмове, дијапозитиве, схеме),

- музејске експонат;

- културно-историјске споменике (посете);

- архивски материјал.

Наставник је дужан да влада методиком коришћења свих наставних средстава, да са ученицима рационално користи ова средства, чува их, прикупља и израђује нова. Сталном и планском употребом наставних средстава наставник ће унапређивати наставу историје.

IV. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ СА НАСТАВОМ СРОДНИХ СТРУКА

Настава историје као саставни део наставе гимназије треба да допринесе формирању ученика у свестрано развијену личност, оспособљену за даље образовање. Да би што потпуније остварила своје задатке, настава историје треба да обезбеди максимално могућу корелацију бар са сродним предметима, као што су: филозофија, социологија, устав и грађанска права, географија и матерњи језик са књижевношћу. Но, како сваки од поменутих предмета има своју особиту структуру, корелација се не може обезбедити временски. Корелација је у програму постигнута на тај начин што је избегнуто понављање сличних садржаја у историји и сродним предметима. Наставници могу обезбедити корелацију сродних предмета заједничким консултовањем о сродној материји или њеном заједничком обрадом кроз додатну наставу, слободне активности, школске екскурзије и слично.

V. СЕМИНАР КАО ОБЛИК РАДА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Према наставном програму редовне наставе у гимназији општег типа и друштвено-језичког смера предвиђено је 2 до 3 часа за ученичке семинаре. Теме за семинаре наставник утврђује на почетку школске године, и то из градива у том разреду. Циљ семинара је да ученици упознају елементарне методе историографског рада и истраживања. Наставник може задужити за један семинарски рад и више ученика којима треба да одреди прецизне задатке у оквиру задате теме. Ученици семинаре раде ван часа, а на часу одређеном за семинар саопштавају се резултати њиховог рада. Наставник организује разговор на часу и помаже ученицима да изведу закључке.

Теме семинара ученици треба да обраде на основу новије литературе, објављене грађе или извора, из локалних архива, музеја и библиотека, и то које одабере наставник, при чему треба да пази да број препоручених дела буде у складу са психофизичким могућностима ученика. Наставник може захтевати да се било која од семинарских тема обради продубљено и да у писању реферата ангажује боље ученике, док у дискусији треба да учествује што већи број ученика.

Наставник треба да обрати пажњу да се исте теме не појављују у свим одељењима у току једне школске године, и да се наредне године не обрађују теме из претходне године. У писању семинара наставник треба да, при избору тема, покаже слободу и инвентивност. Требало би предлагати теме из историје ослободилачких покрета наших народа, посебно српског народа и завичајне историје, поготову ако је завичај ученика имао виднију улогу у историјском развитку одређеног периода.

VI. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

У програму историје испред садржаја за сваки разред наведено је у оперативним задацима којим битним знањима, умењима и навикама треба да овладају ученици одређеног разреда. Усвајање тих знања, умења и навика на нивоу разумевања и репродукције може се сматрати основним захтевима ученику који заврши одређени разред. Наставник, дакле, треба стално да има у виду васпитно-образовне исходе које прописују оперативни задаци за сваки разред како би реализовао захтеве одређеног разреда.

Полазећи од општих задатака наставе историје, сваки ученик на крају школовања треба да на нивоу разумевања и репродукције савлада из предмета историје следеће садржаје.